СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ЧЛАНЦИ И ПИСМА ИЗ РАЗНИХ ГОДИНА
 
15. март 1955.г.
Нови Валаам
 
О греху осуђивања
 
Преподобни Јефрем Сирин се молио: „Да, Господе Царе, даруј ми да видим своја сагрешења и да не осуђујем брата свог!“
Велики отац је добро знао и сећао се тежине греха осуђивања и велике добродетељи неосуђивања ближњег. Господ је рекао: Не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш? (Мт. 7, 1-3) Онај који осуђује друге уподобљава се антихристу, јер краде суд Божји. Има много примера који показују колико је велик грех осуђивања. Навешћу један од њих.
Преподобни Исак Тивејски је приликом посете киновије видео брата који је пао у грех и осудио га је. А кад се вратио у келију Анђео га није пуштао и рекао је следеће: „Бог ме је послао да те питам: куда ћеш заповедити да оде пали брат којег си осудио: у пакао или у рај?“ Старац се ужаснуо и постао је свестан тежине греха осуђивања. Пао је пред ноге Анђела и са сузама молио за опроштај. Анђео је рекао: „Бог ти је опростио, али чувај се да не осуђујеш друге пре него што их Бог осуди.“
А ми грешни смо толико навикли да осуђујемо друге, да смо чак стекли навику да се не сећамо Божије забране и тежине греха.
Осуђивање је увек погрешно, јер ми не знамо разлоге онога ко греши, односно, шта га је подстакло да то учини. Ми видимо само грех ближњег, а покајање не видимо. „Господе, даруј ми да видим своја сагрешења и да не осуђујем брата свог!“
 
Старац Валаамског манастира.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *