ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
СЛОВО O АДАМУ И ЕВИ
ОД ПОЧЕТКА ДО ОКОНЧАЊА
 
Благослови, оче!
Беше Адам у рају пре сагрешења и све имаше што жељаше. И по жељи његовој иђаху звери, и животиње и све птице крилате. И све се заповешћу његовом храњаху, хођаху и лећаху. Без заповести Адамове не смеђаху нити ходити, нити лећи, нити јести штогод све док им Адам не заповеди. Исто тако и Ева.
А када сагреши и преступи заповест Господњу, изгнан би Адам из раја. И узевши [Адам] жену своју Еву, изиђе и седе испред едема пред вратима рајским. И виде Адам сан како ће родити Каина и Авеља, брата његовог. И виде да ће убити Каин Авеља. И растужи се Адам веома. Тада дође арханђео Михаило Адаму и рече му: “Адаме, Адаме, не жалости се нити имај Каина у срцу свом”.
И ту проведе Адам пред едемом осамнаест година. И ту роди Каина и Авеља, брата његовог. И по одрастању послаше их за стоком у место Кирно. Када се наврши четрнаест година, позва Адам жену своју Еву и рече јој: “Наврши се четрнаест година и проли Каин крв брата свог Авеља као што је проречено немилостиво. Изиђимо да погледамо”. Изиђоше и нађоше Авеља убијеног немилостиво руком. И рече Господ арханђелу Михаилу: “Говори са Адамом и реци му да ништа не каже свом сину Каину за то дело и ничим да га ожалости, него нека сачува у срцу свом”. Потом роди Ева сина и назва га Сит. И рече Ева Адаму: “Ја родих сина на место Авеља кога уби Каин. Него, дођи, господару мој, да уздамо хвалу Богу и принесемо му жртву”.
Створи Адам тридесет синова и тридесет кћери. Поживе Адам 930 година н паде у болест. Завапи из свег гласа и рече: “Окупите се, чеда моја, око мене!” И уплаши се Адам веома, јер не знађаше шта је болест. И окупише се деца његова и стајаху са три стране. И рече син његов Сит: “Оче, оче Адаме, каква је немоћ твоја?” И рече Адам: “О, чедо моје, велика је болест у мени”. И рекоше му деца његова: “Оче, да се не сећаш блага рајских и због тога болујеш тако?” И рече Снт: “Оче, идем са мајком својом и донећу ти из раја не би ли ти се како болест утолила”. Адам рече: “О, чедо, како ти да уђеш у рај?” Сит рече: “Оче, изићи ћу на пространо место наспрам раја и заплакаћу из срца не би ли нас некако чуо Господ и пустио анђела из раја и утолио болест твоју. И рече Адам: “Не тако, сине, не тако, јер имам стомачну болест!” И рече Сит: “Каква ти је болест? Како ли ти дође?” И речеАдам:
“Када створи Бог мене и мајку твоју, и због ње ћемо умрети, и ви сви ћете мртви бити, даде нам Бог врт рајски, али због Еве га изгубисмо. И када се приближи шести час, виде Ева ђавола и поклони се пошто се створи у анђелском изгледу. И даде Еви од дрвета и преступи заповест Господњу. И она поједе што даде змија”. И рече Сит: “Ко научи змију?” Рече Адам сину свом: “Створи се ђаво светао и са анђеоским изгледом дође змији и рече јој: ‘Ти си мудра много. Ти дај од дрвета Еви да једе и да дa Адаму’. И због тога болести и смрти предадосмо се”.
Тада дође Владика и поставише престо Господњи усред раја. И позва страшним гласом: “Адаме, Адаме, где си?” Ја рекох: “Наг сам, Господе, и не могу изићи”. И рече Господ: “Никада се тако ниси сакрио од мене, па зашто је сада тако? Да ниси преступио заповест моју док се скриваш од мене? Умножићу телу твом ране и срцу твом болести: прва рана биће болест утробе, друга рана болест очију и глухоћа. Затим ће доћи свих 72 болести”.
Тада уздахну Адам и рече синовима својим: “Велику болест имам, чеда моја”. Тада му Ева са плачем рече: “Господару, устани, дај ми од болести своје да је обоје поделимо, јер због мене тако трпиш болести”. Рече Адам Еви: “Немогуће ју је поделити, него устани са сином својим Ситом и иди наспрам раја и са плачем поспите прах по глави својој, еда би некако чуо Господ молитву вашу и допустио ми од маслиновог дрвета да видим хоће ли ми се некако смирити болест”.
И устаде Ева са сином својим Ситом и дођоше до раја. И виде Ева звер велику по имену горгони. Гоњаше појести сина њеног Сита. И заплакавши силно, Ева рече: “О, тешко мени, чедо моје слатко! Од сада па до скончања и до другог доласка клеће ме сви, јер због мене сва зла умножише се!” И завапи ка звери из свег гласа и рече: “О, звери, не бојиш ли се иконе Божијег лика, него га хоћеш појести? Како смеш отворити уста своја на лик Божији и показати зубе своје на њега? Како се не сетиш, звери, како те храних руком мојом?” Тада јој звер рече: “О, Ево, од сада немаш власти над нама да нам заповедаш, јер од тебе се зло заче. Како ти смеде отворити уста своја и појести од дрвета за које ти рече Бог да не једеш? Зато ћу и ја убити тебе и појести децу твоју”. Тада Ева не одговори ништа. Онда Сит рече звери: “Затвори уста своја до суда, јер си се дрзнула на лик Божији хоћеш погубити. У легалу свом у векове да проведеш”. И тако проведе у векове.
И дође Сит према рају са мајком својом плачући и ридајући и вапијући ка Богу посипајући прахом главу своју. И посла Господ арханђела свог Михаила. И рече Ситу: “Човече Божији, врати се оцу свом, јер се приближи дан његове смрти и нема му лека”. И даде му Михаило три прута: бора, кедра и кипариса. И узевши Сит прутеве, донесе их оцу свом. И видевши их Адам, позна их и уздахну веома. И изви себи венац и положи га на главу своју. И позва децу своју и њихову унучад. Окупише се деца његова и беше их укупно 2000 душа. И упиташе сви Еву говорећи: “О, мати наша, ти знаш све тајне оца нашег Адама, и скривене и објављене. Испричај нам, мати наша, да видимо шта се дивно зби”.
Тада Ева рече: “Испричаћу вам, децо моја, како нас превари ђаво како не би и вас преварио кроз закон наш. Адам чуваше рај са источне и северне стране, а ја га чувах са западне и јужне. Адам чуваше мушке звери, а ја чувах женске звери. И тако уђе ђаво на ону страну на којој беше Адам. И позва змију себи и рече јој: ‘Ти си омиљена код Бога, те ће од свих створења теби веровати’. И научи је све и посла је к мени. Змија мишљаше да је анђео и приђе ми. И ђаво се претвори у анђеоски изглед и дође веома светао певајући песму анђеоску као анђео и рече ми: ‘Једете ли све рајско?’ Ја мишљах да је анђео, јер дође са Адамове стране и рекох му. ‘Једино са једног дрвета не јеђасмо које је усред раја’. Ђаво рече: ‘Много вас жалим, јер не разумете ништа, али вам кажем: то дрво је боље од свих дрвета. Ако једете са дрвета тог, бићете као богови и светли ћете бити као анђели’.
Ја чух те речи и када јеђах са дрвета тог, тада ми се отворише очи и видех да сам нага и заплаках: ‘Шта учиних?’ А ђаво постаде невидљив. Ја сакупих лишће смоквино да покријем срамоту моју. Како беше раздељен рај, половина беше Адаму, а половина мени, које дрвеће беше на мојој страни, све лишће збаци, а смоква не збаци. И узех од лишћа и препојасах се и уђох под дрво од којег једох. И повиках из свег гласа ка Адаму говорећи: ‘Адаме, Адаме, где си? Устани и дођи к мени да ти испричам чудо!’ И дође Адам к мени и ја отворих уста своја. И ђаво говораше у мени за дрво. И разуме да би некако и он јео. И окуси Адам. И отворише му се очи и виде наготу моју и своју и рече ми: ‘О, жено, шта ми учини? Зашто се удаљисмо од милости Божије?’
Тада чух са небеса глас арханђела Михаила који позва све анђеле и рече им: ‘Овако говори Господ: Сиђимо у рај да чујете суд где је сагрешио Адам и како да му судим’. И сиђе Господ на рамену херувима са мноштвом анђела који певаху неућутну песму славећи Бога непрестано. И постави се усред раја престо Господњи. Адамово дрвеће цветаше цветом обилатим, а на мојој страни дрвеће увело и отпало беше. И позва Господ Адама: ‘Адаме, Адаме!’ Адам рече: ‘Господе, глас твој чух и уплаших се веома јер сам наг’. И рече му Господ: ‘Ко ти каже да си наг? Да ниси јео од дрвета за које ти рекох да не једеш?’
И ухватише нас анђели и потераше нас свирепо. И тако учинише отуђивши нас из раја. А ми се мољасмо анђелима и говорасмо им: ‘Стрпите се мало да се помолимо Богу!’ И кличе Адам из свег гласа: ‘Помилуј нас, Владико, јер сагрешисмо! Умилостиви се на нас, Владико!’ Тада ослабеше анђели гонећи нас. А Адам се помоли и рече: ‘Господе, допусти ми храну! Како ћу живети?’
Изведоше нас анђели из раја и затворише рај за нама. Тада Адам вапијаше говорећи: ‘Помилуј нас, Владико, и допусти ми миомирис. Када желим учинити жртву Богу, да принесем кађење’. Анђео Јоил се непрестано мољаше говорећи: ‘Помилуј, Владико, прво саздање своје!’ И рекоше сви анђели који ту беху реч за Адама: ‘Помилуј, Владико, прво саздање своје! И рече Господ анђелима својим: ‘Право ли је да тако пати Адам како му је суђено, или је неправедно тако?’ Анђели непрестано говораху: ‘Праведан је суд твој, Господе, заиста је праведан!’ Тада му Господ допусти миомирис тамјана, ладана и ливана.
И сеђасмо испред врата рајских. Адам плакаше додирујући образом земљу. И проведосмо седам дана без ичега. И гладовасмо веома. Ја Ева завапих из свег гласа: ‘Помилуј ме, Творче! Због мене Адам овако пати!’ И рекох Адаму:
‘Устани, господару мој, да потражимо храну себи, јер душа моја већ смалакса у мени, а срце моје следило ми се’. Тада ми Адам рече: ‘Ево, долази ми на срце да те предам смрти, али бојим се, јер је твој лик Бог створио. Због тога не могу саздање Господње разорити. Него, пошто се кајеш и вапиш ка Богу, због тога се срце моје не може одвојити од тебе’.
И устаде Адам и обиђосмо сву земљу и не нађосмо ништа јести, осим цвол пољски и траву пољску. И затим се вратисмо ка вратима рајским и једногласно заваписмо молећи се: ‘Помилуј, Владико Творче, твар своју! Господе, допусти нам храну!’
Непрестано се мољасмо петнаест дана. Тада чусмо арханђела Јоила како се моли за нас. И заповеди Господ Јоилу и узе седам делова раја и даде нам. Тада рече Господ: ‘Трње и влачац из дланова твојих да изиђе и од зноја својег храни се и да те гледа жена твоја и да те се боји’. Арханђео Јоил рече: ‘Овако говори Господ: Жену твоју не створих да ти је на заповест, него да ти је за послушање пошто ти жену своју послушаш’. Затим арханђео Јоил заповеди Адаму: ‘Одвој животиње од сваке врсте, од летећих и од ходећих, и од дивљих створи питоме и надени свакој врсти име’.
И тако узе Адам волове и узора да створи себи храну. Тада ђаво дође и стаде пред волове и не даде Адаму земљу да оре. И рече ђаво Адаму: ‘Моја је земља, а Божија су небеса и рај. Ако хоћеш мој бити, онда ради земљу. Ако ли хоћеш Божији бити, пођи у рај’. Адам рече: ‘Божија су небеса, и Божији је рај, и Божија је земља, и море и сва васељена’. И ђаво рече: ‘Не дам ти земљу радити док ми не запишеш рукописање своје да си мој’. Адам рече: ‘Ко је земљи господар, његов сам и ја и деца моја’. Ђаво се обрадова, а Адам знађаше да ће Господ сићи на земљу и обући се у човечији лик и сатрти ђавола. И рече ђаво: ‘Запиши ми рукописање своје’. И записа му и рече: ‘Ко је земљи господар, његов сам и ја и деца моја’. Ђаво узе рукописање Адамово. И ја, децо моја, рекох оцу вашем Адаму: ‘Устани, господару, и помоли се Господу да нас избави од ђавола овог, јер се тако патиш због мене’. Адам ми рече. ‘О, Ево, будући да се кајеш због злобе своје, и срце моје услиши те, пошто те Бог сазда од ребара мојих, постићемо четрдесет дана не би ли се како умилостивио Господ на нас и подарио нам и живот’. Ја рекох: ‘Господару, ти пости четрдесет дана, а ја ћу постити четрдесет и четири’.
И рече ми Адам: ‘Иди у реку звану Тигар и узми камен велик и стави га под ноге своје и уђи у воду и обавиј се водом као хаљином до врата свог и моли Бога у срцу свом и да не изиђе реч из уста твојих’. И ја рекох: ‘Господару, зваћу Бога свим срцем’. И рече ми Адам: ‘Много припази на себе. Ако ме не видиш и све знаке моје, не излази из реке, нити веруј речима, да поново не будеш преварена’. И оде Адам ка Јордану и уђе у воду јорданску. И загњури се сав у воду, и све власи главе своје загњури молећи се Богу молитве му упућујући. И ту сиђоше анђели, и сва бића летећа, звери, и животиње и све птице крилате, ставши као стена око Адама, молећи се Богу за Адама.
Ђаво дође к мени у анђеоском изгледу и са светлошћу где стајах у води сузе велике ронећи по земљи говорећи ми: ‘Изиђи, Ево, из воде! Чу Бог молитву твоју и нас анђеле који се молимо за вас. И посла ме Господ к тебн да изиђеш из воде ове’. Ја познах да је ђаво и ништа му не одговорих. И после четрдесет дана идући Адам из Јордана, наиђе успут на ђавола и уплаши се веома да ме није како преварио. Када ме виде да стојим у води, обрадова се веома и узевши ме изведе ме из воде.
И повика Адам из свег гласа: ‘Умукни, Ево, јер ми се душа већ одвоји од тела! Него, устани и помоли се Богу док не предам Богу душу своју’. Тада уставши Ева изиђе ван и паде лицем на земљу. И помоли се Богу и рече: ‘Сагреших ти, Господе. сагреших ти, Владико, пред анђелима твојим и серафимима шестокрилим. Сагреших ти пред страшним престолом! Сагреших ти, Господе, сагреших јер сваки грех учини се због мене’. И дође анђео Господњи Еви и рече: “Устани, Ево, са покајања јер већ Адам изиђе из тела свог и душа његова изиђе и дође пред Господа”.
И врати се Ева где лежаше тело оца нашег Адама и виде кадионицу златну и три запаљене свеће и три анђела како их држе кадећи тело Адамово. И миомирис изиђе до небеса. И сишавши анђели са анђелом Јоилом, поклонише се пред престолом говорећи; “Свето светима! Владико, помилуј твар своју, јер је твар руку твојих!” А Ева виде велика чудеса која се догодише пред Богом и заплака са страхом великим. И позва сина свог Сита и рече му: “Устани, Сите, са тела оца свог и дођи да видиш чудо које не виде никада”. Уставши, Сит дође мајци својој. И она му рече: “Погледај, сине, на небо!” И погледавши виде Сит сву војску анђела како стоји пред престолом Господњим и моле се говорећи: “Помилуј, Владико,твар своју!” Затим Сит рече мајци својој: “Погледај како се сунце и месец поклањају престолу и моле за оца нашег Адама”. И рече Ева: “Где им је светлост?” Рече Сит својој мајци: “Када устаде арханђео Михаило молити се, заћуташе све војске анђелске пред Господом”. И затим анђели повикаше из свег гласа говорећи: “Благословена слава Господња, који помилова твар своју Адама!” Тада дође мноштво анђела, херувима и серафима и узеше тело Адамово и положише га у Герусије блато и прославише га ту и омише три пута. А трећег часа испружи Господ руку своју седећи на престолу и узе Адама и предаде га арханђелу Михаилу говорећи му: “Унеси тело његово у рај, а душа његова ће проводити на трећем небу. Тело његово ту нека борави до мог ускрснућа”.
Тада арханђео узе Адама н донесе га где му рече Господ. Затим Господ рече арханђелу: “Уђи у рај и узми плаштаницу порфиру и покриј тело Адамово. И узми маслиново уље и прелиј га. Такође и тело Авељево стави уз њега”.
И позва Господ Адама и рече: “Адаме, Адаме, где си?” А тело одговори: “Ево ме, Господе!” Господ рече: “Овако ти рекох: земља си и у земљу ћеш затим поћи и затим ћеш на васкрсењу васкрснути са читавим родом људским”. И прекрсти Господ гроб његов на четири стране и положи га у гроб. И прели га и рече: “Твоје од твог приноси ти се!” Ева проведе после Адама шест дана молећи се. Говораше плачући: “Господе Боже, као што си ме створио од ребра Адамовог, тако са њим и да будем!” И паде грудима на земљу говорећи: “Господе Боже, прими душу моју! И ту предаде душу своју Богу.
И дође арханђео Михаило Ситу. И научи Сита како да сахрани мајку своју. И дођоше три анђела. Узеше тело Евино и погребоше га поред Адамовог и сина њиховог Авеља. И рече арханђео Ситу: “Тако да сахраниш сваког човека који умре до дана васкрсења”. Затим му рече: “Чините помен и трећег, и деветог, и двадесетог и четрдесетог дана и све по чину, па ћемо се и ми анђели веселити са праведним душама”. Тада арханђео Јоил прослави Бога говорећи: “Свет, свет, свет, алилуја, свет је Господ који испуни небо и земљу славом својом!”
 
Са србскословенског:
Томислав Јовановић