NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava šesta
 
Nastavak Besede na Gori: o milostinji, o molitvi Oče naš, o praštanju, postu, istinskom bogatstvu, služenju Bogu i uzdanju u Oca Nebeskog
 
1. Pazite da milostinju svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima.
 
Pošto ih je doveo do ljubavi kao najveće vrline, Gospod sada govori o sujeti koja se prikrada dobrim delima. Pogledaj šta kaže: „Pazite“; kao da govori o nekoj strašnoj zveri i upozorava te da paziš da te ona ne rastrgne. Ako daješ milostinju „pred ljudima“, i to ne radiš da bi te oni videli, nećeš biti osuđen. Ali, ako to činiš radi sujete, bićeš osuđen čak i ako podaš milostinju tajno u svojoj sobi, jer Bog kažnjava ili nagrađuje našu nameru.
 
2. Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemjeri po sinagogama i po ulicama da ih ljudi hvale.
 
Licemeri nisu imali trube, već ovde Gospod ismeva njihovu nameru, pošto su oni želeli da rastrube (pred ljudima) svoje milosrđe. „Licemeri“ su oni koji nastoje da se predstave drugačijim nego što zapravo jesu. Tako se oni pokazuju kao milostivi, iako nisu takvi.
 
Zaista vam kažem: Primili su platu svoju:
 
Sva će im plata biti pohvala koju su primili od ljudi.
 
3. A ti kad činiš milostinju, da ne zna ljevica tvoja šta čini desnica tvoja.
 
Želeći da naglasi svoje reči, Gospod kaže: „Ako je moguće, sakrij i od samog sebe da si dao milostinju.“ U drugom smislu, „levica“ označava sujetu, a „desnica“ milostinju. Dakle, „da ne zna sujeta za tvoju milostinju“.
 
4. Da bi milostinja tvoja bila u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.
 
Kada? Kada sve bude otkriveno i javno, i tada ćeš još više biti proslavljen.
 
5. I kada se moliš Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po sinagogama i na raskršću ulica stoje i mole se da ih videljudi. Zaista vam kažem: Primili su platu svoju.
 
Licemerima naziva i one ljude koji misle da služe Bogu, a u stvari služe ljudima. Od njih će zato i primiti svoju platu.
 
6. A ti kada se moliš, uđi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.
 
„Šta, dakle; zar ne treba da se molim u crkvi?“ I te kako treba, ali sa ispravnim nastrojenjem srca, a ne radi pokazivanja. Ne smeta molitvi mesto, već način i namera s kojom se molimo. Mnogo je i onih koji se tajno mole da bi ugodili ljudima. [1]
 
7. A kada se molite, ne praznoslovite kao neznabošci. „Praznosloviti“ znači tražiti u molitvi svetske stvari, kao što su slava, bogatstvo ili pobeda. Ova reč[2] (na grčkom jeziku označava nerazgovetan, dečiji govor. Zato pazi da ne praznosloviš (u molitvi).
 
Jer oni misle da će za mnoge riječi svoje biti uslišeni. Nisu nam potrebne duge molitve već kraće i učestalije. Bolje je izgovoriti manje reči, ali zato biti istrajniji u molitvi.
 
8. Ne budite, dakle, slični njima; jer zna Otac vaš šta vam treba prije no što zaištete od njega. Cilj molitve nije da naučimo Boga šta nam je potrebno, već da odvojimo svoj um od žitejskih stvari i da dobijemo duhovne koristi od razgovora s Bogom.
 
9. Ovako, dakle, molite se vi: Oče naš koji si ia nebesima.
 
Jedno je zavet, a drugo molitva. Zavet je obećanje koje dajemo Bogu, na primer, kada se zavetujemo da ćemo se uzdržavati od vina ili nečeg drugog. Molitva je, međutim, traženje nekog dobra od Gospoda. Kada kaže: „Oče“, Hristos ti pokazuje kakvog si se blaga udostojio, postavši sin Božji (po blagodati). A kada kaže: „na nebesima“ pokazuje ti otadžbinu tvoju i očinski dom. Ako hoćeš da Boga imaš za Oca, onda gledaj u nebo, a ne u zemlju. Ne govori „Oče moj“, nego „Oče naš“, jer si dužan da na sve ljude gledaš kao na svoju braću, decu jednog Oca (nebeskog).
 
Da se sveti Ime Tvoje:
 
Ovo znači: učini nas svetim da bi se i Ti proslavljao kroz nas. Jer, kao što se Bog huli preko mene, tako neka se kroz mene i „sveti“, to jest, neka se slavi kao Svet.
 
10. Da dođe carstvo tvoje, to jest, drugi dolazak (Gospodnji).
 
Samo onaj koji ima čistu savest moli se da dođe Vaskrsenje i sud.
 
Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu.
 
„Nauči nas da vršimo volju Tvoju kao što je vrše anđeli na nebu.“
 
11. Hljeb naš nasušni daj nam danas.
 
Kaže: „nasušni“,to jest, hleb koji nam je potreban za održanje života i telesnog zdravlja. Ovim nas uči da odbacimo svaku brigu za sutra. „Hleb nasušni“ je takođe Telo Hristovo, pa se zato molimo da se njime pričešćujemo bez osude.
 
12. I oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.
 
Pošto grešimo i posle krštenja, molimo se Bogu da nam oprosti, i to da nam oprosti kao što i mi opraštamo „dužnicima svojim“. Ako budemo zlopamtili, Gospod nam neće oprostiti, jer On gleda na nas, i kako mi činimo drugima, tako će i On učiniti nama.
 
13. I ne uvedi nas u iskušenje.
 
Mi ljudi smo slabi i zato ne treba da trčimo u iskušenja. Ako smo već pali, treba da se molimo da nas iskušenje potpuno ne savlada. Za onoga koga je iskušenje pobedilo i savladalo kažemo da je pao u „jamu iskušenja“. To se ne odnosi na onoga koji je pao, ali je ipak uspeo da pobedi iskušenje.
 
No izbavi nas od zloga:
 
Nije rekao od zlih ljudi, jer nam zlo ne čine ljudi, već đavo.
 
Jer je tvoje carstvo i sila i slava u vijekove. Amin. [3]
 
Gospod nas hrabri, jer ako je naš Otac Car, silan i slavan, tada ćemo sigurno pobediti zloga i naposletku biti proslavljeni.
 
14. Jer ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.
 
Opet nas uči da ne pamtimo zlo. Podseća nas na Oca, kako bi se postideli Njega, jer smo deca takvoga Oca, a ponašamo se kao divlje zveri.
 
15. Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša: Ništa toliko ne mrzi krotki Gospod kao nemilosrđe.
 
16. A kad postite, ne budite sumorni kao licemjeri; jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste. Zaista vam kažem: Primili su platu svoju.
 
„Natmuriti lice“ znači pobledeti u licu, kako ono ne bi izgledalo onakvo kakvo jeste, već sumorno i mračno.
 
17-18. A ti kada postiš, namaži glavu svoju,[4] i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gdje postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.
 
Nekada su se ljudi u znak radosti mazali uljem posle kupanja. Tako i ti čini i budi radostan kada postiš. „Ulje“ još označava milosrđe, a naša „glava“ je Hristos, koga treba pomazivati delima milosrđa, a „lice“, to jest, čula, omivati suzama pokajanja. [5]
 
19-21. Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rđa kvari, i gdje lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blaga na nebu, gdje ni moljac ni rđa ne kvari, i gdje lopovi ne potkopavaju i ne kradu.
 
Pošto je izobličio bolest sujete, sada govori o nesticanju, jer ljudi upravo zbog sujete skupljaju više nego što im je potrebno. Pokazuje nam da su zemaljska blaga beskorisna, jer odeću i hranu kvare moljac i rđa, dok zlato i srebro kradu lopovi. A onda, da Mu niko ne bi prigovorio kako ne bivaju svi ljudi pokradeni od lopova, Gospod kaže: „Pa čak i da se ništa od toga ne dogodi, samo to što ste zarobljeni brigom o bogatstvu, velika je muka.“ Zato im kaže:
 
Jer gdje je blago vaše, ondje će biti i srce vaše.
 
22-23. Svjetiljka tijelu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve će tijelo tvoje svijetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će tijelo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svjetlost koja je u tebi, tama, kolika je tek tama!
 
To znači ako opteretiš svoj um brigom o prolaznim stvarima ugasićeš svetiljku i pomračiti svoju dušu. Kao što zdravo oko prosvetljuje telo, a kvarno i bolesno ga pomračuje, tako i brige (ovoga sveta) oslepljuju um. A kada se um pomrači, pomračuje se i cela duša, a s njom još više i telo.
 
24. Niko ne može dva gospodara služiti.
 
Dvojicom gospodara naziva one koji daju međusobno protivne zapovesti. Takvi su gospodari Bog i mamon.[6] Mi od đavola pravimo svoga gospodara, kao što od svoga stomaka pravimo sebi boga, iako je u stvari Gospod naš jedini i istiniti Bog i gospodar, dok je mamon nepravda.
 
Jer ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu:
 
Vidiš li da je nemoguće bogatom i nepravednom čoveku da služi Bogu, jer ga njegovo koristoljublje udaljuje od Boga?
 
25. Zato vam kažem: Ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni tijelom svojim u šta ćete se odjenuti.
 
Zašto nam ovo govori? Zato, što briga o prolaznim stvarima udaljuje čoveka od Boga. Duša ne može da jede jer je bestelesna, ali Gospod ovo kaže držeći se uobičajenog načina govora. Očigledno je da duša ne može da boravi u telu, ako se ono ne hrani. Gospod nas ne sprečava da radimo, već nam zabranjuje da se potpuno predamo svojim brigama i tako zanemarimo Boga. Treba obrađivati zemlju, ali i raditi na svojoj duši.
 
Nije li duša pretežnija od hrane, i tijelo od odijela?
 
Zar nam neće dati hranu i odeću Gospod, koji nam je dao ono što je pretežnije od toga, stvorivši nam dušu i telo.
 
26. Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih.
 
Iako je mogao da navede primer Ilije i Jovana (Preteče), On spominje ptice, da bi nas postidio, jer smo postali beslovesniji od njih. Gospod ih hrani tako što im je dao prirodni nagon da sakupe hranu.
 
27. A ko od vas brinući se može pridodati rastu svome lakat jedan!
 
Ovo znači da iako se mnogo brineš, ništa ne možeš učiniti, ako to nije po volji Božjoj. Zašto onda sebe mučiš bez razloga?
 
28-29. I za odijelo što se brinete? Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odjenu kao jedan od njih.
 
Gospod nas posramljuje ne samo preko beslovesnih ptica već i preko krinova koji venu. Kada je Bog tako ukrasio cveće kome to nije potrebno, koliko će tek pre zadovoljiti našu potrebu za odećom? On nam pokazuje da koliko se god mi brinuli, nikada se nećemo tako lepo obući kao krinovi u polju. Čak ni premudri i preslavni Solomon, za sve vreme svoga carevanja, nikada se nije tako obukao.
 
30. Pa kad travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peć baca, Bog tako odijeva; a kamoli vas, malovjerni?
 
Iz ovoga možemo da naučimo da se ne treba brinuti o spoljašnjoj lepoti, jer to priliči prolaznom cveću. Zato su oni koji sebe ukrašavaju nalik na travu. „Ali, vi ste, kaže, slovesna stvorenja kojima je Bog sazdao dušu i telo.“ „Malovjerni“ su svi oni koji se brinu (za prolazne stvari), jer kada bi imali savršenu veru u Boga, ne bi se o tome toliko brinuli.
 
31-32. Ne brinite se, dakle, govoreći: šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odjenuti? Jer sve ovo neznabošci ištu.
 
Ne zabranjuje nam, dakle, da jedemo, već da govorimo: „Šta ćemo jesti!“ Bogati uveče govore: „Šta ćemo sutra jesti?“ Vidiš da zabranjuje prejedanje i neumerenost.
 
32-33. A zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. Nego ištite najprije Carstvo Božije, i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati.
 
Carstvo Božje je uživanje (večnih) blaga. Ono se stiče pravednošću. Onome koji traži duhovna blaga, Gospod, u svojoj velikodušnosti, daje i telesna.
 
34. Ne brinite se, dakle, za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakome danu zla svoga;
 
To jest, nevolje i muke svoje. Dosta ti je da se trudiš i mučiš za danas. Ako se još budeš brinuo za sutra, i stalno sebe opterećivao telesnim stvarima kada ćeš imati vremena za Boga?
 


 
NAPOMENA:

  1. Sveti Oci često pišu o strasti čovekougodništva koja podrazumeva činjenje vrlinskih dela da bi se dopali ljudima i od njih dobili pohvalu ili neku materijalnu korist. (up. Gal. 1:10)
  2. Reč označava brz i neartikulisan govori i često ponavljanje, dakle, brbljanje, praznoslovlje. U religijama neznabožačkih naroda molitve su često bile deklamovane brzo i neartikulisano.
  3. Postoji mišljenje da su ove reči naknadno ušle u tekst Evanđelja. Njih ne nalazimo u najranijim rukopisima Vulgate. Bile su nepoznate Tertulijanu, Kiprijanu, Origenu, Kirilu Jerusalimskom, Jeronimu, Avgustinu, Grigoriju Niskom i drugim ocima. Evtimije Zigaben je mišljenja da su ih dodali tumači ili prepisivači, pošto ih u crkvenom bogosluženju izgovara sveštenik nakon pročitane molitve Gospodnje.
  4. Up. Is. 61:3
  5. Ovde Gospod pokazuje da post nije samo telesno uzdržavanje od hrane i pića, već istovremeno podrazumeva trud u delima milosrđa , očišćenje čula pokajanjem, kao i odsustvo svakog licemerja i sujete.
  6. Reč aramejskog porekla koja označava bogatstvo i pohlepu. Reč je o personifikaciji srebroljublja.
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *