ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
СВЕТИ САВА И СВЕТИ НИКОЛА
 
Били су тако човјек и жена и имали мушко дијете. Човјек је био права тевећелија, па стога ријетко је кад могао наћи рада. Љети и којекако, а зими баш никако, а славили су светог Николу. Жена је радила више од човјека и готово сваке године куповала и спремала све што треба за крсно име. Кад се једне године приближи Свети Никола, жена се изадрије на човјека: “Нећу ти ја сваке године славити крсно име. Ради, па га и ти једном прослави”. Човјек не знаде шта ће, већ муне некуд у свијет, док крсно име прође; јер срамота га је бити код куће а не славити. Жена се ражљути, па оде светом Сави у манастир и рече му: “Господару, ја ћу оставити своје крсно име, нећу га више славити”. – Свети Саво јој одговори: “Ја ти не допуштам да то чиниш, нити ове моје књиге, већ слави крсно име како мореш”. Жена не послуша светог Саву, него дође кући мислећи: “Кад ми је човјек побјегао, а што бих ја славу славила?” И тако дође Свети Никола, а жена ни мукает. Али нуто чуда. Баш на Светог Николу дође нечиста област и запише у црну књигу и жену, и кућу, и дијете. То је било таман у подне, у оно вријеме када служи сама црква светог Николе, коју је имао кад је по земљи ходио. Кад чује за то свети Никола, врло му буде жао ђетета, па се упути оној кући у владичанском одијелу, златној круни и са златном шљаком у руци. Кад дође назва: “Помоз’ Бог”. Жена прихвати Бога стојећки, а одма јој суне кроз главу што не слави крсно име, па се постиди. Дијете полети руци владичиној, а матери шапташе: “Јесам ли ја казао да ће нас карати свети Никола што га не славимо, а сад ће му казати овај владика за то”, па се онда окрене светом Николи и рече: “Драги оче, немој казати светом Николи да га не славимо ове године. Ја ћу га славити, ако Бог да, кад узрастем и могнем зарадити, и никад га нећу заборавити”. Светом се Николи сажали, па извади из џепа златну књигу, у којој су листови од златна платна, и златан дивит и калем, па упита жену како јој је име и запише у књигу златнијем словима. Али нуто чуда. Чим то учини, златно се платно претвори у трешњеву кору, а слова у црн пепео. Затим упита и дијете како му је име и запише га у ону књигу, кад али код њега слова остану златна. У тој књизи било је још златних имена и сребренијех и црнијех као пепео.
Кад то угледа жена, јако се препаде, јер сад још боље виђе да је згријешила Богу због крсног имена, па у страху запита: “Шта је то, оче, ако Бога знаш?” Свети Никола откине онај лист из књиге, па јој рече: “Носи учитељу Сави у манастир, он ће ти све казати”. И светог Николе наједанпут нестаде. Жена оде светом Сави у манастир и донесе му лист књиге у коме је њезино име у пепелу, а детиње у злату, па додавши га светом Сави – све му исприча. Свети Саво сјети се да она није славила крсно име, ражљути се и рече: “Жено, проклета била и не била, што ме нијеси послушала, кад ти рекох да славиш крсно име. То је био главом светн Никола, који се смиловао на твоје дијете и избавио га из црне књиге, јер како си ти била окренула, изгубила би своме ђетету српско име, и отачаство. Зато си и дошла у црна слова од пепела. Већ да учиниш триста метанија пред иконом светог Николе са својим ђететом и да славиш крсно име док је сунца и вијека и док си жива, да сваке године престојиш и предвориш од ићиндије уочи крсног имена, па све до заласка сунца сјутридан. Да чиниш денија сваке године у манастир светог Николе”. Жена послуша светог Саву и дође кући, учини метанија пред иконом заједно са ђететом. Али док се она молила Богу, пада пепео са иконе, а кад се дијете молило, све злато трепти. И толико се дуго молила Богу, док се онај пепео није претворио у сребро. Тако се и она избавила из црне књиге, али се у злато никада није могла претвориги. Свети Саво јој рече: “Златна су слова само за онога који свесрдно слави своје крсно име; сребрена су за оне који се у асилуку надмећу ко ће боље; а црна за оне који се никако не сјећају крснога имена. Још сам ти наредио да трешњево дрво никад не береш. Род сам трешњин благословио да се море јести, а дрво јој је проклето; није га добро ни кући носити, акамоли ложити”.