СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
 
28. март 1955.г.
 
О помислима
 
Има три врсте помисли: људске, анђеоске и демонске. „Људске мисли нису ништа друго до машталачке слике ствари света овог,“ рекао је преподобни Исихије. Анђеоске помисли су увек добре и на срцу од њих бива мир и тишина, чак и извесно весеље.
А демонске мисли су увек греховне, и од њих се у срцу осећа смутња. Неки људи понекад кажу: „Ни корак без греха,“ то није тачно. Код светих отаца су све мисли које долазе назване прилозима. Иако су рђави они су безгрешни. Ми по слободној вољи можемо да их примимо и да их не примимо: ако их не примимо, они су безгрешни, а ако их примимо и ако будемо разговарали с њима, биће греховни и довешће до телесног греха. Понекад долазе непријатне мисли – о некадашњим грешкама. Одједном се појављују као да бљесне муња. Мислим да су овакве мисли природно људско сећање. А демонске мисли су увек греховне: о гневу, о блуду, о среброљубљу, о таштини, о гордости и о осталим страстима и увек у срцу бива смутња.
Наравно, мирјанима је тешко, чак је и немогуће да се разаберу у помислима, да схвате од каквог узрока оне бивају. Јер једне су мисли писаца, друге су мисли научника, а треће трговаца. Ако пак неко хоће да зна, предлажем му да чита светску психологију, тамо је то објашњено. Светска психологија је такође основана на извесној пракси. Међутим, пошто је она – светска психологија, она не признаје Бога – Творца целе васељене и све твари, као ни бесмртност душе и будући вечни живот. Врло, врло много недостаје светским психолозима, они ће тако и остати у недоумици. Један учени психолог ми је рекао да ни у једној науци нема таквих неспоразума као у психологији.
Не постоји хришћанска систематска психологија, али су код светих отаца до танчина објашњене све душевне страсти, тако да ниједан светски научник психолог не може никад да дође до ових појмова. Ниједан од њих не може да стекне унутрашњи мир и тишину. Само духовна наука нам омогућава да стекнемо унутрашњи мир и тишину.
 
Старац Валаамског манастира.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *