NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » „GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“ – SABRANE BESEDE

 

„GOSPODE, PROSVETI TAMU MOJU“
(SABRANE BESEDE)

 
39. Beseda
 
Izgovorena na molebanu, održanom povodom nezapamćene i neprekidne
smrtonosne epidemije koja je harala u to vreme
 
1. Ljubljeni Hristov Bogoslov, Jovan, kaže: Ako nas srce naše ne osuđuje, smelost imamo pred Bogom, i što god ištemo primamo od Njega, jer zapovesti Njegove držimo i činimo što je ugodno Njemu (1. Jn. 3; 21-22). Noseći u sebi savest koja samu sebe osuđuje i sledeći tragove svojih rđavih želja, odbacujemo zapovesti Božije i činimo ono što je mrsko pred Njim, svakoga dana se opijamo i dane provodimo pored vina i u osmatranju gde će biti pijanka a noći u duševnoj i telesnoj nečistoti, saživeli smo sa nepravdom i koristoljubljem, radujemo se krađi i otimačini, živimo u međusobnoj zavisti i mržnji, vređamo i klevetamo jedni druge, omrznuli smo svaku vrlinu i učtivost i pogruzili se u svaki vid greha. Kako onda mi možemo imati odvažnosti da od Boga nešto tražimo molitvama i psalmopojanjem? Možemo li se nadati da ćemo od Njega dobiti ono što tražimo kada se ne saglašavamo sa Njegovom voljom, jer, kako kaže Psalmopojac, grešniku reče Bog: Zašto ti kazuješ zakone Moje i uzimaš zavet Moj u usta svoja? Jer ti si omrzao vaspitanje i reči Moje bacio si za leđa. Ako vidiš lopova pomažeš mu, i sa preljubnikom udeo svoj imaš. Usta tvoja umnožiše zlobu, i jezik tvoj plete lukavstvo; sedeći klevetao si na brata svoga i protiv sina matere tvoje stavljao si zamku. To si činio, a Ja ćutah, smislio si bezakonje – da ću ti biti sličan! Obličiću te, i metnuću pred lice tvoje grehe tvoje. Razumite ovo koji zaboravljate Boga, da vas ne zgrabi, i neće biti izbavitelja (Ps. 49; 16-22), upravo kao što i nas sada otima smrt i nema nikoga ko će nam pomoći.
2. Čak i ako nema svaki od nas sve nabrojane vidove greha, svi smo se mi priklonili jednom ili mnogima od njih i postali smo beskorisni. Uostalom, dovoljan je i jedan od tih grehova da od nas udalji milost Božiju i da privuče Njegov gnev. Šta je Izrailjce učinilo nedostojnim tablica koje je načinio Sam Bog? Zar to nije bilo pijanstvo? Mojsej je uzašao na goru, gde je postio četrdeset dana i besedio sa Bogom o svom plemenu. Odatle je doneo i nerukotvorene tablice ispisane prstom Božijim i sišao sa gore, noseći poklon Izrailjcima. Međutim, još izdaleka je po buci i bezumnim kricima razumeo da su pijani, i rekao: Čujem viku onih što su pijani (2. Mojs. 32; 18). Smatrajući ih stoga nedostojnim tablica načinjenih i ispisanih samom rukom Božijom, on je tablice razbio. Tada je protiv njih naoružao druge ljude, čiji um nije bio pomućen pijanstvom i koji nisu sebi načinili boga pijanaca (tj. zlatno tele). Uz pomoć tih ljudi pobio je mnoge hiljade i na taj način umilostivio Boga treznih. Ponovo uzašavši na goru, on je zatim doneo druge tablice, ispisane na sličan način, ali ne istovetne kao one prethodne, jer su bile načinjene od zemljanog veštastva. Vidite li da pijanstvo još od drevnih vremena donosi smrt? Vidite li kakve je osude dostojno i kako one što su mu se predali čini nedostojnima darova Božijih i sadašnjeg života? Pijanstvo je ovaploćeni demon, izopačenost pomisli, oduzetost tela, život gori od smrti, razlog da se Bog odvrati od nas. Još je veće zlo što nas pijanstvo otuđuje od života koji nam je Bog obećao, jer, kaže apostol, pijanice neće naslediti Carstvo Božije (1. Kor. 6; 10).
3. Šta da kažemo o bludu? Narod Božiji je tada izašao iz Egipta potpuno nenaoružan, a progonilo ih je mnoštvo naoružanih. Kada su došli do mora – jedni bežeći a drugi progoneći ih, silom i po volji Božijoj, žezlom i rukom Mojsejevom, ono se razdelilo i stvorilo prolaz. Progonitelje je potopilo i mrtve ih izbacilo na susednu obalu. Tako se pokazalo da su nenaoružani imali sveoružje, jer su skinuli oružje sa mrtvaca izbačenih na obalu. Šta se zatim dogodilo? Pobeđujući sve koji su im se suprotstavljali, prolazili su kroz mesta i zemlje, kako nastanjena tako i nenastanjena, koja čovek još ne beše pokorio. Kada su pali u blud, toliko su oslabili da je u borbi odmah poginulo 23 hiljade ljudi. Zbog toga nam Pavle govori: Niti da bludničimo, kao što neki od njih bludničiše i pade ih u jedan dan dvadeset tri hiljade. Da Fines nije revnovao i da jednim udarcem nije okončao s onima što su počinili mrskost i što su bludničili, da nije zauzdao zlo i umilostivio Boga, svi bi oni izginuli i čitav narod bi okusio gnev Božiji zbog bezakonja bluda. A ko ne zna da je ta bogomrska strast prisutna i među nama? Nema, međutim, nikoga ko bi u tom smislu obuzdao drugoga: ni otac sina, ni brat brata, ni prijatelj prijatelja, pa se ponegde dešava da ih i potpomažu u tome, iako apostol kaže: S takvima zajedno i da ne jedete (1. Kor. 5; 11). Zbog toga smo svi mi dostojni smrti i potpune propasti.
4. Ako je blud dostojan takve i tolike osude, koliko je nje dostojnija teška krivica preljubništva koje ne ruši samo jednog ili dvoje, nego čitave domove, imanja, rođačke veze i nasledstva, a prevashodno čini da duše budu preispunjene svakim zlom i porokom! Zavist je roditeljka ubistva, jer je usled nje čovek na početku stekao opit smrti, a Kain postao bratoubica. Kako onda da ona (zavist) ne bude osuđena na smrt ili na nešto što je gore od smrti? Koliko tek krađa izaziva gnev Božiji protiv sebe? U starini je samo Ahar bio kradljivac, a čitava vojska je bila pogođena dok to nisu ispitali i kamenovali onoga među njima koji je počinio taj greh.
5. Sve je to napisano radi naše pouke, da ne bismo padali u iste grehove i bili izloženi istim osudama ili, bolje rečeno, još težim kaznama. Budući da smo se udostojili većeg Božijeg staranja (dosl. posete), zaslužili smo i teže udarce, ukoliko se ne sačuvamo od gorenavedenih i od Boga zabranjenih poroka. Ako je reč kazana preko angela potvrđena, i svaki prestup i neposlušnost dobi zasluženu kaznu, kako ćemo je mi izbeći ako ne marimo za tako veliko spasenje koje otpoče propovedati Gospod a potvrdiše ga među nama oni koji su čuli, što i Bog posvedoči znacima i čudesima, raznim moćnim delima i razdavanjem Duha Svetoga po Svojoj volji, kaže apostol (Jevr. 2; 2-4).
6. Ananija i Sapfira nisu počinili krađu tuđe, nego svoje imovine, ali su bili pogubljeni zbog laži koja je uvek povezana sa krađom. Pogubio ih je Petar ili, bolje rečeno, Bog o Kojem prorok David kaže: Pogubićeš sve koji govore laž (Ps. 5; 7). Pavle je predao satani bludnika iz Korinta i posavetovao Korinćane, napisavši: S takvima zajedno i da ne jedete (1. Kor. 5; 11). Prema njemu nije pokazao ljubav sve do onog vremena dok ovaj, napustivši svoje zlodelo, nije na delu pokazao pokajanje. Šta Gospod u Evanđelju govori koristoljupcu koji, iako je zemlja donela obilje plodove, ništa od toga nije dao siromasima, nego je proširio svoje žitnice? Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe a ono što si pripremio čije će biti (Lk. 12; 20)? Da neko ne bi pomislio da se ova odluka odnosila na neko određeno lice, On odmah zatim dodaje: Tako biva onome koji sebi teče blaga a ne bogati se Bogom (st. 21). Iako se taj bogataš nije bogatio zahvaljujući nepravdi – zar je bilo njegove krivice u tome što je zemlja donela obilje plodova – on je zloupotrebio ono što je Bog izobilno dao, i nije se bogatio u Bogu tako što bi i siromasima dao da učestvuju u tome. Zbog toga je postao dostojan smrti, ne iskoristivši ništa od svog bogatstva. Mnogi od nas imaju u svojim domovima ne samo ono što su pravedno stekli, nego i ono što su ugrabili od siromaha. Oni su zavoleli koristoljublje, a to je, prema ap. Pavlu, drugo po redu idolopoklonstvo. Takvi boluju od srebroljublja, uzroka svakoga zla. To se ne odnosi samo na naše starešine, nego i na trgovce, jer njihovi tezgari nanose veliku štetu kupcima: ni kada mogu ne koriste ispravne vage i pravilne mere!
7. Zbog toga i tome sličnog mi smo kažnjeni a bićemo kažnjavani i ubuduće. Mi tražimo da se oslobodimo nesreće, a krivicu zbog koje smo kažnjeni samo uvećavamo. Hoćete li da znate kako je veliko zlo koristoljublje? To možete da vidite na osnovu zaraze od koje sad stradamo. Krv je jedan od telesnih elemenata i kada se njena količina nesrazmerno uveliča, donosi smrt. I kao što sakupljanje viška u telu razara telo, tako i koristoljublje razara i usmrćuje dušu proterujući iz nje Božiju blagodat,[1] koja znači božanstveni život. Ova duševna smrt svagda prethodi telesnoj, do koje je došlo zbog Božijeg napuštanja čoveka. Usled greha i prestupanja božanske zapovesti smrt je na početku ušla u svet; međutim, čovek nije umro neposredno posle prestupa, jer mu je Bog dao vreme za pokajanje.
8. Bog je sve ljude mogao da stvori iz nebića, kao što je stvorio arhangele, angele, načela, sile, vlasti, gospodstva, heruvime, serafime i najuzvišenije prestole: On bi samo zamislio, a Njegova zamisao bi odmah postala delo, i svi su oni zajedno postali. Tako je i celokupan ljudski rod mogao da stvori u jednom trenutku i isto tako je mogao da ga, u jednom određenom vremenu, putem smrti ukloni (izbriše) sa zemlje, što je i učinio u vreme Potopa, sačuvavši jedino Noja i njegovu decu radi postanja drugog pokoljenja. On to, međutim, zbog Svog čovekoljublja nije učinio, nego je ustrojio tako da svaki od nas, gledajući drugog ili, bolje rečeno, mnoge druge, bilo da su to naši krvni srodnici ili ne, razume neminovnost predstojeće smrti. Taj prizor će vas podstaći na pokajanje i brigu o onome posle smrti. Budući da sada vidi da živimo potpuno nepokajani i bez brige o budućem, Bog pravedno na nas navodi smrt, ne dopuštajući da živimo u zlu i da istrajavamo u grehu. Smrt predstavlja krajnju ovdašnju kaznu za grešnike, kao što smo saznali iz egipatskog pomora.
9. Moguće je, dakle, da iz načina na koji smo pravedno kažnjeni shvatimo koliko smo sagrešili pred Bogom. Kada kažnjava čovek, moguće je da i bez osnovane krivice ili zbog nekog malog prestupa kažnjenik bude izložen velikoj osudi usled nerazboritosti ili surovosti onih što ga kažnjavaju. Ono najuzvišenije čovekoljublje (tj. čovekoljublje Božije) ne može da se pokrene na gnev i na navođenje tako dalekosežnog, smrtonosnog udarca, ukoliko uistinu nismo počinili velike grehe i nakon toga ostali nepokajani.
10. Poznajmo, braćo, otuda, mnoštvo i veličinu naših grehova; neka se svako odvrati od svog telesnog umovanja i neka se okrene ka Gospodu. Iskreno se pokajmo i napustimo svoje rđave navike i grehovne sklonosti, da bismo zaustavili gnev Božiji i preobratili ga u milost. Izlečimo naše zlo, da nas to isto zlo ne bi pogubilo. Nećemo podražavati one što su pogubljeni u Potopu, nego one u Ninivi koji su se spasli pokajanjem. Iako oni tada nisu mogli da poznaju čovekoljublje Božije na osnovu mnogih primera, usrdno su vapili ka Bogu, svi se odvratili od svog rđavog puta i nepravednih dela, govoreći: Ko zna, možda će se raskajati Bog i povratiti od ljutog gneva Svojeg, da ne izginemo (Jona 3; 9). Mi, međutim, poznajemo čovekoljublje Božije i na osnovu mnogih drugih stvari, i na osnovu ovih događaja (sa Ninevljanima), jer Bog vide dela njihova, gde se vratiše sa zloga puta svoga i raskaja se Bog od zla koje reče da im učini, i ne učini (st. 10). Tamo je bio Jona koji im je propovedao i pretio, ali ih nije pozivao na pokajanje, niti im je obećavao sastradanje (Božije). Jona se iz Judeje spustio u Jopiju (Jafu), a odatle je, posle tri dana provedena u utrobi kita, bio izbačen na morsku obalu i poslat da propoveda u Ninivi.
11. Ovde je, međutim, mnogo veći od Jone, jer je prevečni Logos Božiji, čiji je praobraz bio Jona, sišao sa nebesa na zemlju kao što je Jona sišao u Jopiju (Jafu) i, predavši se iskušenjima i stradanjima kao Jona talasima, kroz smrt sišao u najniži deo zemlje. Tu Ga je ad progutao kao što je kit (progutao) Jonu, ali je On odatle u treći dan vaskrsao, obećavši pokajanima Carstvo nebesko, razjasnivši i propovedavši svima nama u čemu se sastoje dela pokajanja koja mi, međutim, odbacujemo, i pravedno bivamo predati strašnoj smrti.
12. Uistinu je strašna smrt, bilo da se približava, bilo da je očekivana, ali je mnogo strašnije ako se ne odvratimo od svojih grehova, jer odatle narasta kazna, posle koje ćemo biti predati beskonačnim mukama. Neka ih niko od nas ne upozna na osnovu svog iskustva! Ako nam ovdašnje nedaće izgledaju nepodnošljivo, iako su privremene i dotiču se samo tela, kakve su tek onda one (nedaće) koje zajedno sa telom muče i dušu i za koje ne možemo očekivati da ćemo se od njih izbaviti! Mi
ćemo se, braćo, pokajati i obratiti, i svoje pokajanje pokazaćemo i rečima i delima. Pripašćemo Bogu skrušenoga srca, govoreći Mu: Gospode, nemoj me jarošću Svojom prekoriti, niti me gnevom Tvojim kazniti (Ps. 6; 1), nego učini sa slugom Tvojim po milosti Tvojoj (Ps. 118; 124), a ne onako kako smo zaslužili. On je blizu svakoga koji Ga priziva, ukoliko ne vapi samo ustima nego i umom, ako se i delima i načinom života obrati k Njemu.
13. Obratite Mi se i obratiću vam se, kaže Gospod (Zah. 1; 3), i bezakonja vaših neću se opominjati (Isa. 43; 25). Ako usrdno i bez osvrtanja budemo bežali od sagrešenja ili ako ispovešću, pokajanjem i delima koja će se suprotstaviti našim pregrešenjima umilostivimo Boga, ako Ga delatnim smirenjem priklonimo ka nama, onda ćemo se, podržani Božijim čovekoljubljem koje dopunjuje naše nedostatke, izbaviti od ovog Božijeg gneva i od ove nepravovremene smrti i potpune propasti, a u budućem veku zadobiti besmrtni život, u slavu Jedinog Životodavca Hrista, Kojem dolikuje slava, sila, čast i poklonjenje sa beznačalnim Njegovim Ocem i živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sv. Grigorije Palama ovde koristi igru reči, jer u grčkom jeziku ista imenica, tj. „πλεονεξία“, označava i protivprirodni višak (nečega) i koristoljublje (prim. prev.).
Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sveti Grigorije Palama: U VREME POSTA I MOLITVE | Vidovdan

  2. Pingback: Sveti Grigorije Palama – O postu – Sveti Grigorije Palama

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *