NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
62. Beseda
 
Izgovorena povodom čitanja iz evanđelja po Luki, u 15. nedelju,
čija je tema ispravljanje i spasavanje carinika Zakheja, a takođe i srebroljublje
 
1. Kada je nedavno evanđelista Luka propovedao o isceljenju gubavih, a zatim o slepima po telu, to su bila naša polazišta za duhovnu besedu vašoj ljubavi. Danas će naša tema biti slepi po duši koji je živeo u Jerihonu, Zakhej, i njegovo duhovni vid. Bilo je to veliko čudo, ništa manje od onoga koji se dogodilo onim drugim (tj. slepima po telu), jer je i on imao pomračene unutrašnje, tj. oči srca, kao što su oni slepi imali pomračene oči na licu. Kako pripoveda Evanđelje, ni on nikako nije mogao da vidi Isusa. Tog duhovnog slepila se oslobodio i progledao na jednu jedinu reč Onoga Koji je na početku jednom jedinom rečju postavio svetlost i obasjao vascelu čulnu (vidljivu) tvorevinu. I kao što se nekada, dok Bog još nije rekao: Neka bude svetlost tama uzdizala nad bezdanom, tako je i sada, pre nego što je Gospod rekao Zakheju: Danas Mi valja biti u domu tvome (Lk. 19; 5), strašni mrak srebroljublja ležao na njegovoj duši i pritiskao je. Njegove misli su, zajedno sa zlatom, bile zatvorene na mračna mesta, gde srebroljupci skrivaju zlato i srebro, a gde je vaše blago, tamo će biti i srce vaše, kaže Gospod (Mt. 6; 21).
2. Razmotrimo na početku šta o njemu kaže evanđelska povest. U vreme ono uđe Isus u Jerihon. Koje je to „ono vreme?“ Ono, kada je očistio gubavce, darovao vid slepima, kada se, zbog njihovog kazivanja, zajedno sa mnoštvom drugih i Zakheju probudila želja da Ga vidi. Prema tome, Isus, ušavši u Jerihon, prolažaše kroz njega (Lk. 19; 2). I ne samo kroz Jerihon, nego i kroz Judeju i Galileju i kroz čitavu zemlju uopšte. On je prolazio, jer nije ovamo došao zato da bi tu telesno ostao, iako je, prema Svom blagovoljenju, od nas primio naše telo, nego da bi prošao kroz našu zemlju i vratio se na nebo odakle je i sišao, uznoseći sa Sobom i našu prirodu i postavljajući je iznad svakog poglavarstva (načalstva) i vlasti. Međutim, radi koristi od učenja On je, idući, prolazio svim mestima Palestine. Kao što je na početku vascelu dnevnu svetlost sabrao u jedan disk i postavio sunce da bude car dana, On mu nije dopustio da stoji na jednom mestu, nego je učinio tako da ono obilazi svet. Tako je i u Svom telu sabrao punoći božanstva i pokazao se kao Car celoga sveta, car uistinu zemaLJski i nebeski, vidljivi i nevidljivi, strašan i svagdapostojeći, i nije Sebi dopustio da bude na jednom mestu, nego je blagovoleo da obilazi zemlju dok ne savrši spasenje, nepokolebivo i nenarušivo, posred zemlje, kao što je objavio David, govoreći: Bog je car naš pre vekova, učini spasenje posred zemlje (Ps. 73; 12), jer je, obilazeći zemlju, Gospod savršio spasenje. I dok sunce ne prolazi čitavim nebom nego samo središnjim delom ose, tako i Sunce Pravde, Hristos, obilazeći središnji deo vaseljene – koliko je to bilo potrebno – prolazi tim mestima ove oblasti i na taj način, idući, prolazi i kroz Jerihon.
3. I gle, čovek zvani imenom Zakhej, i on beše starešina carinika, i beše bogat. I tražaše da vidi Isusa ko je On, a ne mogaše od naroda, jer beše maloga rasta (Lk. 19; 3). I ne samo da je bio maloga rasta, nego je bio i daleko od Isusa. Da je bio u Njegovoj blizini, on, iako malog rasta, ne bi bio lišen gledanja Njegovog lica. Ja mislim da ga je božanstvena sila Isusova na neizreciv način privlačila i podsticala da Ga sledi. On je težio Hristu, jer je imao dobru narav i dušu prijemčivu za vrlinu. Zbog toga je vatreno želeo i težio da vidi Isusa. To mu, međutim, nije dopuštala božanstvena sila, kao čoveku koji se predao stvarima koje su protivne Hristovom načinu života, odnosno, službi carinika i bogatstvu. Mislim da evanđelista izražava i neko čuđenje vezano za njega, jer je rekao: I gle, čovek zvani imenom Zakhej, kao da samim tim kaže da je bio u mrežama zla. On beše starešina carinika, i beše bogat. Izraz „čovek zvani“ upotrebljava se za izuzetne i ljude dostojne da se pomenu. To što pri tom pominje ime tog čoveka govori u korist ovakvom tumačenju, jer nije pripadao onim ljudima za koje David kaže: Neću spomenuti imena njihova ustima mojim (Ps. 15; 4). To što evanđelista svedoči da on nije bio samo carinik, nego starešina carinika i usled toga bogat čovek, pokazuje da se isticao svojom zlobom. Kako je Zakhej bio niskog rasta i nije mogao da vidi Isusa, kaže da se pope na divlju smokvu da Ga vidi, jer je trebalo pored nje da prođe (st. 4). Pogledaj koliko je silna njegova želja i na osnovu toga zaključi o načinu na koji je postupio: iako nije mogao da se probije kroz gomilu, on se nije povukao ili, bolje rečeno, povukao i pobegao, ali ne od svoje želje, nego od gomile, nego se, potrčavši napred, popeo na divlju smokvu koja je rasla pored puta, da bi odatle video Željenoga.
4. On je na taj način postupio mudro i bogoljubivo, pokrenut silnom težnjom i trčeći po putu, uzdižući se na krilima velike želje i uspinjući se na drvo. Šta je uradio Isus, uipostazirana Premudrost bespočetnog Oca, Koji kroz Solomona kaže: Ja ljubim one koji Mene ljube, i koji Mene ljube pronalaze blagodat (Priče Sol. 8; 17)? On je preduhitrio Zakheja, i najpre je On njega video, obratio mu se i rekao da će doći u njegov dom. Evanđelista kaže: A kad dođe Isus na ono mesto (očigledno na ono mesto gde je divlja smokva na svojim granama nosila Zakheja sličnog, zbog svoje bogonadahnute želje, nekom nebeskom plodu), pogledavši gore vide ga i reče mu: Zakheju, siđi brzo, jer Mi danas valja biti u domu tvome (st. 5). Čini mi se da Isusa, Koji je skromno koračao i ni po čemu se nije izdvajao iz gomile, nije bilo lako ni prepoznati među mnoštvom onih koji Ga nikada ranije nisu videli. Međutim, čak i sa uzvišenja je bilo teško videti Njegovo lice, jer je On k Sebi privlačio bezbroj ljudi. Zbog toga je Onaj Koji vidi ljudska srca, i Koji je poznavao želju Zakhejevog srca, pogledao gore, obratio se i po imenu pozvao onoga, koga nikada ranije nije video telesnim očima, da bi se čovekoljubivo predstavio njegovom (Zakhejevom) pogledu, da bi Ga ovaj prepoznao i da bi mu pokazao da nije samo Onaj Koji je ljubljen, nego i Onaj Koji ljubi. Još mu kaže da požuri i da ide kući, da bi ispunio i dobio plod svog bogoljublja od Onoga Koji preizobilno daruje sve što tražimo ili o čemu razmišljamo.
5. I siđe brzo, i primi Ga radujući se (st. 6). Ako je Zakhej, pre nego što će videti Isusa, trčao da bi Ga video i sve učinio da bi to postigao, kako da onda, nakon što Ga je video, čuo i dobio tako milosrdno obećanje, ne pokaže brigu i užurbanost? Budući, dakle, da je obećanje koje mu je dao Spasitelj ispunjeno na delu, Zakhej se obradovao i postao jedno sa Ljubljenim, postavši i sam izvor velikih milosti. Oni što su to gledali ali nisu razumeli, negodovahu govoreći: Kako uđe da gostuje kod grešnoga čoveka (st. 7)?
6. Carinik, međutim, pokazujući usrdnost pored Onoga Koji ne samo da je telom sišao do nas, nego je, prema Svom neiskazanom čovekoljublju, i naše uvrede prihvatio, stade i reče Isusu. Ovaj izraz „stade“ označava nepokolebivost volje, odlučne i istovremeno smirene; on je stao, i odvažno primorao da zaćute svi koji su ga prekorevali i rekao Isusu: Gospode, evo pola imanja svoga daću siromasima, a ako koga nečim oštetih, vratiću četvorostruko (st. 8). Time se pokazao kao pravedan i poništio je prekore onih što su negodovali na Gospoda, govoreći da gostuje kod grešnog čoveka. Ako bi onome kojega je oštetio vratio četvorostruko, kako je to zahtevao Zakon (v. 2. Mojs. 22), time bi se udaljio od zla. Ako bi polovinu svog imanja dao siromasima, učinio bi dobro delo i svi bi videli da se očistio. Zbog toga je i Gospod rekao farisejima: Podajte milostinju od onoga što je unutra i, gle, sve će vam biti čisto (Lk. 11; 41). Sada pak, budući da je takvim njegovim (Zakhejevim) delima pred celim narodom potvrdio Svoju pravednost i time se odbranio od onih što su negodovali protiv Njega, kaže: Danas dođe spasenje domu ovome, jer je i Zakhej sin Avraamov (st. 9), jer je sada postao veran, pravedan, gostoljubiv i sirotoljubiv, jer Sin Čovečiji dođe da potraži i spase izgubljeno (st. 10), neposredno govoreći onima koji su negodovali protiv Njega: „Došao sam da se odmorim kod grešnika, ali sam to učinio zato da bih ga izmenio i spasao, da umesto srebroljupca postane bogoljubac, umesto nepravednog pravedan, umesto negostoljubivog gostoljubiv, umesto bezosećajnog milostiv, i vi vidite da se to i dogodilo.“
7. Pogledajte sada svi Zakheja: koliko je on zavoleo Hrista i koliko Ga je tražio, koliko je bio ljubljen od Gospoda, prizvan i blizak Hristu. Ako je, dakle, neko carinik ili starešina carinika, ako, samim tim, radi rđav posao i nepravedno sabira sebi bogatstvo, neka takav podražava onaj put ka spasenju kojim je prošao ovaj starešina carinika i neka plemenito razdaje i razdeli sve što je sabrao na nedoličan način. Ako je nekome oteta imovina ili na ovaj ili onaj način živi u siromaštvu, neka se raduje i neka blagodari, jer je bogat spasonosnim siromaštvom. Bolje rečeno, neka ga sam učini spasonosnim time što će blagodariti Bogu za svoje siromaštvo kojem je pritekao i bogati carinik, radosno se spasavajući, a što ste sada i čuli o njemu. Na tome se završava ovo evanđelsko pripovedanje.
8. Uznoseći vaše misli prema uzvišenijem smislu, usmerite svoju pažnju na sledeće. Budući da ime „Zakhej“ u prevodu označava „opravdanoga“, meni se na osnovu toga čini da su se fariseji, koji su se predstavljali kao pravednici, u suštini ponašali kao carššci. Kao što Gospod kaže u Evanđelju, oni su jeli udovičke kuće i lažno se dugo molili (Mt. 23; 14). Kada, dakle, neko od takvih ljudi poželi da pozna istinu, on traži da je vidi i pozna, kao što je i Zakhej tražio Isusa, jer je On istina. Budući nemoćni, (duhovno) mali i nesavršen, takav čovek, po primeru Zakheja, koji je bio niskog, malog rasta, uznosi svoje misli na divlju smokvu, tj. na preciznost Zakona i judejskih običaja, misleći da će tu pronaći sozercateljnu i delatnu istinu. Videvši taj dobar cilj i njegovu ljubav prema istini, Gospod tada kao da prolazi pored puta Zakonom propisanog načina života, otkriva mu Se i obraća prizivom. Gospod mu zapoveda da siđe sa smokve, tj. da napusti Zakon koji ne donosi nikakav plod i da se pobrine za blagodat i onaj način života na kakav ukazuje Evanđelje, jer posredstvom njega u sebe može da primi Boga i da zadobije spasenje, pokazavši poslušanje Onome Koji poučava i priziva.
9. Tako je, na primer, učinio apostol Natanail, prvi kojeg je Hristos video dok je bio pod smokvom, tj. dok je živeo pod senkom Zakona, ili pak kao veliki Pavle koji je, kao što sam piše, po pravdi Zakona bio besprekoran (Filiplj. 3; 16). Ako, dakle, na takav način pokaže da je poslušan Logosu Koji priziva i poučava, onda će u pravom smislu postati Zakhej, ostavljajući polovinu prethodno prihvaćenih učenja duhovno ubogim Judejcima, a ovde spadaju: način razmišljanja, obrezanje, subotovanje, pogružavanja, krvave žrtve i, jednom rečju, sve što je svojstveno praznom slovu. Na osnovu reči Zakona, a i svog uzdizanja, on dokazuje da je Isus Hristos, Jedinorodni Sin Božiji, i ako je nekada nekoga od vernih uvredio, nazivajući ga nevernim ili ako je takvome bez straha načinio neko zlo, on mu to mnogostruko nadoknađuje, služeći mnoštvu vernih i mnoštvo nevernih privodeći ka veri u Hrista. Na ovaj način smo ukratko izložili i alegorijsko značenje ove povesti.
10. Evanđelsko pripovedanje kaže da je Zakhej ranije bio srebroljubiv jer je, blagodareći svojoj službi carinika, sabrao zlato i bogatstvo koje je zadržavao za sebe. Posle toga je, međutim, postao sirotoljubiv ili, bolje rečeno, i sam je svojevoljno postao siromašan i ubog: jedno je dao, a drugo nadoknadio. Hoćemo li pohvaliti vrlinu ili pokuditi zlo, jer nam vreme ne dopušta da učinimo i jedno i drugo? Međutim, kako je ova beseda upućena ovde prisutnima, među kojima ne poznajem nikoga ko bi bio dobrovoljno siromašan, dopustite mi da ukratko i srazmerno vremenu govorim o srebroljublju. Razobličimo onu štetu koja nam od njega dolazi i oslobodimo se i vi i ja od njega. Srebroljublje je uzrok svakog zla: koristoljublja, tvrdičluka, raskalašnosti, kamenosrdnosti, verolomstva, mržnje prema ljudima, otimačine, nepravde, pohlepe, zelenaštva, prevare, laži, kršenja zakletve, i svih tome sličnih poroka. Zbog srebroljublja dolazi do pljačke hramova, otimačine na putevima i, može se reći, do svakog oblika lopovluka. Zbog srebroljublja ne postoje samo pljačkaši na putevima, razbojnici i gusari, nego i u gradskim sredinama postoje lopovske terazije i netačne mere, falsifikovani novac, narušavanje granica, suparništvo među susedima. Srebroljublje je ljude podelilo na staleže i razdvojilo prijatelje, prekinulo sve rodbinske veze. Zbog srebroljublja se događalo da ljudi izdaju svoju državu i svoju vojsku. Zbog njega su nepravedne sudije izdavale zakon, a svedoci istinu ali je, pre svega, svaki od njih izdao svoju dušu. Na taj način, srebroljublje je, prema rečima božanstvenog apostola, koren sviju zala, kojemu neki predavši se zastraniše od vere i navukoše na sebe muke mnoge (1. Tim. 6; 10).
11. Pažljivo se zamislite nad ovim apostolskim rečima. On ne kaže da su se bogati udaljili od vere, nego kaže da oni što žele da se obogate padaju u iskušenja i u đavolske mreže. Ne govorite dakle, „većina od nas je siromašna, zašto onda o srebroljublju pričaš nama koji gotovo da i nemamo novaca?“ Govorim to zato, što zbog želje (za novcem) u duši imamo bolest i potrebno nam je isceljenje. Ako pak kažeš da ne boluješ od te bolesti, dokaži mi to i na delu, ne tražeći da se oslobodiš siromaštva, nego postavljajući ga iznad svakog bogatstva, raduj mu se i blagodari Bogu jer ti je satvorio lakši put ka spasenju. Ako je neko bogat, neka čuje da je bogatome teško da uđe u carstvo nebesko. Neka zna da je i Avraam bio bogat, ali da se spasao zato što je bio gostoljubiv i sirotoljubiv, a ne srebroljubiv. Jov je bio iskušan i bogatstvom i siromaštvom, ali je, budući bogat, samome sebi govorio: Ne smatrah zlato za svoju silu, i ne radovah se velikom bogatstvu (Jov 31; 24).
12. Prema tome, zlo je strast prema bogatstvu od koje, ako pažljivo razmotrite, podjednako stradaju i bogati i siromašni. Često se događa da rđavo bogatstvo ide uporedo sa još gorim saputnikom, a to su gordost i preuznošenje zbog bogatstva. Zbog toga u Poslanici Timoteju božanstveni Pavle piše: Bogatima ovoga sveta savetuj da se ne preuznose, niti da se uzdaju u bogatstvo nesigurno, nego u Boga živoga (1. Tim. 6; 17), zato što smirenje u ljudima svedoči o poznanju istine. Onaj koji se gordi bogatstvom koje je ovozemaljskije od svih naših dela i onaj koji se uzda u njega, uistinu je bezuman i veoma sličan onim bogatašima koje je Gospod predstavio radi poređenja. Jedan, od njih, pred čijim je vratima ležao Lazar, zbog svoje nadmenosti nije ga čak ni pogledao. Drugi je, besedeći sa svojom dušom o onim dobrima koja je trebalo da pridoda onim već sakupljenim, svu svoju nadu polagao na svoje bogatstvo. Zbog toga je onog prvog obuzeo neugasivi oganj, dok su od onog drugog zatražili dušu. Vidite li kakav je kraj onih što su bili privrženi bogatstvu? David kaže: Bogatstvo ako stičete, ne prilažite mu srce (Ps. 61; 11) a Solomon: Pada onaj što se uzda u svoje bogatstvo (Priče Sol. 11; 28). Na drugom mestu, on žudnju za imetkom naziva adom i propašću, govoreći: Ad i propast ne mogu da se zasite, a takođe ni oči nerazumnih (Priče Sol. 27; 20). Gospod pak kaže: Teško bogatima, teško sitima (v. Lk. 6; 24).
13. Mi se, braćo, bogatimo dobrim delima. Onim bogatstvom koje posedujemo nasitimo utrobe siromašnih, da bismo se udostojili i obećane plate i blagoslova i nasledili Carstvo nebesko, koje neka svi mi zadobijemo blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, Kojem dolikuje slava, sila, veličina i veličanstvo, sa beznačalnim Njegovim Ocem i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *