НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » „ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“ – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“ – САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

„ГОСПОДЕ, ПРОСВЕТИ ТАМУ МОЈУ“
(САБРАНЕ БЕСЕДЕ)

 
39. Беседа
 
Изговорена на молебану, одржаном поводом незапамћене и непрекидне
смртоносне епидемије која је харала у то време
 
1. Љубљени Христов Богослов, Јован, каже: Ако нас срце наше не осуђује, смелост имамо пред Богом, и што год иштемо примамо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо што је угодно Њему (1. Јн. 3; 21-22). Носећи у себи савест која саму себе осуђује и следећи трагове својих рђавих жеља, одбацујемо заповести Божије и чинимо оно што је мрско пред Њим, свакога дана се опијамо и дане проводимо поред вина и у осматрању где ће бити пијанка а ноћи у душевној и телесној нечистоти, саживели смо са неправдом и користољубљем, радујемо се крађи и отимачини, живимо у међусобној зависти и мржњи, вређамо и клеветамо једни друге, омрзнули смо сваку врлину и учтивост и погрузили се у сваки вид греха. Како онда ми можемо имати одважности да од Бога нешто тражимо молитвама и псалмопојањем? Можемо ли се надати да ћемо од Њега добити оно што тражимо када се не саглашавамо са Његовом вољом, јер, како каже Псалмопојац, грешнику рече Бог: Зашто ти казујеш законе Моје и узимаш завет Мој у уста своја? Јер ти си омрзао васпитање и речи Моје бацио си за леђа. Ако видиш лопова помажеш му, и са прељубником удео свој имаш. Уста твоја умножише злобу, и језик твој плете лукавство; седећи клеветао си на брата свога и против сина матере твоје стављао си замку. То си чинио, а Ја ћутах, смислио си безакоње – да ћу ти бити сличан! Обличићу те, и метнућу пред лице твоје грехе твоје. Разумите ово који заборављате Бога, да вас не зграби, и неће бити избавитеља (Пс. 49; 16-22), управо као што и нас сада отима смрт и нема никога ко ће нам помоћи.
2. Чак и ако нема сваки од нас све набројане видове греха, сви смо се ми приклонили једном или многима од њих и постали смо бескорисни. Уосталом, довољан је и један од тих грехова да од нас удаљи милост Божију и да привуче Његов гнев. Шта је Израиљце учинило недостојним таблица које је начинио Сам Бог? Зар то није било пијанство? Мојсеј је узашао на гору, где је постио четрдесет дана и беседио са Богом о свом племену. Одатле је донео и нерукотворене таблице исписане прстом Божијим и сишао са горе, носећи поклон Израиљцима. Међутим, још издалека је по буци и безумним крицима разумео да су пијани, и рекао: Чујем вику оних што су пијани (2. Мојс. 32; 18). Сматрајући их стога недостојним таблица начињених и исписаних самом руком Божијом, он је таблице разбио. Тада је против њих наоружао друге људе, чији ум није био помућен пијанством и који нису себи начинили бога пијанаца (тј. златно теле). Уз помоћ тих људи побио је многе хиљаде и на тај начин умилостивио Бога трезних. Поново узашавши на гору, он је затим донео друге таблице, исписане на сличан начин, али не истоветне као оне претходне, јер су биле начињене од земљаног вештаства. Видите ли да пијанство још од древних времена доноси смрт? Видите ли какве је осуде достојно и како оне што су му се предали чини недостојнима дарова Божијих и садашњег живота? Пијанство је оваплоћени демон, изопаченост помисли, одузетост тела, живот гори од смрти, разлог да се Бог одврати од нас. Још је веће зло што нас пијанство отуђује од живота који нам је Бог обећао, јер, каже апостол, пијанице неће наследити Царство Божије (1. Кор. 6; 10).
3. Шта да кажемо о блуду? Народ Божији је тада изашао из Египта потпуно ненаоружан, а прогонило их је мноштво наоружаних. Када су дошли до мора – једни бежећи а други прогонећи их, силом и по вољи Божијој, жезлом и руком Мојсејевом, оно се разделило и створило пролаз. Прогонитеље је потопило и мртве их избацило на суседну обалу. Тако се показало да су ненаоружани имали свеоружје, јер су скинули оружје са мртваца избачених на обалу. Шта се затим догодило? Побеђујући све који су им се супротстављали, пролазили су кроз места и земље, како настањена тако и ненастањена, која човек још не беше покорио. Када су пали у блуд, толико су ослабили да је у борби одмах погинуло 23 хиљаде људи. Због тога нам Павле говори: Нити да блудничимо, као што неки од њих блудничише и паде их у један дан двадесет три хиљаде. Да Финес није ревновао и да једним ударцем није окончао с онима што су починили мрскост и што су блудничили, да није зауздао зло и умилостивио Бога, сви би они изгинули и читав народ би окусио гнев Божији због безакоња блуда. А ко не зна да је та богомрска страст присутна и међу нама? Нема, међутим, никога ко би у том смислу обуздао другога: ни отац сина, ни брат брата, ни пријатељ пријатеља, па се понегде дешава да их и потпомажу у томе, иако апостол каже: С таквима заједно и да не једете (1. Кор. 5; 11). Због тога смо сви ми достојни смрти и потпуне пропасти.
4. Ако је блуд достојан такве и толике осуде, колико је ње достојнија тешка кривица прељубништва које не руши само једног или двоје, него читаве домове, имања, рођачке везе и наследства, а превасходно чини да душе буду преиспуњене сваким злом и пороком! Завист је родитељка убиства, јер је услед ње човек на почетку стекао опит смрти, а Каин постао братоубица. Како онда да она (завист) не буде осуђена на смрт или на нешто што је горе од смрти? Колико тек крађа изазива гнев Божији против себе? У старини је само Ахар био крадљивац, а читава војска је била погођена док то нису испитали и каменовали онога међу њима који је починио тај грех.
5. Све је то написано ради наше поуке, да не бисмо падали у исте грехове и били изложени истим осудама или, боље речено, још тежим казнама. Будући да смо се удостојили већег Божијег старања (досл. посете), заслужили смо и теже ударце, уколико се не сачувамо од горенаведених и од Бога забрањених порока. Ако је реч казана преко ангела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, како ћемо је ми избећи ако не маримо за тако велико спасење које отпоче проповедати Господ а потврдише га међу нама они који су чули, што и Бог посведочи знацима и чудесима, разним моћним делима и раздавањем Духа Светога по Својој вољи, каже апостол (Јевр. 2; 2-4).
6. Ананија и Сапфира нису починили крађу туђе, него своје имовине, али су били погубљени због лажи која је увек повезана са крађом. Погубио их је Петар или, боље речено, Бог о Којем пророк Давид каже: Погубићеш све који говоре лаж (Пс. 5; 7). Павле је предао сатани блудника из Коринта и посаветовао Коринћане, написавши: С таквима заједно и да не једете (1. Кор. 5; 11). Према њему није показао љубав све до оног времена док овај, напустивши своје злодело, није на делу показао покајање. Шта Господ у Еванђељу говори користољупцу који, иако је земља донела обиље плодове, ништа од тога није дао сиромасима, него је проширио своје житнице? Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе а оно што си припремио чије ће бити (Лк. 12; 20)? Да неко не би помислио да се ова одлука односила на неко одређено лице, Он одмах затим додаје: Тако бива ономе који себи тече блага а не богати се Богом (ст. 21). Иако се тај богаташ није богатио захваљујући неправди – зар је било његове кривице у томе што је земља донела обиље плодова – он је злоупотребио оно што је Бог изобилно дао, и није се богатио у Богу тако што би и сиромасима дао да учествују у томе. Због тога је постао достојан смрти, не искористивши ништа од свог богатства. Многи од нас имају у својим домовима не само оно што су праведно стекли, него и оно што су уграбили од сиромаха. Они су заволели користољубље, а то је, према ап. Павлу, друго по реду идолопоклонство. Такви болују од среброљубља, узрока свакога зла. То се не односи само на наше старешине, него и на трговце, јер њихови тезгари наносе велику штету купцима: ни када могу не користе исправне ваге и правилне мере!
7. Због тога и томе сличног ми смо кажњени а бићемо кажњавани и убудуће. Ми тражимо да се ослободимо несреће, а кривицу због које смо кажњени само увећавамо. Хоћете ли да знате како је велико зло користољубље? То можете да видите на основу заразе од које сад страдамо. Крв је један од телесних елемената и када се њена количина несразмерно увелича, доноси смрт. И као што сакупљање вишка у телу разара тело, тако и користољубље разара и усмрћује душу протерујући из ње Божију благодат,[1] која значи божанствени живот. Ова душевна смрт свагда претходи телесној, до које је дошло због Божијег напуштања човека. Услед греха и преступања божанске заповести смрт је на почетку ушла у свет; међутим, човек није умро непосредно после преступа, јер му је Бог дао време за покајање.
8. Бог је све људе могао да створи из небића, као што је створио архангеле, ангеле, начела, силе, власти, господства, херувиме, серафиме и најузвишеније престоле: Он би само замислио, а Његова замисао би одмах постала дело, и сви су они заједно постали. Тако је и целокупан људски род могао да створи у једном тренутку и исто тако је могао да га, у једном одређеном времену, путем смрти уклони (избрише) са земље, што је и учинио у време Потопа, сачувавши једино Ноја и његову децу ради постања другог покољења. Он то, међутим, због Свог човекољубља није учинио, него је устројио тако да сваки од нас, гледајући другог или, боље речено, многе друге, било да су то наши крвни сродници или не, разуме неминовност предстојеће смрти. Тај призор ће вас подстаћи на покајање и бригу о ономе после смрти. Будући да сада види да живимо потпуно непокајани и без бриге о будућем, Бог праведно на нас наводи смрт, не допуштајући да живимо у злу и да истрајавамо у греху. Смрт представља крајњу овдашњу казну за грешнике, као што смо сазнали из египатског помора.
9. Могуће је, дакле, да из начина на који смо праведно кажњени схватимо колико смо сагрешили пред Богом. Када кажњава човек, могуће је да и без основане кривице или због неког малог преступа кажњеник буде изложен великој осуди услед неразборитости или суровости оних што га кажњавају. Оно најузвишеније човекољубље (тј. човекољубље Божије) не може да се покрене на гнев и на навођење тако далекосежног, смртоносног ударца, уколико уистину нисмо починили велике грехе и након тога остали непокајани.
10. Познајмо, браћо, отуда, мноштво и величину наших грехова; нека се свако одврати од свог телесног умовања и нека се окрене ка Господу. Искрено се покајмо и напустимо своје рђаве навике и греховне склоности, да бисмо зауставили гнев Божији и преобратили га у милост. Излечимо наше зло, да нас то исто зло не би погубило. Нећемо подражавати оне што су погубљени у Потопу, него оне у Ниниви који су се спасли покајањем. Иако они тада нису могли да познају човекољубље Божије на основу многих примера, усрдно су вапили ка Богу, сви се одвратили од свог рђавог пута и неправедних дела, говорећи: Ко зна, можда ће се раскајати Бог и повратити од љутог гнева Својег, да не изгинемо (Јона 3; 9). Ми, међутим, познајемо човекољубље Божије и на основу многих других ствари, и на основу ових догађаја (са Ниневљанима), јер Бог виде дела њихова, где се вратише са злога пута свога и раскаја се Бог од зла које рече да им учини, и не учини (ст. 10). Тамо је био Јона који им је проповедао и претио, али их није позивао на покајање, нити им је обећавао састрадање (Божије). Јона се из Јудеје спустио у Јопију (Јафу), а одатле је, после три дана проведена у утроби кита, био избачен на морску обалу и послат да проповеда у Ниниви.
11. Овде је, међутим, много већи од Јоне, јер је превечни Логос Божији, чији је праобраз био Јона, сишао са небеса на земљу као што је Јона сишао у Јопију (Јафу) и, предавши се искушењима и страдањима као Јона таласима, кроз смрт сишао у најнижи део земље. Ту Га је ад прогутао као што је кит (прогутао) Јону, али је Он одатле у трећи дан васкрсао, обећавши покајанима Царство небеско, разјаснивши и проповедавши свима нама у чему се састоје дела покајања која ми, међутим, одбацујемо, и праведно бивамо предати страшној смрти.
12. Уистину је страшна смрт, било да се приближава, било да је очекивана, али је много страшније ако се не одвратимо од својих грехова, јер одатле нараста казна, после које ћемо бити предати бесконачним мукама. Нека их нико од нас не упозна на основу свог искуства! Ако нам овдашње недаће изгледају неподношљиво, иако су привремене и дотичу се само тела, какве су тек онда оне (недаће) које заједно са телом муче и душу и за које не можемо очекивати да ћемо се од њих избавити! Ми
ћемо се, браћо, покајати и обратити, и своје покајање показаћемо и речима и делима. Припашћемо Богу скрушенога срца, говорећи Му: Господе, немој ме јарошћу Својом прекорити, нити ме гневом Твојим казнити (Пс. 6; 1), него учини са слугом Твојим по милости Твојој (Пс. 118; 124), а не онако како смо заслужили. Он је близу свакога који Га призива, уколико не вапи само устима него и умом, ако се и делима и начином живота обрати к Њему.
13. Обратите Ми се и обратићу вам се, каже Господ (Зах. 1; 3), и безакоња ваших нећу се опомињати (Иса. 43; 25). Ако усрдно и без освртања будемо бежали од сагрешења или ако исповешћу, покајањем и делима која ће се супротставити нашим прегрешењима умилостивимо Бога, ако Га делатним смирењем приклонимо ка нама, онда ћемо се, подржани Божијим човекољубљем које допуњује наше недостатке, избавити од овог Божијег гнева и од ове неправовремене смрти и потпуне пропасти, а у будућем веку задобити бесмртни живот, у славу Јединог Животодавца Христа, Којем доликује слава, сила, част и поклоњење са безначалним Његовим Оцем и живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Св. Григорије Палама овде користи игру речи, јер у грчком језику иста именица, тј. „πλεονεξία“, означава и противприродни вишак (нечега) и користољубље (прим. прев.).

2 коментар(а)

  1. Pingback: Свети Григорије Палама: У ВРЕМЕ ПОСТА И МОЛИТВЕ | Vidovdan

  2. Pingback: Свети Григорије Палама – О посту – Свети Григорије Палама

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *