NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava druga
 
Dolazak mudraca sa Istoka, Irod ubija vitlejemsku decu
 
1. A kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome. [1]
 
Vitlejem u prevodu znači „dom hleba“,[2] a Judeja „ispovedanje (Boga)“.[3] Neka bi i mi ispovedanjem Boga postali dom duhovnog hleba.
 
U dane Iroda.
 
Spominje Iroda da bi ti doznao da više nije bilo kneževa i careva iz plemena Judina[4] i da je trebalo da dođe Hristos, pošto Irod nije bio Jevrejin, već Idumejac, sin Antipatrov, od žene Arabljanke. Kada, dakle, više nije bilo (jevrejskih) vladara, došao je Hristos – „očekivanje naroda“, kao što je prorokovao Jakov[5].
 
Cara.
 
Postojao je i drugi Irod, četverovlasnik, te zato evanfelista dodaje carsku titulu[6].
 
Gle, dođoše mudraci od Istoka u Jerusalim.
 
Zašto dolaze mudraci?[7] Za osudu Jevrejima. Kada su mudraci, ljudi idolopoklonici, poverovali, kakvo opravdanje ostaje Jevrejima. Mudraci su takođe došli da bi slava Hristova još više zasijala njihovim svedočenjem, posebno zato što su oni bili sluge demona i neprijatelji Božji.
 
Od Istoka.
 
I ovo kaže da bi osudio Jevreje, jer su mudraci došli iz tako velike daljine da se poklone Hristu, dok su Ga Jevreji, sa kojima je živeo, progonili.
 
2. I rekoše: Gdje je car judejski što se rodi?
 
Priča se da su ovi mudraci bili potomci proroka Valaama, i kada su pronašli njegovo proroštvo: „Zasijaće zvezda od Jakova“, razumeli su tajnu Hristovu te su zato i došli, želeći da vide novorođeno (dete).
 
Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku.
 
Kada čuješ za zvezdu, nemoj misliti da je to bila jedna od onih koje mi vidimo, već božanska i anđelska sila koja se javila u obliku zvezde. Pošto su mudraci bili zvezdari, Gospod ih je privukao pomoću onoga što je njima bilo poznato; kao što je Petra, ribara, zadivio mnoštvom riba koje je ulovio u ime Hristovo. Da je zvezda stvarno bila anđelska sila, vidi se iz toga što je ona sijala danju i što je išla kada su mudraci išli, a stajala kada su se oni odmarali. To se vidi i iz toga što se ona kretala od severa, to jest od Persije, prema jugu, ka Jerusalimu, a poznato je da se zvezde nikada ne kreću od severa ka jugu.
 
I dođosmo da mu se poklonimo.
 
Izgleda da su ovi mudraci bili vrlinski ljudi, jer kada su došli u stranu zemlju da se poklone Hristu, sa kolikom bi ga tek smelošću propovedali u Persiji?
 
3. Kad to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa njim.
 
Irod se uplašio da kao stranac ne izgubi carsku vlast, jer je znao da je nije bio dostojan. Ali, Jevreji, zašto se oni plaše? Trebalo bi pre da se raduju, jer se kod njih pojavio car kome se klanjaju persijski carevi. Ali je njihova zloba zaista bila nerazumna.
 
4. I sabravši sve prvosveštenike i književnike narodne, pitaše ih gdje će se Hristos roditi.
 
Književnici[8] su bili narodni učitelji, kao oni koje mi (danas) nazivamo gramaticima. Njih Irod pita po promislu Božjem, da bi ispovedili istinu; stoga će i biti osuđeni što su raspeli Onoga koga su najpre ispovedili.
 
5. A oni rekoše: u Vitlejemu judejskome; jer je tako prorok napisao.
 
Koji prorok? Mihej,[9] jer on kaže:
 
6. I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po čem nijesi najmanji među kneževima Judinim.
 
Na Vitlejem su, kao mali grad, gledali s prezirom. Sada je, međutim, on postao slavan jer je iz njega proizišao Hristos, pa mnogi, iz svih krajeva sveta, dolaze da se poklone tome svetom Vitlejemu.
 
Jer će iz tebe izaći Vođa.
 
Dobro je rekao: „Izaći će“, a ne: „U tebi će ostati“, jer Hristos nije ostao u Vitlejemu, već je po Svom rođenju otišao iz njega i najviše vremena proveo u Nazaretu. Jevreji govore da se ovo proročanstvo odnosi na Zorovavelja,[10] ali se varaju u tome, jer Zorovavelj nije rođen u Vitlejemu, nego u Vavilonu. Pogledaj njegovo ime:[11] „Zoro“ označava „seme“ ili „rođenje“, a „Vavel“ Vavilon; dakle, „onaj koji je začet ili rođen u Vavilonu“. Jevreje otvoreno izobličava i samo proroštvo u kome se kaže: „Kojemu su ishodi od početka, od dana veka.“ Čiji su, dakle, ishodi „od početka i od dana veka“ ako ne Hristovi? On je imao dva „ishoda“, to jest, rođenja. Prvo rođenje bilo je „od početka“ (u večnosti) od Oca, a drugo (u telu) „od dana veka (ovoga)“, to jest, od Presvete Bogorodice u vremenu. Neka sada kažu Jevreji da li je Zorovavelj postojao od večnosti?Ali, oni nemaju ništa da kažu.
 
Koji će napasati.
 
Kaže „napasati“, a ne „tiranisati“ ili „proždirati“, jer drugi carevi nisu pastiri, već vukovi. Ali, Hristos je pastir, kao što to sam kaže: „Ja sam pastir dobri… “
 
Narod moj Izrailj.
 
Izrailjskim narodom naziva one Jevreje i neznabošce koji su poverovali, jer „Izrailj“ u prevodu znači „onaj koji vidi Boga“[12]. Zato su Izrailjci svi oni koji vide Boga, pa čak i oni koji su ranije bili neznabošci.
 
7. Onda Irod, tajno dozvavši mudrace.
 
Pozvao ih je tajno, zbog Jevreja, plašeći se da se oni ne zabrinu za dete, te pokušaju da Ga izbave kao svog budućeg oslobodioca. Zato je i tajno spremao zaveru protiv Njega.
 
Saznade od njih kad se pojavila zvijezda.
 
Dakle, pitao je i tačno saznao. Zvezda se pojavila mudracima pre nego što se Gospod rodio. Budući da im je trebalo mnogo vremena za put, zvezda se mnogo pre pojavila kako bi mudraci stigli da Mu se poklone dok je još bio u pelenama. Drugi, međutim, govore da se zvezda pojavila čim se Hristos rodio, i da su mudraci došli nakon dve godine, te Gospoda nisu našli u pelenama, niti položena u jasle, nego u kući sa svojom majkom, kada Mu je bilo dve godine. Ti ipak smatraj prvo tumačenje boljim. [13]
 
8. I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte se dobro za dijete.
 
Nije rekao „za Cara“, nego „za dete“ jer nije mogao da podnese ni ime Njegovo. To (jasno) pokazuje koliko je bio gnevan na Hrista.
 
8-9. Pa, kada ga nađete, javite mi, da i ja dođem da mu se poklonim. A oni saslušavši cara, pođoše.
 
Mudraci su bili nezlobivi, pa su mislili da i on govori iskreno.
 
I gle, zvijezda, koju su vidjeli na Istoku, iđaše pred njima.
 
Zvezda se bila sakrila na neko vreme, po Božjem promislu, da bi mudraci pitali Jevreje i da bi se Irod uplašio, te na taj način istina postala očiglednija. Ali, kada su mudraci izašli iz Jerusalima, zvezda se opet pojavila, pokazujući im put. Otuda se vidi da je zvezda bila neka božanska sila.
 
Dok ne dođe i stade odozgo gdje bješe dijete.
 
I ovo je čudesno, jer se zvezda spustila sa visine i, došavši blizu zemlje, pokazala im mesto (gde je bilo dete). Kako bi inače mogli tačno da saznaju gde se nalazio Hristos, da je zvezda ostala na visini? Nebeska tela (svojim sjajem) obuhvataju široko prostranstvo, tako da ti, možda, vidiš mesec iznad svoje kuće, dok se meni čini da je on iznad moje, i uopšte, svako će reći da mesec ili neka zvezda stoje iznad njega. Ova zvezda ne bi mogla da pokaže Hrista da nije sišla i stala tačno iznad detinje glave.
 
A kad vidješe zvijezdu, obradovaše se veoma velikom radosti.
 
Obradovali su se jer nisu bili iznevereni, već su našli ono što su tražili.
 
10. I ušavši u kuću, vidješe dijete sa Marijom Materom Njegovom.
 
Čim se dete rodilo, Djeva Ga je položila u jasle, jer tada još nisu bili našli kuću. Kasnije su, verovatno, našli neku kuću gde su ih mudraci zatekli. Josif i Marija su otišli u Vitlejem da bi se tamo popisali, kako kaže Luka[14], ali, pošto se sabralo mnogo naroda na popis, nisu odmah našli kuću već se dete rodilo u pećini. Potom su našli kuću, u kojoj su mudraci ugledali Gospoda.
 
I padoše i pokloniše mu se.
 
Kakvog li ozarenja duše! Ugledali su pred sobom siromaha i poklonili Mu se, jer im je bilo rečeno da je On Bog. Zato su Mu i prineli darove, kao Bogu i kao čoveku. Slušaj, dalje!
 
Pa otvorivši riznice svoje prinesoše mu dare: zlato, tamjan i smirnu.
 
Zlato su Mu prineli kao caru, jer caru mi, kao podanici, prinosimo zlato; tamjan kao Bogu, jer Bogu kadimo tamjanom; a, smirnu kao Onome koji će okusiti smrt, jer Jevreji pre pogreba umrle pomazuju smirnom da bi telo ostalo netruležno. Smirna, koja je suva, isušuje vlažnost tela i ne dozvoljava crvima da ga rastaču. Vidiš li veru mudraca, koji su se iz Valaamovog proroštva naučili da je Gospod i Bog i car, i da će umreti radi nas? Poslušaj proroštvo: „Legao je i otpočinuo kao lav i kao lavić… Koji tebe blagosiljaju, biće blagosloveni.“ [15] Razumi da „lav“ označava carsko dostojanstvo, a „legao je“ smrt. Eto i božanstva, jer samo božanska priroda ima silu blagoslova.
 
12. I primivši u snu zapovijest da se ne vraćaju Irodu, drugim putem otidoše u zemlju svoju.
 
Obrati pažnju na redosled događaja! Prvo ih je Bog pomoću zvezde priveo veri. Zatim, kada su došli u Jerusalim, naučili su od proroka da će se Hristos roditi u Vitlejemu. Naposletku (su primili Božju zapovest) preko anđela. Poslušali su proroštvo, to jest reč Božju. Primivši, dakle, božansko otkrovenje, prevarili su Iroda i nisu se uplašili da će on za njima poslati poteru već su hrabro išli u sili Rođenog (Bogomladenca), kao istinski svedoci.
 
13. A kad oni otidoše, a to anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reče: Ustani, uzmi dijete i mater njegovu.
 
Vidiš li sada razlog zašto je Bog dopustio da Djeva bude obručena? Ovde ti se kaže: Zato da bi Josif mogao da se brine o njoj i čuva je. (Anđeo) nije rekao: „Uzmi ženu svoju“, već „mater njegovu.“ On je više ne zove ženom Josifovom, pošto je nestalo podozrenja i pravednik se od čudesa pri detinjem rođenju uverio da je sve bilo od Duha Svetoga.
 
Pa bježi u Egipat.
 
Čak i Gospod beži, kako bi se svi uverili da je zaista pravi čovek, jer da je pao u Irodove ruke i čudom izbegao smrt, izgledalo bi da se prividno ovaplotio. Zato beži u Egipat da bi i tu zemlju osvetio.[16] Dve su zemlje (u ono vreme) bile radionice svakoga bezakonja: Vavilon i Egipat. Poklonjenje Vavilona Gospod je primio preko mudraca, dok je Egipat osvetio Svojim dolaskom.
 
I budi onamo dok ti ne kažem.
 
Kaže: „Budi onamo“, a ne „bićeš onamo“, dok te Bog ne pozove. Tako i mi ne bismo ništa smeli da činimo mimo volje Božje.
 
Jer će Irod tražiti dijete da ga pogubi.
 
Pogledaj bezumlje čoveka koji se trudi da pobedi volju Božju. „Ako dete koje se rodilo nije od Boga, zašto ga se onda plašiš? Ali, ako jeste, kako ćeš ga pogubiti?“
 
14-15 I on ustavši, uze dijete i mater njegovu noću i otide u Egipat. I bi tamo do smrti Irodove – da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Egipta dozvah sina svojega. [17]
 
Jevreji govore da je to kazano za narod koji je Mojsej izveo iz Egipta. A mi, odgovaramo: Šta je čudno u tome da je za narod rečeno ono što je u stvarnosti ispunio Hristos? Zapitajmo se, ko je Sin Božji? Jevrejski narod koji se klanjao idolima i kipu Velfegora ili Onaj koji je zaista Sin Božji?
 
16. Tada Irod, vidjev da su ga mudraci prevarili.
 
Kao što je Bog preko Mojseja prevario faraona, tako je Iroda prevario preko mudraca, jer su obojica, i faraon i Irod, bili decoubice. Faraon je poklao mušku jevrejsku decu u Egiptu, a Irod u Vitlejemu.
 
Razgnjevi se veoma i posla te pogubi svu djecu po Vitlejemu[18] i po svoj okolini njegovoj do dvije godine i niže, po vremenu koje je tajno saznao od mudraca.
 
Svoj bes prema mudracima Irod iskaljuje na deci koja mu ništa nisu učinila. Ali zašto je Bog dozvolio da deca postradaju? Zato da bi se pokazala Irodova zloba. Ti ćeš možda reći: šta je to? Zar je deci nanesena nepravda samo zato da se obelodani Irodova zloba? Čuj, dakle: Nije im nanesena nepravda nego su se udostojili venaca, jer svaki koji strada ovde na zemlji, strada ili radi otpuštenja grehova ili radi umnoženja venaca. Tako će i ova deca (na nebesima) još više biti ovenčana.
 
17. Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija govoreći.
 
Kako neko ne bi pomislio da su deca pobijena bez Božjeg dopuštenja, evanđelista pokazuje da je to Gospod unapred znao i predskazao.[19]
 
18. Glas u Rami ču se.
 
Rama je jedno mesto u palestinskom gorju i njeno ime označava uzvišicu[20]. Pripala je u nasleđe plemenu Venijaminovom, koji je bio sin Rahilje, sahranjene u Vitlejemu. Zato umesto „Vitlejema“, prorok spominje „Rahilju“, jer je ona tamo sahranjena. On govori da će se s visine čuti ridanje i plač. Poslušaj, dakle, šta kaže prorok.
 
Plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahilja oplakuje djecu svoju.
 
To jest, Vitlejem plače za decom svojom, i neće da se utješi, jer ih nema.
 
Nisu više u ovome životu, ali su duše njihove besmrtne.
 
19. A po smrti Irodovoj.
 
Irod je doživeo gorku smrt. Razboleo se od groznice, bolova u stomaku i svraba. Noge su mu pokrili čirevi, a stidni delovi tela počeli su da trule i po njima su gamizali crvi. Disao je teško, drhteći, a sve njegove udove stezali su grčevi, da bi naposletku izvrgnuo svoju nečastivu dušu.
 
19-20. Gle, anđeo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu, i reče: Ustani i uzmi dijete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu.
 
Ne kaže „beži“ nego „idi“ jer više nije bilo razloga za strah.
 
Jer su pomrli koji su tražili dušu djeteta.
 
Gde je sada Apolinarije koji je govorio da Gospod nije imao čovečiju dušu[21]. Ove ga reči javno izobličavaju.
 
21-22. A on ustavši, uze dijete i mater njegovu, i dođe u zemlju Izrailjevu. Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji umjesto Iroda, oca svojega, poboja se onamo ići.
 
Irod je ostavio tri sina: Filipa, Antipu i Arhelaja. Arhelaja[22] je naimenovao za cara (Judeje), a drugu dvojicu za tetrarhe. Josif se plašio da ide u zemlju Izrailjevu, to jest u Judeju, jer je Arhelaj bio sličan Irodu, svome ocu. Antipa je bio mlađi Irod koji je pogubio Preteču.
 
Nego, primivši u snu zapovijest, otide u krajeve Galilejske. [23]
 
Galileja nije bila izrailjska, već neznabožačka zemlja, te su zato Jevreji sa gnušanjem gledali na Galilejce.
 
23. I došavši nastani se u gradu zvanom Nazaret.
 
Kako to da Luka kaže da je Gospod u četrdeseti dan posle Svog rođenja držan u naručju Simeonovom, pa onda otišao u Nazaret, a ovde Matej govori da je u Nazaret otišao tek nakon povratka iz Egipta? Razumi, dakle, da je Luka govorio o onome što je Matej prećutao. Šta zapravo hoću da kažem? U četrdeseti dan pošto se rodio, Gospod je otišao u Nazaret (kada je bežao u Egipat). To nam kaže Luka. Matej govori o onome što se desilo posle toga, to jest, da je pobegao u Egipat i da se posle iz Egipta vratio u Nazaret. Oni, dakle, ne protivreče jedan drugome, nego Luka govori o odlasku iz Vitlejema u Nazaret, a Matej o povratku iz Egipta u Nazaret.
 
Da se ispuni što su rekli proroci da će se Nazarećanin nazvati.
 
Koji je prorok to rekao? Sada se to ne može saznati, jer su mnoge (proročke) knjige izgubljene, kako zbog nepažnje Jevreja, tako i zbog čestih odvođenja u ropstvo. Možda je ovo među Jevrejima bilo nepisano proroštvo. Reč „Nazarećanin“[24] znači „osvećen“. Pošto je Hristos svet, s pravom se naziva Nazarećanin jer mnogi proroci Gospoda nazivaju „svecem Izrailjevim“. [25]
 


 
NAPOMENA:

  1. Pored Vitlejema judejskog postojao je i Vitlejem u plemenu Zavulonovom, blizu Galilejskog jezera (Is. Nav. 19, 15). Kako saznajemo iz Lukinog Evanđelja (Lk. 2), Josif i Marija su pošli iz Nazareta u Judeju u grad Vitlejem da bi se popisali u svojoj postojbini, pošto je Josif bio iz plemena Davidova. Kada se Josif približi gradu, dođe vreme da Prečista rodi, i on stade tražiti kuću za prenoćište gde bi Marija mogla da se na miru porodi. Ne našavši mesta u gostionici zbog mnoštva iaroda koji se skupio u Vitlejemu, Josif i Marija su se sklonili u jednu pećinu u kojoj su ovčari noću zatvarali ovce. Presveta je, po predanju, u ponoć rodila Bogomladenca bez bola i sama Ga povila i smestila u jasle, kako kaže Luka. Iz apokrifa saznajemo da su u pećini bili vezani vo i magarac da bi se ispunilo Isaijino proročanstvo: „Vo poznaje gospodara svoga i magarac jasle gospodara svoga“ (Is. 1, 3). Njih je Josif poveo iz Nazareta; magarca zbog bremenite Djeve, da bi je nosio za vreme puta, dok je vo poveden da bi ga prodali i tako isplatili danak caru i kupili sebi sve što je potrebno. Prema učenju Šestog Vaseljenskog Sabora, Gospod se rodio u noći između subote i nedelje (up. Prem. Sol. 18,14-15). Zato se nedelja slavi kao dan u koji je Gospod stvorio svetlost, u koji se rodio, primio krštenje, vaskrsao iz mrtvih i nisposlao Duha Svetoga na svoje učenike (up. Žitija Svetih, 25. decembar, „Povest o rođenju Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista“, str. 722, Beograd 1977)
  2. Jev. Beeyt – Laachem
  3. Od jev. yadah – ispovedanje Boga
  4. 1.Mojs. 49:10; vidi fusnotu za Mt.1:17
  5. Vidi gore
  6. Car Irod Veliki bio je osnivač Idumejske dinastije. Vladao je Galilejom i Judejom od 40. god. pre Hrista sve do Hristovog rođenja. Svoju carevinu podelio je između svojih sinova: Arhelaja (Mt. 2, 22), Iroda Antipe i Filipa. Irod Antipa bio je tetrarh Galileje i Pereje, i to je onaj Irod koji je pogubio Jovana Preteču (Mt. 14, 1-12). U Delima Apostolskim spominju se kasniji predstavnici Idumejske dinastije: Irod Agripa I (D. ap. 12) i Irod Agripa II (D. ap. 25; 26)
  7. Zvezdari, mudraci. To je naziv koji je kod Haldejaca, Miđana i Persijanaca bio uobičajen za mudrace, učitelje magije, sveštenike, naučnike, astrologe, tumače snova i vračare. Obično su bili savetnici careva i imali su ogroman uticaj. Po mišljenju Sv. Jovana Zlatousta, Sv. Kirila Aleksandrijskog i nekih drugih otaca, mudraci su bili iz Persije koja je bila poznata po nauci zvezdočataca. Sv. Justin Filosof, Sv. Kiprijan i Sv. Epifanije Kiparski misle da su oni bili iz Arabije koja je bila bogata zlatom, tamjanom i smirnom. Bl. Jeronim je, međutim, smatrao da su mudraci došli iz Etiopije. U kasnijem predanju Crkve se spominje da su imena trojice mudraca bila: Valtazar, Kaspar i Melhior.
  8. Književnik, pismoznalac. (jev. sofer). Još se nazivaju zakonicima ili učiteljima Zakona. Oslovljavani su titulom rabina. Oni subili poznavaoci Mojsejevog Zakona i sveštenih spisa, tumači i narodni učitelji Posebno su se bavili tumačenjem teško razumljivih zakonskih odredaba, pa su uvodili razna pravila koja bi trebalo da omoguće potpunije ispunjavanje Zakona. Pošto je njihovo mišljenje bilo izuzetno cenjeno prilikom sudskih rasprava, bili su zastupljeni i u Sinedrionu (Sanhedrinu). Među njima je bilo i sveštenika, iako su većinom bili laici Gospod ih često svrsgava u istu grupu sa farisejima zato što nisu razumevali duhovni smisao Zakona, već su ga tumačili bukvalno i legalistički
  9. Mih. 5:2
  10. Vidi knjigu proroka Ageja i Mt. 1:12
  11. Jev. Zerubbabel potiče od reči (zarab – poticati odnekle, biti rođen) i reči (babbel – pometnja, Vavilon).
  12. Yisra’el najčešće se prevodi u značenjnj „vladaće kao Bog.“ Etimološki se izvodi od reči (sarah – iamti moć, silu) i reči (El – Bog). Blaženi Teofilakt ovde pronalazi vezu sa odeljkom 1.Mojs. 32:28-30, gde se govori kako je Jakov video Boga licem u lice i borio se s Njim. Oni koji vide (tj. poznaju) Boga zaista su narod Božji.
  13. O vremenu pojave zvezde postoje različita mišljenja. Jedni kažu da se ona pojavila u samu noć i sami čas Spasiteljevog rođenja od Djeve, što ne izgleda logično, jer kako su onda mudraci iz takve daljine mogli stići do Jerusalima u tako kratkom roku? Sv. Epifanije je smatrao da se zvezda pojavila u vreme rođenja Hristovog i da su mudraci došli na poklonjenje nakon dve godine (zato je po njegovom mišljenju irod naredio da se pobiju sva deca od dve godine naniže). Takvog je mišljenja i Bl. Jeronim. Međutim, ovo je po većini tumača teško prihvatljivo, jer su Josif i Marija s Bogomladencom nakon poklonjenja u Hramu odmah otišli u Nazaret, odakle su otputovali u Egipat. Jasno je da ih mudraci nikako nisu mogli naći u Vitlejemu nakon dve godine. Ipak je najverovatnije mšnljenje Sv. Zlatousta koji tvrdi sledeće. „Zvezda se javila mudracima pre Rođenja Hristovog. Pošto su imali provesti mnogo vremena na putu, zato im se zvezda javila dugo vremena pre rođenja Spasova da bi oii mogli blagovremeno stići u Vitlejem i pokloniti se Hristu dok je još bio u povoju do danas je rašireno verovanje po kome se zvezda pojavila u sam dan Blagovesti, tj. začepa Gospoda u utrobi Marijinoj (vidi: arhim. Justin Popović, Žitija Svetih, „Povest o Poklonjenju mudraca“, str. 738., Beograd 1977.)
  14. Lk. 2
  15. 4. Mojs. 24:9
  16. U Evanđelju se ne navodi mesto gde je Josig otišao sa Marijom i Bogomladencem. Predanje spominje selo Matareju, blizu Leontopolja, na samoj delti Nila. O boravku Bogomladenca Hrista u Egiptu postoji veoma bogato apokrifno predanje.
  17. Os. 11:1
  18. U bogoslužbenim knjigama spominje se broj od 14 000 mladenaca pobijenih u Vitlejemu.
  19. Po učenju Pravoslavne Crkve ne postoji predodređenje (praedestiantio), već samo Božje predznanje (praecognitio). Prema tome Bog preko proroka predskazuje po predznanju, a ne predodređenju, jer ničim ne ograničava čovekov slobodni izbor (up. Fusnotu za Mt. 26:23-25). Sveti Damaskin piše: „Treba znati da Bog sve unapred zna, ali ne predodređuje sve; unapred zna i ono što je u našoj vlasti, ali ga ne predodređuje, jer nitti želi da bude zla, niti nasilno iznuđuje vrlinu. Prema tome, predodređenje je delo božanske prognostičke zapovesti. Međutim, ono što nije u našoj vlasti Bog predodređuje po Svom predznanju; jer, po Svome predznanju, Bog je već predrasudio o svemu, po meri Svoje dobrote i pravednosti, (Tačno izloženje Pravoslavne vere, glava 44, str. 98; Nikšić. 1985).
  20. Jev. ramah – uzvišica, visina, brežuljak.
  21. Pogrešno učenje Apolinarija laodikijskog osuđeno je kao jeres na Drugom Vaseljenskom Saboru održanom u Konstantinopolju 381. godine. Reč koja se Evanđelju prevodi rečju „duša“ označava doslovno „životni dah“, pa se može prevesti i kao „duša“ i kao „život“ u zavisnosti od konteksta. Uporedi tumačenje na Mt. 6:25; i Mt. 22:37
  22. Arhelaj je tako surovo i tiranski vladao Judejom da ga je imperator Avgust lišio prestola i poslao na zatočenje u Galiju gde je i umro (vidi belešku za Mt. 2:1)
  23. U Galileji su tada živeli i Jevreji i neznabošci. Jerusalimski Jevreji su na svoje sunarodnike iz Galileje gledali sa prezirom zato što su ovi živeći u njihovoj sredini prihvatili mnogo paganskih običaja. Smatralo se da iz Galileje ništa dobro ne može doći (up. Jovan 1:46)
  24. Nazarećanin – označava stanovnika grada Nazareta, ali istovremeno ima starozavetno značenje nazoreja, lica izdvojenog od drugih posebnim zavetom koji uzima na sebe.
  25. Up. Is. 1:4
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *