НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

„ДА ВАС ТАМА НЕ ОБУЗМЕ“
(О НЛО, кућним духовима, полтергајсту, итд.)

Сваки разговор о НЛО, полтергајсту, враговима, кућним духовима, ванземаљцима, хуманоидима, снежним људима од пре извесног времена у мени изазива одвратност и отворено жаљење због свог ранијег одушевљења њима и због оних који данас маштају да се са свим тим сусретну и с њима контактирају. Ево уистину „безумља храбрих“. И мени се једном десило да мало „лудујем“, али не због “ славе“, већ за казну због потпуног непознавања учења Православне Цркве, која, као брижна мати, од самих својих почетака, не крије од своје децехришћана, потребна знања о истинитости ових појава, да би их сачувала од погубних замки. Данас пошто сам дошла до извесних знања о Божјој сили и нечистој сили, са ужасом се осврћем на свој атеистички оптимизам с којим сам ишла усусрет непознатим силама таме, после којег сам само Божјом милошћу – без духовног штита (поста, крста и молитве) – остала жива. На тај начин, оно што ми се десило 1990. године, и касније поимање свега, изазвало је преокрет у мом погледу на све што се збива, а пошто је прећуткивање чудесних дела Божјих опасно за душу, и због тога што још у многим умовима влада збрка што се тиче истинитости природе и посета НЛО, сматрам да је мој дуг као хришћанина да не прећутим оно што ми се десило, да не бисмо сви ми упали у још већа искушења са тежим последицама. У ову игру са НЛО – „добротворима и спасиоцима рода људског“ била сам преваром увучена. Десило се то на следећи начин.
У гомили исечака из новина које сам скупљала о горе наведеним аномалним појавама, појавило се и неколико чланака из прибалтијских новина „Совјетска омладина“ под рубриком „Ем…ски троугао“, који се налази у једном од подручја тајги Пермске области и, наводно представља „зону за слетање и узлетање“ ванземаљских летелица, као и место дислокације „дошљака из ванземаљских цивилизација“. Аутор чланка, који је био с њима у „контакту“, нудио је читаоцима магичну формулу коју су му пренели „ванземаљци“ за „исцелење“ и „превентиву“ од болести земљана, коју је требало изговорити три пута у току ноћи. Касније се испоставило да је ово призивање нечисте силе „у госте“, а сама формула није с планете „икс“, већ из књиге „Црна магија“. Сасвим је разумљиво зашто су очевици који су боравили у Ем…ској зони, уместо очекиваних рајских осећања, тамо доживљавали неземаљских страх, хипнотичко стање, пометњу, тугу, заустављање времена, имали главобоље и чак осећај пуцања коже на лицу.
Једном, усред ноћи, пробудих се од дрхтавице у целом телу и осећаја неземаљског страха; капке никако нисам могла да отворим, цело тело ми је било паралисано, као у стегама, тајанственом силом; нисам могла ни прст да померим. Осећала сам како ме окружује хладни мрак, а поред лица ми је лелујала светлећа куглица. Слободан је остао само разум, који је грозничаво покушавао да објасни ситуацију и да нађе излаз из насталог положаја, али ништа спасоносно није падало на памет. И тада, свакако мој анђео чувар, шапну ми „да се прекрстим“, што сам и пожурила да урадим, макар и у мислима, јер су ми руке биле непокретне. И истог трена окови су били збачени. Обузе ме такав мир и утонух у спокојан сан, те сам ујутро већ била спремна да све заборавим као кошмар, али угледавши две свилене нити, привезане у облик осмица на каблу електричног грамофона, схватих да ноћни догађај није био сан. Међутим, нисам могла да одговорим на питање ко ме је то посетио, а узајамне везе магичне формуле и ноћне посете „непознатих“, који могу да продру у куће кроз димњаке и стакла, нисам се сетила. На тај начин обрела сам се у друштву „изабраних“ земљана, чије се маштање о сусрету са НЛО остварило, али пошто никакво одушевљење од овог нисам осетила, уздржала сам се од тога да га испричам чак и својим пријатељима, утолико пре што се почетком 1990. године такве приче још нису примале с разумевањем.
После прве ноћне посете „непознатих“ почела сам да примећујем да се у кући појавило неко „невидљиво биће“ које је почело да ми паралише тело тако да сам буквално морала с њим да се борим: оно само се не види, већ човек само осети поред себе згуснут ваздух који на неки начин делује паралитично на тело. Ноћу су почеле да ишчезавају неке ситне ствари, а затим да се кроз одређено време враћају. Једном осетих у сну као неку ваздушну грудвицу која ми је лагано слетела на потиљак и одмах негде у дубину великог мозга почеше да продиру веома оштра пробадања као иглицама. Из радозналости одлучих да их не терам од себе, већ да видим шта ће бити даље. А даље врло брзо утонух у пријатно стање без мисли и у обамрлост, посматрање некакве празнине… Пренух се од осећаја неиздрживе телесне похоте, која као да је била спонтана.
Ујутро, пошто сам анализирала снагу утицаја „неидентификованог“ невидљивог бића на тело, схватила сам да „ванземаљски гост“ делује преко потиљачног дела великог мозга. Од тада почех да спавам само на леђима, затварајући потиљачни део јастуком. Овај случај ме је подсетио на резултате експеримената страних стручњака у области наоружања, који су били објављени у штампи: утицајем слабог енергетског поља на велики мозак, човек је губио своје „ја“ и извршавао свако наређење „оператера“. А совјетски лекари су још седамдесетих година открили две зоне великог мозга, на које кад се делује, човек осећа или неземаљски страх, или неземаљску пожуду, тачније, полну страст. Ови експерименти су вршени у циљу откривања натприродних моћи у човеку ради његовог даљег усавршавања.
Даљи догађаји су показали да је моје „невидљиво биће“ увек настојало да буде поред мог узглавља или грудног коша где је срце. Једном, изненада се пробудивши, угледах тачно над својом главом црносиво рутаво биће са хипнотичким светлоплавим очима без зеница, слично рису, које је лебдело у ваздуху. Узалуд сам тад покушавала да одговорим на питање шта или ко се “ пријавио“ у мом стану. Приметила сам само да сам ноћу почела да имам кошмаре и то неретко са еротским садржајем, али тад ми није било ни на крај памети да су и они од „хуманоида“. Због многобројних таквих досељеника – невидљивих бића по целој Русији и обраћања штампи ради разјашњења, у лето 1990. г. у једној од емисија централног радија, на молбу запослених, један екстрасенс је објаснио да су у последње време многи у прилици да нагађају ко се то мрда, куцка, лети, грми, одвлачи ствари по њиховим домовима. Пошто је све ово назвао несташлуцима нечисте силе, обрадовао нас је да се с њом може договорити разменом услуга – он, кућни дух, будиће те ујутро, навијати сат, децу ће успављивати, а ви му заузврат оставите бомбону. На крају, уздахнувши са олакшањем што се појавила нека власт над мојим „дошљаком“, договорила сам се с њим да ме буди ујутро на посао и навија зидни сат, а ја ћу му остављати бомбону из захвалности. На тај начин у пет ујутро бих се моментално пробудила, а разбијени зидни сат поче невидљиво да се навија ноћу.
Од пре извесног времена почех да примећујем и чињеницу да ме понекад дању или увече прати светлећа кугла на небу. Морала сам да заустављам људе и по ко зна који пут да се уверим да је не видим једина. У таквим случајевима летећи објекат се или скривао иза облака, или замирао на лицу места, правећи се да је звезда. Тад још нисам била свесна узајамне везе између „кућног духа“ и летеће кугле и утолико пре нисам схватала циљ њихове посете. Уздала сам се у њихову хуману мисију, о којој су нас „бомбардовала“ средства масовне (дез)информације. Извесну светлост на ову узајамну везу бацио је следећи догађај.
Једном затражих од познаника Библију, чије ми изреке нису изгледале ни издалека тако архаичне, каквим их је представљала атеистичка пропаганда. Од првих страница осетих да у рукама држим Истину. Чудила сам се: шта је требало тај неко да буде, па да забрани овакву књигу живота. И тако ето читам ја једног дана са одушевљењем ову књигу и као по нечијој команди подигнем главу горе и угледам розецрвену куглу, која се изнутра померала, величине главице купуса, како се спушта прво на моју главу. Она се спуштала, не скрећући ни лево, ни десно. Предосећање некакве несреће нагна ме да одскочим. Други пут ова кугла, улетевши из ходника предсобља, налете на мене док сам читала Јеванђеље. Сваки пут, измичући таквим нападима, осећала сам непријатно пецкање у потиљачном делу. На извесно време склањала сам књиге, али бих понекад ипак поново почињала да их читам. Приметила сам да је отада „кућни дух“ постао агресивнији, а ја раздражљивија, свадљивија. У мени се створио стални страх од мрака. Чешће ми је требало да отклоним нервну напетост алкохолним пићима, да тражим средства која ће ми одвући пажњу, која, како сад схватам, нису спасавала, већ још више уништавала. Борба се водила у мени, јер пријатељи су остајали најчешће у потпуном незнању онога што се дешавало са мном, док „покретни дух“ није почео да одвлачи ствари моје другарице која ми је долазила у госте. Почела сам да примењујем народна средства за истеривање „нечисте силе“, али, како се испоставило, сва она су по својој суштини била узалудна, јер су била паганска. Осетивши се потпуно беспомоћном у истеривању „мирољубиве“ нечисте силе сопственим снагама, почела сам да помишљам на промену места становања. Следећи случај помогао ми је да нађем излаз из ове ситуације.
Био је новембар или децембар 1990. године кад сам се враћала са службеног пута из Шемуршија. На помало облачном небу светлео се јарки пун месец. Раштркани облаци изгледали су злослутно, суморно, предсказујући хладно ветровито време. Махинално помислих да НЛО воли да се појави на таквом небу. И само што помислих, кад угледах у полупречнику месеца запламтелу звезду, која се, како ми се учини, креће. У мислима се запитах да ли то мене прате. А како сам тек била запрепашћена кад ми је звезда двапут „намигнула“! У току мојег пута на моја питања у мислима она је одговорила са још неколико блесака. Таква пажња више не само да ми није ласкала, већ је, напротив, потврдила моје „заточеништво“ у „ропству“, невидљивом задруге.
Ово неочекивано наметљиво туторство „звезде“ натера ме да се сетим свих случајева својих сусрета са „неидентификованим објектима надцивилизације“ у свој повезаности, и одједном почех да докучујем узајамну везу између летећих кугли и звезда на небу са летећим чупавим бићем плавих очију у стану, „одлетелим“ и „долетелим“ стварима. Присетих се аналогних примера у средствима масовне информације, који су окарактерисани као „несташлуци“ ванземаљаца и закључих да су НЛО, ванземаљци, покретни дух, полтергајсти, кућни духови – једно исто, тј. нечиста сила. Звезди која је летела из аутобуса рекох да ћу, ако је од Бога, разговарати с њом, а ако није – нећу. Звезда се сместа угаси и праћење с неба се прекину.
У мислима сам тражила излаз – како да из сопственог стана истерам „дошљаке“ са „других планета“? Сетила сам се изреке из Јеванђеља да се полтергајсти, демони истерују само постом и молитвом, те ја, савладавши страх и стид, пођох у Православну Цркву. Ускоро, некако предвече, дошао је отац Николај са попадијом и освештао стан. Још из штампе сећала сам се да покретни дух, кад се истерује из куће, за „опроштај“ прави изгреде. А мој „глумац“, који се у самом почетку правио да је дошљак са планете „икс“ је после освећења стана беснео целу ноћ, пуцкетајући испод плафона и више пута покушавајући да на ме нагна утваре ужаса, али овог пута одбиј ала сам ове нападе Исусовом молитвом, којој ме је научио отац Николај. Тако се завршио мој „контакт“ са „надцивилизацијом“ која је пред крај била ван себе од беса и злобе, јер, немоћна пред крстом и молитвом, више није могла да газдује ни у кући ни нада мном.
То је било прво чудо које је показало истинитост Речи Божје. Угледала сам свет који ми је раније био непознат – Божји, пун љубави према људима, и супротни – демонски, човекомрзилачки. И такозвани трансфери људи у друге “ надцивилизоване“ светове, који су им обећани, нису ништа друго до пребацивање душа, пропалих уз њихову помоћ, у ад, заиста демонско место боравка. Данас, с позиције, иако малих, знања о историји и изворима православне вере, која сам већ стекла, постаје јасно зашто НЛО напада и поступа самовољно тамо где је човек сматрао себе домаћином – на небу и на земљи. То је знак времена – безбожништво и страшно непознавање православне вере, која даје својим чедима духовни штит од сила таме. Видела сам НЛО, и схвативши да је реч о демонској обмани, прибегла Спаситељу и поверовала да постоји Бог и Господ наш Исус Христос. Али постоје и они, који су, угледавши НЛО, поверовали у њих, говорећи притом: ја сам њих видео, а Бога нисам. Једном сам од својих колега с посла чула да, кад би бар једном видели НЛО, онда би у нешто и поверовали. И молила сам Господа да их приведе вери. Ускоро поред саме наше пословне зграде у лето 1991. године слетео НЛО, у бесу расцепивши неколико стабала. Чувашка телевизија је ово снимила. Али чудо се није десило. Од свих запослених у згради (минимум 100 особа) до истинске вере у постојање Господа Бога дошао је само један човек. Смејемо се кокошки, називајући је слепом кад трчи под точкове; а сами данас остајемо велики душевни слепци, у лењости не размишљамо о оном што се дешава нити покушавамо да се обратимо прошлом искуству руског народа, и да нађемо одговоре на питања о НЛО и Богу која нас муче, а не да црпимо свакојака знања у овој области од бесплодних секти и лажних пророка. А док ми живимо у тами – незнању светлости – ђаво са својом демонском војском НЛО, полтергајста, кућним духовима… – наставља да се руга и подсмева нашој „образованости“. Навешћу само неколико примера изругивања над људима које је испричао отац Николај.
Једна жена из села Аниш-Ахнердена Чувашије је наставила дуго да ноћу води супружнички живот с покојним мужем све док није видела да „супруг“ има чупаве ноге и копита… У међувремену цело село је причало да јој често долеће светлећа кугла, а она је видела само мужа како улази у њену собу и понекад је чак чашћава чоколадним бомбонама.
А ево још једног случаја. Млад мушкарац, који живи у Чебоксарима, пошто га је вереница преварила, пао је у такво очајање и депресију да је, чак, помишљао да себе лиши живота, кад се одједном ноћу појави млада жена и утеши га својом љубављу. С новом љубављу заборавио је стару и као да су нестале све жалости. Није му било ни на крај памети да нова пријатељица воли да долази само ноћу. А пошто је суштина сваке посете демона погибао, тако је и ова љубав ускоро довела до трагедије – он се обесио, али му није било суђено да умре, већ да открије право лице љубавнице-демона.
Три школске другарице из Новочебоксарска су долазиле код оца Николаја да им помогне у следећим околностима. После призивања духова код једне од њих се појавио стални oceћaj да јој расту рогови, другу неко удара ногом отпозади, трећу ноћу посећују утваре.
Код оца Николаја у цркву доведена је ученица која је после контакта са ванземаљским цивилизацијама престала да разговара чак и са најближима и стављала завесе пеко свих огледала у школи и код куће.
Средином 1990. године бившег „Авганистанца“ из Чапајевског насеља близу Чебоксарија су, пошто је изговорио магичне формуле за призивање духова, неколико ноћи почела да одвозе „црном волгом“ четири црна демона, све док се није обратио за помоћ цркви.
Сећам се случаја сличног овом из новинског чланка о Сергеју К, бившем „Авганистанцу“, којег је из ресторана „Авача“ отела неописиво лепа црнокоса девојка, која је у колима „стране марке“ почела да се претвара у хоботницу, а њени сапутници да се облаче у скафандере. Он је побегао и поново био отет, док се најзад није обрео поред своје куће. Сергеј живи и ради у Петропавловску-Камчатском. Обзиром на свој посао, био је принуђен да се подвргне испитивању у психијатријској болници и био отпуштен као здрав.
Горе наведени примери говоре о томе да, делујући хипнотички на психу, силе таме – демони могу да сугеришу човеку било чији лик и било какве поступке, које човек по својој немоћи није у стању да спречи ничим, изузев духовним штитом. Притом нам се привиђају они ликови и поступци за којима сами чезнемо: ако желимо да одлетимо у друге светове, изволите „кочија – летећи тањир“ нам се ставља на располагање. Ако желите љубав, изволите и мушкарце и жене са њиховом путеношћу итд. Ако желите славу, углед – код вас се појављује „ванземаљац“ и изјављује вам да сте изабрани као најдостојнији од људи…
Једном ми је младић од својих 27-28 година, Алексеј, јуна 1991. г. поред Ваведењске саборне цркве у Чебоксарију испричао да га је „Исус Христос“, који му се јавио гласом са два „анђела“, обавезао да иде у цркву. Он је наговестио свој други долазак у скорој будућности и осећао Алексеју своје покровитељство ако „му“ буде послушан. Затим ми је Алексеј признао, да се он, и поред тога што му нису ништа лоше саветовали ни радили, ипак често oceћa непотребним и да је више пута помишљао на самоубиство.
Нема смисла да дужим са примерима подсмевања ђаволске силе људима, јер њима су претрпани штампа, радио и телевизија. Доста је трке за сензацијама, време је да се зауставимо у својој неразумности и да се вратимо искуству богобојажљивог руског народа, Отаца Цркве – искуству минулих година и Светом Писму, у којима је давно дат одговор на питања о природи НЛО као о ђаволској сили.
Предреволуционарну Русију, сиромашну материјално, али богату духовно, демонска сила није мога да „оспе тањирима“. Једноставно нису имали где да слете – наоколо крстови, молитва, света водица; не само у црквама, већ у свакој души и кући служена је служба Богу. Данас су и храмови празни, а из кућа и душа уклоњено је све Божје, па се ето ова празнина попуњава свакојаким ђаволијама. На такве последице упозоравао је сам Господ Бог у Јеванђељу.
Самим доласком на земљу Исус Христос је показао да човек не мора да се бори са човеком, већ са исконским непријатељем рода људског – ђаволом, који сваког наводи искушењима на грех, те онај који није победио грех постаје плен и жртва тамних сила, јер ништа нечисто се не прима у Царство Божје.
На питање које се често намеће – зашто Бог дозвољава „ванземаљцима“ да лете и муче људе, још свети Јован Златоусти је овако одговорио: као прво, да би ти спознао да си створен као далеко јачи од ђавола ако му се Богом противиш; као друго, да би остао у смирењу и да се не би уздизао величином дарова; као треће, да би се дух лукави, видевши твоје стрпљење, уверио да си одступио од њега; као четврто, да би кроз то постао чвршћи и јачи; као пето, да не би заборавио своју немоћ и Божје силе које ти помажу.
На тај начин, искушење није случај, већ законитост, потребна за очишћење душа од сваког зла. Овом искушењу кроз ђавола били су изложени први људи, а неће га избећи ни последњи. Отворена појава НЛО-а, ванземаљаца и слична ђаволија, како говори Православна Црква – је знак за оне који истински верују да треба да буду изузетно опрезни.
У Јеванђељу је речено да је Господ Бог само у току земаљског живота начинио толико чуда да чак не би било довољно ни књига да се се опише. А шта рећи о делима Светих, кроз која је Господ силу своју показао и показује? Само за упознавање са овим чудима у средствима масовне информације нема довољно времена и простора, која се радо додељују многобројној армији протестантских група и религиозним сектама, које никад никакав добар плод нису донеле, што се потврђује историјом. Сва ова распојасана пропаганда доводи Русију до још веће „духовне катастрофе“, која проузрокује масовни криминал. Цео свет се постепено претвара у Содом и Гомору. И поново се остварује истинита реч Господња: „Гдје је стрвина, онамо ће се и орлови скупити“ (Лк. 17, 37). Стрвине су наше безбожне душе, а „птице небеске“ су ђавоље силе (на научни начин – НЛО, ванземаљци… и њихови савезници на земљи). Њихова мисија је да натерају ученике Христове да ћуте, ученике, ради којих Господ Бог за сваки Ускрс пали свети огањ над Својим гробом у Јерусалиму, тј. православне. Али противници Јеванђеља треба да имају на уму да је баш тамо речено: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати“ (Лк. 19, 40).
А ми, православни, никако не смемо да заборавимо друге јеванђељске речи: „Још је мало времена видјело с вама: ходите док видјела има да вас тама не обузме“ (Јн. 12, 35).

са руског: Весна Петковић

2 коментар(а)

  1. Славко

    Изузетно корисна прича. Игра са тим злим духовима може да буде опасна и погубна и за душу и за тело. Нема договарања са њима. Они само хоће да натерају човека да изврши самоубиство!

  2. Pozdrav Gde bih mogao kupiti knjigu čovek je više od zvezda

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *