СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
 
1956.г.
 
Моја размишљања
 
Данас сам ишао на гробље. Време је лепо, пут је сув. Обишао сам све гробове, прочитао даске на крстовима: ко је кад умро, колико година је живео у манастиру и колико је година имао.
На Новом Валааму у гробовима лежи сто педесет четири инока. Све сам вас познавао, и ваша тела леже у гробовима, јер је закон смрти неумољив. Знамо кад и где смо се родили, а кад и где ћемо умрети – не знамо. Човек је узет из земље, у земљу ће и поћи, а душа је од Бога – Богу ће и поћи.
Где се ви, часни оци, налазите и како тамо живите? Дубоко верујем да нисте умрли, већ сте само прешли у други, невидљиви свет. Али они ћуте. Где и како живе ми не знамо, и свети апостол Павле каже: јер вјером ходимо а не гледањем (2 Кор. 5, 7).
Сви наши монаси су веома стари, већина иде уз помоћ штапа. Већ смо припремили неколико гробова и сандуци су направљени.
Брзо, врло брзо ће и моје трулежно тело бити стављено у сандук, спуштено у хладан гроб и засуто земљом. Гробар ће направити хумку, ставиће крст. Можда ће се наћи добар човек и написаће на дасци моје име и прикуцати га за крст.
Часни оци! Молим вас, ако неко некада дође на овај мој гроб да се помоли за моју многогрешну душу.
 
Схиигуман Јован.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *