ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
ДОБАР ЈАМАЦ
 
Био један богат трговац који се далеко прочуо са своје доброте. Он је чешће помагао сиротињу, дијелио немоћнима и невољнима, а узајмљивао потребним сиромасима. Из десетог вилаета долазили су њему људи и вазда помоћи налазили, а нарочито пред Божић и Васкрс. Тако једноме сиромашку осуди паша сина на пет година тамнице, или педесег дуката откупа. Ко јадник, ко жалосник, није знао шта ће. Нема оклен платити толике паре, а жао му да син пропада у тамници. Најпослије чује за тога трговца и једва је чекао да се приближи Божић, па да оде њему и заиште у зајам. На десет-петнаест дана пред Божић човјек се опреми и пође ономе трговцу. Три дана је путовао док дође у ту варош и распита за трговца.
Кад дође трговцу на дућан, све му каза што је и како је, па га замоли да му узајми педесет дуката да откупи сина. Трговац види да је пуки сиромах, па га упита: “А имаш ли ти јамца да ћеш ми поштено вратити?” Сиромах се замисли, па му рече: “Имам Бога, скорашњи свијетли празник и своје свето крсно име, св. оца Николаја. Другога никог не познајем у овоме мјесту, јер сам издалека”. Трговац му одговори: “Добро, начинићемо сенет, даћу ти паре, ама да ми вратиш за пет година”.
Сиромашак једва дочека. Пошто сенет би готов, трговац му изброји педесет дуката. Сиромах узе паре, однесе паши и тако ослободи сина, па оде весео кући и прослави Божић.
Еле, дан по дан, а година по година, наврши се пет година како је сиромах узајмио паре, а никако не може саставити да их врати. Кад се приближи оно вријеме, спреми се на пут, барем, ако ништа друго, да се јави трговцу и да му каже како није могао толико саставити, већ да моли да га још мало причека. Идући тако кроз једну шуму, испаде пред њега човјек бијеле браде, поштапа се на златан штап. Пришавши сиромашку назове му Бога и упита за здравље. Пошто се испиташе, стане сиромашак причати куда је пошао. Све му каже како је било. Нато ће рећи старац: “Кад је тако, ево ти овај штап, па га подај у залог док му додесеш паре, па кад му вратиш дуг, а ти узми штап и донеси на ово исто мјесто па ћеш ми га вратити”. Тако се растану. Старац оде другим путем, а сиромашак у варош.
Кад дође трговцу, мјесто пара понуди му штап у залог, док му не врати дуг. Трговац се зачуди, јер није шала, штап је вриједио и пет пута толико новаца. Тако се сиромах весео врати дома и прослави Божић.
Опет прође пет година, а сиромах никако да састави паре па да се одужи. “Вала, сад му нећу ни ићи, дао сам му штап у залог, а рекао ми је кад могнем, да му донесем”, помисли сиромашак, па оде сјећи бадњаке. У шуми нађе труо ‘раст, који бијаше ишћерао три младице. Бегенише те младице за бадњака и започе сјећи. Није два-три пута ударио сјекиром, а храст се извали, док се под њим нешто засија. Сиромашак протрља очи и погледа боље, кад мјешина, пуна дуката. То је без сумње хајдучко благо, богзна откада, па га мени Бог натајнио. Брзо извуче мјешину, натовари на коња, па се упути весео кући са бадњацима. Одмах послије Божића врати трговцу паре, узме штап и дође на ону раскрсницу у шуми гдје се растао са оним старцем. Ту га опет затече, преда му штап и лијепо захвали; па му све исприча како је било. А старац му рече: “Добра си јамца дао трговцу кад си паре узајмљивао, јер ја сам тај јамац, св. Никола, твоје крсно име. Молио си се од свега срца Богу, и он ти је помогао!” То рече, па га нестаде, а човјек се врати кући славећи Бога и постаде богат и чувен, баш као и они трговац, јер је много угледао сиротињу. Бог му је давао, па је увијек напредовао.