ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
СВЕТИ САВА И СЕЉАК БЕЗ СРЕЋЕ
 
Био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је потражи. На путу сретне једног старца седе браде до појаса, па га упита: “Знаш ли, старино, да ми кажеш где је моја срећа?” – “У раду”, одговори му старац. Сељак се не задовољи овим одговором, већ пође даље. Опет сретне на путу другог старца седе браде до појаса, па га упита: ,,3наш ли, старино, да ми кажеш где је моја срећа?” – ,,У реду”, одговори му старац. Сељак се не задовољи ни овим одговором, већ пође даље. Мало затим сретне на путу трећег старца седе браде до појаса, па и њега упита: где му је срећа. А он му одговори да је она у поштењу. Врдне сељак главом, па се намргоди и пође даље. Није био одмакао ни за један пушкомет, а он опет сретне једног старца седе браде, па и њега упита за срећу; а он му одговори да је у добром здрављу. Не задовољи се сељак ни оваквим, одговором, већ настави пут. Замало, па опет сретне једнога старца те и њега упита за срећу; а овај му рекне да је срећа у мирном, лепом и задовољном животу.
Сељак је очекивао да му ови старци покажу место где се његова срећа налази, а они му одговарају нешто сасвим десето. Зато науми да продужи пут даље. Путујући тако сретне опет једног старца седе косе и браде, па га упита за срећу, а он му одговори да се она налази у умерености и чистоти. Овај није ни за то хтео да чује, већ пође даље. Најзад сретне једног калуђера с великом седом косом и брадом и светитељским лицем (а то је био свети Сава), те и њега упита: “Часни оче, ја сам човек без среће, па ево где пођох у свет да је потражим, но те молим да ми кажеш: где је могу наћи?” – “Наћи ћеш је у себи самом”, одговори му свети Сава. “Ако си паметан, ти си и срећан, а ако си луд, ти си и без среће. Ако си паметан, ти ћеш слушати савете, опомене и поуке паметних људи, који су много којешта претурили преко главе; а ако си без памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће”.
У калуђера је сељак имао велику наду да ће му бар рећи где му је срећа. Али кад му и он овако одговори, одлучи да даље не путује него да се врати кући, па да послуша савете овога калуђера и оних стараца који му одговараху где му је срећа. Кад је дошао кући, он је у њој увео рад, ред, и поштење, пазио на здравље, миран, леп и задовољан живот и умереност и чистоту. После овога све му се окренуло на боље. Кућа му је пропевала. Чељад му је била весела, стока напредна, имање родно, он задовољан и срећан. Зато је више пута говорио: “Е људи, ко би то мислио и ко би се томе надао да је срећа била у мени, у мојој памети и у мојим рукама. А ја пошао по свету, као махнит, да је тражим, од немила до недрага, и да је нађем. Хвала ономе духовнику, што ме поучи и врати. Да не беше њега, ја бих пропао тражећи срећу и никада је не бих нашао”.