СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
 

 
ПИСМА СЛУКИЊИ БОЖИЈОЈ Н.
 
1 А ми грешни понекад говоримо на основу нашег непажљивог живота: “Јако сам грешан; на читавом свету нема човека као што сам ја,” али то је само празнословље и то су само голе речи. Кад бисмо их говорили од осећања срца не бисмо ни због чега осуђивали друге, не бисмо се гневили…
2 Онај ко осуђује увек ће грешити и судити неправилно, ми јер не знамо узрок дејстава онога кога осуђујемо, а судимо по свом устројству. Ко је како расположен, тако и о другима закључује, јер криво око на све криво гледа…
3 Саблажњаваш се што неки свештенослужитељи служе врло немарно и немаш воље чак ни у цркву да идеш. Знај и чврсто веруј да се Свете Тајне не савршавају по достојанству свештенослужитеља, већ по милости и љубави Божије благодати…
4 Господ, наравно, све зна и предвиђа и по Свом милосрђу све призива, али не нарушава нашу слободну вољу, коју нам је дао…
5 Тако безумно мислиш и пишеш да нема Бога, да је човек умро и тиме ће се све завршити, да нема загробног живота. Ово је људска измишљотина…
6 Ви мирјани у корену не схватате духовни живот, гледате само на спољашње подвиге…
7 Окупљени преводиоци су и православци и протестанти, а последњи у многоме не верују у јеванђељску истину, а има и много омладине. Да ли се од таквих преводилаца може очекивати тачан духовни превод?…
8 Не могу да кажем да у мени нема таштине. Таштина је врло танана страст, јер се меша у сваку добродетељ и не штеди ни свеце, лепи се за њих. Али они се плаше ове дрске страсти; то је за њих исто као да катран прсне на белу одећу…
 

---

 
1
 
21. јул 1954.г.
Валаам
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Н.!
 
Пишеш: “Читала сам код светих отаца да је неки ученик испричао старцу о томе како се неки удостојавају да виде свете Анђеле. Старац је рекао: “Благо онима који непрестано виде свој грех.” А свети Петар Дамаскин пише: “Знак душевнеог здравља је ако видиш своје грехове као морски песак.” Није ми јасно како свеци могу да виде своје грехове као морски песак.”
Овај степен великог духовног напретка је удео светих Божјих људи који су уз Божију помоћ очистили своје срце од страсти: од гордости, таштине, лукавства, лицемерја и осталих порока. Ипак, они нису били слободни од прилога и напада страсти, јер душа носи тело, никако не може да се ослободи страсних прилога, без обзира на то да ли то жели или не жели. Али, победивши у себи страсти добродетељима, ум уз Божију помоћ одбацује ове прилоге.
Само је Бог савршен и непромењив. Иако су свети оци напредовали у духовном животу, и код њих има измена, грех још увек вара и чак и они имају и нечисте и скотске помисли. Не чуди се томе, тако и јесте. Ово не пишем по свом мудровању, већ су то мисли светих богомудрих људи. Ето, такве измене на свом чистом срцу показују виђење својих грехова као морски песак и они сматрају себе заиста горим од свих људи.
А ми грешни понекад говоримо на основу нашег непажљивог живота: “Јако сам грешан; на читавом свету нема човека као што сам ја,” али то је само празнословље и то су само голе речи. Кад бисмо их говорили од осећања срца не бисмо ни због чега осуђивали друге, не бисмо се гневили итд. Сами не испуњавамо ниједну заповест, а од других захтевамо испуњење. О, слепила нашег срца! “Господе, дај ми да видим моја сагрешања и не осуђујем брата свог.”
Мислим да си сад схватила дубоке мисли светих Божјих људи. Молим за твоје свете молитве.
 
Твој недостојни самолитвеник,
многогрешни
схиигуман Јован.
 
2
 
3. август 1954.г.
Нови Валаам
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Н.!
 
Знај да ће на Другом доласку Господа нашег Исуса Христа на земљу и Страшни Суд бити по Јеванђељу. Али ми смо се толико приземљили да мало обраћамо пажњу на јеванђељске заповести и врло строго судимо због неких обреда. Наравно, обреде које су утемељили свети оци треба поштовати, јер они васпитавају душу у благочестивости. Али ипак увек треба обраћати више пажње на јеванђељске заповести.
Господ каже: Не судите да вам се не би судило (Мт. 7, 1); што не желиш себи, не чини људима (Мт. 7, 12). А ми као да смо глуви, не чујемо шта нам Господ говори и слободно кршимо Његове свете заповести.
Онај ко осуђује увек ће грешити и судити неправилно, ми јер не знамо узрок дејстава онога кога осуђујемо, а судимо по свом устројству. Ко је како расположен, тако и о другима закључује, јер криво око на све криво гледа.
Јако лепо је рекао преподобни Доротеј: “Ето, ако човек стане на угао неке зграде и поред њега прођу тројица, сваки размишља по свом устројству. Религиозан ће помислити за њега: “Вероватно чека да ударе звона и да иде у цркву.” А лопов ће помислити: “Ићи ће у крађу кад се смркне.” И блудник ће помислити: “Вероватно чека жену ради греха”. Врло је тачно речено и то се среће скоро на сваком кораку.
А колико је тежак грех осуђивања навешћу један пример. У неком манастиру монах је пао у блуд. Велики старац је рекао: “О, рђаво је учинио.” Овај монах је умро и Анђео је по наредби Божијој донео душу старцу и рекао: “Куда ћеш рећи да одведем овог инока, у царство или у муку?” Старац се ужаснуо, схватио је колико је тежак грех осуђивања и горко је плакао. После извесног времена Анђео му је рекао: “Бог је опростио твој грех,” – али старац до саме смрти није остављао свој плач. “Сети нас се, Господе, кад дођеш у царство Твоје.”
Молим за ваше свете молитве,
 
многогрешни
схиигуман Јован.
 
3
 
21. август 1954.г.
Нови Валаам
 
Поштована слушкињо Божија Н.!
 
Саблажњаваш се што неки свештенослужитељи служе врло немарно и немаш воље чак ни у цркву да идеш. Знај и чврсто веруј да се Свете Тајне не савршавају по достојанству свештенослужитеља, већ по милости и љубави Божије благодати. Ето, навешћу ти један сликовит пример.
Код неког отшелника је долазио презвитер из оближње цркве и давао му је Свете Тајне. Неко је оговарао презвитера код отшелника, отшелник није примио презвитера, презвитер је отишао. И отшелник је зачуо глас: “Присвојили су људи Мој суд.” После овога отшелник је пао у екстазу и угледао је златан бунар, златан сасуд и златни конопац и јако добру воду. Притом је угледао неког губавца који је црпео воду и пунио сасуд. Отшелник није могао да пије зато што је воду захватао губавац. И опет је зачуо глас: “Зашто не пијеш ову воду? Шта те брига ко је захватао? Он је само захвата и налива у сасуд.” Отшелник се освестио, позвао је презвитера и молио га је да му доноси Свето Причешће као раније (Отачник).
Никад не осуђуј свештенослужитеља: он греши, он ће дати и одговор Богу на Судњи Дан. Боље се помоли за њега мислено и замоли његове свете молитве. Тако уче свети оци. Ето, видиш недостатке свештенослужитеља, а погледај на себе, како стојиш и молиш се? Јер дешава се да сва служба пролази у машталачким сликама, у стварима света овог.
“Господе, даруј ми да видим моја сагрешења и да не осуђујем свештенослужитеље.”
 
Схиигуман Јован.
 
4
 
25. август 1954.г.
Нови Валаам
 
Многопоштована слушкињо Божија Н.!
 
Питаш ме: “Зашто је Господ изабрао и призвао у апостолство Јуду – издајника, јер је знао да ће Га овај издати?” Наша кратка памет је врло ограничена и ми грешни не можемо да схватимо путеве Божије.
Господ, наравно, све зна и предвиђа и по Свом милосрђу све призива, али не нарушава нашу слободну вољу, коју нам је дао. Господ нам је дао заповести као руководство да бисмо добили вечно блаженство у будућем животу и ми по слободној вољи можемо да их испуњавамо и да их не испуњавамо – то већ зависи од наше воље. Господ је понекад посебним Својим Промислом спасавао неке људе, на пример, апостола Павла, преподобну Марију Египатску и друге. Ово је дело благодати Божије. Нама, грешнима, непојамни су путеви Господњи, а није за нас корисно да их испитујемо. Исправније би било да идемо заједничким путем испуњавања Христових заповести. Амин.
 
Схиигуман Јован.
 
5
 
28. август 1954.г.
Нови Валаам
 
Поштована у Христу слушкињо Божија Н.!
 
Тако безумно мислиш и пишеш да нема Бога, да је човек умро и тиме ће се све завршити, да нема загробног живота. Ово је људска измишљотина. Пророк Давид је некада изрекао: Рече безумник у срцу свом: “Нема Бога” (Пс. 52, 2). Ето, и ти си се придружила овом безумнику. Тако лакомислено мислиш, а ја дубоко верујем и тврдим: постоји Бог, постоји будући живот, постоје вечне муке за грешнике, постоји и вечно блаженство за праведнике. Како да не верујемо у Бога! Ма куда да погледам – свуда видим и созерцавам Божију премудрост и благост. Како је све створено премудро и каква је хармонија на читавој земаљској кугли! Света Црква поје: Јако возвјеличишасја дјела Твоја, Господи, всја премудростију сотворил јеси (Пс. 103, 24). Дивна су дела Твоја, Господе – ма куда да погледам, свуда видим Твоју стваралачку руку. Гледам сунце и видим: као да златни тањир обасјава и греје целу земаљску куглу. А колико у шуми има дивљих животиња и свака животиња има своје посебне особине.
Видиш, тако велики коњ се повинује човеку. Господ га је створио за помоћ човеку. А кравица једе сено и желудац издваја хранљиво млеко за човека. А колико добра човеку чини кротка овчица: добија се гуњ топла бунда, чарапе и много другог. Гледам птичје царство – просто је дивно како су птичице украшене и колико је различитих врста. А колико у земљи има различитих црвића и бубица. Има и таквих црвића који ноћу светле као ватрица. Гледам мрава и дивим се његовом труду; он разобичава мене, лењог. А мудра пчелица, од различитог цвећа скупља тако сладак мед за човека.
Пре Адамовог сагрешења све се повиновало човеку, а после сагрешња сви беже. Уосталом, и дивље животиње се могу припитомити. На Валааму је у велики скит долазила лисица и монаси су је хранили. После ручка су у дворишту су остављали лонче хране и она је увек долазила у исто време, као по сату.
А кад погледаш у воду – тамо постоји своје сопствено рибље царство. Колико тамо има различитих врата, све живе и крећу се по Божијем назначењу. Уопште волим природу. Дођем у шуму и дивим се сваком дрвету и брдашцету и созерцавам Свемогућег Творца. Ето, сад мислим и чудим се: како сам се појавио на свет Божји? Моје зачеће је било овакво: семе мог оца је пало на земљу моје мајке у виду црвића и растао сам се у утроби мајке моје девет месеци, постепено сам стицао обличје човека; на крају деветог месеца сам изашао по закону природе, изашао сам као из тамнице на бели свет. Крштен сам по православном обреду.
Благодарим Богу што сам православац, несумњиво верујем у Свету Тројицу, верујем у Богородицу и Приснодјеву Марију и све свеце, које прославља Православна Црква. Верујем у Васељенске Саборе и у цело Свето Писмо по катехизису, верујем у све што нам преноси наша Света Православна Црква.
Само, ево шта је тужно: не знају сви наши православци своје православно учење, колебају се, неки чак доспевају у различите секте и расколе. Они, сироти, не знају да су све јереси и секте утемељени на гордости и аутосугестији; кажу: ми смо спасени. Они не признају Писмо и бирају само оно што оправдава њихово учење. Један секташ ми је говорио да они цело Писмо знају напамет. Али ја се не чудим том њиховом знању. И фарисеји су знали цело Писмо, али нису живели по Писму и нису спознали истину, разапели су Господа.
Вратићу се опет на задивљујућу Божију премудрост. Волим зимске ноћи с месечином. Свуда је потпуна тишина, излазим у двориште, видим Божију премудрост и дивим јој се. Месец сија, а колико је звездица, ни краја им нема. Дивна су дела Твоја, Господе, све си премудрошћу створио (Пс. 103, 24). Јер, Господ је створио целу земаљску куглу и све што постоји у земљи, различите метале и камење, све је ово да би земља била тешка, ето она зато и привлачи себи све. Кад би била лака вечно би некуда лебдела.
Јер, све науке су проучавале само оно што је Бог већ створио, а и људи су тако обузети наукама да су и Творца заборавили. Ето, и Дарвин је својом теоријом дигао буку по целом свету, једно време се много причало о њој, а сад су због нечег заћутали. Уосталом, светске науке се међусобно оповргавају. Само је духовна наука неопозива и не подлеже никаквој критици. Јер је она од Господа – утемељена је на Речи Божијој.
Ево шта сам још приметио: у богословским средњим школама и на факултетима се проучавају само корице Библије, а дух не проучавају, и говоре без духа, само разумом. Један академик-мисионар ми је причао: под данима стварања Божијег треба подразумевати милион. Јадан си ти мисионар, врло слабим замишљаш Свемогућег Творца, приписујеш Му милионе година. Твој разум говори, а ја верујем, како је Господ рекао: Би вече и би јутро, дан први (1 Мојс. 1, 5) – и треба да схватимо као дане, а не као милионе година.
Јер Господ је рекао и било је тако, речју је одвојио воду од земље, ето с шумом је вода стала на одређена места – стала су мора, потекле су реке и потоци и у земљи има и топлих вода и хладних извора. Тако су и птице створене Божијом речју: одмах су полетеле по целој земљи и то различите врсте и сва остала творевина, како је речено у Библији.
Што више гледам природу, тим више се спознајем Свемогућег Творца и дивим Му се.
Науке нисам учио, чак их нисам ни читао. Овај мали чланак сам написао из осећања, начитавши се Светог Писма. Мој живот је прошао, ето већ је кренула осамдесет друга година. Дух Свети је рекао: Дана година наших свега има до седaмдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља (Пс. 89, 10). Ах! Како је тачно речено. Ето, сад и осећам труд и болест у различитим облицима, живот више није на радост, већ бреме.
Потпуно сам свестан да ћу убрзо прећи у други вечни свет. Ових дана сам ишао на гробље, видео сам хладан гроб у који ће ускоро спустити моје трулежно тело које је много згрешило, засуће га земљом. Тело је од земље и у земљу ће отићи, а душа је од Бога и отићи ће Богу. Смрт је неумољиви закон. Цео људски род од Адама до Другог доласка ће прећи у други свет, а тела ће по Божијој наредби васкрснути и она тела која се спаљују такође ће васкрснути, у то не сумњам. За Бога је све могуће. И овај предивни свет ће са временом бити уништен, као што је речено у Светом Писму.
 
Схиигуман Јован.
 
6
 
8. октобар 1954.г.
Нови Валаам
 
Поштована у Христу Н.!
 
Пишеш ми да си читала у Отачнику: “Неки отшелник-подвижник је кренуо на реку по воду. Тамо је жена прала веш и он је пао с њом у грех блуда; после учињеног греха узео је ведро с водом и кренуо у келију. Демони су почели да га смућују помислима: “Зашто идеш у келију? Нема ти спасења, враћај се у свет!” Брат је схватио да демони желе његову потпуну погибељ, да хоће да га баце у очај. “Нисам згрешио, понављам вам: нисам згрешио.” Одбацивши на тај начин помисли дошао је у келију и почео је да живи као раније. Другом старцу је било откривено да је овај монах победио ђавола расуђивањем.”
Није ти јасно “зашто је монах слагао и добио опроштај од Бога.” Ви мирјани у корену не схватате духовни живот, гледате само на спољашње подвиге.
Али монаху који има велику душу и искусан је у духовном животу је јасно да је само Анђелима својствено да не падају, а код људи, чак и напредних у духовном животу има промена – савршен је само Бог. Овај монах пре греха није имао рђаву намеру, као ни после греха, Господ суди за намеру. Преподобни ава Доротеј каже: “Није блудник онај ко је једном згрешио, већ онај ко увек тежи ка греху.”
Ђаво искушава човека на два начина: пре греха Бога представља као милосрдног, а после греха као строгог судију који кажњава и покушава да баци човека у очајање попут Јуде-издајника. А свети апостол Петар као искусан у духовном животу није пао у очајање – горко је плакао и принео покајање. Господ је због Своје доброте допустио апостолу Петру да падне због самоуверености, јер је апостол говорио Господу: “Спреман сам да умрем с Тобом”, а у ствари се испоставило потпуно супротно, чак се одрекао. Јер само наши напори без Божије благодати не могу да се одрже у добродетељи. И то је друга лекција свецу да буде снисходљив према другима, јер искусан је онај ко је искушаван.
То је лекција нама грешнима: да бисмо се смиравали и да не бисмо веровали себи, док не легнемо у гроб и да не бисмо осуђивали друге. Ето, да је неко овог монаха видео како греши са женом, целог живота би га сматрао блудником, а њему је Господ опростио одмах после греха. Дивна је, Господе, Твоја света и праведна воља, јер си рекао: зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш (Мт. 7, 3).
Достојно и праведно се свето Јеванђеље украшава златом; било би врло умесно и слова штампати златом.
 
Старац Валаамског манастира.[1]
 
7
 
26. октобар 1954.г.
 
Многопоштована у Христу слушкињо Божија Н.!
 
Питаш ме како да се односиш према новом јеванђељском преводу на руски језик.
Окупљени преводиоци су и православци и протестанти, а последњи у многоме не верују у јеванђељску истину, а има и много омладине. Да ли се од таквих преводилаца може очекивати тачан духовни превод? Хвала руским богословима, што су се потрудили да објасне њихове грубе преводе на црквеном језику и нека изврнута места. И они мисле да шире своје Јеванђеље у новом преводу међу руским људима. Руси су навикли на Синодални превод, а њихово Јеванђеље неће чак ни у руке узети.
 
Старац Валаамског манастира.
 
8
 
15. новембар 1954.г.
Нови Валаам
 
Поштована у Христу Н.!
 
Добио сам твоје писмо. Прекореваш ме за таштину, за то да пишем писма због таштине.
И сам се чудим себи како сам се случајно уплео у преписку с разним лицима. Наравно, узрок је духовништво. Нека моја духовна чада су ми се обраћала с различитим питањима и ја сам по свом безумљу одговарао на њихова питања, оно што ми је било на срцу, а да издајем писма – никад ми на памет није падала ова мисао.
Нашле су се личности које су ме молиле да им дам пристанак да издају ова писма. Ето, пристао сам на њихову молбу. Ако сте нашли нешто корисно, Бог нека благослови, скупљајте моја писма.
Не могу да кажем да у мени нема таштине. Таштина је врло танана страст, јер се меша у сваку добродетељ и не штеди ни свеце, лепи се за њих. Али они се плаше ове дрске страсти; то је за њих исто као да катран прсне на белу одећу.
Ова безумна страст се може приметити само ако човек води врло пажљив живот. Тек ако буде молитвено стајао на стражи свог срца, увидеће како таште помисли приступају срцу. О безумна таштино, како волиш да покажеш свој труд. Понекад и велики труд носиш да би те људи видели и хвалили. Дела таштог човека су сујетна: пост, метаније и остали телесни труд – јер он све то чини ради своје славе. Господ заповеда да се све ради тајно и грди фарисеје због њиховог таштог понашања.
Ево шта још. Човечанство је смислило пристојност уместо љубави, а под овом пристојношћу се крију: таштина, лицемерје, лукавство, гнев и друге душевне страсти. Наизглед је овакав човек просто душа, не можеш одмах да га прозреш, а пошто темељ није заснован на љубави, врло брзо се открива његово унутрашње стање, јер је такав човек лицемеран: на речима говори овако, а у ствари мисли другачије.
А ко има љубав у корену, више није лицемеран, јер су у њему простота, отвореност и природност. Ова црта бива само код подвижника благочествиости. Има људи који од природе имају овакве дарове, али се они препознају по плодовима. Сирће и вода имају исту боју, али им је укус различит, јер гркљан разликује храну.
Ономе ко хоће да зна више о страстима нудим да прочита други том “Добротољубља”. Тамо су свети оци до танчина објаснили све о страстима из свог личног искуства. Велико благо су за нас светоотачка дела. Свети оци су у искуству прошли духовни пут и као смернице за следећа покољења оставити своје учење, свестрано су објаснили духовни живот.
Нисам хтео да говорим, али ћу по свом безумљу ипак рећи. Данас се врло мало проучава светоотачко учење. Неки много говоре, али говоре како сами разумеју и предност дају слову, које убија дух (2 Кор. 3, 6). Да, нестаде светијех (Пс. 11, 2) и данас смо лишени овог великог блага – да живимо под руководством искусног старца. Преподобни оци су својим прозорљивим очима видели наше оскудевање у живим руководиоцима и оставили су нам своје учење. Уосталом, није лако правилно схватити њихово учење, јер су писали из свог личног искуства – овде се захтева макар слабо, али неко своје искуство. Још је боље ако се нађе једномислени саветник, онда је удвоје лакше изучавати светоотачко учење.
Да, добро је писати и говорити о духовном, а за духовни живот је потребно подвижништво. Нису случајно свеци устајали на себе као на непријатеље. Добро је читати свете оце, тамо се види наша ништавност и разобличава се наша привидна побожност.
 
Старац Валаамског манастира.
 

---

 
НАПОМЕНЕ:

1. Отац Јован је био изабран на дужност старца Валаамске обитељи. У манастиру је то било послушање, исто као игуман, економ и др.