ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
СВЕТИ САВА И СИРОМАХ СЕЉАК
 
Путовао свети Сава за велики намастир Хиландар па га на путу задеси зло време, те сврати на конак једном сељаку који је био убоги сиромах. Сељак га лепо прими па му да вечеру и постељу за починак. Кад је било око пола ноћи, а оно прсне жишка са ватре, те се запали и у пламен букне сељакова кућа, која је била кровињара. Сељак брзо пробуди иза сна светог Саву те се овај једва спасе од пожара. Сутрадан, при поласку, рекне свети Сава сељаку сиромаху: “Хвала ти, брате, што си ме примио и што си ми ноћас живот спасао; тражи од мене што год хоћеш, даћу ти и не заборави ме кад год будеш у невољи”. – “Засада ти ништа друго не тражим, већ да ми даш скромну кућицу, те да ми деца не помру од студени” – одговори сељак. Свети Сава прекрсти руком, и сељак доби бољу кућу но што је имао.
После неког времена сељак се сети да му требају волови и рало за орање, па се попне на једно брдо, које му је свети Сава показао још на првом виђењу, па викне: “О светитељу, о светитељу!” А свети Сава му се јави из облака: “Шта си рад, брате?” – “дај ми рало и волове, јер немам чим да орем, те да децу хлебом храним”. Свети Сава прекрсти руком и рекне: “Нека ти и то буде!” Кад се сељак врати дома, а оно тамо у двору лепи волови и јако рало. – Сељак је сада имао рало и волове, али није имао доста земље за рад, зато поново отиде на брдо и викне: “О светитељу, о светитељу!” А свети Сава му се из облака одазове: “Шта си рад, брате?” – “Дај ми доста земље за обрађивање, јер немам скоро нимало”. – Свети Сава прекрсти руком и рекне: “Нека ти и то буде!” – Сад је сељак имао доста земље за рад, али није имао довољно радника, зато ускоро за овим, отиде поново на оно брдо и викне: “О светитељу, о светитељу!” А свети Сава му се из облака одазва: “Шта си рад, брате?” – “Дај ми доста слуга и слушкиња, јер имам доста земље, али немам ко да ми је ради, па муку мучим”. – “Иди, па и то нека ти буде!” рекне свети Сава и прекрсти руком. Када се сељак вратио дома, а оно пуно имање радника: једни жању, други косе, трећи врху, четврти пласте, пети дену …
Виде сељак да је већ газда па се застиде оне првобитне мале и тескобне кућице, те зато поново изађе на брдо и викне: “О светитељу, о светитљу!” – Свети Сава му се јави из облака и рекне: “Шта си рад, брате?” – “Дај ми бољу и већу кућу, јер ми је она мала и тескобна, па у њу не могу сву чељад да склоним” – Свети Сава прекрсти руком, па рекне: “Нека ти и то буде!” – Када се сељак вратио дома, а оно тамо, место оне мале и тескобне кућице, велика и пространа палата. У двору пуно дворкиња, које му држе жени скуте, кад се туда шета или кад се дегод, на златним кочијама, извезе ван двора. – “Жено”, рећи ће сељах својој жени, “хоћу да идем светитељу, да ми дa да будем краљ, а ти да будеш краљица; досадило ми се да будем газда и ништа више” – “Море немој, човече”, одговори му жена, “доста нам је дао светитељ, па да причувамо ово што имамо; не треба нам више; веће богатство, већа главобоља”. Не хтеде сељак да послуша жену, већ опет изиђе на брдо и викне: “О светитељу, о светитељу!” А свети Сава му се из облака одазове: “Шта си рад, брате?” – “Дошао сам још за једно да те молим. Не допада ми се земаљска власт: суди се криво и узима се мито, а то је кривица до главе, зато те молим, да ми даш да будем ја краљ, па макар за кратко време, и видећеш како ће под мојом управом све боље бити”. На ово се свети Сава мало замисли и поћути, па најпосле прекрсти руком и рекне: “Нека ти, најпосле, и то буде!” – Кад се сељак вратио дома, а оно се његова кућа претворила у сјајну и раскошну палату. Ту слуге, ту слушкиње, ту војска, велике старешине, те свога краља радосно дочекаше и на рукама у двор унеше. Виде краљ, да му се жена снуждила, да је погрубела и да се није лепо обукла, па омрзне на жену и зажели лепшу краљицу; зато се брзо врати на брдо и викну: “О светитељу, о светитељу!” А из облака му се свети Сава одазове: “Шта си рад, брате?” – “Жена ми се ослабела, те не може да ме слуша, зато те молим да ми поклониш млађу и лепшу краљицу”. – Помисли се свети Сава, помисли се дуго и поћута, па ће најпосле рећи: “Е, нека, најпосле, и то буде!” И кад се краљ врати с брда, а оно му по двору шета лепа и млада краљица, баш онака као што је он желео.
Тако је краљ живео краљевски дуго и за много, па најпосле његовој лепој краљици падне на памет да би желела да види тога светитеља, зато пошље краља да га позове да ступи код њих у најам. Краљ послуша жену. Попне се на брдо и викне: “О светитељу, -о светитељу!” А свети Сава му се из облака одазове: “Шта си рад, брате?” – “Пратила ме моја краљица да те позовем да код нас ступиш у најам, Јер је рада да те види и да те позна”. – Свети Сава прекрсти руком, па рекне само: “Као први дан”, и замакне за облаке. И кад се краљ вратио дома, а оно тамо, место сјајне краљевске палате, стоји она првобитна раздрта и чађава кровињара, у којој се крај ватре греје његова прва жена у поцепаном руху са босоногом децом. Чим га је жена опазила да иде, рекла му је: “Не рекох ли ти ја, ненасити човече, да се једном зауставиш у тим твојим пустим жељама. Ти ме не послуша, па ево данас” …