NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

SVETI JOVAN ZLATOUSTI PROTIV LEČENJA KOD VRAČARA

Veliki Otac i Učitelj Crkve, Sveti Jovan Zlatousti, mnogo je govorio protiv vračara i gatara i upozoravao ljude da se kod njih nikako ne leče. Njegove reči i danas važe; danas možda više nego ikad. U svojim besedama „Protiv Judeja“, u kojima je odvraćao Hrišćane Antiohije da ne odlaze u sinagoge i mole se sa Judejima, veliki Otac je govorio pouku i onima koji su se lečili kod jevrejskih vračara (kao što Srbi danas po amajlije i „zapise“ idu kod hodža, nap. prev.). Ljudi kojima je besedio pravdali su se time da su bolesni, i da zato odlaze kod „čudotvoraca“. Njima je Zlatoust odgovarao da su bolesti Božje posete radi ispravljanja grehova, i tvrdio da za takve postupke nema nikakvog opravdanja. U nastavku donosimo deo njegove besede koji se tiče lečenja kod vračara:
„Sluge od svojih gospodara i sinovi od očeva trpe često čak i onda kada ih ovi nepravedno kažnjavaju; a zar ti ne želiš da pretrpiš kaznu od Boga, Koji je i iznad svih (gospodara), i koji te voli više od bilo kog oca, Koji sve preduzima i čini ne zbog gneva, nego radi tvoje koristi? Naprotiv, čim se desi bilo kakva lakša bolest, odmah bežiš od Njegovog gospodstva, hitaš ka demonima i žuriš u sinagoge? Možeš li na kraju dobiti oproštaj? Kako ćeš opet biti u stanju da Ga prizoveš? Može li i bilo ko drugi, makar imao i smelost Mojsejevu, da umoli za tebe? Niko. Zar ne slušaš šta Bog govori Jeremiji o Judejima? „Ne moli se za taj narod, jer, i da Mojsej i Samuil stanu preda Me, neću ih uslišiti“ (Jer. VII, 16; XV, 1). Tako da postoje gresi koji su iznad svakog oproštaja i ne mogu biti oprošteni. Pri tome Judeji, mada, prividno, svojim vradžbinama i prekidaju groznicu (u telu) – u samoj stvari oni to ne čine, – ali zato u savest uvode drugu, još strašniju, groznicu, zbog toga što će te svakodnevno ranjavati sopstvena pomisao, savest će te mučiti, govoreći: “ Postupio si bezbožno, učinio si bezakonje, narušio si zavet sa Hristom, zbog lake boljetice si izdao pobožnost. Zar si ti jedini oboleo? Zar nisu mnogo više od tebe pretrpeli drugi? Pa ipak se niko nije osmelio na delo slično tvome: a ti, slabić i razmaženko, izgubio si dušu svoju.
Kako ćeš odgovoriti Hristu? Kako ćeš Ga u molitvi prizvati? Sa kakvom ćeš savešću ući u hram? Kakvim ćeš očima gledati sveštenika? Kako ćeš se usuditi da rukom dotakneš Svetu Trpezu? Kojim ušima ćeš slušati Sveto Pismo koje se tamo čita?“
Evo šta će ti svakog dana govoriti mučiteljska misao i savest koja mori. Kakvo je to zdravlje, kad u sebi imaš toliko tužilaca? Ali ako malo pretrpiš, ako odbaciš i sa velikom sramotom iz svoje kuće izbaciš one koji su hteli da te nagovore na bilo kakve vradžbine, ili hteli da ti na telo stave bilo kakvu amajliju, odmah ćeš od savesti dobiti rosu spokojstva. Neka te groznica pali koliko hoće: duša će ti pružiti svežinu bolju i spasonosniju od svake rose, od svake vlage. Na isti način na koji ćeš, ako primiš neki vradžbinski „lek“, osećati se gore od onih što boluju od groznice, i to zbog pomisli o grehu (koji si učinio, idući vračaru. nap. prev.), tako ćeš i sada, odbacujući sve bezbožnike, makar i stradao od groznice i trpeo mnoštvo nevolja, osetiti se bolje od bilo kod zdravog, zato što će ti misao biti svetla, duša vesela i radosna, a savest će te hvaliti, odobravati i govoriti: „Odlično, odlično, prijatelju moj, druže Hristov, verni mužu, podvižniče pobožnosti, koji si pre spreman da umreš u mukama, nego da izdaš povereno ti blagočešće; u dan suda bićeš sa Mučenicima“. Oni su bili spremni da trpe bičevanja i muke da bi zadobili čast (od Boga): i ti si sada rešio da trpiš udarce i muke od groznice i rana, samo da ne bi pristao na bezbožne vradžbine i amajlije; i, hranjen tim nadama (na večne nagrade), ti ni nećeš osećati teške bolove. Ako te ova bolest ne odnese, odneće te, na kraju krajeva, neka druga; ako sada ne umremo, umrećemo kasnije. Truležno smo telo zadobili ne radi toga da bismo, kad ono boli, pristali na bezbožnost, nego radi toga da bismo se bolestima utvrdili u pobožnosti. Sama truležnost i smrtnost tela će nam poslužiti, samo ako budemo blagorazumni, kao osnova slave i u dan (suda) će nam dati veliku smelost, i ne samo u taj dan, nego i u sadašnjem životu. Jer, kad ti vračare izgoniš iz svoje kuće veoma ih posramivši, svi, koji za to čuju, pohvaliće te, zadiviće se i reći jedan drugom: taj i taj, u bolesti i nemoći, mada su ga neki umoljavali, ubeđivali i nagovarali da uzme neke vradžbine, nije ih primio, nego je rekao da je bolje umreti u tom stanju, nego izdati veru. Zatim će uslediti mnoga klicanja od slušalaca, koji će svi biti zadivljeni, proslavljajući Boga. A od koliko će to bista za tebe biti počasnije, od koliko slika slavnije, od kakve časti znamenitije? Svi će (tebe) pohvaliti, blaženim nazvati i vencem okititi; i sami će biti bolji, porevnovaće i počeće da podržavaju tvoju hrabrost. Ako i drugi učine ono što si ti učinio, nagradu ćeš dobiti upravo ti, jer si prvi počeo sa tim revnovanjem. Međutim, posledica tvog dobrog dela neće biti samo pohvala, nego i najbrže moguće okončanje bolesti, zato što će i sama junačna odlučnost tvoja Boga pokrenuti na veće blagovoljenije, i svi sveti će se skupa radovati tvojoj usrdnosti i iz dubine srca će se moliti za tebe. Ako su ovde takve nagrade za tu hrabrost, porazmisli koliko ćeš venaca dobiti tamo, kada Hristos, u prisustvu svih arhangela i angela, dođe, i uzevši te za ruku, izvede te na sredinu tog prizorišta, i da svi čuju kaže: “ To je čovek, koga je nekad mučila groznica, koji je, kad su ga veoma mnogi ubeđivali da se izleči od bolesti, zbog Moga imena i straha (Moga), da me ne bi bilo čime uvredio, odbacio i prezreo one koji su mu obećavali da ga izleče (vračarskim) sredstvima, i odlučio da je bolje umreti nego izdati ljubav prema Meni“. U samoj stvari, ako Hristos proslavlja one koji su Ga napojili, odenuli i nahranili, još će više proslaviti one koji su radi njega rešili da pretrpe muke groznice. Nije isto dati hleb i odeću i pretrpeti dugotrajnu bolest; ne, ovo poslednje je mnogo teže od prvoga. A što je veći napor, to će blistaviji biti venac. O tome ćemo i sami razmišljati, bili zdravi ili bolesni, i sa drugima o tome razgovarati; i kad se nađemo, bilo kada u teškoj groznici, evo šta ćemo sebi reći: „A šta bi bilo ako bi nas neko optužio, a zatim nas izveli na sud, a tamo nas uhvate i počnu da biju, zar ne bismo onda, nevoljno, morali da trpimo sve, i to bez ikakve koristi i nagrade?“ Tako ćemo i sada rasuđivati; sebi ćemo pri tome predstavljati i nagradu za trpljenje, koja može da obodri dušu koja je upala (u čamotinju). A šta ako je groznica jaka? Uporedi je sa ognjem paklenim, koji ćeš sigurno izbeći, ako rešiš da tu bolest trpeljivo podneseš. Seti se koliko su apostoli stradali; seti se pravednika koji su svagda bili u nevoljama. Seti se blaženog Timoteja, – on ikad nije imao pokoja od bolesti, nego je uvek živeo u nemoćima. Ukazujući na to, Pavle je govorio: „Pij po malo vina, zbog svoga želudca i čestih svojih bolesti“ (1. Tim. 5, 23). Ako je takav pravednik i svetac, kome je bilo povereno da upravlja vaselenom, koji je vaskrsavao mrtve, izgonio demone i druge lečio od bezbrojnih bolesti, ako je on stradao tako teško; kakvu ćeš izvinu imati ti, koji se i za vreme kratkotrajnih bolesti smućuješ i ropćeš?
Zar nisi slušao da Pismo kaže: „Koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima“ ? Koliko mnogo njih i koliko puta je želelo da dobije venac mučenički? Evo to je (trpenje u bolesti) pravi mučenički venac! Mučenik ne postaje samo onaj kome (mučitelj) zapoveda da prinese žrtvu paganskim bogovima, a on reši da mu je bolje da umre, nego da tu žrtvu prinese; ne, očito je da je mučeništvo i to kada čovek uopšte Hrista radi drži ono zbog čega na sebe može da navuče smrt. /…./ Tako i ti, ako se odrekneš magije, čini i vradžbina, a budeš umro od bolesti, bićeš savršeni mučenik, zato što si, kad su ti obećali ozdravljenje putem bezbožja, ti rešio da je bolje da umreš u pobožnosti. To mi kažemo onima koji se hvale i govore da demoni isceljuju. A da bi se uverio da je i to laž, počuj šta Hristos veli o đavolu: „On je čovekoubica od početka“ (Jn. 8, 44). Bog kaže da je reč o „čovekoubici“, a ti mu hitaš kao lekaru? Reci mi kako ćeš odgovoriti na optužbu da obmanama tih ljudi (vračara, nap. prev.) veruješ više nego reči Hristovoj? Ako Bog govori da je đavo čovekoubica, a ti ljudi, uprkos Božjoj odluci, vele da on može da leči bolesti, i ti primaš njihove vradžbine i vradžbinske lekarije, tim postupkom pokazuješ da njima veruješ više nego Hristu, mada to ne kažeš otvoreno. A ako je đavo – čovekoubica, očito je da su i sluge njihove – demoni – takvi. To ti je Hristos pokazao na samom delu: kada im je on dopustio da uđu u krdo svinja, oni su čitavo krdo potopili u jezeru (Lk. 8, 33), da bi ti znao da bi oni to isto učinili i sa ljudima, i da bi ih odmah pogubili, samo ako bi im Bog to dopustio. Ali ih je on zadržao i obuzdao, i nije im dozvolio da učine išta slično: to su oni i dokazali, kad su dobili vlast nad svinjama. Jer, ako oni nisu poštedeli svinje, još bi manje poštedeli nas. Stoga, ljubljeni, ne varaj se njihovim obmanama, nego budi čvrst u strahu Božjem./…/
Kakva je korist, u samoj stvari, da se ovde na zemlji dobije neko iscelenje, a tamo biti poslat u oganj večni? A da (vračari, hvališući se, nap. prev.) ne bi ukazivali na svoja iscelenja, poslušaj šta govori Bog: “ Ako među vama ustane prorok, ili koji snove sanja, i da znamenje i čudo, i ispuni se znamenje i čudo, što reče, pa kaže: „Idemo i služimo drugim bogovima“: ne slušajte proroka toga: jer vas kuša Gospod Bog vaš, da li ljubite Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom“ (Zak. pon. 13,13).
To znači: ako neki prorok kaže: mogu da podignem mrtvaca, ili iscelim slepoga, samo me poslušajte, i poklonimo se demonima, ili poslužimo idolima; zatim, ako bi onaj koji govori čak i iscelio slepoga, ili podigao mrtvaca, ne slušaj ga ni posle toga. Zašto? Zato što Bog, kušajući te, dopušta ovome da to učini, na zbog toga što On sam ne zna raspoloženje duše tvoje, nego zbog toga da bi ti dao mogućnost da dokažeš da li voliš Boga. Ako je Bog tako negda govorio Jevrejima, to još više važi za nas, kojima je otvorio dveri vaskrsenja, kojima zapoveda da se ne vezujemo za sadašnje, nego da sve nade svoje usmeravamo ka budućem životu.“

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Izuzetno korisna priča. Igra sa tim zlim duhovima može da bude opasna i pogubna i za dušu i za telo. Nema dogovaranja sa njima. Oni samo hoće da nateraju čoveka da izvrši samoubistvo!

  2. Pozdrav Gde bih mogao kupiti knjigu čovek je više od zvezda

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *