ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
СВЕТИ САВА И СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ
 
Једанпут путоваху заједно свети Сава, свети Никола и свети Игњатије, те дођоше на обалу једне ријеке. Ту свети Сава леже и заспа. На тој обали бијаше једна лађа, те ће свети Никола рећи светом Игњатију: “Хајдемо се ми превест на ону другу обалу, а он нека спава!” На то ће свети Игњатије: “Ја бих и њега пробудио”. “Та нека га, нека се наспава”, рећи ће опет свети Никола. Тако се они превезоше на другу обалу. Кад се свети Сава од сна пробудио, погледао око себе, а оно нема ни светог Николе ни светог Игњатија, а лађа бејаше на другој обали. Дозва онда једног пастира с друге стране и тај дође с лађом и превезе га. “Јеси ли видео двојицу мојих другова, да су се превезли преко ове ријеке?” упита га. Пастир му одговори да их је видео и да су отишли право селу. Свети Сава хтједе наградити пастира, али овај био добра срца, те му не хтједе ништа узети. Онда га свети Сава благослови говорећи: “Нека је благословен твој рад, да Бог да ти се хиљадиле овце”.
Отален пође према селу да тражи светог Николу и Игњатија. Свакога, кога је сретао, питао је за њих, а нико му ништа не умједе казати. Тако идући, пред саму ноћ, дође пред једну кућу и запита домаћина: “Јеси ли видио овуда, да су прошла два странца?” Домаћин му одговори, да су туда прошли и да се један свратио и напио воде. “Ја их више не тражио!” рече свети Сава, “већ те молим: не бих ли могао ноћас код тебе преноћити?” Домаћин му одговори: “Драге воље пустићу те, већ морамо ноћас обојица у јањилу спавати; жена ми је при порођају, а свако дијете мучно рађа”. Свети му Сава рече: “Ево ти овај штап, па је с њиме дотини по крстима”. Домаћин узе штап те жену дотину по крстима, а она породи мушко дијете. Ту вечер домаћин, као никад, бијаше весео, те ће рећи светом Сави: “До једну хефту дана, да знам да ћеш се овде вратити, звао бих те за кума”. “Драге воље”, одговори му свети Сава, “па и ако се не вратим, ја ћу ти оставити писмо, те га подај свештенику, па ко дијете при крштењу уздржи, биће мој заступник, а ја ћу бити прави кум”. Па одмах написа писмо, запечати га и рече домаћину: “Ако се ја не вратим, никоме другом до свештенику не дај ову књигу”. У писму се казао ко је, и прорекао је да ће Турци завладати српским земљама.
Пошто је свети Сава отишао, не враћајући се више, домаћин даде писмо свештенику и овај га прочита и крсти дијете. По том попу, прозвало се Попово, а то кумче светог Саве био је свети Василије Острошки.