ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ

 

ЧЕСМА ВОДЕ ЖИВЕ
 
ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ
 
Био један сиромах човек, па се прибије у некаква богата човека да служи без погодбе. Тако је служио годину дана, а кад се наврши година, он дође господару своме и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар извади један новчић па му рече: ,,На, то ти је служба”. Слуга узме онај новчић, и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза. Кад дође на поток, рече сам у себи: “Боже милостиви! шта је то да сам заслужио само један новчић за целу годину дана? Али Бог зна јесам ли и толико заслужио. Ево ћу сад да огледам: бацићу овај новчић у воду, па ако не потоне, онда сам га заслужио; ако ли потоне, нисам га заслужио”. Па се онда прекрсти говорећи: “Боже милостиви! ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно”. То рекавши баци новчић у поток, а новчић одмах потоне на дно. Онда се он сагне те извади новчић из воде, па га однесе господару натраг говорећи: “Господару! ево ти новчић натраг, ја га још нисам заслужио, него ћу те служити још једну годину дана”. И тако стане наново служити, и кад се опет наврши година дана, он дође господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар опет извади новчић па му рече: “На, то ти је служба”. Он узме новчић и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток говорећи: ,,Боже милостиви! ако сам га право заслужио, нека плива поврх воде; ако ли нисам, нека потоне на дно”. Како га баци у воду, а новчић одмах падне на дно, а он се сагне те га извади па опет однесе господару говорећи: “Ево ти, господару, новчић натраг, још га нисам заслужио, него ћу још једну годину да те служим”. Тако опет почне служити, па кад изиђе и трећа година, он отиде господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар му опет дa новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет ра поток да види је ли га сад заслужио. Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: “Боже милостиви! ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде; ако ли нисам, нека потоне на дно”. Кад новчић падне у воду, почне пливати поврх воде. Онда он весело узме из воде новчић, и метне га у џеп, па отиде у шуму и начини малу колебицу, и онде стане живети. После некога времена чује он да се стари његов господар спрема на галији преко мора чак у друго царство, па отиде са својим новчићем к њему, и стане га молити да би му купио што у другом царству за његов новчић. Господар му обећа и узме његов новчић, па пође на пут. Путујући тако нађе крај мора некаку децу која су била изнела мачка да га убију и у море баце. Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: ,,Шта је то, децо?” А они му одговорише: “Чини штету, па хоћемо да га убијемо”. Онда он извади онај новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка. Деца то једва дочекају, па узму новчић а трговцу даду мачка. Он однесе мачка на галију па пође даље путовати; и тако путујући једанпут дуне јаки ветар те однесе галију богзна куда, да за три месеца није могла изаћи на свој прави пут. Кад ветар стане, господар од галије није знао где је, и пошавши још мало даље, дође под један град. Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат, позове господара од галије на вечеру. Кад тамо, али господар од галије има шта и видети: мишеви и пацови трче на све стране и слуге с батинама стоје те бране да не натрче на сто. Онда он рече домаћину: “Забога, брате, шта је то?” А домаћин му одговори: “Тако је, брате, увек код нас, да не можемо од тога звериња на миру ни ручати ни вечерати. Још кад спавамо сваки имамо свој сандук, па се у сандук затворимо, да нам не би уши поизодгризало”. Онда се господар сети свога за новчић купљенога мачка, па рече домаћину: ,,Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три дана”. Домаћин на то одговори: “Брате, ако имаш таку зверку, дај је овамо, ја ћу ти напунити галију самога сребра и злата само ако је истина што кажеш”. После вечере отиде господар од галије те донесе свога мачка, и рече домаћину да лежу без сандука, али они опет не смедну нипошто, него он сам сву ноћ остане тако да спава. Онда он пусти мачка, а мачак кад опази толике мише и пацове, почне их хватати и давити па све на гомилу свлачити, а и миши и пацови познавши ко је ту, стану бежати куд који. Кад ујутру дан осване, и они поустају, али насред собе велика гомила мртвих мишева и пацова, а по соби слабо је који још трчао, него су извиривали из јама. А после три дана није се могао ниједан ни видети. Онда домаћин за мачка напуни путнику галију пуну сребра и злата. Потом наш путник пође с галијом кући. Кад дође кући својој, дође му стари слуга његов да га пита шта му је донео за онај новчић. Господар му изнесе један мермер камен, лепо отесан на четири угла, па му да: “На, то сам ти купио за твој новчић”. Слуга се томе врло обрадује, па узме камен и начини од њега сто. Сутрадан отиде слуга у дрва, па кад се врати кући, а то се онај камен претворио у злато те сија као сунце, сва се колеба од њега светли. Кад он то види, уплаши се па отрчи своме староме господару и каже му: “Господару, шта си оно ти мени дао? Оно није моје, ходи да видиш”. Господар дође, и кад види какво је Бог чудо учинио, онда му рече: “Није вајде, мој синко! коме Бог, томе и сви свети: ходи овамо, ево ти твога блага”. Па му да све што је год донео на галији, и да му кћер своју те се ожени њоме.