ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
СВЕТИ САВА И БРАЋА КОЈА СЕ ДЕЛЕ
 
Србе Косовце нађе једне године страшна невоља. Зађе нека болештина међу њихова велика стада, те им овце стану мањкавати. Они се почну молити светом Сави да им помогне у невољи и да им сачува стада. Свети Сава прими њихову искрену молитву, обуче се у калуђерско одело и крене се са својим оцем светим Симеуном међу Косовце.
Идући тако прођу поред два рођена брата, која су баш тада делила имање што им је од оца остало. Свети Сава прође поред њих и не каже им ништа. То падне у очи светом Симеуну, па упита светог Саву: “Зашто, синко, ништа не каза оној двојици, поред којих мало пре прођосмо, кад ништа рђаво не чињаху”. Свети Сава одговори оцу: “Ти, оче, рече, да они ништа рђаво не чињаху, а зар не виде да деле имање које им је од оца остало, а тиме замећу између себе свађу, мржњу, завист, пакост, те ће тако брзо осиромашити и никад више неће живети у братској слози, миру и љубави. Ето зато их не поздравих кад поред њих прођох”.
Путујући тако прођу поред неколико људи који су седели крај казана и пили ракију. Свети Сава прође поред њих и ништа не проговори. “А зашто, синко, овима ништа не рече, кад људи мирно сеђаху?” рекне свети Симеун светом Сави. “Ти, оче, рече, да су мирни људи, а они су најнемирнији од свих осталих које може земља да роди. Седе, беспосличе и пију отровну ракију, па се поваздан грде, псују и бију, па после од њих имају муку и Бог и добри људи. Зато их не поздравих кад поред њих прођох”.