NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
55. Beseda
 
Izgovorena u Nedelju praotaca.
U njoj se govori o onima što su nemarni za slušanje učenja,
Pozivajući se na nepovoljne okolnosti i telesne potrebe (Lk. 14:16-24)
 
1. Nakon što se radi nas ovaplotio od Djeve, jedinorodni Sin Božiji je Svojim životom u telu ispunio i izvršio Zakon dat kroz Mojseja i doveo do ispunjenja Zakon blagodati. Pri tom je onaj drevni Zakon izmenio u odnosu na Crkvu i od tog vremena se jevrejski rod izgoni iz sveštene Crkve da bismo umesto njih ušli mi, izabrani među neznabošcima, koje je Gospod sjedinio sa Samim Sobom i Ocem, uvrstivši nas među srodnike, sinove i braću, pa čak i Svoje roditelje (o, kakvo neizrecivo čovekoljublje!). Ko izvrši volju Oca mojega Koji je na nebesima, taj je brat Moj i sestra i mati (Mt. 12;50).
2. Mi, međutim, danas u Crkvi praznujemo pomen Praotaca, koji su većinom bili Jevreji. Zašto to? Zato da bismo svi znali da nije niti nepravedno niti nerazumno niti pak nedostojno Boga koji je to učinio i izvršio takvu promenu, budući da se dogodilo da su Jevreji izgnani, a neznabošci usinovljeni. Kako se, međutim, među prizvanim neznabošcima samo poslušni ubrajaju u srodnike Hristove, tako je i u vezi sa izrailjskim rodom i sa svima koji su postojali od Adama do ovog roda, a takvih je mnoštvo. Samo su oni bili istinski Izrailjci koji su i među njima živeli po volji Božijoj. Njima su pripadala proroštva, kroz njih su se otkrivali praobrazi, u njima su bila obećanja, i samo su oni istinski Oci i Praoci, i to najpre one koja je u devstvenosti po telu rodila Hrista, istinskog Boga svake tvari, da bi zatim kroz Njega i nama postali oci i praoci. Ti Oci i Praoci nisu bili odlučeni od Crkve Hristove i danas ih javno slavimo jer su deo punoće svetitelja. U Hristu nema ni starog ni novog, nema više Judeja ni Jelina, nema više roba ni slobodnog, nema više muškog ni ženskog, jer ste svi vi jedan (čovek) u Hristu Isusu (Gal. 3;29) i Judejin nije onaj ko je po spoljašnjosti takav. Obrezanje nije ono koje se izvršava javno, nego je Judejin onaj ko je Judejin tajno, a istinsko obrezanje je obrezanje srca u duhu, a ne u slovu. Takvo obrezae svi poseduju i u njemu svi sačinjavaju jedno, bilo da su stari ili novi, ako su ugodili Bogu pre Zakona, u Zakonu ili posle Zakona – u Evanđelju blagodati.
3. Ukoliko neko pažljivo izuči Božiji domostroj o ljudskom rodu od početka do kraja, uvideće da je on saglasan i dosledan samome sebi. Kao što se sada izabrani od svakoga naroda preimenuju i nazivaju po Hristu i kao što se nepodobni udaljuju, jer je mnogo zvanih, a malo izabranih, po rečima Gospodnjim (Mt. 20;16), tako su i u vreme onih drevnih ljudi, kao i u judejskom narodu koji je postojao posle njih, a takođe i među preimenovanima (tj. nazvanim novim Izrailjem) prihvaćeni samo izabrani, dok se nedolično mnoštvo izbacuje. Tako su i među potomcima Sitovim, nazvanim „sinovima Božijim“, bili odbačeni oni koje je obuzela strast prema „kćerima čovečijim“, kako kaže Pismo (Post. 6;2). Nepotrebno mnoštvo nalazilo se i među Judejima, ne samo među pridošlicama koji su živeli među njima, nego i među onima koji su po korenu (tj. poreklu) bili Judeji. Tako su se i neposlušni roditeljima Isav (Post. 26;34-35 i 27;46), rođeni brat Jakova koji je prvi nazvan Izrailjem (Post. 32;28), i Avesalom koji je nasrnuo na život svog oca, a bio je sin proroka i cara Davida što je vladao u Izrailju neposredno nakon Saula, pokazali kao tuđi u ovom osvećenom rodu.
4. Tako se, dakle, i među nama svi nazivaju po Hristu, kao što su se i svi oni nazivali po Izrailju, ali se samo oni koji žive po Njegovoj volji i tvore Njegove zapovesti i svoje pogreške popravljaju pokajanjem ubrajaju u rod hrišćanski. Juda Iskariotski ne samo da je bio među izabranima nego i među apostolima, i ne samo među apostolima, nego i među Dvanaestoricom, među samim korifejima. Otuđivši se od srodstva sa Hristom, on se udaljio od svakog naziva kojim se označava srodstvo. Zbog čega se to dogodilo? Zato što nije revnovao za uzvišeno Carstvo nebesko, niti je primao k srcu začuđujuća dela i učenje Spasiteljevo, budući da sozercavanje znamenja i dela Božijih privodi veri one koji žele da ih vide. Slušanje sveštenog učenja, zajedno sa istinom u Bogu, pokazuje se u bogougodnom načinu života. Uz pomoć ovo dvoje i prezirom svega plotskog i zemnog, svoje misli rasprostiremo ka nadi, priugotovljenoj na nebu.
5. On to, međutim, nije želeo, nego je gledao na zemlju i na krađu, na zemne i niske naslade i korist koju je odatle mogao imati, poželevši stvari koje je više puta i sasvim odlučno zabranio Otac, Vladika i Učitelj svih. Na taj način on nije bio srodnik i sa-apostol Hristu, nego onima za koje Gospod govori: Ne tražite Me što ste znamenja videli, nego što ste hleba jeli i nasitili se (Mt. 6;26). Kao što su oni što su videli znamenja jeli hleb i slušali reči Samoipostasnog Logosa koji se nas radi ovaplotio, kasnije vapili Pilatu Uzmi, uzmi, raspni Ga (Jn. 19;15), tako ga je i ovaj predao na smrt, iako je više nego ostali video svojim očima i opitom spoznao veličinu i božanstvo Gospoda. On je pak pretrpeo (o, neizrecive li velikodušnosti!) do smrti, i to do smrti na krstu (Fil. 2;8) u ime pobedničkog znamenja nad načalnikom zlobe, da bi nas naučio trpljenju i da bi pokazao kako nam koriste iskušenja i žalosti jer kaže: Gospode, u nevolji tražiše Te (Is. 26;16), podnosiću gnev Gospodnji (Mih. 7;9) i kazna Tvoja popravlja me (Ps. 17;35, po Septuaginti), tj. uzdiže me od brige za telo i stvari telesne i uverava da motrim samo na Tebe.
6. Ako ni u vreme nevolje ne pritekneš Bogu, ako se ne popraviš Njegovom kaznom, kada će onda za tebe doći povoljno vreme i šta će od postojećeg ili onoga što se zbiva pomoći tvom popravljanju? Neko će pak upitati: „Zar telu nije potrebna hrana i druge potrebe?“ Naravno, zašto da ne. Ti, međutim, sve to poseduješ dobivši od Boga jer, kao što kaže apostol, šta li imaš što nisi primio (1. Kor. 4;7), i stoga zahvali Darodavcu, iskazavši Mu zahvalnost delima. Kao što je On poslušao tvoju volju i uslišio tvoju želju, tako i ti pristupi, poslušaj i poznaj u čemu je Njegova volja, poslušaj je i učini tako da bi, kao razborit čovek bio pohvaljen onaj koji sluša reči Moje, kaže Gospod, i tvori ih, i uporediće se sa mudrim čovekom (Mt. 7;24). Ti Ga, prema tome, nećeš nazvati štedrim Dobročiniteljem samo zbog prolaznih i ovozemaljskih stvari, nego i zbog budućih neprolaznih i nebeskih, jer kaže: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost Gospodara svojega (Mt. 25;21). Ako u sadašnje vreme živiš u oskudici ili se plašiš siromaštva koje ti preti, opet pristupi Njemu, opet Ga umoli, opet Mu pokaži poslušanje. Osloni se na Gospoda, kaže, i čekaj Ga (Ps. 37;7). Njegov dobri sluga poznaje se po svojim delima, jer Psalmopojac govori: Ti im daješ hranu na vreme, otvaraš ruku Svoju i nasićuješ sve živo po želji (Ps. 145;15-16). To je, dakle, Onaj što kaže: Gospod Bog tvoj ide s tobom, neće odstupiti od tebe, niti će te ostaviti (5. Mojs. 31;6), Onaj što govori: Sluge će Moje jesti, a vi ćete gladovati dok onima koji to nisu kaže: Vi ćete biti žedni (Is. 65;13).
7. Zbog čega podražavaš beslovesne životinje u onome što ti škodi, odnosno u popustljivosti prema utrobi i nesposobnosti da se uzdigneš od zemaljskih stvari, iako si stvoren kao uspravan, kako bi pomišljao o višnjem i tražio višnje?
Zbog čega hoćeš da i sam budeš svezan kao ona zgrčena žena koju je satana svezao na 28. godina, iako ova Reč (Logos) života, koja ju je oslobodila, hoće i može lako da oslobodi i tebe, samo ako mu pritekneš, ako ga poslušaš i pokoriš mu se umesto da zatvaraš uši, stalno bežiš i suprotstavljaš se?
8. Zbog čega podražavaš beslovesne u onome što ti škodi, ne podražavajući ih u onome što ti je od koristi? Poslušaj proroka koji govori o tome da lavovi, kada im je potrebna hrana, riču i traže je od Boga, i dobijaju je da bi se zasitili. Lavovi riču za plenom, i traže od Boš hrane sebi (Ps. 104;21). Govoreći o lavovima, on je razumnima ostavio mogućnost da na osnovu njih izvedu zaključak i o svim ostalim životinjama. Ako, dakle, lav, koji je među svim zverima najproždrljiviji, najlukaviji i najmoćniji ne može uloviti sebi hranu ako to Bog ne dozvoljava, šta onda reći o drugim, slabijim životinjama? O tome na primeru ptica govori i Sam Hristos u Evanđelju: Pogledajte, kaže, na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebeski hrani ih (Mt. 6;26). I šta govorim: životinje na kopnu, leteće, morske, vodozemce, kada kaže: Kada travu u polju koja danas jeste, a sutra se u peć baca, koja se ne trudi i ne prede, Bog tako hrani i tako prekrasno i veličanstveno odeva, zar ne brine mnogo više o vama, maloverni (parafraza na Mt. 6;28-33)?
9. Vi, dakle, braćo, ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu i ne samo da ćete do veka neotuđivo biti naslednici Carstva Božijeg, opravdani blagodaću Njegovom, nego će vam se i sve ovo dodati (Mt. 6;33). Ako pak ne tražite prvenstveno Carstvo Božije i pravdu njegovu, nego ono što hrani i zagreva ovo prolazno telo, onda ni to nećete dobiti i možda mu (telu) naneti još veće zlo, odnosno zaslužiti večnu osudu i naneti štetu svojoj duši.
10. To se pokazuje i iz onoga što smo čuli o Avraamu, odnosno ti si primio dobra svoja u životu svome (Lk. 16. 25). Judejski narod je nekada tražio da jede meso u pustinji i Bog im je dao nebrojeno mnoštvo prepelica. I najedoše se i dade im što su želeli, ali ih još i ne prođe želja, još beše jelo u ustima njihovim, gnev se Božiji podiže na njih, i pomori najjače među njima, i mladiće u Izrailju pobi (Ps. 78;29-31). Zbog čega se na mnoge od njih „podigao gnev Božiji“? Zato što su bez bojazni roptali i hulili na Boga i Mojseja, koji je po Bogu bio njihov predvodnik. Zbog čega je uništio i „izabrane među njima“? Zato što nisu sprečili gomilu da se prikloni još većem zlu. Takvi su, dakle, oni što su odlučeni od svete Crkve i Božijeg Carstva, bilo da su iz starog, bilo da su iz novog naroda Izrailjevog. To pokazuje i Gospod u Evanđeljima kada kaže: A kažem vam da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom, i Isakom, i Jakovom u Carstvu nebeskome, a sinovi carstva biće izgnani u tamu najkrajnju (Mt. 8;11-12).
11. Ko su ti „sinovi carstva“ koji će biti izgnani u „tamu najkrajnju?“ To su oni što, mada ispovedaju veru, svojim delima odbacuju Boga, jer su mrski, nepokorni i nemarni za svako dobro delo. Ko su pak oni što će sa Avraamom, Isaakom i Jakovom sedeti za trpezom u Carstvu nebeskom? To su oni koji uz pravu veru slede Zakon ili učenje Duha i koji veru pokazuju delima.
12. Onaj ko hoće da im se pridruži i izbegne najkrajnju tamu, da se udostoji nezalazne svetlosti Božije i neprekidno vekuje sa svetima na nebesima, neka svuče staroga čoveka koji se raspada u varljivim pohotama, a to su pijančenje, blud, preljuba, nečistota, koristoljublje, srebroljublje, mržnja, gnev, klevetanje i svaka lukava strast. Neka se „obuče u dela novoga čoveka“ koji se obnavlja po obrazu Onoga što ga je stvorio, a to su ljubav, bratoljublje, čistota, uzdržanje i svaki vid vrline. Tim vrlinama će se u nama nastaniti Hristos, mireći nas sa samima sobom i sa drugima, u slavu Svoju i bespočetnog Oca i savečnog i životvornog Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *