СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ПИСМА ЈЕЛЕНИ АЛЕКСЕЈЕВНОЈ АРМФЕЉТ
 
21 Господ ти је по Својој милости дао да окусиш макар малу мрвицу како је благ Господ – сад си помало почела да схваташ шта значи царство Божије је у вама…
22 За време непријатности удуби се у Свето Писмо и свете оце и молитву, тада ћеш у искуству осетити мир и тишину у својој души…
23 Свети Јован Лествичник каже: „Немој да се ужасаваш ако и сваког дана падаш и не одступај од пута Божијег, већ стој храбро и без сумње, Анђео који те чува, поштоваће твоје трпљење.“…
24 Међутим, знак духовности се како пише свети Петар Дамаскин састоји у томе да човек види своје грехове као морски песак, то је душевно здравље…
25 Лоше је то што не умеш да ћутиш. Свети Арсеније велики се за многословље увек кајао, а за ћутање никада…
26 Настави да се молиш онако како се молиш. Исусова молитва и сећање на Бога, сећање на то да је Бог овде, да све види и све зна, су једно исто.
27 Кад будеш искушена бићеш искуснија. Према другима ћеш бити милостивија и снисходљивија према људским немоћима и сажаљивија према ближњима…
28 Преподобни ава Доротеј каже: „Није пијаница онај ко се једном напио, већ онај ко увек пије; и није блудник онај ко је једном пао у блуд, већ онај ко увек блудничи.“ Сразмерно с духовним знањем и казне су различите…
29 Благодат се не даје за труд, већ за смирење; колико се човек смири, толико благодат долази…
30 Грехове никад нећеш моћи да задовољиш: што их више храниш тим више хране захтевају…
31 Без смирења је врло тешко попустити другом, гордост увек инсистира на своме…
32 Господ допушта да се догоде невоље сразмерно нашој снази, ко какве може да понесе. Оне нас смирују. У нама постоји некаква самоувереност: својим силама желимо да напредујемо у духовном животу..
33 Добро је што стремиш ка молитви. Молитва је драгоценија од свега, али се и непријатељу најмање свиђа…
34 Како је тешко наћи једномисленог човека с којим се може искрено и отворено разговарати. Због своје гордости нисам стекао истомишљеника. Велико су благо светоотачка дела, зато их и читам свакодневно…
35 Не падај у униније, стражи, моли се Господу и моли Га за помоћ…
36 Да, тешко је разговарати с онима који се придржавају само слова, јер оно убија дух. С оваквим саговорницима се губи унутрашњи мир…
37 Човек не умире, већ само прелази у други, вечни живот. Тело је од земље, у земљу ће поћи, а душа је од Бога и отићи ће Богу…
38 Немаш само ти тренутке малодушности, сви људи доживљавају тешке тренутке, понекад човек хоће да виче из свег гласа…
39 Знаш да у теби има много рђавог? Не падај у очајање: Господ наш Исус Христос је дошао на земљу управо ради рђавих, каквом ти себе сматраш…
40 Најтеже од свега је спознати самог себе…
 


 
21
 
Без датума.
 
Најчаснија у Христу Јелена Акселевна!
 
Примио сам твоје писмо и одговарам на њега. Господ ти је по Својој милости дао да окусиш макар малу мрвицу како је благ Господ – сад си помало почела да схваташ шта значи царство Божије је у вама (Лк. 17, 21). У оваквом тренутку видљиви свет као да већ не постоји. Блажено стање ти је сад јасно; јасно ти је и због којих разлога нас оно оставља. Господ нека ти дарује мудрост.
Осуђивање је велико зло, они који осуђују бивају подвргнути Божијем суду и Господ таквим људима допушта да упадају у исте те грехове. Узрок осуде је непажљив живот. Завири добро у своје срце, колико ће се у њему разне трулежи наћи.
Наравно, добро би било да се духовни живот проводи под руководством духовног наставника, али неста светијех (Пс. 12, 1), а без наставника је врло опасно руководити се само књигама. То је исто као кад човек који није учио медицину у апотеци уместо корисних лекова узме отров. Међутим, не треба падати у униније. У темељ положимо митарево смирење и Господ ће по Својој доброти помоћи нама, грешнима, и избавиће нас од напасти на духовном путу, а за немоћи се кајмо, јер су се сви подвижници држали смирења и покајања.
Велики старац Пајсије Величковски је такође туговао што нема наставника, али он је као искусан у духовном животу, саветовао да се руководимо на следећи начин – да просто разговарамо с једномисленим братом и да заједно читамо књиге. Тако да је ваш кружок јако користан, јер ту долази до размене мишљења. Не треба се смућивати ако некад дође до несугласица, дешава се да чак и подвижници имају различита мишљења. Бог је један, а људи ка Њему иду с различитих страна. У таквим случајевима је врло драгоцен и користан једномислени сагворник. Преподобни Серафим Саровски је рекао: „Ако желиш да се изгубиш мир, поразговарај с човеком другачијег устројства.“ У искуству се тако и дешава: понекад разговараш с човеком и просто се одмараш, а поразговараш с другим и постаје ти тешко, чак и ако спориш с њим не налазиш шта да му кажеш, мислиш: само да што пре оде.
Имаш „Добротољубље“. Прочитај у другом тому преподобног Исихија „Беседу о трезвењу и молитви“. Тамо је јако добро изложена борба с помислима. Често завирујем у њу – просто не могу да се одвојим и никад ми не досади да читам, веома надахњује. Иако је његов савет неостварив ипак је корисно знати суштину духовног живота.
Ни твоје здравље није баш најзавидније, али немој да падаш у униније, поуздај се у вољу Божију, умрећемо, ако не данас, оно сутра. Иако мало пушиш боље је да уопште не пушиш, дуван је за тебе штетан.
Ево шта сам приметио: велика је грешка и немоћ да се много трудимо да продужимо свој живот. Живот и смрт су у Божјим рукама и Господ је рекао: Тражите пре свега царство Божије и истину Његову и све ово ће вам се придодати (Мт. 6, 33). Наша брига и тежња треба да буду за то да се живи по заповестима Божјим и да се срце очисти од страсти.
Писао сам ти: не узрујавај се. Ово се односи на то да не тежиш ка највишем пре времена. Све бива у своје време. Ако место буде припремљено испуњавањем Божјих заповести, доћи ће и оно добро стање, али кад не очекујемо. Наша ствар је да се трудимо, а све остало већ зависи од благодати. Још ћу истаћи: ако будеш осуђивала неће ти доћи сузе и умилење. Нека те Господ упути и чува.
На тебе и маму призивам Божји благослов.
 
Схиигуман Јован.
 
22
 
14. мај 1947.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
 
О твојим бригама и препиркама с Борисом Ивановичем и осталима могу да кажем следеће: док наш душевни бродић плива у овоземаљском мору, увек ће бити подвргнут променама времена: час је киша, час је ведро, а понекад се подиже јака бура, а може да се деси и да будеш избачена на подводну стену или обалу. Другачије не може ни да буде у овој долини плача. Тек у будућем животу неће бити промена.
Кад смо подвргнути страстима – говорим о уображености, таштини, гневу, лукавству и демонској гордости – под њиховим утицајем мислимо да су сви људи криви и рђави. Међутим, немамо заповест да тражимо од других људи љубав и правичност, већ смо сами дужни да испуњавамо заповест о љубави и да будемо правични. Ипак, не падај у униније; за време непријатности удуби се у Свето Писмо и свете оце и молитву, тада ћеш у искуству осетити мир и тишину у својој души. Ма колико да размишљамо својим разумом без Божије помоћи не можемо да се умиримо, а ни друге не можемо да умиримо.
Путовао сам парабродобом другом класом. Кад сам седео у трпезарији било ми је занимљиво да посматрам како људи живе и сетио сам се речи светог Јована Богослова: Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надмјеност живљења (1 Јн. 2, 16) и ово се оправдава на сваком кораку и види се само таштина и гордост и у овом ковитлацу се врти цео многометежни свет са својим прелестима. Свети Исак Сирин је рекао: „Свет је ласкавац и варалица“; и то ћеш схватити тек онда кад будеш одлазила у вечност.
На све вас призивам Божји благослов.
 
С љубављу у Христу,
многогрешни схиигуман Јован.
 
23
 
30. август 1947.г.
 
Христос посреди нас!
 
Пишеш да се живећи у келији може више нагрешити него живећи у свету, да човек више може бити обузет светом и да постане расејан. То је тачно, наравно, и може се навести много и ових и оних примера, али је у корену монаштво или иночество осамљивање. Свет је за мирјане, а манастир је за иноке. Све треба да буде на свом месту. Данас је манастирски живот потекао другим током. На Старом Валааму схимници су живели посебно и нису ништа радили, већ су само стајали на црквеним службама и у келији су се молили ко је како умео.
Али, сад ме смућује то што ја који имам схиму идем на посао и путујем градовима, а ако се негде због људске немоћи спотакнем духовни разум се не чуди. Свети Јован Лествичник каже: „Немој да се ужасаваш ако и сваког дана падаш и не одступај од пута Божијег, већ стој храбро и без сумње, Анђео који те чува, поштоваће твоје трпљење.“ Навео сам ову изреку светог оца да не бисмо падали у униније, ако се пољуљамо у некој добродетељи. Диван је Бог у светима Својим. Велико благо су оставили нама грешнима; њихова дела су као живоносни фластер на ране.
 
Схиигуман Јован.
 
24
 
17. октобар 1947. г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
 
Јако ме чуди одакле су ти се појавиле мисли да трпим невољу? По Божијој милости засад живим добро. Немој веровати својим мислима, оне су од лукавог духа да би пореметиле твој унутрашњи мир. Жалиш се да се твој живот ни за длаку није поправио. Духовни живот је као телесни раст: човек сам не примећује да расте. Међутим, знак духовности се како пише свети Петар Дамаскин састоји у томе да човек види своје грехове као морски песак, то је душевно здравље.
Ако је саветник неискусан у духовном животу он ће само упропастити ствар. Сад имаш руководство у књигама о духовном животу, ето и црпи отуда живоносну духовну воду. Увек можеш да ми пишеш једноставно како ти дође, и колико могу ја ћу ти одговорити.
Отац игуман јако слаби, ускоро ће се и његова свећица угасити. Спрема се добро, често га причешћујем, потпуно је свестан и миран.
На маму и вас призивам Божји благослов.
 
Ваш недостојни самолитвеник,
схиигуман Јован.
 
25
 
27. октобар 1947.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
 
Немој превише да се издвајаш од других. Идеш на имендане, и иди, само и тамо буди пажљива, сећај се присуства Божијег. А да поделиш отворено с неким осећања, код вас тамо нема одговарајућих људи који би могли бити корисни, а неискуснима се не сме говорити, могу да упропасте ствар. Свети Петар Дамаскин је рекао: „На почетку сам много страдао од неискусних саветника.“ Немој се чудити што те људи понекад чудно гледају кад им говориш, јер имају различита схватања од тебе. Буди мудра, говори у складу с њиховим устројством.
Лоше је то што не умеш да ћутиш. Свети Арсеније велики се за многословље увек кајао, а за ћутање никада.
Пишеш да је сећање на смрт велика добродетељ. Свети Јован Златоуст се молио да му буде даровано сећање на смрт. Сећање на смрт је дар Божји. Негде је речено: „Не заборави последње твоје и никад нећеш згрешити.“
Нека те Господ чува, духовно чедо.
 
Схиигуман Јован.
 
26
 
29. октобар 1947.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
 
Настави да се молиш онако како се молиш. Исусова молитва и сећање на Бога, сећање на то да је Бог овде, да све види и све зна, су једно исто. Немој да тежиш ка нечем вишем као што су: умилење и сузе. Ово долази онда кад то не очекујемо, наравно, по Божијој милости. И то је добро што уз свој активан живот: уз бављење књиговодством и кућне бриге – имаш тежњу ка молитви. Не чуди се што ниси могла да отвориш уста с познатом личношћу; и ја осећам то стање. То се дешава чак и светим оцима. Прочитај код светог Касијана у 23. глави на стр. 187 десети ред одозго па надаље.[1] Нека те Господ упути.
Обрадовале су ме твоје последње речи: „Нема у мени никакве смутње, већ је тихо.“ По речима светих отаца тако и треба да буде. Ако се пољуљаш у некој добродетељи, не треба да дрхтиш, ако си пао устани, опет си пао и опет устани и тако до последњег смртног часа. Слава, Господе, милосрђу Твом, велико је Твоје благо, које си дао нама грешнима, покајање, јер ниси сишао на земљу ради праведних, него ради нас грешних.
Јер црпили су чисту воду, а жаба је упала неочекивано; треба да се избаци напоље и живоносна вода ће остати чиста. Радује ме што си почела да схваташ у корену шта је духовни живот. Велико је благо што су нам свети оци оставили своје савете који су у искуству испробани. Чешће отварај њихове књиге.
У манастиру је засад све у реду, живимо уобичајеним манастирским животом, а шта нас чека у будуће – нека буде Господња воља у свему. Ето, говорим о текућем спољашњем животу, а главно је да сваког од нас и неизбежно очекује смрт и овај наш пролазни живот је пут ка вечности и припрема за њу. Господе, помози нама, грешнима, да Ти угађамо и даруј нам хришћански крај.
Господ милошћу Својом нека чува вас и маму.
 
Ваш самолитвеник
схиигуман Јован.
 
27
 
Без датума.
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Јелена!
Христос посреди нас!
 
Врло сам задовољан што осим о својим осећањима пишеш и о другим предметима. Јасно ми је све што си изложила у писму, потпуно сам свестан да се много секираш. Шта да се ради, потрпи и моли се, уз Божију помоћ помало ће слабити твоја унутрашња смутња. Кад будеш искушена бићеш искуснија. Према другима ћеш бити милостивија и снисходљивија према људским немоћима и сажаљивија према ближњима. Не чуди се, не смућуј се непотребно – јер људи смо, носимо тело и ђаво нас искушава. Види 46. беседу преподобног Исака Сирина.
Наравно, Њута и ти сте различите, не треба да будеш претерано отворена с њом. Спасење се састоји у многим саветима, али не са многима: неискусни саветници ће само нашкодити и повећати невољу. Нека ти Господ подари мудрост. С Ином можеш све да делиш, зато што је она доживела различите невоље, а сад се она и њен супруг труде у молитви, нека им Господ помогне да наставе свој труд. Њен Тит је почео пажљиво да чита светоотачку литературу. Пошаљи му на читање књижицу „Морално учење“ светог Исака Сирина, јер је у њој систематично изложен духовни живот. Ако имаш пошаљи још писма о духовном животу епископа Теофана. За њега је корисно да прочита. Ако је немаш, напиши ми, послаћу му своју. Мислим да му је као писцу корисно да прочита Златоуста. Шта ти мислиш?
Нека ти Господ Својом милошћу помогне, чедо, да добродушно подносиш све своје унутрашње и спољашње смутње. Пиши ми чешће.
Нека Господ чува тебе и маму.
 
Ваш самолитвеник,
схиигуман Јован.
 
28
 
5. децембар 1947. г.
 
Најбогољубивија слушкињо Божија Јелена!
Христос посреди нас!
 
Нисам вичан светској љубазности, а и не желим да се учим томе, јер је скоро сав мој живот потекао у манастиру. Наш живот је другачији, и љубазност је другачија, само ако инок правилно учи по уџбеницима светих отаца. Имала си велику секирацију, то сам добро знао и додао сам патроним, мислио сам да ће бити топлије, а због мог незнања испало је обрнуто. Сад ти је јасна моја намера, а не речи. А пошто је наше пријатељство чисто духовно, никакве случајности које се уплићу не могу да му нашкоде или да га помуте.
Писао сам ти да се не одвраћаш од З.Л., да се не би развила у теби мржња према њој – сачувај Боже. Нема потребе да често идеш код ње, боље испуњавај пету заповест. Епископ Петар каже, наравно, на основу светих отаца, по чему се може препознати да су грехови опроштени; погледај код преподобног Исака Сирина на 76. страници доле.[2] Међутим, немој да те то смућује, то се више односи на оне који су већ савршени. Не губи из сећања 46. главу из књиге истог овог преподобног. Господ нам је знајући нашу немоћ дао свакодневно покајање до гроба. Преподобни Јован Лествичник пише: „Често старе навике на мучан начин савладавају оне који оплакују своје грехове; и ово није чудно. Беседа о судбинама и падовима је за нас тешко схватљива и ниједан ум не може да је појми.“ Још каже: „Не ужасавај се ако сваког дана падаш и не одступај од пута Божијег, већ стој храбро, и без сумње Анђео који те чува поштоваће твоје трпљење.“
Преподобни ава Доротеј каже: „Није пијаница онај ко се једном напио, већ онај ко увек пије; и није блудник онај ко је једном пао у блуд, већ онај ко увек блудничи.“ Сразмерно с духовним знањем и казне су различите. Према ономе ко тежи ка добродетељи и пада треба показати снисходљивост, јер он није тежио ка греху и случајно је пао у искушење. А за онога ко не тежи ка добродетељи потребна је строга казна да би се уразумио и да би тежио ка добродетељи. Тако и то што си ти једном пала у немоћ заслужује снисхођење, то је просто ситница. Најпре ће бити да те смућује гордост: „како сам то дозволила!“ Нека Господ чува тебе и маму.
 
Схиигуман Јован.
 
29
 
1947.г.
 
Поштована у Христу Јелена Акселевна!
Христос посреди нас!
 
Твоје писамце сам добио и одоварам на њега. Само, немој моје савете да сматраш за заповест или закон, већ за обичан савет. Можеш и да их не прихватиш, ако видиш да нису у складу са Светим Писмом и с поукама светих отаца. Немој да се секираш, немој да тежиш ка вишем пре времена. Скокови су у духовном животу неумесни, треба да постоји стрпљива постепеност.
Делимично си већ почела да уочаваш шта за тебе није корисно: световне књиге, политика и посете без потребе – да, све ово заиста шкоди пажњи. Твој начин борбе са страстима је исправан. Бори се с оним страстима које уочаваш у себи, само не само својом снагом, већ уз Божију помоћ, али посебну пажњу обрати на главну страст, која те највише напада. Знај још да наш треба да буде уложени труд, а успех зависи од благодати. Благодат се не даје за труд, већ за смирење; колико се човек смири, толико благодат долази. Да ли ћемо се одржати у добродетељи такође не зависи од нас, већ од благодати.
Још треба да знаш: човек не може бити у једном устројству – промене су као у природи. Лепо је бити на Тавору, али понекад човек мора да буде и на Голготи. Пажљив и разуман налази много повода да то схвати. О томе добро говори свети Исак Сирин у 46. беседи.
Пишеш: „Мало је наде да ћу доспети тамо где ћете Ви бити.“ Ове речи повуци, нама је непознат суд Божји, не знамо ко ће куда доспети. Добро је што си се помирила с Антонином. Увек тако ради, иако с твоје стране није било повода за свађу.
Оптински старци су духоносни, они су задојени светоотачким духом, ја их веома поштујем и према њима се односим са страхопоштовањем.
У закључку ћу рећи: Носите бремена један другога и тако испуните закон Христов (Гал. 6, 2). Што не желиш себи немој да чиниш другима – то је златно правило. Подсећај себе на смртни час, никога ни због чега не осуђуј; сама ћеш пасти у исте оне грехове за које осуђујеш друге, другачије не бива. На маму и тебе призивам Божји благослов.
 
Схиигуман Јован.
 
30
 
20. децембар 1947.г.
 
Најбогољубивија Јелена Акселевна!
 
Непотребно се смућујеш због свог малодушног писма. Људи смо и расположења су променљива. Добро је што пишеш о својим осећањима; мене то не смућује, већ ми се, напротив, свиђа кад све пишеш; пиши просто одреда сва своја осећања. Уобразиља и сећање су само унутрашње осећање, понекад човека некадашњи догађаји тако подсете на себе као да га неко удари чекићем по глави. Овде је потребна пажљива молитва с трпљењем. Сећање треба вежбати читањем светог Јеванђеља и дела светих отаца, једном речју, треба да ум не буде празан. Мисли о некадашњим догађајима треба заменити другим мислима и постепено ће некадашње успомене бити истиснуте, и тугаљивост ће проћи: два господара не могу да живе заједно.
Грехове никад нећеш моћи да задовољиш: што их више храниш тим више хране захтевају. Они личе на пса који је навикао да долази и да лиже тезгу с месом, а чим узмеш штап и отераш га, он више неће ни прилазити тезги. Свети апостол каже: Дакле, пазите добро како живите (Еф. 5, 15) и још: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном (Флб. 3, 13).
Отац Ксенофонт се вратио. Срећно је прошао границу, у Сердобољ је ишао пешке, 30 врста су га радници превезли аутомобилом. У Сердобољу је дошао у пристаниште, питао је кад иде параброд за Валаам. Рекли су му: „Недељом.“ Није имао регистрацију, ухапсили су га и затворили, био је у затвору преко месец дана, било је разних испитивања, онда су га послали у Петрозаводск. Такође су га затворили, опет су била испитивања. На крају су га под стражом спровели до границе, предали финској полицији, а она га је послала у манастир. Отац економ га је сачекао на станици и довео у манастир. Ипак су га угњавили, 15 пута су га испитивали, сад више неће пожелети да иде на Валаам. Црква у Сердобољу је отворена, у њој се служи. Рекли су му: „Овде се свештеник поштује.“ Да је прво отишао код свештеника можда би све испало другачије.
Једна мени позната дама ми је послала дугачко писмо, пише да је Исусова молитва почела да се прима. Каква радост што и у свету има молитвеника. Била је у Немачкој, сад ће 20. децембра преко Шведске отићи у Јужну Америку. Срећан јој пут, нека јој је Господ у помоћ. Ево, чедо, хајде да се и ти и ја више бавимо молитвицом, по угледу на поменуту даму. Господе, помози и нама.
Сад си се навикла на свој посао, не треба да размишљаш о њему; испуњавај своје памћење молитвом и богомислијем. У добар час, почињи – без молитве ће живот бити праћен многим уздасима. Кад се навикне на молитву срце ће се развеселити и умирити – то је блажено стање. Повремено још овде на земљи молитвеници окушају будуће блаженство.
 
Ваш самолитвеник,
схиигуман Јован.
 
31
 
23. децембар 1947. г.
 
Најчаснија у Христу Јелена Акселевна!
 
Није страшно што си тати одговорила мало грубље, у таквом расположењу се може рећи једино истина. Ту је била само размена мишљења и ништа више, не треба да се секираш због тога. Пала ми је на памет следећа мисао: за писца је корисно да се упозна с делима Златоуста. Као прво, тамо ће наћи мноштво корисних мисли за своје дело, као друго, смириће се због китњастог стила светог оца. Наравно, код Златоуста је написано јако китњасто. Ономе ко се упознао с аскетским делима светих отаца и ко се бави непрестаном молитвом Златоуст ће изгледати помало досадно.
Без смирења је врло тешко попустити другом, гордост увек инсистира на своме. Још, како се прецизно обистињује Свето Писмо: Каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити (Мт. 7, 2). И ово се увек оправдава. Једном сам у шали рекао: „Отац Јустинијан је из Куопија путовао три дана и три ноћи,“ а и сам сам промашио своју станицу када сам путовао од вас. Ко другог осуђује због нечега обавезно сам пада у исто то. Другачије и не бива. „Господе! Даруј ми да видим своја сагрешења и да не осуђујем брата свог.“
 
Схиигуман Јован.
 
32
 
30. децембар 1947.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена Акселевна!
Христос посреди нас!
 
У свом последњем писму понављаш своје секирације. Међутим, сад се то, хвала Богу, завршило. „Да није невоља, не би било ни спасења,“ рекли су свети оци. Од невоља има две користи: прва је усрдност ка Богу и захвалност од све душе; друга је – оне избављају од испразних брига и забринутости. Из светоотачких дела се види: свети оци су попут нас такође падали у униније и малодушност, чак су осећали оно што нису хтели да напишу да не би смутили и довели у очајање нас неискусне у духовном животу. Наравно, Господ допушта да се догоде невоље сразмерно нашој снази, ко какве може да понесе. Оне нас смирују. У нама постоји некаква самоувереност: својим силама желимо да напредујемо у духовном животу, а у невољама се управо и учимо смирењу, учимо се томе да наши напори без Божије помоћи не постижу циљ. Од нас се захтева труд на добродетељи, а успех у добродетељи већ зависи од благодати и Бог благодат даје управо само смиренима, а без прилике за смирење човек се неће смирити.
Духовни живот је мудар. Свети оци су га до танчина објаснили у својим делима, а њихова дела се највише спознају животом. Ако сам будеш радио, чистио срце од страсти, све ће бити јасно и разумљиво. Преподобни оци, молите Бога за нас, грешне, и отворите наш мали разум да схватимо ваша дела.
Пишеш да „посао одвлачи молитву“. Приликом обављања посла имај сећање на Бога, то је такође молитва. И добро је што имаш тежњу ка духовном животу, ка молитви, то је већ половина спасења, а даље ће ти Бог помоћи, само не падај у униније и малодушност. Нека ти је Господ у помоћ. Још пишеш да „ниси ни почетак положила“. Ово осећање је добро, то је пут ка смирењу. У духовном животу тако и јесте по закону духовног знања: што се човек више приближава Богу, тим више види себе као непоправљивог и грешног. Сачувај Боже, да човек себе види као праведног.
 
Ваш самолитвеник, с љубављу у Христу,
схиигуман Јован.
 
33
 
13. јануар 1948.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
 
Моле те да помажеш у цркви. Бог те благословио, потруди се. У стара времена су се овакве трудбенице називале ђаконисе. Наравно, имале су још много других обавеза, а од тебе је и ово довољно. Немој да се секираш што не можеш да чујеш службу. Преподобни Макарије пише: „Труд се рачуна онима који се моле, а молитва онима који раде.“ Ето, видиш, укупно испада целина. То сам написао својим речима по сећању; ако имаш књигу преподобног Макарија прочитај трећу главу.
Добро је што стремиш ка молитви. Молитва је драгоценија од свега, али се и непријатељу најмање свиђа. Он прави многе сметње, али га се не треба плашити. Господ даје молитву ономе ко се моли. Бог те благословио, труди се, моли се.
Молитва је главна ствар у духовном животу. Притом треба стицати и друге добродетељи, искорењивати страсти. Прочитај 9. главу преподобног Макарија у првој беседи о чувању срца.
 
Схиигуман Јован.
 
34
 
Нови Валаам,
12. март 1948.г.
 
Достојна поштовања у Христу Јелена!
Христос посреди нас!
 
Данас је петак трапаве седмице. Био сам на бденију и пишем ти своје утиске: на служби се славе и хвале преподобни оци, који су заблистали у испосништву, помиње се њихов труд: кротост, незлобивост, целомудреност, смирење, искреност, простодушност, отвореност, трпљење, непрестана срдачна молитва. Ако се наброје њихове добродетељи, треба исписати цео овај лист, све чак неће ни стати, а и ја немам довољно памети. А с чим ћу ја изаћи на Суд Божји? Јер, живим у манастиру 52 године, а шта сам стекао за будући живот? Господе, смилуј ми се и помози мени, грешном, да макар на крају свог живота положим добар почетак! Преподобни оци, молите Бога за мене, грешног!
Из црквене управе засад нема никаквих одлука. Не зна се како ће они решити ову ствар. Браћа се секирају.[3] А ја сам по Божијој милости миран. Касније ћу ти написати како се све то завршило. Трудим се да се држим по страни од свега и клоним се свих разговора. Нека у свему буде воља Господња.
Ах, Јелена, како је тешко наћи једномисленог човека с којим се може искрено и отворено разговарати. Због своје гордости нисам стекао истомишљеника. Велико су благо светоотачка дела, зато их и читам свакодневно. Нека Царица Небеска чува тебе и маму Својим Покровом.
 
Многогрешни схиигуман Јован.
 
35
 
14. април 1948.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
Мир ти и Божји благослов!
 
Не падај у униније, стражи, моли се Господу и моли Га за помоћ. Ако некад нешто помало грубо кажеш мами, шта да се ради, не падај у малодушност, јер ниси Анђео, а човеку је својствено и да се разгневи. Ипак, труди се да носиш њене немоћи и Господ ће понети твоје немоћи. Не секирај се што те понекад нападају плотске помисли. Само Господња благодат може да ослободи од њих. Међутим, треба да знаш: оне ће подсећати на себе све до гроба, ни старост није слободна од њих.
Да, духовни живот је сложен, он захтева дубоко смирење и трпљење; разумом се не може схватити, он се поима само искуством и схватају га само они који се труде да живе по савету светих отаца. Ако те неко замоли за савет одговарај оно што знаш, помоливши се претходно у себи и уздај се у вољу Божију.
Л.Розе је духовно дојенче дете, њу треба хранити млеком. Стрпљиво слушај шта она говори, лакше јој је кад све каже. Реци јој да не обраћа пажњу на друге и да не гледа на њихове недостатке, јер ће сваки човек сам за себе дати одговор Богу. Нека се сами разабирају у својим стварима, а нема заповести да се од других захтева љубав и исправан живот. Нека се о другима побрине онај ко је за то постављен по Промислу Божијем.
Данас су били избори, за настојатеља је изабран о.Јероним. У души ми је драго што ме је Господ избавио јарма настојатеља.
На тебе и маму призивам Божји благослов.
 
Схиигуман Јован.
 
36
 
26. јун. 1948.г.
 
Достојна поштовања у Христу Јелена!
Христос посреди нас!
 
Чекао сам те у четвртак и коњић је био послат до раскрснице. Очекивана није дошла. У суботу сам такође хтео да пошаљем коња, кад одједном добијам писмо да не можеш да допутујеш. Шта да се ради, потрпи и уздај се у вољу Божију у свему, не на речима, већ у осећању срца. Потпуно саосећам са твојом секирацијом, увек се молим за твоје здравље и за твоју срећу, и молим Божију помоћ, нека ти је Господ у помоћ и нека те чува.
Кад дођеш у град и кад будеш ишла на посао твоја унутрашња секирација ће постепено нестати, тако је. Иако ниси дошла у манастир, молитвено ћемо општити и разговарати у писмима. Умируј своју маму колико имаш снаге ради Бога и носи њене немоћи, тада ће и Господ понети твоје немоћи.
Да, тешко је разговарати с онима који се придржавају само слова, јер оно убија дух. С оваквим саговорницима се губи унутрашњи мир. Ако будеш говорила о духовном треба да будеш мудра да прекинеш разговор с њима. Због своје гордости или духовног слепила просто не могу да схватим – немам саветника међу нашим братством, немам онога с ким бих могао отворено да поделим осећања. Волим да читам свете оце, јер су они руководиоци у царство небеско, до танчина разобличавају страсти и показују начин борбе с њима. Читам, дивим се и одушевљавам њиховим учењем – просто не могу да се одвојим од књига. Трудим се да се клоним разних разговора.
Између тебе и Марије Владимировне не може бити отворених разговора, јер сте различите. Нека би јој Господ помогао да носи тежак крст, зар је лако дадиљати унуке? Имам чај, и харингу имам, купио сам три килограма путера – ето како схимник живи, није схимник него чревоугодник. Понекад ми долазе помисли да живим строже, да се задовољавам само оскудном трпезом, а онда мислим: „Сачувај здравље, помажи браћи.“ Ето, тако и варам себе, нерадни схимник.
Због своје лењости трудим се да уз Божију помоћ колико могу живим унутрашњим животом, да се споља не издвајам, трудим се да стрпљиво подносим своје грешке, и бар понекад прекоре и подсмехе у благој форми. Дешава се да ми неко иза леђа лоше говори. Трудим се д будем глув и нем, не показујем ни изгледом да сам незадовољан онима који ме вређају. Све делим само с тобом, и то не ради похвале, већ да изразим своја осећања.
Ускоро ће почети косидба, ићи ћу на косидбу. У души ми је веселије кад радим с браћом, и лакше се долази до сапоспознаје, јер овде за њу има много повода.
 
Онај који вас се увек сећа,
схиигуман Јован.
 
37
 
3. јануар 1949.г.
 
Господе, благослови!
Најчаснија у Христу Јелена!
Христос посреди нас!
 
Хвала Богу, преживела си тешко време. Немој да се секираш око тога како да уредиш свој живот на други начин, препусти се вољи Божијој и моли се. Време ће постепено све уредити. Добро је што ниси правила даћу, и без даће си имала много бриге. Наравно, тешко ти је било да видиш и доживиш смрт твоје драге мамице, и раније си имала прилике да биваш поред људи на умору. Међутим, смрти су различите. Игуман Маврикије Валаамски се са смрћу борио 40 дана, а јеромонах Јеренеј – 60 дана. Јуче смо сахранили монаха од 74 године, умро је изненада: пре ручка је радио, после ручка је остао сам у келији. Кад су други дошли у келији, он је лежао поред стола, предао је душу Богу.
Човек не умире, већ само прелази у други, вечни живот. Тело је од земље, у земљу ће поћи, а душа је од Бога и отићи ће Богу. А тамо је већ Његова света воља – кога ће где да одреди, по делима сваког. Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе (Пс. 33, 22). Немој много да узимаш на себе да читаш, труди се да на послу све обављаш ваљано. Ако време дозвољава, прочитај по главу из Јеванђеља, апостолских посланица и катизму, или чак једну „Славу“. Свето Писмо је важније од канона.
Нека те Господ чува!
 
Схиигуман Јован.
 
38
 
31. јануар 1949.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
Христос посреди нас!
 
Ево ти мог савета: одбиј молбу даме која те је замолила да поразговараш с њеним мужем. Нека се они сами расправе, јер ти не знаш узроке, а и не треба да сазнајеш породичне неспоразуме. Ми, духовници, морамо да слушамо приче о различитим породичним непријатностима, наравно дужни смо и да посаветујемо колико можемо. Добро си урадила што си је посаветовала да се моли, и сама се помоли, али поново одбиј молбу да разговараш с њеним мужем и да му било шта саветујеш. Нека ти Господ дарује мудрости.
Добро је што се трудиш да не размишљаш о мами. Трпи и моли се, са временом ћеш је се само ретко сећати. Немаш само ти тренутке малодушности, сви људи доживљавају тешке тренутке, понекад човек хоће да виче из свег гласа.
Ми не можемо да знамо било шта поуздано о људским судбинама у загробном животу: то је Његова света воља. Међутим, нема сумње и не може бити да православна душа која верује у заслуге Господа Исуса Христа оде у пакао. Твоја мама је верујућа, ја не сумњам у њено спасење, али се степени блаженства, наравно, дају по заслугама сваког човека. Како је рекао свети апостол: Слава је различита: друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда (1 Кор. 15, 41). Ако нека грешна душа доспе у пакао, света Црква се моли за такву душу и Господ је ослобађа паклених мука. Ја, грешан, верујем у црквене молитве.
Нека те Господ чува!
 
Твој самолитвеник,
схиигуман Јован.
 
39
 
28. фебруар 1949.г.
 
Осетио сам сву твоју секирацију. Нека те Господ укрепи у свему. Врло је добро и духовно што се трудиш да не угађаш људима и да поступаш по савести, од таквог устројства стичеш душевни мир.
Знаш да у теби има много рђавог? Не падај у очајање: Господ наш Исус Христос је дошао на земљу управо ради рђавих, каквом ти себе сматраш. Замолимо Господа за помиловање и Он ће се смиловати нама грешнима по Свом милосрђу. Амин.
Не чуди се што у усамљености осећаш униније и тугу, јер ове мисли посећују усамљене. Понекад човека нападну тако да се просто изгуби и не зна чега да се прихвати, просто хоће да виче из свег гласа. Свети оци су ово такође осећали.
Што се тиче светоотачких књига и тога како их треба читати добро саветује епископ Игњатије. Имаш ту књигу – „Дарови савременом монаштву“. Прочитај је, а и мени пошаљи, код нас у библиотеци је нема. Још пошаљи „Морално учење“ светог Исака Сирина малог формата.
Твој самолитвеник,
схиигуман Јован.
 
40
 
25. март 1949.г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
 
Најтеже од свега је спознати самог себе. Талентована диригенткиња је умела да управља хором, има добар глас, може нешто лепо да издекламује, па и поуку да каже, и још је, на несрећу, хвале. Како притом да не почне да уображава: „Нисам као остали.“? И њена писма су патетична. Наравно, дивила се својим мислима. То се види по њеном писму. А писмо је у суштини врло глупо и осећа се да човек уопште није упознат с унутрашњим животом. Није могла да прими оно што је рекла о једином потребном.
Написао сам јој и доказао на основу светих отаца да она пушта уобразиљи и фантазији на вољу и да погрешно на основу човекове спољашњости доноси закључке о унутрашњем животу и на ову тему сам морао опширно да напишем у писму и да објасним различита осећања, али она није могла или није хтела да схвати. Ћутке је прочитала дугачко писмо, задржала се само на ономе што је погодило њено високо мишљење о себи и написала ми је дугачко збркано писмо под утиском увреде. Пратила ме је осам врста, разговор с њом ми је тешко пао. Нека јој је Господ у помоћ. У општежитију у Јарвену њихово слово просто убија дух, и они се јадни муче. Нека им је Господ у помоћ.
О твојим сузама: види из ког извора теку. Чини ми се да су од туге… Ипак, не шкоде, јер после бива лакше.
 
Схиигуман Јован.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. „Сећам се да некима који су с јецајима и сузама молили поуке уз сву жељу никако нисам могао да пренесем такву поуку и не само да нисам имао мисли, већ ни реч тако нисам налазио како да их пустим да иду чак и с малом утехом. Из овога се јасно види да по достојанству и усрдности оних који слушају благодат Господња даје реч онима који говоре.“
  2. Ава Исак Сирин „Подвижничке беседе“ М., 1993. г. Беседа 18.: „Питање. Неко је био упитан: кад човек сазнаје да је добио отпуштење својих грехова? Одговор. И онај ко је упитан одговорио је: кад осети у својој души да је оно што је учињено омрзнуо од свег срца, да је омрзнуо грехова и кад очигледно да себи усмерење супротно некадашњем. Овакав се узда да је добио од Бога остављење грехова као онај ко је већ омрзнуо грех по сведочанству савести, какво је стекао у себи, по апосотлској речи: неосуђена савест је сама себи сведок (Рим. 2, 15).
  3. Има се у виду питање о преговорима који се тичу потчињавања Московској Патријаршији.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *