NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
45. Beseda
 
Na drugo nedeljno čitanje iz Evanđelja po Luki gde se kaže:
I kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima (Luka 6:31),
A u kojoj se govori i protiv zelenaša
 
1. On Koji je ponaosob sazdao srca njihova, Koji poznaje sva dela njihova (Ps. 32; 15), Koji nam se javio u telu i udostojio nas da bude naš Učitelj, sada presazdava ono što je povređeno i od nas traži samo ono što je, stvarajući nas, na početku položio u naše duše. Tada je na odgovarajući način i budućem učenju sazdao početak i onome, što je na početku stvorio na odgovarajući način predao buduće učenje. On ne čini ništa drugo osim što očišćuje krasotu tvorevine, pomračenu usled njenog prihvatanja greha. To se, jasnije nego na bilo kom drugom mestu, pokazuje u današnjem odlomku iz Evanđelja koji smo pročitali i koji nam je ponuđen za tumačenje: I kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima (6; 31). Prekrasno je predskazao prorok Isaija, govoreći da će Gospod reč sažetu sazdati po čitavoj zemlji (Isa. 10; 23). Gospod je jednom kratkom izrekom obuhvatio svaku vrlinu, svaku zapovest i gotovo svako dobro delo i htenje. Saglasno evanđelisti Mateju, Gospod je izrekavši ovo, dodao: To je Zakon i proroci (Mt. 7; 12). Tako je i na drugom mestu, sve sjedinivši u jednu celinu, rekao da na te dve zapovesti koje nalažu ljubav prema Bogu i prema bližnjem, visi sav Zakon i Proroci- Sada je, međutim, sve sveo na jedno: ne samo onu pravednost koja se sadrži u Zakonu i Prorocima, nego svako dobro delanje svih ljudi. On je to sada postavio kao zakon, ali ne više samo za jedan narod (tj. za Izrailjce), nego za čitavu vaseljenu ili, bolje rečeno, za one koji Mu se prisajedinjuju (i potiču) iz svakog naroda pod nebom.
2. On to nije samo obuhvatio, nego je i pokazao da nam je usađena (prirođena) svaka od zapovesti koje nam je predao. To je ono isto što nam propisuje i Jakov, brat Božiji, govoreći: Odbacite svaku nečistotu i ostatak zlobe i s krotošću primite usađenu (prirođenu) reč koja može spasiti duše vaše (Jak. 1; 21). To je Bog unapred razotkrio kroz proroka Jeremiju, govoreći: Zavetovaću im zavet novi, dajući im zakone Moje u umove (u misli) njihove (Jerem. 38; 31-33), jer ono što se voljom želi potiče od uma (tj. od misli). Zato je sada pokazao da su u njima (umovima, mislima) zapisane sve evanđelske zapovesti, zbog čega zapoveda i postavlja kao zakon da se živi saglasno sa njima jer je, kao dobrotoljubiv i čovekoljubiv, u samu našu prirodu položio poznanje o tome kako treba delati.
3. Savetujući nas rečima: Kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima, Gospod nam kroz ovu sažetu, glavnu izreku nije pokazao samo to da je svaka evanđelska zapovest usađena u nas, nego nam je pokazao i to da je ova zapovest pravedna, laka, korisna, svima dostižna i sama po sebi poznata. Kako to? Zar ne znaš da je zlo ako se gneviš na brata ili ako ga kudiš, posebno ako to činiš bez razloga? Zašto ti ne želiš da budeš izložen takvom gnevu i prekoru, nego odmah negoduješ protiv onoga koji se gnevi na tebe i prekoreva te i na svaki način to izbegavaš? Zato što je gnev rđav, bezakonit i štetan. Tako se događa i kada neko strastveno i radoznalo pogleda tvoju suprugu ili kada bilo ko, a ne samo tvoj protivnik, govori laži o tebi. Jednostavno rečeno, sve ono što je zabranjeno evanđelskim zapovestima, neprihvatljivo je i za nas same. Šta da kažemo o onim grešnim delima koja su bila zabranjena i starim zakonom (tj. Starom Zavetu), kao što je ubistvo, preljuba, lažna zakletva, nepravda i tome slično? Šta da kažemo o vrlinama koje su protivne ovim grehovima i o tome koliko smo zadovoljni kad se one izvršavaju u našu korist? Uviđaš li da ti i sam po sebi znaš svaku od tih zapovesti i da je smatraš pravednom i korisnom? I ne samo to, nego je ne smatraš ni teškom: u protivnom, ne bi smatrao da je velikog prekora dostojan onaj što se gnevi na tebe, što te kleveta ili na neki drugi način spletkari protiv tebe, ukoliko bi mislio da je tom čoveku veoma teško ili čak sasvim nemoguće da se uzdrži od svakog od tih dela.
4. Neka se, dakle, ne dogodi da, podnoseći zlo od drugog čoveka, bilo da te vređa, obmanjuje ili da ti nanosi štetu, pravilno sudiš, a da onda, kada sam vređaš bližnjeg, kada mu činiš nepravdu ili ga obmanjuješ, sudiš drugačije i ne donosiš istu presudu za ista dela. Naprotiv, budi nepristrastan sudija i ono što ne želiš da trpiš od drugih nemoj ni sam činiti drugima. Ako želiš da ti ljudi učine dobro, učini ga i ti njima. Tražiš li nešto od drugoga, pomoć ili nešto slično, da li želiš da to dobiješ i smatraš da je to za tebe korisno? Zašto da ne? Međutim, kada neko drugi nešto zatraži od tebe, potrudi se da pokažeš da si saglasan sa tim, dobro razmisli i sprovedi u život to što on od tebe traži. Možda on od tebe traži više nego što imaš? Pokaži mu ono što imaš jer, ako bi više imao, ti bi više i dao: Ako ima ko dobru volju, mio je po onome što ima, a ne po onome što nema (2. Kor. 8; 12). Hoćeš li da te svi vole i da budeš dostojan oproštaja, da li smatraš li da je teško i nepodnošljivo nositi osudu, posebno ako si se spotakao u nečemu neznatnom? Onda i ti voli sve ljude, opraštaj im i kloni se osuđivanja kao da u svakom čoveku gledaš samoga sebe i na taj način odlučuj, tako budi raspoložen prema njemu i tako postupaj. Jer je tako volja Božija, kaže Petar, vrhovni među apostolima, da dobro čineći ućutkujete neznanje bezumnih ljudi (1. Petr. 2; 15) tj. onih koji nas uzaludno nenavide i koji ne žele da daju drugima ono što žele da dobiju od drugih.
5. I zaista, kako da ne nazovemo bezumnim onoga čoveka koji istoj prirodi ne želi isto i ne donosi isti sud, kada je sama priroda položila u nas te istovetne sudove i želje? Želja da nas svi vole i da od svih vidimo dobro, kao i želja da i sami uzvratimo na isti način prirodno se javlja u svima nama. Prema tome, i želja da činimo dobro, da svima budemo naklonjeni i da svi budu naklonjeni nama takođe je usađena u nas, jer smo svi mi stvoreni po obrazu Dobroga. Greh, koji je pronikao u nas i umnožio se, ni u kome od nas nije potisnuo ljubav prema samima sebi, jer ona za njega nije opasna. Međutim, učinio je da se ljubav prema bližnjima, kao vrh svih vrlina, ohladi, iskvari i izopači. Zbog toga je Onaj, Koji je obnovio našu prirodu i ponovo je prizvao u blagodat da bude Njegov obraz, dao zakone koji su, prema proročkim rečima, u našim srcima, govoreći: Kako hoćete da vama čine ljudi, činite šako i vi njima i ako ljubiše one koji vas ljube, kakva vam je plata? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube. I ako činite dobro onima koji vama čine dobro, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako. I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete dobiti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da dobiju opet onoliko (Lk. 6; 32-34).
6. Obuhvatajući ovde istim nazivom i one koje nije prizvao i one koji ne žive saglasno Njegovom Evanđelju, time pokazuje da nam ni najmanje ne koristi ako se nazivamo hrišćanima ukoliko se svojim delima ne razlikujemo od neznabožaca. I kao što je veliki Pavle kazao Judejcima: Ako, dakle, neobrezanje čuva zapovesti Zakona, zar se neće njegovo neobrezanje računati za obrezanje (Rimlj. 2; 26), tako i Hristos sada nama govori kroz Evanđelje: „Vama, koji ste Moji, neka bude blagodat od Mene ako sačuvate Moje zapovesti; ako tvorite dela koja tvore i grešnici i ništa više od toga, ako ljubite one koji vas ljube i činite dobro onima koji vama čine dobro, onda vam to ne daje nikakvu odvažnost preda Mnom.“ On to ne govori s namerom da ljude odvrati od toga da ljube one koji njih ljube, od tvorenja dobra onima koji njima čine dobro ili od davanja u zajam onima za koje se nadaju da će im vratiti, nego da bi pokazao da svako od tih dela ostaje bez nagrade, jer svoju nagradu dobija ovde, ne donosi nikakvu korist duši i ne čisti je od skverne koja se pojavila usled greha. Ništa od toga, dakle, ne donosi nikakvu korist, ni blagodat duši za večnu nagradu. Ono što ovde nije pomenuto privlači na sebe veliku osudu i donosi duši veliku štetu, jer su oni koji na ljubav prema njima ne odgovaraju ljubavlju i ogorčuju one koji ih ljube gori od carinika i grešnika. Utoliko su, međutim, i od njih gori oni ljudi koji svojim rečima i delima uzvraćaju sasvim suprotnim (onome što dobijaju od ljudi koji ih ljube i brinu o njima). Takvi su, naravno, i oni što se bune protiv gradskih starešina koji svakodnevno prihvataju nemalu brigu o njima, oni koji ne pokazuju potrebnu odanost od Boga postavljenim carevima, oni što se ne smiruju pod krepkom rukom Božijom, ne potčinjavaju se Crkvi Hristovoj i nerazumno pothranjuju mahnitu jarost protiv crkvenih predstojatelja koji se brinu o njima i žele im svako dobro i korist, delajući za njih koliko god im to njihove sile dopuštaju.
7. I oni koji ne žele da daju zajam onima što obećavaju da će im na vreme vratiti datu sumu, koji zahtevaju kamatu, i to visoku, i ne pristaju da bez nje daju nijedan jedini novčić ili srebrnjak, takođe su bezakonici i to gori od ostalih grešnika, jer se ne pokoravaju ni zakonu Starog, ni zakonu Novog Zaveta. Ovaj drugi, tj. Novi Zavet, savetuje nam da novac dajemo čak i onima za koje se ne možemo nadati da će nam vratiti pozajmljenu sumu. Stari Zavet, opet, kaže: Novca nemoj davati za kamatu (3. Mojs. 25; 37, 5. Mojs. 23; 19), pohvaljuje onoga koji svoj novac ne dade na kamatu (Ps. 14; 5) smatrajući da treba bežati iz onog grada na čijim se trgovima otvoreno vrši lihvarstvo (zelenaštvo) i prevara (v. Ps. 54.11). Vidite li da pohlepni zelenaš ne lišava slave samo svoju dušu, nego i čitav grad, privlačeći na njega kaznu zbog zajedničke neumerenosti, nečovečnosti i svake nepravde? Budući njegov građanin i obogativši se zahvaljujući njemu (gradu), on ne koristi bogatstvo za dobro zajednice, jer onima koji nemaju ne želi da daje na zajam, dok onima koji imaju, ali sasvim malo, daje uz kamatu, kako bi ih brzo lišio i tog malog imetka koji poseduju. Zbog toga je prorok sa zelenaštvom (lihvarstvom) sjedinio i prevaru, govoreći: Udaljih se bežeći, i nastanih se u pustinji… jer videh bezakonje i svađu u gradu… i ne oskude od trgova njegovih lihvarstvo i prevara (Ps. 54; 8. 10. 12).
8. Prema tome, zelenaš ne nastoji toliko da se obogati novcem, koliko gresima, i ne pogubljuje samo bogatstvo dužnika, nego i sopstvenu dušu. Kamata je porod aspidin, koji se gnezdi u grudima srebroljupca i, na neki način, kao da nagoveštava preteće crve koji ne spavaju i koje ovaj neće izbeći u budućem veku. Kada bi mi neko od njih rekao: ako mi ne dopustiš da od njih uzimam kamatu, zadržaću novac koji posedujem i odbiću da dam zajam onima koji su u oskudici, neka takav zna da u svojim grudima čuva aspidin porod, koji će za njega postati i porod onih crva koji ne spavaju!
9. Zbog toga nas Gospod udaljuje od obilja takvih poroka, savetuje da ljubimo neprijatelje i da im činimo dobro, da dajemo u zajam i onima koji nemaju da nam vrate dug, ništa ne očekujući od njih, i plata će vam biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je On blag prema nezahvalnima i zlima (Lk. 6; 35). Nemoj misliti, kaže, da je onda kada činiš dobro onima što ti čine zlo i kada daješ onima što ti neće vratiti (dug), tvoja imovina propala, jer je sada vreme da se zaseju dobra dela, dok vreme odgovarajuće žetve pripada budućem veku. Nemoj gubiti nadu zbog razgraničenja vremena između setve i žetve, nego znaj da višestruko sabiraš svoja dobra, kao što i onaj, koji čini zlo, sabira svoja zla. Ono što neko zaseje ovde, požnjeće tamo, ali uz veliki dodatak.
10. Ukoliko se ovde svojim delima upodobiš Sinu Božijem i pokažeš da si u svemu dobar kao što je i On i svemu dobar, tamo ćeš se izobilno upodobiti Njemu, ozarićeš se svetlošću slave Svevišnjega i večno ćeš prebivati sa onima, među kojima je Hristos Bog među bogovima (Ps. 81; 1), raspodeljujući nagrade večnog blaženstva. On je to i objavio, dodavši: Bićete sinovi Svevšinjega, jer je On blag prema nezahvalnima i zlima. Sin Božiji je upravo zbog toga sišao na zemlju, zbog toga je priklonio nebesa i postao Sin Čovečiji, sve ono obznanio i satvorio, nas radi stradao i umro, i vaskrsao i opet se vazneo na nebesa, da bi nas učinio nebeskima, besmrtnima i sinovima Božijim. Ono što On sada traži od nas, tj. da ljubimo svoje neprijatelje, da dajemo u zajam onima koji ne mogu da nam vrate, ne samo da nam dolikuje da činimo i da je nama korisno, kao što smo već govorili, nego je i veoma malo ukoliko se uporedi sa onim što On daruje nama. On je Samoga Sebe predao za nas koji ne samo da ništa nemamo da damo u zamenu, nego smo se ranije i u mnogim svojim delima pokazali kao neblagodarni i zli. On nas savetuje da dajemo u zajam od svoga viška i da činimo dobra dela od onoga što imamo. Međutim, šta je to i koliko je toga? Međutim, upravo radi toga, ništavnoga, On će nam uzvratiti upodobljavanjem Njemu Samom, višnjim usinovljenjem i nebeskim nagradama, govoreći: Budite milostivi kao i Otac vaš što je milostiv (Lk. 6; 36),
11. sa Kojim Njemu i Svetom Duhu dolikuje slava u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *