НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

Човек је виши од звезда – oкултизам, астрологија, магија

СТАРОЗАВЕТНИ ПРОРОЦИ

Књига која нам открива вољу Божју и даје поуке како ту вољу вршити је Свето Писмо. То је књига – сведочанство Завета (Савеза) Бога са човечанством које се, кроз Старозаветну и Новозаветну Цркву, Божјем позиву одазвало. Том човечанству припадају сви православни народи; између осталих, и србски. Први Срби били су крштени већ у седмом веку, али је њихов завет са Богом потврђен коначно доласком међу њих највећег србског свеца, просветитеља и учитеља, Светог Саве, а крвљу запечаћен у Косовском боју, под вођаством Светог кнеза (по духу и врлини цара) Лазара. Срби од тада, хтели то или не, у сваком поколењу морају полагати испит верности свом савезу са Господом; у зависности од одговарања на том испиту, њихова садашњост и будућност су светле или тамне, благословене или проклете.
Свето Писмо Старог Завета, а нарочито пророчке књиге, о томе јасно говори управо на примеру старозаветне Цркве, предхристовског Израила, народа Божјег. Ако та штива применимо на нашу садашњу ситуацију, открићемо много значајног што ће нам је разјаснити.
У књизи пророка Исаије Господ преко њега, Свог верног слуге, упозорава Израилце шта ће се десити с њима јер су престали да Га слушају. Мада „во познаје господара свога, и магарац јасле господара свога“, људи, највиша створења Божја, неће ни да чују за Свог Небеског Оца.
Пре свега, у народу влада потпуна анархија; све друштвене вредности су погажене: „И даћу им кнезове младиће, и дјеца ће им бити господари. И чиниће силу у народу један другоме, и сваки ближњему својему; дијете ће устајати на старца и непоштен човјек на поштена“ (Ис. 3, 45). Међу негдашњим Израилцима, као и међу Србима данас, поштење се исмева на сваком кораку: криминал је државни „бизнис“, многи привредници се, у већој или мањој мери, прљају криминалом, на све стране се пљачка. Уз то, Србија, по званичним подацима, има 150 000 абортуса годишње (по учењу Цркве, абортус је детеубиство, јер чим се, спајањем родитељских полних ћелија зачне тело детиње, зачиње се и душа његова). Ако се овако настави, без икаквог рата, Срби ће, због губитка трке наталитета са морталитетом, до 2030. у својој земљи бити мањина. У Србији има 50 000 наркомана. У Србији има око седам хиљада заражених СИДОМ. У Србији се, по видеотекама, може набавити најгнуснија порнографија, са приказивањем свих врста изопачености (инцеста, скотолоштва, итд.) Шта чека такав народ, загрдео у безакоњу, који непрестано гази закон Божји и живи по вољи сатане? Чека га оно што се назива казна Божја (која је, видимо, већ почела).
Свето Писмо о казни Божјој говори веома условно, у складу са људским разумевањем. Бог никога не кажњава безљубавно, „полицијски“: Он само допушта, повлачећи Свој покров (заштиту) са безаконика, да зли људи жању оно што су са ђаволом сејали. У тексту „Зашто Бог не спречи рат?“ Свети Владика Николај читаоцима ставља до знања да Бог сваком човеку омогућује да буде творац мира у себи и око себе испуњавајући Његов свети закон, који и јесте закон мира: љубав према Њему, Животодавцу, и љубав према ближњима. Није Бог крив кад људи не слушају, па, због мржње и пакла у својим душама, почињу међусобно да се кољу и убијају. Он, као Лекар, даје рецепт; на пацијенту је да набави лек или да, по свом определењу, узме отров.
Како изгледа ово на примеру Књиге пророка Исаије?
“ Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васељена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљскога. Јер се земља опогани под становницима својим, јер преступише закон, измјенише уредбе, раскидоше завјет вјечни. Зато ће ПРОКЛЕТСТВО ПРОЖДРИЈЕТИ ЗЕМЉУ, и затрће се становници њезини; зато ће изгорјети становници земаљски, и мало ће људи остати“ (Ис. 24, 46).
Шта се дешава са развратним женама, које својим изгледом и понашањем маме мушкарце на зло?
„Још говори Господ: што се понеше кћери сионске, и иду опружених вратова и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама, зато ће их Господ учинити да оћелави тјеме кћерима сионским, и откриће Господ голотињу њихову (…). И мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, и мјесто љепоте огорјелина. ТВОЈИ ЋЕ ЉУДИ ПАСТИ ОД МАЧА И ЈУНАЦИ ТВОЈИ У РАТУ“ (Ис. 3, 16-17; 24-25).
Годинама су се Срби свађали са Богом; годинама су се надметали у ружењу Православља, вређању епископа и свештеника (после 2. светског рата преко двеста свештеника Титови комунисти су својом руком убили!), рушењу својих храмова и олтара (у Црној Гори, на Кордуну, Банији, у Лици, на Косову, па и у другим србским крајевима). Било је места где су терали свештенике да „служе опело“ Богу… А сад, враћају ли се сада Богу? Помало, много мање него што би морали. Колико пута се чује највећа хула из уста оних који су десетлећима брбљали да је“религија – опијум за масе“: „Да има Бога, не би нас овакво зло снашло!“. Пророк Исаија таквима вели: „Тешко ономе који се свађа са Творцем својим; цријеп са другим црјеповима нека се свађа, али хоће ли ко рећи Лончару својему: шта радиш?“ (Ис. 45, 9).
А народни вођи? “ Пута мирнога не знају, и на путевима њиховијем нема правде; начинили су се криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир“ (Ис. 58, 8). Зато су сви путеви ка миру затворени, јер „НЕМА МИРА БЕЗБОЖНИЦИМА, ГОВОРИ ГОСПОД“ (Ис. 48, 22).
Шта се дешава? Дешава се да „безакоња наша као вјетар однесоше нас“ (Ис. 64, 6). А медијске лажи и галама о миру само замагљују суштину проблема. То је узрок пропасти, такође – када нема истине међу људима, и кад се за њу нико не бори: „Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж, зачињу невољу и рађају муку“ (Ис. 59, 4).
А у књизи пророка Јеремије слично се сведочи.
Мушка поквареност, као и женска, такође води у пропаст: „Јутром су кад устају као товни коњи, свако рже за женом ближњега својега. Зато ли нећу походити, вели Господ, и душа Моја неће ли се осветити таквом народу?“ (Јер. 5, 89).
Богаташи који неправедно стичу, тлачећи сиротињу, приносе своје зло на ону хрпу која доводи до казне Божје: „Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обогатише се. Угојише се, сијају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима. Зато ли нећу походити, вели Господ, и душа Моја неће ли се осветити таквом народу?“ (Јер. 5, 27-29).
Крваве ратне прилике последица су умноженог безакоња: „И куће ће њихове припасти другима, и њиве, и жене, кад махнем руком Својом на становнике ове земље, вели Господ. Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство (отимање, неправедно стицање, гомилање богатства, нап. прир.), и пророк и свештеник, сви су варалице. И лијече ране народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир, а мира нема (погледај, читаоче, наслове новина, садржаје ТВ и радиопрограма – свуда се виче: мир, мир, а јади све црњи и гори, нап. прир.). Еда ли се постидјеше што чинише гад (што се клањаху Титу и Лењину, Марксу и Енгелсу, што душе упропастише безбожјем, и рушаху храмове своје вере, нап. прир.)? Нити се постидјеше, нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ“ (Јер. 5, 12-15).
Господ је кажњавао Израилце преко оних народа чијим су се идолима (лажним боговима) клањали кад су од Њега, Живога и Истинитога, одступали. Клањају се асирским идолима дођу Асирци и разбијају их у рату; клањају се вавилонским идолима – дођу Вавилоњани и одведу их у ропство; клањају се египатским идолима – Египћани их нападну и побију. Срби су се годинама клањали америчким идолима, и још им се клањају: америчком начину живота и мишљења, америчкој рок-музици, америчким филмовима, америчким фармеркама, америчкој кока-коли… За многе од њих Америка је до дана данашњег идеал: рај за тупо сите потрошачке душице које не виде даље од супермаркета. Зар је случајно што је Господ баш Американцима допустио да нас нападну и поражавају на све могуће начине, да бисмо већ једном престали да се дивимо својим унесрећитељима? Али, мали број људи мећу Србима о томе размишља, а турбофолк певачица пева:

“ Кока кола, марлборо, сузуки,
дискотеке, гитара, бузуки.
То је живот, то није реклама,
ником није лепше него нама“.

Док је мученички народ у Босни, Херцеговини и Крајини гинуо, у Србији су се на све стране веселили, скупљали под вашарским шатрама и предавали разним врстама лудости. Уместо покајања, безумно весеље; уместо суза и молитве за опроштај, свадбене баханалије и испраћаји у војску. Опет чујмо Исаију, тестером преструганог Истине ради: „И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и скубете косе и припашете костријет, а гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино, говорећи: једимо и пијмо јер ћемо сутра умријети (зар то није она новокомпонована песма: „Узми све што ти живот пружа, данас си цвет, сутра увела ружа“? нап. прир.). Али Господ над војскама јави ми: неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама“ (Ис. 22, 12-14).
А за то време разне Миље и Ваве лажу и обмањују народ, причајући му бајке о миру и напретку и благостању. Преко пророка Јеремије опет говори Господ:
„Овако вели Господ над војскама: не слушајте шта вам говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих. Једнако говоре онима који не маре за Ме (дакле, непобожном народу који не иде по закону Његовом, нап. прир.): Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло… Ево Ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели.“ (Јер. 23, 1617; 31).
У рату могу победити само побожни народи. Чак и ако имају привремено преимућство над непријатељем, победа се безбожнима неће дати: „Овако вели Господ; не варајте се говорећи: отићи ће од нас Халдејци (Американци данас , нап. прир.); јер неће отићи. И да побијете сву војску халдејску, која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем“ (Јер. 37, 910).
Свети Сава је, држећи Беседу о правој вери на Спасовданском сабору у Жичи 1221, кад је свог брата Стефана крунисао за првог србског краља, молио сународнике да се, „положивши сву своју наду на Бога, држе пре свега праве вере Његове“, то јест Православља. Данас се, са некад свете србске земље, земље освештане крвљу толиких мученика, у небо над Србијом уздижу Богу мрске „молитве“ преко шездесет секти, од суботара и Јеховиних сведока, преко Харе Кришне и будиста, до разних окултиста и сатаниста. Како је могуће да буде добро народу који децу није научио Христу, па се сад та иста несрећна деца обраћају Кришни, Буди, разним гуруима и црним маговима? „Ој, кукавно Србство угашено“, закукао би, са Владиком Његошем, сваки побожан и поштен човек, гледајући шта се дешава свуда око нас. Погазили смо завет Светог Саве и Светог кнеза Лазара, завет са Христом, за нас распетим и васкрслим. Зар је чудо што смо погажени?

* * *

Међу Србима је било Божјих људи и људи који су од Њега, Свевидећег, добијали откривења о будућности. Постојала су нарочита народна пророчанства, која су људе у доба турске власти крепила, сведочећи им о близини коначног ослобођења. Тако је Карађорђе био предвиђен као „краљ у опанцима“; што се, пак, даље будућности тиче, прорицан је, у складу са библијским сведочењима о последњим временима, велики напредак технике и општа морална квареж. Међу онима који су сазирали будућност данас су нарочито цењени Тарабићи. Оригинални записи њихових речи, по свему судећи, нису сачувани. Оно што је објављивано као „креманско пророчанство“ изгледа јако сумњиво, нарочито што је у послератним издањима инсистирано на томе да су Тарабићи Тита, највећег србског крволока, предвидели као ослободиоца Србства (његов се знак, тобож, добија кад се погледа језгро пресечене јабуке – а тамо је петокрака). Занесењаци, попут Милића Станковића (самозваног „од Мачве“) лик неког тарабићевског „ангела Михаила“ приписали су појави Михаила Горбачова, упропаститеља Русије. Све у свему, оваква издања Тарабића, као и њихова тумачења, крајње су проблематична, и не треба им посвећивати велику пажњу (о томе видети поглавље у књизи).
Хајде сада да се окренемо правим пророчанствима и правим откривењима.

Пророчанство Блажене Стојне

Блажена Стојна (монахиња Ефимија) била је подвижница у манастиру Девичу на Косову, тамо де су мошти угодника Божјег Светог Јоаникија. Била је велика молитвеница, а због тога што је народ позивала на покајање и очишћење од грехова звали су је „Покајаније“ и много је волели. Ње су се, као суда Божијег, плашили и околни зулумћари – Арнаути. Иза ове дивне слушкиње Божје остала су нека пророчанства, која је у својој књижици „Блажена Стојна“ (8. том сабраних дела) прибележио Владика Николај Велимировић. Прво пророчанство упутила је Мати Ефимија министру просвете Краљевине Србије Љуби Ковачевићу који је једном дошао у Девич. Тада му је Стојна казала: „Ви у Србији псујете Бога, не држите постове, не идете у цркву! Пропашћете! Ти као министар треба да забраниш врећање Бога и гажење закона Божјег“.
Као казна за тадашње грехе народне, дошао је Први светски рат, у коме је преко милион Срба изгубило живот.
Једном је свештеник по имену Анђелко питао Блажену Стојну хоће ли се Срби икад ослободити и ујединити. Она му одговори:
„Због ових наших суза Србија ће се ослободити и раширити се…“
У време Блажене Стојне (1815 – 1895) Косово је још било под Турцима, и Срби су од Арнаута много зулума трпели. Ова заветна земља србска ослобођена је 1912.
„Али ће само три године царевати…“
То је била слобода од 1912. до 1915. године.
„Па ће настати пропаст, те ни једно село Србија неће имати, ни једно село, синко…“
Овде су проречени ужаси аустроугарске окупације 1915-1918, као и страдање Срба у Првом светском рату.
“ После неког времена, вратиће се поново, и биће царство србско веће од Душановог…“
Територија коју је Србија добила као једна од држава – победица у Првом рату заиста је већа од територије Душановог царства.
„Али, синко мој, ако не буде покајанија, и ако се Срби не врате Богу, и не престану псовати и хулити на светиње, пропашће, и то ће тако пропасти, да се више занавек не дигну.“
Реч је о пропасти у Другом светском рату и после тога, под Титом и комунистима и њиховим данашњим безбожним потомцима. Ова пропаст је последица народних грехова за време пре Другог светског рата, али и потоњих, све до сада. Остајући упорни богоодступници, Срби себи запечаћују судбину и иду у вечну пропаст.

Виђење у Јерусалиму 1930.

Пре Другог светског рата, Господ је, Духом Својим Светим, запалио међу Србима пламен богомолничког покрета, свенародног хришћанског препорода на чијем је челу стајао Свети владика Николај. У земљама Срба било је преко пет стотина богомолничких братстава око којих су се окупљали људи покајничког и молитвеног настројења. Они су углавном били једноставни и пореклом са села, као негда рибари – Апостоли Христови. Таквим душама Бог је давао истинска откривења. Један поклоник Гроба Господњег имао је у Јерусалимском храму 1930. године овакву чудесну визију о Богомолничком покрету у Србији. Ево сведочења о тој визији:
„На Велику суботу заноћили смо у храму на Гробу Господњем. Целе ноћи смо се молили Богу, како је ко умео, знао и желео по своме осећају и разуму. Ја сам се молио Богу да сачува нашу земљу, те да и мени у њој буде добро, јер сам знао, ако не буде добро нашој држави, неће бити ни мени добро. У једном тренутку осетих да сам добио духовну инспирацију и да ми се отворише вид и слух. У томе видех сотону који сеђаше на престолу свом као цар, окружен светлотамном затвореном бојом и огромном непрегледном својом пратњом. Узе неки рог у виду трубе и затруби. Глас му беше огроман, јачи од грмљавине и поче долетати мноштво разних животиња, а највише црних птица и људи, те покрише готово цео простор око њега у ваздуху. Ја чух глас његов, и он изрече збору ове речи: „Синови пакла, данас је свечани дан, јер победисмо православну Русију, као и друге народе. Њихове старешине у нашим су рукама, само се по неко од њих још помало бори. Али се у Србији види нека мала заставица и над њој се налази Мати Распетога. Ја сам њеним вођама дао нашу науку и научио сам их да се отимају за земаљско богатство да би заборавили духовно, те сам успео да их у томе добро заведем. Они раде за нашу ствар боље него што се може очекивати.
Но Распети Христос, на место ових, узео је неке просте људе из народа, и развио је заставу ено опет у Србији и дао им је за вођу Мајку Своју, као најмилију и најоданију.
„Синови моји, синови пакла!“, вели им тај њихов цар. „Пазите да се са њима свештеници њихови не крену, јер ако оду са њима свештеници, изгубићемо народ и Распети Христос ће помоћу њих све од нас опет повратити, и ми ћемо сви поново морати ићи у вечни огањ. Продужите своје деловање на свештена лица, уливајте им у разум гордост, славољубље, међусобне распре и похоте а пред народом претварајте се и сами као да сте свештеници и радите све противу вере у делима да би тиме народ што више омрзли са свештенством и на тај начин га одбили од цркве.
Настојте да се народ не исповеда и не причешћује, јер га тако Распети Исус неће штитити од нашег утицаја.
Сада на посао устајте, да тај покрет уништимо што пре у народу. Њихове старешине ће нас и саме помоћи да се то ширење спречи, јер су ми такви помогли да и распетог Христа уклонимо са света. Моји су већ добили дозволу од власти, да верне себи привуку на неки начин, тек да се што пре уништи Православље у тој маленој Србији, која ми још даје знатан отпор“.
Један рече из гомиле: „Све би то ишло лако, али шта ћемо да радимо са славом Србиновом, јер их она силно штити од нашег утицаја?“ Он им рече на то: „Када безакоња њихова преовладају, престаће да славе; и Слава ће сама побећи од њих. Док их она чува, дотле је немогуће ни душе њихове после телесне смрти сасвим придобити“.
Други глас чу се из гомиле: „Шта ћемо чинити да им спречимо гласове и везу с небом? Како ћемо им омести то да их Распети не обавештава о нашим плановима, јер што више ми радимо, све им више Распети улива јеванђелску реч, те се читава побуна у народу диже противу нас?“ Он им сада рече: „Наредићу њиховим старешинама да им забране скупове и разговоре, под изговором да је то бајаги на штету њиховог угледа да шире Јеванђеље они који га не разумеју и унећу мржњу међу њима што већу и учинићу да у њима охладни љубав те неће разумети и оно што им буде говорено. Наредићу свима мојим слугама који мене слушају да све гласове са неба огласе за моје дело, и на тај начин свет неће веровати оно што буде чуо и оно што му се буде говорило. Свет ће цео бити заведен и пасти у похотљивост, то моћно наше оружје. Тако ћемо сасвим угасити љубав у свету и отклонити то најјаче оружје Распетога које се још понегде налази. Успео сам у томе што сам уништио пост. Љубав сам заменио мржњом, а пост похотљивошћу“…
Овај видовити хаџија видео је и следеће:
„На Богојављење 1932. видео сам при молитви у својој кући Небеске прилике на Источној страни са мноштво грбова разних држава. Сви беху црним флоровима покривени, али се опет њихови шарени делови унеколико распознаваху. Међу њима беше и србски грб такође у црнини, само у њему беху два слова С. С. веома светла, што у другима не видех ни у једном. Ја упитах: “ Шта то значи?“ Један ми глас рече: “ Ово су грбови многих држава већих и мањих који су се изједначили. Само је на србском грбу остало нешто мало светлости. Борба је сада физичка и духовна толика да се и то мало светлости може угасити“. Но ја спазих једну особу која стајаше над србским грбом и изгледаше ми као да га раширеним рукама покриваше или од нечег брањаше“.

Виђења Марије Боговерне

У свом предавању „Светло истине“ Димитрије Љотић је забележио случај, диван и поучан, седамнаестогодишње слушкиње Божје са Динаре коју је народ прозвао Марија Боговерна. Њена виђења и поуке су и данас, као и за време Другог светског рата, кад је ова Христова девица проповедала, значајна за србски народ. Владика Николај се носио мишљу да о њој напише читаву књигу, али, на жалост, није стигао.
Марија је рођена и одрасла у сиромашној породици. Мајка јој је рано умрла, а сурова маћеха ју је стално терала да ради тешке послове. Девојка је била врло побожна, и најтеже јој је падало кад је недељом бивала приморана да са оцем оде на њиву, уместо у храм Божји на Свету Литургију. Због тога је много плакала и туговала. Једне недеље, отац јој беше прилегао под дрво, да се мало одмори. У тај час, она зачу позив: „Марија, јеси ли будна или спаваш?“ Дрво под којим се одмарала затресло се и обасјало чудном светлошћу. У њему Марија угледа Пресвету Богородицу. Она је утеши и поучи, упутивши је да слуша своје родитеље, да се Бога боји и да се Њему моли, а да у Цркву иде кад може. Пресвета јој је рекла да ће имати и три виђења.
Једно од њих је био следеће:
Прелазеће преко моста усред бела дана, видела је пуно жена и девојака које у црнини перу крвав веш, смештен у малим коритима. У сваки веш било је убодено сечиво, нож, на коме је стајало слово „У“ латиницом (усташа). Ово је Марија видела пре Другог светског рата и пре но што су Павелићеви монструми дошли на власт у Хрватској.
Кад је рат почео, Марија је ишла по Динари и на народним саборима проповедала покајање. Знала је, иако неписмена, читаве пасусе из Светог Писма напамет. Народ ју је слушао и плакао. Марија је стигла и до војводе Момчила Ђујића и он је у њој препознао Богом послато чељаде. Она је војводи говорила да је србски народ, иако малобројан, велики пред Богом по задатку и мисији која му је од Господа одређена. А та мисија је бити узор хришћанске врлине другим народима, бити лествица побожности којом ће се и други народи попети у Царство Божје. Срби тај задатак нису примили, и похулили су на Господа – зато су тако ужасно пострадали у Другом светском рату.
Говорила је Ђујићу и ово: „Ви сте учили богословију! А наш Краљ, наша сирота! Одвели га тамо, одвели га тако далеко (у Енглеску, нап. прир.)! Знате, он не може добро да влада ако не сврши богословију, па онда да влада“. Рекла је и ко може да спасе наш народ: „Наш народ неће спасити ни лордови (то јест Енглези, Европљани, тзв. „савезници“), ни лотрови (лотрови су пробисвети, то јест безбожни комунисти). Ни Србство га неће спасити. Само једино га Христос може спасити“.
Гледајући у четничку значку на капама, Марија је рекла: “ Требало би да имате кокарду на којој би у средини био велики крст, а са његове десне и леве стране још по један мањи, и око њих слова СССС. Крст ће вас спасити“.
После сусрета са Ђујићем, отишла је да проповеда покајање партизанима. Рекли су јој да ће је безбожници убити, али је Марија спокојно одвратила да неће бити убијена. Шта је касније са њом било, једино Бог зна.

Један коментар

  1. Славко

    Изузетно корисна прича. Игра са тим злим духовима може да буде опасна и погубна и за душу и за тело. Нема договарања са њима. Они само хоће да натерају човека да изврши самоубиство!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *