NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava osma
 
O isceljenju gubavoga, sluge kapetanovog, tašte Petrove i drugih bolesnika,
o uslovima idenja za Hristom, stišavanje bure na moru
i isceljenje gadarinskih besomučnika
 
1-2. I kad siđe s gore, za njim pođe mnogo naroda. I gle, dođe gubavac i klanjaše mu se govoreći: Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti.
 
Kao razborit čovek, gubavac[1] se nije popeo na goru da ne bi prekinuo propoved. Ali, kada je Isus sišao s gore, on Mu se poklonio. Gubavac nije rekao: „Ako zamoliš Boga, iscelićeš me“, već je pokazao veću veru i rekao: ,Ako hoćeš.“ Zato ga je Hristos i iscelio.
 
3-4. I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah se očisti od gube svoje. I reče mu Isus: Gledaj, nikome ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovjedio Mojsej radi svjedočanstva njima.
 
Dotaknuvši se gubavca, Hristos je pokazao da ne podleže Zakonu koji je zabranjivao doticanje gubavih, već da je On sam gospodar Zakona.[2] Takođe je pokazao da za Njega, kao čistog, ništa nije nečisto, i da od Njegovog svetog tela dolazi osvećenje. Izbegavajući slavu, zapoveda gubavcu da nikome ne govori, već da se pokaže svešteniku, jer dok sveštenik ne kaže da je gubavac očišćen, on je morao da ostane van grada.[3] Pored toga mu zapoveda da prinese dar radi svedočanstva Jevrejima, kao da hoće da kaže: „Kada me optuže da narušavam Zakon, ti ćeš mi biti svedok da sam ti zapovedio da prineseš darove koji se traže po Zakonu.“
 
5-6. A kad uđe u Kapernaum pristupi mu kapetan[4] moleći ga i govoreći. Ni on Mu nije prišao na gori, da ne bi prekinuo Njegovu propoved. To je onaj isti čovek koga spominje Luka. Iako Luka kaže da je kapetan poslao Isusu kao posrednike druge ljude (jevrejske starešine),[5] ipak ne protivreči Mateju koji govori da je kapetan sam došao Isusu. Verovatno je prvo poslao druge, a potom je, videvši da će njegov sluga umreti, sam došao i rekao:
 
6-7. Gospode, sluga moj leži doma oduzet, i strašio se muči. A Isus mu reče: Ja ću doći i iscijeliću ga.
 
Kapetan nije doneo svoga slugu na postelji, jer je verovao da ga On može i u odsustvu isceliti. Zato:
 
8-10. I kapetan odgovori i reče: Gospode, nisam dostojan da pod krov moj uđeš; nego samo reci riječ, i ozdraviće sluga moj. Jer i ja sam čovjek pod vlašću, i imam pod sobom vojnike, pa rečem jednome: idi, i ide; i drugome: dođi, i dođe; i slugi svome: učini to, i učini. A kad ču Isus, zadivi se i reče onima što idu za njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vjere ne nađoh.
 
„Ako ja“, kaže, „kao carev sluga, zapovedim vojnicima koji su mi podređeni, (i oni me slušaju), Ti još više možeš da zapovediš smrti i bolestima, da oni ostave jednoga čoveka i pređu na drugoga.“ Telesne bolesti su vojnici Božji i izvršitelji kazne. Hristos se udivio ovim rečima, pa kaže: „Nisam našao toliko veliku veru ni među Izrailjcima, kao kod ovoga neznabošca.“ [6]
 
11-12. A kažem vam, da će mnogi od istoka i zapada doći i sješće za trpezu s Avraamom, i Isakom, i Jakovom u Carstvu nebeskome; A sinovi carstva biće izgnani u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba.
 
Gospod nije otvoreno rekao: „Mnogi neznabošci će sesti…“, kako ne bi ogorčio Jevreje, već je to kazao na prikriven način: „Mnogi će od istoka i zapada doći…“ Avraama je spomenuo kako bi pokazao da se On ne suprotstavlja Starom Zavetu. Govoreći o „tami naj-krajnjoj“ naučio nas je da postoji i neka druga tama koja je manje strašna, jer u paklu postoje različiti stepeni mučenja. O Jevrejima govori kao o „sinovima Carstva“, jer su starozavetna obećanja bila njima upućena. Zato i naziva Izrailj svojim prvencem. [7]
 
13. A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si vjerovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.
 
Iscelivši slugu samo Svojom rečju, pokazao je da je govorio istinu kada je rekao da će Jevreji biti izgnani iz Carstva.
 
14-15. I došavši Isus u dom Petrov vidje taštu njegovu gdje leži i groznica je trese. I dotače se ruke njene, i pusti je vatra, i ustade i služaše mu.
 
Isus je došao u Petrov dom da bi tamo obedovao. Kada se dohvatio ženine ruke, ne samo da je nju ostavila groznica, nego je i potpuno ozdravila. Odmah joj se povratila snaga, tako da je mogla da Mu služi, iako znamo da je potrebno duže vremena da se bolesnik oporavi i ojača. Drugi evanđelisti kažu da su Ga ukućani prvo molili za nju, pa je tek onda Isus iscelio ženu. Matej ovo ne spominje radi kratkoće izlaganja. Već sam ti ranije rekao da ono što jedan evanđelist izostavi, drugi spomene. Nauči iz ovoga takođe da brak nije prepreka za vrlinu. I vrhovni apostol imao je taštu. [8]
 
16-17. A kad bi veče dovedoše k njemu bjesomučnih mnogo, i izagna duhove riječju, i sve bolesnike iscijeli, da se zbude što je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.
 
Uveče, sve do kasnih časova,[9] dovodili su Mu bolesnike i On ih je kao čovekoljubiv sve isceljivao. A kako ti ne bi posumnjao da je u tako kratkom vremenu iscelio toliko bolesti, evanđelista za svedoka navodi proroka Isaiju. Iako prorok govori o gresima, Matej spominje bolesti, po-što većina bolesti nastaje usled grehova.
 
18. A kada vidje Isus mnogo naroda oko sebe, zapovijedi da pređu na onu stranu.
 
On nije bio slavoljubiv, već je hteo da se ukloni od zavisti Jevreja.
 
19-20. I pristupivši jedan književnik reče mu: Učitelju, ići ću za tobom kud god pođeš. Reče mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda; a Sin Čovječiji[10] nema gdje glavu zakloniti.
 
„Književnikom“ naziva onoga koji poznaje slovo Zakona. Kada je ovaj video mnoge znake koje je Isus učinio, pomislio je kako će On od toga zaraditi mnogo novca, pa je zato poželeo da ide za Njim ne bi li i on nešto zaradio. Ali Gospod kao da odgovara na njegovu pomisao ovim rečima: „Hoćeš da ideš za Mnom da bi zaradio novac. Zar ne vidiš da sam beskućnik? Takav treba da bude i onaj koji ide za Mnom.“ Ovo je rekao kako bi ga ubedio da se obrati i krene za Njim. Ali, književnik je otišao. Neki govore da „lisice“ i „ptice“ označavaju demone. Isus, dakle, kaže: „Demoni su našli svoje obitalište u tebi, zato nema pokoja za Mene u srcu tvome.“
 
21-22. A drugi od učenika njegovih reče mu: Gospode, dopusti mi najprije da odem i ukopam oca svojega. A Isus mu reče: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve.
 
Kada čovek sebe preda Gospodu, ne treba da se okreće svetskim stvarima. Svakako, treba poštovati svoje roditelje, ali Boga treba poštovati više od njih. Otac ovoga čoveka bio je neverujući što se vidi iz Isusovih reči: „Neka mrtvi, dakle, neverujući, ukopavaju svoje mrtve.“ Kada ovome čoveku nije dozvoljeno da sahrani svoga oca, teško onima koji su krenuli dutem monaškog života, pa se okreću svetskim stvarima.
 
23-24. I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi. I gle, bura velika nastade na moru, tako da se lađa pokri valovima; a on spavaše.
 
Sa Sobom je poveo samo Svoje učenike da bi videli čudo. Dopušta valovima da bacaju lađu po moru, kako bi ih naučio da trpeljivo podnose iskušenja, ali i da bi videvši ovo čudo još više poverovali. Gospod spava da bi oni, kada se uplaše, poznali svoju nemoć i prizvali Ga u pomoć. Stoga kaže:
 
25-26. I prišavši učenici njegovi probudiše ga govoreći: Gospode, spasi nas, izgibosmo! I reče im: Zašto ste strašljivi, malovjerni?
 
Nije ih nazvao „nevernima“, već „malovernima“. Kada su rekli: „Gospode, spasi nas“ – pokazali su u tome veru, no reč: „izgibosmo“ – nije bila od vere, jer je Isus bio s njima u lađi, te nije bilo razloga za strah. Vidiš li kako ih prekoreva zbog strašljivosti, želeći da im pokaže da sama strašljivost sa sobom donosi opasnost. Zato prvo stišava nemir u njihovim dušama, a potom buru na moru.
 
26-27. Tada ustavši zaprijeti vjetrovima i moru, i nastade tišina velika. A ljudi se začudiše govoreći: Ko je ovaj da ga slušaju i vjetrovi i more?
 
Začudili su se, jer je po izgledu bio čovek, a po delima – Bog. [11]
 
28. A kad on dođe na onu stranu u zemlju Gergesinsku, [12] sretoše ga dva bjesomučnika.
 
Dok su se ljudi u lađi čudili govoreći: „Ko je ovaj da ga slušaju i vetrovi i more“, demoni dolaze da daju odgovor. Iako Marko i Luka govore o jednom čoveku koga je opseo legion demona, ti razumi da je ovaj čovek jedan od dvojice koju spominje Matej, i to onaj koji je po zlu bio čuveniji. Hristos je k njima došao sam, jer su toliko bili strašni da se niko nije usuđivao da ih dovede k Njemu.
 
Izlazeći iz grobova, tako opaka, da ne mogaše niko proći putem onim.
 
Živeli su u grobovima zato što su demoni želeli da ubede ljude kako ljudske duše posle smrti postaju demoni. Ali, neka nikome takvo nešto ne pada na pamet, jer kada duša napusti telo, ne zadržava se više u ovome svetu. Duše pravednika su u ruci Božjoj, a duše grešnika odlaze u ad, tamo gde je otišla i duša onog nemilostivog bogataša.
 
29. I gle, povikaše govoreći: Šta hoćeš od nas, Isuse, Sine Božiji? Zar si došao amo prije vremena da nas mučiš?
 
Gle, prvo izražavaju svoje neprijateljstvo, a potom Ga ispovedaju kao Sina Božjeg. Demonima je mučenje ako ih neko onemogući da čine zlo ljudima. Razumi da njihove reči „pre vremena“ znače da su oni mislili da Hristos, ne mogući više da podnosi njihovu veliku zlobu, neće čekati vreme mučenja. Ali, nije tako, jer je demonima dozvoljeno da se bore s nama do kraja sveta.
 
30-32. A daleko od njih pasijaše veliko krdo svinja. I demoni ga moljažu govoreći: Ako nas izgoniš, dozvoli nam da idemo u krdo svinja. I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u krdo svinja. I gle, navali sve krdo svinja s brijega u more i utopiše se u vodi.
 
Demoni su molili Isusa da uđu u svinje, kako bi pogubljenjem svinja ogorčili njihove gazde da ne prime Hrista. Hristos im je učinio po volji želeći da pokaže kolika je njihova zloba prema ljudima, ali i da bi se videlo koliko bi nama učinili još veće zlo, samo da imaju vlast i da ih u tome Gospod ne sprečava. Zato Gospod čuva besomučnike da se ne ubiju.
 
33-34. A svinjari pobjegoše i došavši u grad kazaše sve, i za bjesomučnike. I gle, sav grad izađe u susret Isusu; i vidjevši ga moliše da bi otišao iz njihova kraja.
 
Budući ožalošćeni, stanovnici grada su se plašili da će im se posle nešto još strašnije dogoditi, pa su zato molili Isusa da ode iz njihovog kraja. A ti nauči, da tamo gde se živi „svinjskim životom“ ne obitava Hristos, nego demoni.[13]
 


 
NAPOMENA:

  1. Guba ili lepra, jeste vrsta teške kožne bolesti koja je bila rasprostranjena u području Srednjeg Istoka. Delovi kože na bolesniku postepeno su se pretvarali u rane, trulili i otpadali. Bolesnima od lepre su takođe ispadali i zubi. Kod Jevreja ona je smatrana neposrednom Božjom kaziom i postojalo je verovanje da ona dolazi samo od Boga i da je jedino Bog može izlečiti. Otuda je lekari nisu lečili, već su gubavci izolovani van naselja po strogim odredbama Zakona i smatrani su nečistim, te ih se niko nije smeo doticati. Jedino im je preostajalo da se nadaju u Božju milost i čekaju Njegovo iscelenje. Kada bi došlo do iscelenja, bolesnik se morao pokazati svešteniku koji bi potvrdio da je zdrav i očišćen. Potom je prinošena žrtva i ozdravljenik je mogao da se uključi u zajednički život (up. 3 Moj. 13; 14).
  2. Sveti Zlatoust kaže da ga dodiruje rukom kako bi pokazao da isceljuje ne kao sluga, već kao Gospod“, (up. Ibid.Homil 25,1; c.328)
  3. Up. 3.Mojs. 2:59
  4. Centurion, kapetan, stotnik. Vojni zapovednik jedinice koja broji između 50 i 100 ljudi. Jedna rimska legija brojala je do 60 kenturija.
  5. Ovaj kapetan je mogao biti Jevrejin u rimskoj vojnoj službi. Možda je zbog toga i smatrao sebe nedostojnim da primi Gospoda u svoju kuću i da ode k Njemu (up. Lk. 7: 6-7). Jevreji su, po svedočenju Josifa Flavija, svoje sunarodnike u rimskoj vojnoj službi smatrali grešnicima i gorim od carinika. Međutim, verovatnije je bio u pitanju stranac obraćenik (prozelit). U Kapernaumu su do danas sačuvani ostaci sinagoge koju je po predanju izgradio jedan rimski oficir.
  6. Sholija u grčkom tekstu kaže: ,Drugi su ove reči ovako tumačili: Kada je Jakov, čuveni patrijarh, ugledao lestvicu koja je dosezala do nebesa i anđele Božje kako se penju i silaze niz nju, razumeo je da je Gospod bio prisutan na tom mestu, ali ne i da je svugde prisutan. Tako je rekao: ‘Kako je strašno mjesto ovo! Ovdje je zaista kuća Božja, i ovo su vrata nebeska’, (1 Moj. 28, 16-17). Gospod se sada divi velikoj i natprirodnoj veri jednog neznabošca, te kaže: ‘Ni u Izrailju…’, dakle, ni kod Jakova, ‘tolike vere ne nađoh; jer Jakov je verovao da se Ja mogu pojaviti na jednom mestu, ali ovaj čovek veruje da sam Ja svuda prisutan, na svakom mestu, i da rečju mogu sve da izvršim.’ Zato je kazao: ‘Samo reci reč i ozdraviće sluga moj’.“ Eh collatione codd. Venet S.Marci
  7. 2.Mojs. 4:22
  8. Sv. apostol Petar kao i neki drugi apostoli bili su oženjeni. U toj kući je pored Petra, njegove žene (koju evanđelist ne spominje) i bolesne tašte, živeo i Petrov brat Andrej. Kada Jovan kaže da su Petar i Andrej bili rodom iz Vitsaide, time ne protivreči Mateju. Naime, postojale su dve Vitsaide. Vitsaida – Julija na severoistočnoj strani Galilejskog jezera i ova Vitsaida u kojoj je živeo Petar i koja je bila ribarsko selo u predgrađu Kapernauma. I danas se može obići mesto na kome je bila Petrova kuća, nedaleko od čuvene kapernaumske sinagoge.
  9. Na osnovu Markovog i Lukinog Evanđelja možemo da zaključimo da su bolesnici dovedeni uveče onoga dana kada je Isus govorio u kapernaumskoj sinagogi. Pošto je to bio subotnji dan, logično je da bolesnici nisu dolazili pre večeri, pošto je u subotu bilo zabranjeno lečiti bolesnike.
  10. Sin Čovečiji – ovaj naziv je Hristos za Sebe najčešće koristio. Samo na jednom mestu Ga neko drugi naziva ovim imenom (D.Ap. 7:56)
  11. Po mišljenju Origena, Gospod koji je činio čudesa na kopnu, učinio je i ovo čudo na moru kako bi pokazao da je Gospodar i kopna i mora.
  12. U tekstu izvornika Matej spominje zemlju Gadarinsku, dok Marko (Mk. 5, 1-6) spominje „zemlju Gerasinsku“, a Luka (Lk. 8, 26.27) „zemlju Gergesinsku“ (iako u zavisnosti od rukopisa koji su uzimani za osnovu prevoda ima razlika). U Hristovo vreme su u toj oblasti postojala tri grada po kojima se ona i nazivala. Bili su to:
    1.) Gerasa, malo podalje od Galilejskog jezera, zatim
    2.) Gadara koja je bila većinom naseljena Grcima, pa je Josif Flavije naziva „grčkim gradom“, pripadala je tzv. Dekapolisu (desetograđu);
    3.) Po svedočanstvu Origena i Evsevija Kesarijskog postojala je i Gergesa, dok drugi veruju da su Gerasa i Gergesa jedan isti grad. Opisani događaj se verovatno desio u blizini ovih gradova.
  13. „Obrati pažnju“, kaže Sveti Zlatoust, „na krotost Isusa Hrista sjedinjenu sa silom. Kada je stanovnicima te zemlje učinio dobro oni su Ga prinudili da se udalji, a On je, bez ikakvog protivljenja, otišao i ostavio njih koji su sebe pokazali nedostojnim Njegovog učenja, ostavivši im za nastavnike one koje je oslobodio od demona i svinjare, da bi od njih saznali o svemu što se dogodilo.“ (Ibid, Homil. 28,3; c.354)
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *