СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
11. новембар 1954.г.
Нови Валаам
Демонске сплетке
Ах, како си безуман! Пишеш ми да “не верујеш у Бога и у Његов свети Промисао и у постојање демона”. Зар си толико духовно слеп да не видиш у творевини Творца – Свемогућег Бога? Све је тако дивно створено и свему је дат условни закон и он се у векове векова неће променити. Сећам се да сам ти писао о Богу и Његовој творевини.
А што се тиче вере у постојање демона рећи ћу ти укратко из свог искуства. Живео сам сам у кућици у Претеченском скиту на Валааму: сам сам себи припремао храну, гајио поврће, хлеб сам узимао из манастира, а понекад сам га и сам пекао. Волео сам да ноћи проводим без сна: увек сам ишао на починак после дванаест, у два или у три сата. Наравно, дању сам спавао колико је природа захтевала.
Једном сам у девет сати ноћи ставио самовар и уместо вечере се да попијем чај. Одједном чујем: неко иде ходником, јасно чујем људске кораке. Добро се сећам да су врата затворена. Најежио сам се, а мачак се згрбио и длака му се накострешила, као да чека: сад ће неко да отвори врата и да уђе код нас. Узео сам лампу, изашао на ходник, погледао свуда – никога није било. Наравно, неверујући ће рећи: “То је халуцинација.” Не нису халуцинације, већ су управо демони. Понекад сам чуо куцање у прозорски оквир кад сам читао своје правило, али нећу све описивати.
Ево, још ћу навести доказ о постојању демона, о чему се и у Јеванђељу говори. Имао сам брата, живео је у Петрограду, држао је крчму, добро му је ишло. А ја сам у то време живео у подворју Валаамског манастира. Једном је брат дошао код мене. Кад је дошао у келију због нечега је постао врло узнемирен. Понудио сам га да седне на столицу, а горе су биле иконе с моштима. Одједном је скочио са столице и повикао: “Одвратне-одвратне иконе!” – и отрчао је из келије. Остао сам у недоумици и размишљао: шта се то с њим догодило? Није ваљда ђавоиман? Испоставило се да је заиста ђавоиман.
Следећег дана сам отишао код њих, а његова жена ми каже: “Кад је дошао кући био је јако узнемирен и викао је да више никад неће отићи код брата, – тамо су код њега одвратне иконе.” А кад сам говорио нешто из Јеванђеља он се нервирао и говорио ми је: “Не говори ми то.” Ако се јело покропи светом водицом, он га није јео, иако није видео да је покропљено.
Требало је да идем у манастир на постриг у мантију. Дошли смо у манастир, замолили оца игумана да помиње мог брата на Литургији, још сам неке схимнике замолио да се помоле за њега. Постриг је обављен и вратили смо се у многометежни свет. Узео сам са собом корпицу шумских јагода из манастирске баште и покропио је светом водом.
Кад сам дошао у град отишао сам да њима почастим брата. Видим, једе и захваљује ми се за лепе јагоде, а онда ми каже: “Кад си отишао у манастир једне ноћи, чим сам почео да тонем у сан прилазе ми два схимника и кажу ми нежно: “Не тугуј, не тугуј – бићеш здрав,” и отишли су од мене, а ја сам се одмах опоравио.
Овај случај никад нећу заборавити. Верујем у Бога и у Његову моћ. Ма куда да погледам – све ме задивљује и осећам Његов стваралачки Промисао о судбинама света и човечанства. Земаљска кугла виси у простору; таква громада се дивно повинује Творцу и испуњава условни закон који је Бог дао и остале планете, комете, метеори дивно обављају своје кретање. Како ви, безбожници, гледајући сву ову дивну творевину не можете да признате Бога-Творца? Господ је по Својој доброти све дивно створио: дао је условни закон и одржава светски поредак до Свог Другог доласка на земљу – тада ће овај дивни свет нестати и биће други, вечни живот, који нема краја.
Старац Валаамског манастира.
