ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
ЧТЕНИЈЕ О СВЕТОМ ВАРУХУ
КАДА МУ ПОСЛАН БЕШЕ АНЂЕО ПАНУИЛ У СВЕТУ ГОРУ СИОНСКУ НА РЕКУ
ДОК ПЛАКАШЕ ЗБОГ ПЛЕЊЕЊА ЈЕРУСАЛИМСКОГ
 
Када цар Навуходоносор поплени Јерусалим и обогати Вавилон, jа Варух плаках неућутно и рекох: “Господе, зашто ти праведан беше цар Навуходоносор? И зашто не поштеде град свој Јерусалим, који је твој славни град? Зашто се тако догоди, Господе?” И док плаках, гле, анђео Господњи стаде пред мене и рече ми: “Ућути, човече, у жалости својој, јер беше потребно да Јерусалим тако прође, пошто тако рече Господ Сведржитељ. И посла ме пред лице твоје да ти покажем све тајне Божије, јер сузе твоје и глас твој уђоше у уши Сведржитеља Бога. Него, реци ми да ништа нећеш сакрити нити утајити и показаћу ти многе тајне које нико од људи не виде”. И рекох ја Варух анђелу: “Жив Господ Бог, ако ми покажеш и чујем, нећу одузети нити додати иједну реч. Ако ли одузмем или додам, нека ми дода Господ на суду”.
И узе ме анђео небеске војске и понесе ме где беше постоље небеско. Ту беше прво небо. На том небу показа ми врата превелика. И рече ми анђео: “Уђимо на ова врата!” И уђосмо. И после путовања од седам дана показа ми спасење Божије. Видех поље превелико. И живљаху ту људи са воловским лицима, јеленским роговима, козјим ногама и овнујским телом. И упитах ја Варух анђела: “Реци ми колика је величина неба које прођосмо и какво је ово поље, да и ја испричам синовима човечјим”. И рече ми анђео Пануил: “Величина неба на које управо дођосмо кроз врата која виде толика је колико је од истока до запада, а ширина његова је толика колико је двоструко од неба до земље, а поље на коме стојимо превелико је”. И рекох анђелу: “А ко су ови другачијег изгледа?” И рече анђео: “То су они који хтедоше Кулу сазидати, и преобрази их Бог”.
И узе ме анђео и поведе ме на друго небо и показа ми превелика отворена врата. И рече ми: “Уђимо кроз њих!” И уђосмо летећи. Путовасмо седам дана. И показа ми клет превелику. И живљаху у њој инообаразни, чија лица беху пасја, а ноге јелење, а рогови козји. И упитах ја Варух анђела и рекох: “Ко су ови?” И рече ми анђео: “То су они који зидаху Кулу желећи да уђу на небо. Они зидаху Кулу и натераше мушкарце и жене читавог света да граде Кулу. Ту се могло видети како неки дрва секу, неки камен пеку, неки блато гурају, неки мешају смолу. И шта просто рећи? Ту беше туга велика свим тим људима од истока до запада. И ту беше одрицања од живота свог. И беше жалост и туга велика тим људима. И жена која рађаше дете не одступи отуд, него га роди мешајући смолу. И узевши окриље своје, пови дете своје на земљи. И затим поново радише. И саздаше Кулу од осамдесет и две хиљаде сежања у висину, а у ширину пет стотина. И сковаше сврдло да проврте небо и да виде какво је: или је камено, или је стаклено или бронзано. И виде Бог безумље и високоумље њихово. И порази их палицом невидљивом и раздели им језике на педесет два језика. И пођоше свако својим језиком говорећи. А раније, од Адама до саздања Куле, говораху једним језиком – сиријским”.
И тако ме понесе анђео и путовасмо летећи тридесети два дана. И показа ми поље превелико, које ум људски недоумева. И беше на пољу том гора веома висока и на њој лежаше змај од истока до запада. И сагињући се отпијаше од мора по лакат сваког дана. И земљу јеђаше као сено. И рекох ја Варух Анђелу: “Господару, зашто пије змај овај од мора по лакат на дан и како не пресуши море када пије тако свакодневно?” И рече ми анђео: “Слушај, Варуше! Господ Бог створи триста четрдесет три превелике реке. Прва река је Алфеј, друга Авирија, трећа Горника, четврта Дунав, пета Еуфрат, шеста Азафа, седма Зетеус, осма Неус, девета Перикула. И свих заједно је триста четрдесет три реке. И оне све теку у море. И због тога створи Бог змаја овог и заповеди му да сваког дана пије из мора по један лакат. Јер ако не би пио из мора змај овај, не би сувог било на земљи. Због тога заповеди тако Бог. И разгоре утробу змаја овог како би пио из мора по један лакат, тако да нити прелије се, нити да пресуши”. И рекох ја Варух анђелу: “Господару, та колика је утроба змаја овог док тако пије из мора по лакат један и земљу једе као сено?” И рече ми анђео: “Колики је ад у дубину и ширину, толика је утроба змаја тог”.
И затим рекох ја Варух анђелу: “Господару, покажи ми дрво којим превари змија Еву и поједе је најпре сама и даде је Адаму и због тога их изгна Бог из раја”. И рече ми анђео: “Слушај, Варуше! Када Бог сазда Адама, онда заповеди арханђелу Михаилу да сакупи двеста три хиљаде анђела да засаде рај. И засади Михаило маслину, Гаврило јаблан, Рафаил дуњу, Нопаил орах, Саразаил калину, а Самаил, такво му беше најпре име, а по отпадништву назва се Сатанаил, засади лозу. И тако сви анћели засадише различита дрвета”. И затим рекох ја Варух анђелу: “Господару, покажи дрво којим змија превари Еву и Адама”. И рече ми анђео: “Слушај, Варуше! Прво, лоза је дрво, а друго то дрво је похота греховна коју изли Сатанаил на Еву и Адама. И због тога прокле Бог лозу, јер је Сатанаил засади и њом превари првосазданог Адама и Еву”.
И рекох ја Варух анђелу: “Господару, ако тако беше Бог проклео лозу и засад њен, за какву је она потребу сада?” И рече ми анђео: “Право ме запита. Када учини Бог потоп на земљи и 409 000 дивова погуби, попе се вода изнад гора високих на двадесет лаката, и уђе вода у рај и изнесе од лозе један прут. Како повуче Бог воду и настаде суво, изиђе Ноје из ковчега и нађе лозу како лежи на земљи. И не знађаше шта је, осим што слушаше о њој каква је изгледом. У себи помисливши, рече: ‘Ово је уистину лоза коју беше засадио Сатанаил усред раја, којом превари Еву и Адама. И због тога је прокле Бог и засад њен. Ако је засадим, разгневиће се на мене Бог’. И савивши колена своја, пошћаше двадесет дана. Молећи се говораше: ‘Господе, ако засадим од дрвета овог, хоћеш ли се прогневити на мене, Господе?’ И посла Бог анђела свог Саразаила и рече му: ‘Устани и засади дрво које нађе, ја ћу га променити и учинићу га на добро’. Него, чувај се, Варуше, још ти има дрво то зла у себи, као што и Сатанаило не измени зла своја. Који много вина пију, сви зло чине. Нити брат брата воли, нити отац сина. Због зла винског бивају туче, прељубе и блуд. Сва зла због вина бивају”.
И затим ми рече анђео: “Ходи, Варуше, и показаћу ти тајне над тајнама. И видећеш одакле сунце излази”. И показа ми кола четворопрега. И беху коњи пламени и огњени. Коњи ти беху анђели крилати. И на колима тим сеђаше човек носећи венац огњени. Та кола ношаху двадесет анђела. И, гле, птица прелеташе. Крила њена беху од истока до запада. И рекох ја Варух анђелу: “Реци ми, господару мој, каква су ово кола? Ко је човек овај који седи на колима и носи огњени венац? И која је птица ова? И реци ми о томе”. Рече ми анђео: “Човек који седи на колима огњеним и носи венац огњени то је сунце, а ова птица коју видиш да прелеће јесте заштитница читавог света”.
И рекох ја Варух анђелу: “Како је чувар света птица?” И рече ми анђео: “Ова птица простире крила своја и заклања огњене сунчеве зраке. Ако не би заклањала сунчеве зраке, не би истрпео род људски нити сва створења пламен сунчани. Заповеди Бог овој птици да ради читавој васељени до скончања века. Али погледај на десном крилу шта пише”. И ја, приступивши, прочитах. И беху слова као река велика. И беху та слова златна. И прочитах оно што беше овако написано: “Нити ме земља роди, нити небо, него ме роди престо Очев”. И рекох ја Варух: “Које је име птици овој?” И рече ми анђео: “Име птице ове је Феникс”.
И рече ми анђео: “Пођи, Варуше, и угледаћеш славу Божију!” И стајасмо и певасмо песму Богу. И чух гром веома велики са неба. И упитах анђела: “Шта би гром овај, господару мој?” И рече ми анђео: “Овај гром који чу разлучује светлост од таме, и узносе анђели венац сунчев до престола Божијег”.
И видех сунце како иде и беше тужно и невесело као човек. Видех и птицу ону која иђаше са њим. И беше невесела. И упитах анђела: “Заштоје птица она тако невесела?” И рече ми анђео: “Невесела је због жеге и врелине сунчеве”. И чух је како зове: “Светлодавче, Господе, пошаљи светлост своју свету!” Када позва: “Светлодавче, Господе, пошаљи светлост своју свету”, одмах се петао огласи. И затим рекох анђелу: “Господару, реци ми да ли много почива сунце?” И рече ми анђео: “Толико почива док се петао не огласи па док светлост не буде и онда пође”.
И затим ми рече анђео: “Слушај, Варуше! Још ћу ти рећи о преласку сунчевом. Када мине дан и сунце пређе, девет анђела узму венац сунчев и узносе га до престола Божијег, јер се испрља од земље и од грехова земаљских, јер када сунце прелази по небесима не трпи видети сва безакоња по земљи: убиства и прељубе и плаче оскрнавивши венац свој. Због тога се чисти пред престолом Божијим”.
И затим рекох анђелу: “Господару, реци ми о преласку месечевом, да сазнам какав је”. И рече ми анђео: “Месец је сличан жени која седи на колима, а волови који вуку кола јесу двадесет анђела. Лик месечев сличан је жени”. И рекох ја Варух анђелу: “Господару, реци ми о овоме што ћу те питати. Зашто луна нема подједнаку светлост као сунце, него стално умире и рађа се?” И рече ми анђео: “Слушај, Варуше, рећи ћу ти да и о томе све знаш. Када превари змија Еву и Адама и обнажише се због хране, плакаху горко због наготе своје. И плакаше свака твар због њих: небеса, и звезде, и сунце. И свака твар узнемири се до престола Божијег. Анђеоске војске покренуше се веома због преступа Адамовог. Луна се једина насмеја. И због тога прогневи се Бог на њу и помрачи светлост њену, и учини да за кратко време стари и поново се рађа. А испрва не беше тако, него беше светлија од сунца и дужину дана имаше”.
И затим ме узе анђео небеске војске и показа ми веома горућу реку. И беше на њој веома велико језеро. И упитах анђела: “Какво је ово веома велико језеро?” И рече ми анђео: “Ово је језеро одакле облаци узимају воду и пуштају кишу по земљи”. И рекох ја Варух анђелу: “Како онда говоре људи да облаци силазе у море и узимају морску воду и пуштају кишу по земљи?” И рече ми анђео: “Вара се род људски не знајући ништа, јер сва морска вода је слана, те ако би киша била из мора, не би плодови рађали по земљи”.
И узе ме анђео славе и постави ме на пето небо и показа ми врата превелика. И беху исписана на вратима тим имена људи. И рече ми анђео: “Само они могу ући овамо чија су имена написана овде”. И рекох ја Варух анђелу: “Зар се отварају врата ова? Да уђемо на њих?” И рече ми анђео: “Не отварају се док не дође Михаило из царства Божијег, али пођи и угледаћеш славу Божију”.
И док чекасмо чу се глас са горњег неба као троструки гром. И рекох анђелу: “Какав је овај звук, господару?” И рече ми: “То силази Михаило да прими молитве људи”. И затим допре глас говорећи: “Нека се отворе врата!” И отворише се. И настаде гром већи од првог. И дође Михаило. И изиђе пред њега анђео који беше са мном и поклони му се. И видех како у руци држи хранилницу превелику и дубоку колико је од неба до земље. И рекох анђелу: “Господару, шта је то што држи Михаило?” И рече ми анђео: “То је где улазе молитве људске”. И док ми говорасмо, дођоше анђели са земље носећи дарове пуне цвећа. И рекох: “Господару, ко су ови?” И рече ми: “То су анђели који служе праведним људима и зато добре дарове доносе”. И прими Михаило те дарове и положи их у хранилницу. И видех друге анђеле који носе ризнице у којима не имаше ничега. Беху тужни због грешних људи, јер не нађоше ништа међу њима. И викаху ка првоначелнику Михаилу говорећи: “Тешко нама, што смо у премрачна места људска послати и што у њима не нађосмо ничег праведног! И ако је могуће, да се тамо више не враћамо и смрад њихов не осећамо. Ако и у цркве свраћају жене њихове, отуд их изводе на блуд и на блуд наводе. И сваку нечистоћу чине, да већ не можемо са непокорним људима живети”. И рече им Михаило: “Слушајте, сви анђели Божији! Није вам заповеђено да одступате од грешних људи, него вам је заповеђено да им служите док се не покају. Ако ли се не покају и не преобрате се, ја ћу им сам судити, рече Господ”. И опет стиже глас са небеса говорећи: “Идите и послужите грешницима док се не покају! Ако ли се не покају, онда нанесите на њих грозницу, болест и смрт напрасну, и скакавце, и гусенице, и тучу љуту, и гром, и град, и бесове и рушење градова њихових. И децу њихову подавите, јер се не убојаше Бога, нити се окупљају у цркви молитве ради, него уместо молитве клетву приносе”.
И рече ми анђео: “Погледај, Варуше, и видећеш пребивалиште праведних, и славу и радост и весеље, и видећеш пребивалиште нечастивих, сузе и уздахе, црве незаспале, и грешнике како зову до небеса: ,Смилуј нам се, судијо’!” И рекох ја Варух анђелу: “Ко су ови, господару мој?” И рече ми анђео: “То су грешници”. И рекох ја Варух анђелу: “Допусти ми, господару мој, да и ја плачем са њима”. Ирече ми анђео: “Плачи и ти са њима не би ли Господ Бог чуо глас твој и смиловао им се”.
Допре глас с неба говорећи: “Снесите Варуха на лице земље да исприча синовима човечијим шта виде и чу о тајнама које му се предадоше”. Богу нашем слава и част и клањање Оцу и Сину и Светом Духу сад и увек и у векове векова. Амин.
 
Са србскословенског:
Томислав Јовановић