СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу

 

 
ПИСМА ЈЕЛЕНИ АЛЕКСЕЈЕВНОЈ АРМФЕЉТ
 
1 Молитва је најтежи подвиг и она је до последњег даха везана за труд и тешку борбу. Ипак Господ по Свом милосрђу молитвенику повремено даје и утеху да не би посустао…
2 Добро је што упражњаваш Исусову молитву… Немој се усуђивати да молиш Господа за непрестану и умно-срдачну молитву према којој тежиш…
3 Наш труд треба да се састоји у тежњи ка свакој добродетељи, а успех већ зависи од Божије благодати, а Бог благодат не даје за труд него за смирење…
4 Смиравај се и не веруј себи док не легнеш у гроб… Ако имаш житија светаца саветујем ти да их читаш: она врло надахњују и многоме уче.
5 Да, унутрашње стање не треба откривати чак ни духовнику ако он не води исти такав унутрашњи живот.
6 Свети оци пишу: онога ко није очистио своје срце од страсти, а тежи ка њиховој спознаји задесиће гнев Божји.
7 Што се тиче твог молитвеног правила, сама буди мудра, само да не буде у ветар – само да испуниш – труди се да пажљиво изговараш молитве. Зар није боље да се скрати правило, него да га човек испуњава с негодовањем и да буде његов роб? То није моја мисао, већ светог Исака Сирина…
8 Свети оци свако добро дело приписују молитви.
9 Смућује те то што видиш да си врло слаба у духовном животу, а не идеш унапред, већ у назад. А да ли ти то хоћеш да видиш себе исправном у свему?
10 Чешће читај „Невидљиву борбу“, тамо ћеш видети себе до танчина.
11 Не плаши се што у теби нема страхопоштовања за молитву. Добро је и спасоносно то што примораваш себе да се молиш.
12 У недељу пред Велики пост после вечере је била пауза од пола сата, а у седам сати су се сви монаси окупили у цркви…
13 Чедо, не падај у униније, приморај себе на молитву и по Божијој милости сва твоја устрептала унутрашња прљава мочвара ће се смирити и биће тиха и спокојна.
14 Срдачно се захваљујем за икону преподобног Серафима. Созерцавам његово житије и анализирам свој празни живот. Мука ми је, понекад ми дође да чупам косу због свог нерада…
15 Волим да шетам сам, волим природу, ма где да погледам све ме поучава и теши, свако дрвце и сваки жбунић…
16 Добро је што не волиш да разговараш о црквеним стварима; овакви разговори веома ометају унутрашњи живот, а политика је такође штетна…
17 Ако можеш да набавиш књигу светог Касијана Римљанина светујем ти да је прочиташ, нарочито његове „Разговоре“…
18 Волиш да читаш житија светаца. И читај их, она нас грешне врло надахњују…
19 Тежи, чедо, смирењу, и не веруј себи док не легнеш у гроб. Није у нашој власти да се одржимо у добродетељи; то је ствар благодати, а благодат чува управо због смирења…
20 …знај: ма куда да одеш понећеш са собом свој унутрашњи хаос и тамо ћеш срести људе, а не Анђеле, а Царство Божије није напољу, већ је у нама…
 


 
1
 
4. август 1939. године
 
Најбогољубивија Јелена!
 
Примио сам твоје поштовано писамце и из њега се види да си почела да се бавиш унутрашњим духовним животом. Нека те Господ упути! Исправна је твоја опаска да „од молитве ништа не треба очекивати“. У молитви се треба придржавати мишљења о својој недостојности и ако се појаве топлина и сузе, човек не треба да има неко високо мишљење о себи; нека долазе и одлазе без наше принуде, али немој негодовати кад престају, јер другачије и не бива.
Молитва је најтежи подвиг и она је до последњег даха везана за труд и тешку борбу. Ипак Господ по Свом милосрђу молитвенику повремено даје и утеху да не би посустао. Сама молитвено одреди своје душевно правило, узми у обзир време; у овоме неће бити самовоље, само ти не саветујем да узимаш много, да не би робовала правилу и да би избегла ужурбаност.
 
Молим благослов Божји за тебе.
 
Схиигуман Јован
 
2
 
4. октобар 1939.г.
 
Најбогољубивија Јелена!
 
Добро је што упражњаваш Исусову молитву. Свети оци су молитву називали царицом добродетељи, јер ће она привући и остале добродетељи. Међутим, колико је узвишена, толико и велики труд захтева. Преподобни Агатон каже: „Молитва је до последњег даха везана за труд и тешку борбу.“
Ти испуњаваш по 100 ујутру и увече; толико је за тебе довољно, само се труди да испуњаваш с пажњом, немој да те збуњује што је притом у твом срцу сувоћа, већ приморавај себе; само држи пажњу, као што сам ти говорио, у горњем делу груди. Труди се да на послу и у присуству других људи умно ходиш пред Богом, односно да имаш сећање на Бога, да је Он ту. Ако те у умилење више доводе псалми и акатисти, читај их, ако имаш времена.
Немој се усуђивати да молиш Господа за непрестану и умно-срдачну молитву према којој тежиш – овакво стање бива само код малобројних, „једва да ће се од хиљаду наћи један човек“, – рекао је свети Исак Сиријски, и такву духовну меру по благодати Божијој људи достижу због дубоког смирења. Немој да тежиш ка срдачној топлоти – она долази без нашег тражења и очекивања; у молитви треба да буде наш труд, а успех већ зависи од благодати, не тражи веће и немој да се узрујаваш. У духовном животу нису умесни скокови, већ се захтева стрпљива постепеност. Ти си још телесно и духовно млада. Свети Лествичник пише: „Откриј душу почетника и угледаћеш неправилну жељу за непрестаном молитвом, свагдашњим сећањем на смрт и савршеним безгневљем – овакво је стање само савршених.“
Знак истинске молитве је да човек у срдачној топлини и скрушености срца и да са свешћу о својој ништавности вапије ка Господу: „Господи Исусе Христе, Сине Божиј, помилуј мја, грјешнују,“ или можеш да се молиш другим речима, како ти буде згодније.
Не желиш да грешиш, али чиниш тешке грехове Шта да се ради? Ми смо људи, носимо тело и ђаволи нас искушавају. Не дрхти и не падај тако у униније ни кад се пољуљаш у некој добродетељи, устани, исправи се и опет иди напред. Знај да то да ли ћемо се одржати у некој добродетељи не зависи од нас већ од благодати Божије. Имај смирење и не веруј себи док не легнеш у гроб; а друге ни због чега немој да осуђујеш. Ко другог осуђује због нечега сам пада у исте ове грехове, другачије не бива.
Ако некад мораш да огрешиш душу ради осамљености, да би остала код куће, то није грешно; смисли како да све буде ради Бога. Нека ти Господ подари мудрост.
 
Схиигуман Јован.
 
3
 
27. април 1940. г.
 
Најбогољубивија Јелена!
 
Добио сам твоје писмо. По милости Божијој, остао сам жив, иако спавам на даскама, али сам духом миран, чак и не размишљам о Валааму, као да тамо нисам ни живео.
Валаам сам напустио мирно, и бомбардовање Валаама сам преживео у добром стању духа. За време узбуна нисам трчао у склониште да се сакривам, иако је оно било у цркви, већ сам седео у својој келији и читао свето Јеванђеље. Конак се тресао од грмљавине бомби, стакла на прозорима су прштала у парампарчад, врата су се отварала, а ја сам имао неко унутрашње убеђење да ћу остати жив. Морао сам на брзину да отпутујем с Валаама, иако сам понео мало ствари, због чега не жалим. Само ми је јако жао што је остала твоја икона и још „родитељски благослов“ да виси на зиду. Узео сам неколико светоотачких књига и то је доста.
Наш труд треба да се састоји у тежњи ка свакој добродетељи, а успех већ зависи од Божије благодати, а Бог благодат не даје за труд него за смирење: колико се човек смирава, толико ће га и благодат посетити. Саветујем ти да прочиташ „Пет беседа о чистоти срца“ светог Макарија Великог.
 
Схиигуман Јован
 
4
 
27. јул 1940.г.
 
Блажено је твоје стање ако осећаш да оскудеваш и да си младенац међу духовно образованим људима; немој таквима да завидиш и немој да тежиш ка духовним заносима. Мистичари теже ка таквим благодатним осећањима и уместо истинског созерцања упадају у ђавољу прелест. Господ даје човеку благодатно осећање ако му је срце очишћено од страсти; овакво устројство су имали свети оци, а ми грешни, треба да се молимо с покајничким осећањима и да молимо Бога за помоћ у борби против страсти. У Отачнику је написано: „Ученик је рекао старцу: тај и тај види Анђеле.“ Старац је одговорио: „Није чудно то што види Анђеле, али бих се чудио да неко види своје грехове.“ Иако је ова старачка изрека кратка по духовном смислу је врло дубока, јер је најтеже од свега спознати самог себе. Пишете: „Сјединиле су се речи молитве и Господ, и као да је нераздељиво Сам Господ.“ Овде нема грешке, тако и треба да буде.
Да, „задовољство, богатство, родитељска љубав и похвала околине“ представљају велику сметњу у духовном животу. Свети оци су се веома плашили ових повода за грех и избегавали су их на сваки начин; нису случајно одлазили у манастире и пустиње, али ти не треба никуда да бежиш, већ се труди да будеш мудра као змија и кротка као глуб, а све остало је пролазно, празнина, као лажни сјај. Треба имати на уму, чак убедити себе да ћемо ако не данас, сутра ипак умрети, а тамо је вечни живот, и тамо време стоји. Господи, помилуј.
Твоји грехови и пут су врло клизави. Смиравај се и не веруј себи док не легнеш у гроб. Нека ти Господ подари мудрости! Настави да се молиш тако као што се сад молиш. Ако имаш житија светаца саветујем ти да их читаш: она врло надахњују и многоме уче.
 
С љубављу у Христу.
Многогрешни схиигуман Јован.
 
5
 
Без датума
 
Најбогољубивија Јелена!
 
Благодари Богу за то што ти је дао да окусиш макар мало како је благ Господ (Пс. 33, 9). Да, унутрашње стање не треба откривати чак ни духовнику ако он не води исти такав унутрашњи живот. Преподобни Антоније Велики пише: „Ако недуховном будеш говорио о духовном њему ће му изгледати смешно.“ Писао сам ти у претходном писму о смирењу, и опет понављам: смиравај се, чедо, непријатељ је врло лукав, а ми смо врло немоћни. Преподобни Макарије Велики пише: „Знао сам људе који су били у таквом духовном савршенству да су видели славу светих на небу и налазили су се у таквом савршенству шест година, и страшно је рећи – погинули су.“ Наводи још пример неких мученика који су пали после тешких мука. Буди паметна, чедо, буди мудра као змија и кротка као голуб.
Велику корист стичем од тога што живим у заједничкој просторији и спавам на даскама на којима смо сви као наређани. Бог је један, а путеви ка Њему су различити – то видимо на примеру светих отаца: једни су пролазили унутрашње умно делање, напредовали су у духовном животу; а други су читали много псалама, канона, тропара и такође су напредовали у духовном животу. Још ћу истаћи да свети оци пишу да природни недостаци остају и код светих – ради њиховог смирења.
Јако је весело бити са Спаситељем на Тавору, али кад будеш морала да будеш и на Голготи, трпи – ко има уши да чује нека чује (Мт. 13, 9) – буди опрезна.
Нека ти Господ подари мудрост!
 
Схиигуман Јован.
 
6
 
Папинијеми.
14. септембар 1943.г
 
Најбогољубивија Јелена!
 
VII химну светог Симеона Новог Богослова сам читао. У њој је описан највиши духовни степен созерцања, који се човеку даје по благодати Божијој, након очишћења срца од страсти и твој ограничени умић то не може да разуме. Свети оци пишу: онога ко није очистио своје срце од страсти, а тежи ка њиховој спознаји задесиће гнев Божји. Не саветујем ти да читаш химне светог оца, јер то за тебе није корисно; читај књиге о делатном животу и чисти своје срце од страсти. Кад се срце очисти од страсти биће ти јасан и созерцатељни степен.
Читајући химне светог оца чудиш се „како је било могуће искусити и написати необјашњиво“. Кад се човек по Божијој благодати озари одозго сједињењем с Господом, Господ му открива Своје Божанске тајне, и наш плотски ограничени умић то не може да схвати, а у суштини ми не можемо то да схватимо. Саветујеш ми да чувам ову химну у свом срцу као неку тајну; наравно нисам достигао овакав висок степен созерцања у искуству и осећању срца. Ево, приликом читања „Добротољубља“ у пет томова схватам овај степен колико може да схвати мој ограничени умић, јер је у њима све лепо објашњено, само у другачијем поретку од оног који је дат у химнама преподобног Симеона.
Недавно сам прочитао књигу Калиста Котафагиота „О Божанском сједињењу и созерцатељном животу“ превод с грчког. У целој књизи се говори само о созерцању и сједињењу с Богом, слично као у химнама преподобног Симеона. На питање како користити ову књигу један подвижник је одговорио: „Ову књигу треба ставити у сандук – на само дно, с циљем да је човек не дира дуго година, док му она не буде потребна ради провере, ако буде угодно Господу да нам да дејство које је у њој описано.“
Стално грешим, испуштам. Понеси моје недостатке.
 
Схиигуман Јован.
 
7
 
14. август 1945. г.
 
Најбогољубивија Јелена!
Христос посреди нас!
 
Примио сам твоје поштовано писамце и прочитао с љубављу. Добро је што тежиш ка духовном животу, али се труди да не гасиш дух. Иако је вама у свету теже да развијате духовни живот, Господ помаже онима који стреме ка томе.
Свети Јован Лествичник се чуди чудном дејству у нама: зашто ми, имајући за помоћнике у добродетељи и Свесилног Бога и Анђеле, и свете људе, а у греху само лукавог демона, лакше и брже подлежемо страстима и пороцима него добродетељима? Питање је остало отворено, светац није хтео да нам објасни. Међутим, можемо се досетити да наша природа покварена непослушањем и свет са својим различитим запањујућим саблазнима помажу ђаволу, и Господ не нарушава нашу слободну вољу. Треба да стермимо ка добродетељи онолико колико имамо снаге, али није у нашој власти да се одржимо у добродетељи, већ у Господњој и Господ нас не чува због нашег труда, већ због смирења. „Где је дошло до пада претходила је гордост,“ каже Лествичник.
Међутим, Господ је по Свом милосрђу нама немоћнима дао покајање, јер је наша покварена природа врло и веома склона греху. Свети оци су у свом искуству до танчина проучили нашу природу, теше нас и у својим делима су детаљно изложили начин борбе против греха. Сад имаш књижицу „Невидљива борба“, почешће завири у њу.
Иако су наше беседе кратке имао сам корист од твоје отворености. Наравно, ти то ниси приметила. У принципу, наш разговор је био искрен, тако немам прилике да разговарам не само с мирјанима, већ ни с монасима. Што се тиче твог молитвеног правила, сама буди мудра, само да не буде у ветар – само да испуниш – труди се да пажљиво изговараш молитве. Зар није боље да се скрати правило, него да га човек испуњава с негодовањем и да буде његов роб? То није моја мисао, већ светог Исака Сирина, и то је написано у „Невидљивој борби“.
По твом савету узимаћу лек који је доктор преписао. Бог лечи уз помоћ доктора и лекара. Кад је Господ исцелио слепца прво је направио блато од земље и помазао слепцу очи – тиме је Господ указао на лек – тако кажу богослови.
Не саветујем ти да одбијеш да будеш на челу кружока, само пази на себе и труди се да будеш мирна. Молим ваше свете молитве.
Многогрешни схиигуман Јован.
 
8
 
Септембар 1945. г.
 
Христос посреди нас!
Најбогољубивија Јелена!
 
Пишеш: „Живот ме је завртео и никако не могу да се постанем расположена за молитву.“ Написаћу ти кратко писмо својим речима. Молитва има три назива: усмена, умна и умно-срдачна. Усмена се чита језиком, кад си сама – наглас, а у присуству других ћутке. Умна молитва се изговара само умом. Умно-срдачна молитва – сједињеним умом и срцем; и немој да тежиш ка овој молитви, она не одговара твом животу. Оваква молитва захтева осамљеност и без осамљености је не може бити, и осамљеност без молитве такође не може бити.
Ово кажем за осамљеност у дословном смислу, у којем човек живи одложивши сваку бригу за пролазни живот који пролеће. Твој живот је делатан, и буди задовољна тиме што ти је пажња у грудима, као што си ми говорила. Немој да тежиш ка вишем, све је добро у своје време и на свом месту. Ако ум закључаваш у речи молитве – по Лествичнику – то је други степен молитве (28. беседа, 19. глава).
Свети оци свако добро дело приписују молитви. Ето, и ти се више вежбај у томе, труди се да чуваш чисту савест у односу према Богу, према људима и стварима. Уосталом, све добро сама знаш, преостаје само да јаче себе узмеш у руке.
Још пишеш да „се сећаш савета оца Сергија и понављаш његова писма, али има мало користи, не поступаш по њима.“ Какву вајду хоћеш да добијеш кад сама не желиш да се потрудиш, да испуниш његове савете? Не, најчаснија, тако не бива. Ако будеш само питала, читала и говорила о спасењу, а не будеш се трудила – неће бити вајде.
О доласку митрополита Григорија код нас ви ћете тамо сазнати више, а ја ћу рећи укратко. Валаамска браћа су се поново сјединила после двадесетогодишње подела и улила се у Руску Православну Цркву, празник је код нас трајао три дана, сад једним устима и једним срцем славимо Господа.
 
Схиигуман Јован.
 
9
 
1946.г.
 
Најбоља у Господу Јелена!
 
Смућује те то што видиш да си врло слаба у духовном животу, а не идеш унапред, већ у назад. А да ли ти то хоћеш да видиш себе исправном у свему? Међутим, тако не бива по закону духовног знања: што човек више напредује у духовном животу, тим грешнијим себе виде. Један од светих аскета пише: Ако угледаш своје грехове као морски песак то и јесте почетак просвећења твоје душе и знак њеног здравља.“ И просто: душа постаје скрушена и срце смирено и сматра себе заиста гором од свих.
Ако не видиш успех у молитви не падај у униније, прочитај у „Лествици“ у 26. беседи 60. главу,[1] још 28. беседу и 29. главу.[2] Пишеш да сам се прихватио да те учим памети, али није тако. Како могу да учим друге кад сам идем по пипању и спотичем се, а ако слепац води слепца обојица ће упасти у јаму. После дуге преписке с о.Сергијем вероватно да чуваш његова писма и сећаш се његових савета, а како ја неписмен могу да руководим у тако великом делу које је драгоценије од целог света? Немам своје духовно искуство, а ако некоме одговарам, не одговарам своје, већ позајмљено од светих отаца и сам црвеним: друге учим, а како сам живим?
Данас смо лишени овог добра – да живимо под руководством искусног старца у духовном животу. Руководилац треба да указује пут којим је сам ишао, а ако буде руководио само по књигама, то неће бити то. И онај ко говори и онај ко слуша мисле да се поучавају, али тек кад окусе, како је благ Господ (Пс. 33, 9) спознају своје грешке. Свети Петар Дамаскин каже за себе да је претрпео много штете од неискусних саветника; руководилац треба да буде бестрастан и да има дар расуђивња, тачније: да зна време, почетак, намеру, устројство човека, јачину, знање, усрдност, узраст, снагу, немоћ, вољу, скрушеност, навику, незнање, телесну снагу, грађу, здравље и болешљивост, нарав, место, васпитање, расположење, намеру, понашање, поимање, природни ум, старање, бодрост, спорост, Божију намеру, смисао сваке изреке Божанског Писма и много друго. Ево какав треба да буде руководилац у духовном животу и какво расуђивање треба да има.
На моју срамоту, живим у манастиру већ 48 година и до те мере сам се растројио да просто не знам од чега да почнем, како да спасим своју душу. Међутим, немој мислити да тако говорим по смирењу, не, не, заиста је тако. У младости сам имао ревности колико хоћеш, неко време сам носио власеницу и вериге, трудио сам се да тражим свете подвижнике, али некако ми није полазило за руком да их пронађем, вероватно их нисам схватао због свог неискуства. Прва ревност пажњу веома обраћа на слово, које убија дух и нисам срео наставника који би могао да подржи ревност и који би правилно руководио у духовном животу. А онај ко живи без руководиоца је, по речима светог Лествичника, непоуздан, јер се надима. Тако сам и остао „колач без фила“. Међутим, не очајавам, верујем у Божије милосрђе и тежим ка Њему колико могу, имајући на памети јеванђељски виноград, у који су најамници дошли тек у једанаест сати и добили исту плату као они који су радили од јутра. Врло сам задовољан и драго ми је што је Господ судио да живот проведем у манастирским зидинама.
Написао сам да слово убија дух, али треба схватати намеру речи: слово убија онога ко се на њему заустави и гледа на њега као на добродетељ, а не као на помагало за добродетељ. Наравно, плодови не бивају без лишћа, али се смоква без плодова суши.
Писала си да „волиш укусну храну“, а ко је не воли? Не воли је само онај ко је окусио небеску утеху и обуздава свој стомак – овог господара свега рђавог. Опрости, лоше сам написао, некако то среди по досећању. Има много пропуста и недореченог, неки изрази могу чак да изазову смутњу у теби.
Ако човек сам не тежи према нечему и бива изабран на неку дужност то значи да за то постоји воља Божија, и људи ће му помоћи, а од непријатности никуда не можеш да побегнеш; ма куда човек да оде, оне ће ићи с њим.
Призивам Божји благослов на тебе.
 
С љубављу у Христу.
Схиигуман Јован.
 
10
 
Без датума
 
Поштована у Христу Јелена!
 
Ако Борис Иванович Сове не буде посећивао ваш кружок ти немој да се смућујеш и да тугујеш, већ настави свој посао као раније и Господ ће ти помоћи. Такође немој да те смућују питања. Што добро знаш одговарај, а што не знаш, смири се, одложи питање до следећег састанка или га потпуно избегни, јер питања која изазивају недоумицу има много у свакој науци, а тим пре у науци над наукама – духовном животу. Објасни им: „Довољно је оно што разумете, а ова ваша питања су некорисна.“
Читај и даље подвижнике и поменуте часописе, а ако још можете да набавите Посељанина, његове књиге ће за њих бити корисне, а светоотачке књиге они не могу да схвате: они су у духовном смислу деца, таквима је потребна мека духовна храна. А теби саветујем: више ради на својим осећањима. Ако сама спознаш себе и друге ћеш видети правилно и говорити им у складу с њиховим устројством. Уопште, труди се да говориш без таштине, ради Бога, не као учитељица, већ као она која сама учи и немој да се трудиш да утичеш на њих, то ће учинити Божија благодат, а твој посао је да говориш смирено у простоти срца.
Чешће читај „Невидљиву борбу“, тамо ћеш видети себе до танчина. Шура ми је једном у разговору рекла: „Нисам горда.“ Ах, како је она глупава, – не зна да је гордост слепа: сама себе не види. Откуд онда води тако ватрене расправе? Како ми је говорила, она и Зинаида су се на пароброду толико свађале да су морали да их раздвајају. Гордост се може препознати по плодовима: гнев, лицемерје, озлојеђеност, мржња, завист, препирање, самовоља, непокоравање и корен хуле. Ако је слободна од овог порода гордости, повероваћу јој да није горда и поклонићу јој се као истинској хришћанки. Али, у њој нема плодова смирења, а нека спозна себе по плодовима гордости и нека уз Божију помоћ положи почетак искорењивању плодова гордости. Господе, даруј јој мудрости.
Заборавио сам још једно својство гордости: она је строг судија туђих немоћи.
Кад сам написао ово писмо осетио сам да ме је самог обузела срамота: дајем савете другима, а како сам живим? Тешко мени. Носим обличје благочестивости, увек су ми бројанице у рукама, а унутра сам пун нечастивости. О, нерадан сам ја монах!
P.S. Јуродиви су својом јуродивошћу крили своју духовност, и овај подвиг су узимали на себе по нарочитом Божијем откровењу. Нама је он несхватљив, а наш плотски ораничени умић хоће све да схвати.
Позвала си у кружок и о.игумана и о.Георгија, како то спојити? Мој савет је следећи: помоли се и ослони се на вољу Божију; сумња је наравно, од таштине и душе која није просвећена одозго, како каже свети Лествичник, јер таштина воли да људи о нама добро говоре и мисле. Још знај: ако нешто урадиш због таштине – очекуј срамоту; управо тако бива.
Господ нека вас чува.
 
Схиигуман Јован.
 
11
 
11. фебруар 1946. године
 
Најчаснија у Господу Јелена Акселевна!
 
Не плаши се што у теби нема страхопоштовања за молитву. Добро је и спасоносно то што примораваш себе да се молиш. Завири у „Лествицу“, отвори 28. беседу, 29. главу.[3] Немој да замишљаш да је Бог јако строг. Он је врло милостив, зна нашу људску немоћ. Свете оце треба да поштујемо с побожношћу, јер су они посебни изабраници Божји; а да се не бисмо смућивали што не можемо да им подражавамо завири у „Лествицу“ – беседа 26., глава 125.[4]
Ја такође желим да те Господ удостоји да завршиш живот у манастиру. Молимо се и надајмо се да ће Он остварити нашу жељу. Засад живи с мамом, послужи јој испуњавајући пету заповест. За манстирски живот скупљај стрпљења и то не једна кола, него читав караван.
Не свиђају ми се моја неписмена писма. Ето, написао сам ти да их уништиш, а ако ти по твом смирењу желиш да их сачуваш, нека остану код тебе. Пиши ми, немој да се стидиш, увек ћу ти одговорити, колико ми Господ да разума. Понекад ме смућује мисао: зашто се ја неписмен дописујем с образованима? Надајмо се да ћемо се видети, даће Бог, онда ћемо и да поразговарамо.
Светоотачка дела су усмерена на три степена духовног савршенства: на децу, средње и савршене, а пошто смо ми деца, тражимо меку храну и она нам је на корист. Ево, и извлачи отуда духовно класје, по свом узрасту. Нека ти Господ дарује мудрост, сналази се и немој да се смућујеш.
Призивам на тебе и маму Божји благослов. Нека вас Господ чува.
 
Схиигуман Јован.
 
12
 
19. април 1946. г.
 
Најчаснија Јелена Акселевна!
 
У недељу пред Велики пост после вечере је била пауза од пола сата, а у седам сати су се сви монаси окупили у цркви, отпевали Васкршњи канон и прочитали вечерње молитве, затим су целивали иконе. Отац игуман је замолио за опроштај, начинио је метанију и сва браћа су му се такође поклонила до земље и сви су прилазили по реду, опраштали једни другима, целивали се у раме, један по један, само се чуло: „Бог да прости, опрости и ти мени, грешном.“ Затим су се ћутке разишли по келијама.
Леп обичај, некако лепо делује на душу, сви су се помирили. Целе ове недеље се не ради, причешћивање је у суботу. Призивам на вас и маму Божји благослов. Нека вас Господ чува.
 
Схиигуман Јован.
 
13
 
1946.г.
 
Најбогољубивија Јелена Акселевна!
 
Добио сам твоје писмо из санаторијума и из њега се види да трне у теби дух твој, нестаје у теби срца твојега (Пс. 143, 4), осетила си да си испала из колосека и да ништа не ваљаш и сама се себи чудиш. Међутим, сав узрок је у теби, ни сама ниси примећивала да си се налазила у тананом високом мишљењу о себи и мислила си да већ летиш на небо, а није у теби било унутрашњег истинског смирења и потпуне преданости вољи Божијој. Господ ти је по Свом милосрђу послао извесну промену твог уобичајеног живота и ти си пала духом, осетила си да ништа не ваљаш, а управо у томе се смирење и састоји, да човек осети да ништа не ваља.
Чедо, не падај у униније, приморај себе на молитву и по Божијој милости сва твоја устрептала унутрашња прљава мочвара ће се смирити и биће тиха и спокојна. Саветујем ти: не жури да изађеш из санаторијума, добро се одмори, нека ти Господ помогне и нека те сачува.
 
Ваш добронамерник и недостојни самолитвеник,
схиигуман Јован.
 
14
 
Без датума
 
Најбогољубивије Јулија и Јелена!
Христос посреди нас!
 
Срдачно се захваљујем за икону преподобног Серафима. Созерцавам његово житије и анализирам свој празни живот. Мука ми је, понекад ми дође да чупам косу због свог нерада. Време мог живота у овој долини плача се ближи крају и моје трулежно тело је узето од земље и поново ће бити предато земљи. Пишем ове редове и плачем. Господе! Помози мени, грешном отпаднику, да принесем истинско покајање попут оног инока Силуана којем сам недавно служио опело и удостој ме да се причестим Твојим Светим Тајнама, ја који недостојно носим светле црквене ризе и називам се служитељем и савршитељем Божанске Литургије.
Опет плачем. Завршавам писмо и лежем на кревет, и даље плачем и сузе ми се сливају на јастук. Тишина је, ватра је угашена, браћа су легла да спавају. И опет се плач појачао. Испразни свет наставља да живи својим животом, а моје многогрешно тело лежи у хладном гробу. Тело је узето од земље и вратиће се у земљу; а дух ће се вратити Богу Који га је дао, каже Проповедник. А шта си ти стекао за будући век? Мученици ће показати ране за Христа, преподобни подвиге, а шта ћеш ти? Напеналио си на себе схиму, обећао си пред Јеванђељем и браћом да ћеш носити подвиге, а како живиш! И даље плачем.
Написао сам ти безумно по безумљу свом, али нећу бити безуман, јер сам написао своја осећања, а ако се насмејеш, нећу се пожалити на твој смех, већ ћу се пожалити на моје брбљање, јер понекад много брбљам. Окачио бих катанац на уста, али сад не могу то да учиним: духовништво ме спречава.
Призивам Божји благослов на тебе.
 
Остајем с љубављу у Христу твој недостојни самолитвеник
Схиигуман Јован.
 
15
 
1946.г.
 
Христос посреди нас!
 
Било ми је јако пријатно да боравим код вас у гостима, међутим, године ме подсећају на то да свећица мог живота већ догорева, ускоро ће се угасити, само ће мало бацити дим и све ће нестати. Не смемо да заборавимо да овај наш живот брзо пролази и представља припрему за будући вечни живот.
Ако се овде не видим с вама верујем да ћемо се видети у будућем животу, јер смо се сјединили, не телесно већ духовно (иако имам познаника, међу нама се ипак осећа нека мала хладноћа).
Књижицу преподобног Макарија Великог читај пажљиво, јер он врло дубоко говори о духовном животу, његово дело се може назвати контролом духовног живота. Ако будеш копала по свом срцу тамо ћеш угледати стоглаву змију. Међутим, немој да се плашиш и не бој се, уз Божију помоћ ћеш јој одсецати главе. Проводећи пажљив живот угледаћеш себе као врло рђаву и немоћну, а друге нећеш осуђивати, већ ћеш све видети као добре и на туђе немоћи нећеш обраћати више никакву пажњу, и у срцу ћеш осетити тишину и мир, а повремено ће се појављивати сузе утехе.
По милости Божијој сам здрав, сад сам обратио пажњу на себе, почео сам да пазим на стомак. Мислим да сам се баш због њега разболео. Овај господин – стомак се такође не сме много вређати: од глади се човеку тресу ноге и појављује се слабост, овај господар је и непријатељ и пријатељ.
Данас је празник Уласка у храм Пресвете Богородице. Служба је била свечана, певало се за две певнице. Време је лепо, сија сунце; не могу да издржим, отићи ћу у шетњу.
Волим да шетам сам, волим природу, ма где да погледам све ме поучава и теши, свако дрвце и сваки жбунић. А птичице цвркућући прелећу с дрвета на дрво, канџицама се ухвате за гранчицу, час се хватају и кљуном; и бели зека протрчи и стане на задње ноге и гегајући се иде напред. Све ово је тако поучно да човек просто не може да задржи сузе и у свему се види Божји Промисао. Како је све предивно створено, како се Господ милостиво брине за све, и ништа код Њега није заборављено! Птичице су тако мајушне, ножице су им као сламчице, живе и хране се у мразно доба. Слава, Господе, Твојој премудрости!
Благодарим Ти, Господе, што нама, многогрешнима, немоћнима, понекад дајеш да дођемо богопознање, то је Твоја милост. Ми, грешни, без Твоје помоћи не можемо ни да созерцавамо природу, ни да стекнемо ниједну добродетељ. Дао си нам слободну вољу, она може само да тежи ка добродетељи, а да стекне добродетељ или да се одржи у њој, то већ зависи од Твоје помоћи. Само за једно Те молим, Господе: како год знаш, спаси нас грешне.
Призивам Божји благослов на вас.
 
Онај који духовно храмље на обе ноге
Схиигуман Јован.
 
16
 
10. јул 1946. г.
 
Христос посреди нас!
Најбогољубивија Јелена!
 
Желим ти да проводиш духовни живот и све што ми је било на души трудио сам се да искажем ради Бога на спасење душе. И нека сви наши разговори остану међу нама; и ако буде нека примеса људског, немој да се чудиш, јер смо људи и људско нас подсећа на себе ради нашег смирења. Пазите добро како живите, – каже апостол (Еф. 5, 15) и свака наша опрезност без благодати Божије се расипа у парампарчад, јер није у нашој власти да опстанемо у добродетељи, као што сам ти раније говорио.
Треба тежити ка добродетељи и треба се много приморавати, али то зависи од наше слободне воље. Ти сад имаш појма о унутрашњем животу и извесну навику, приморавај себе да се чешће унутрашње молиш, колико имаш снаге и времена; још се вежбај у сећању на смрт и моли се Богу да ти Он дарује сећање на смрт. Уочавај како је овај наш пролазни живот несталан, промењив, и како брзо пролази, непажљиве одвлачи у расејаност; а да бисмо стекли унутрашњи мир постоји једно средство – непрестана молитва. Досада и туга ће проћи, потрпи, не падај у униније, нека ти Господ помогне и нека те чува.
Добро је што не волиш да разговараш о црквеним стварима; овакви разговори веома ометају унутрашњи живот, а политика је такође штетна.
P.S. Њута ипак греши кад каже да се о.Јефрем не исповеда. Није добро то што верује туђим гласинама. Људи као људи, понекад од комарца направе магарца и виде само немоћи, а за сузе у келији не могу да знају и нису способни да проникну у унутрашњи живот осамљеног инока.
 
Схиигуман Јован.
 
17
 
24. октобар 1946. г.
 
Најчаснија у Христу Јелена!
 
Ако можеш да набавиш књигу светог Касијана Римљанина светујем ти да је прочиташ, нарочито његове „Разговоре“, јер си помало почела да схваташ мисли светих отаца. Добро је што понекад разговарате о унутрашњем животу; можеш да објасниш оно што знаш; то неће бити некорисно вашем кружоку.
Код тебе се појавила знатижеља: какав глас је имао Спаситељ? Али Он је био савршени Бог и савршени Човек Који је био сличан нама у свему осим греха; вероватно да је говорио као Човек, само што у Његовом говору није било људске вештачке красноречивости, већ је Његов говор био испуњен величанственошћу, а кад је разобличавао фарисеје вероватно је говорио строго.
Зина и ти сте различите, зато јој твоје срце и није наклоњено. Бог је један, а путеви ка Њему су различити и свако иде својим путићем. Маријамни се захваљујем за дечју молитву, дечја молитва брзо долази до Бога. Карактеристична особина деце је простодушност, отвореност и природност, ето, Господ нам је и заповедио да будемо такви; овакву особину су имали сви подвижници.
Ако будеш строго пазила на себе постепено ћеш увидети да си гора од свих, онда ти ни они који те хвале неће нашкодити, јер људи гледају само на човекову спољашњост, а о његовој унутрашњости не знају, изузев оних који воде духовни живот.
Молитва захтева борбу до смртног часа. Добро је што тежиш ка молитви, нека ти је Господ у помоћ. Не гаси дух. Завирујеш ли у књигу преподобног Варсануфија Великог? Тамо има најразноврснијих одговора.
 
Остајем с љубављу у Христу ваш недостојни самолитвеник,
грешни схиигуман Јован.
 
18
 
Валаам,
6. децембар 1946.г.
 
Многопоштована у Христу Јелена!
 
Да бих одговорио на твоја питања добро би било да лично поразговарамо, у писму се не може све описати. Тако и треба да буде: кад човек пази на себе други му изгледају добри, јер право око на све гледа право, а криво око на све гледа криво. Набавила си књигу преподобног Касијана. Читај је; иако је написана за монахе, може се применити и на мирјане. Цитати из ове књиге се налазе у другом тому „Добротољубља“ и извађени су с великим умећем. Волиш да читаш житија светаца. И читај их, она нас грешне врло надахњују. Код нас се увек читају само за трпезом и ја сам запажао да се код неких појављују сузе.
И сама примећујеш да се од посета и разговора појављује чежња; колико можеш клони их се без имало сумње иако ће бити мало незадовољни. Ништа страшно, немој да те то секира. Плашиш се мрака, и ја се такође прибојавам. Ево колико смо слабуњави и маловерни, ето како верујемо у Божји Промисао. Кад сам ишао пешке од монахиња морао сам да идем пет врста по шуми у мраку, и на једном месту ме је напао такав страх да су ми по целом телу прошли жмарци и уши су ми се тресле као да ме неко јури; окренуо сам се, прекрстио се и кренуо напред.
Свето Писмо каже: Страх није ништа друго до лишавање моћи разума (Прем. 17, 11). Што се тиче твог смућења свети оци су рекли: „Оно што се чини са смутњом увек је од демона.“ Целивај Крст и икону Мајке Божије и доста је, буди мирна. Завири у књигу светог Варсануфија, нађи питање и одговор 430 и још питање и одговор 433, тако ћеш се снаћи сама.
Кад не можеш да испуниш цело своје правило, немој да се смућујеш, не буди ропкиња правила. Држи митарево правило: „Боже, милостив буди мени грешној“ и имај сећање на Бога, то ће заменити сва правила. Прочитај код Исака Сирина 136. страницу и још у „Невидљивој борби“ у другом делу 20. главу. Кад се појаве сузе задржи се на њима док не престану. Сузе су увек корисне, немој да падаш у смутњу, знај да без пажње нећеш заплакати. Кад легнеш у кревет бави се богомислијем, размишљај о ономе чега се сећаш из Писма, а још важније, из Јеванђеља. Сузе ће доћи, дај им слободу. На исповести не треба да се трудиш да буде са сузама; реци шта имаш на савести и ништа више.
Свети Исак Сирин веома узвишено пише о духовном животу. Он се није придржавао научног система и стил му је јако тежак. Кладенац његове духовне мудрости је јако дубок, а конопац нашег разума је врло кратак, а ми грешни, не можемо у потпуности да захватимо из његовог мудрог учења; доста нам је и оно што разумемо. Прочитај 26. беседу, како он лепо описује прво виђење.
Призивам Божји благослов на вас.
P.S. С великим напором сам писао ово писмо, писао сам пером по папиру као да ме нешто ломи, у души ми је суво, а на срцу као да је камен. У овим тренуцима се захтева трпљење и чекање помоћи од Бога. Господе, помози. И ти ћеш вероватно то осетити кад прочиташ писмо.
 
Схиигуман Јован.
 
19
 
21. фебруар 1947.г.
 
Дубокопоштована у Христу Јелена!
 
Духовна кћи о.Амфилохија ми не пише. И то ми је драго: не желим да се упознајем са многима. А ти ми пиши кад пожелиш; с љубављу ћу одговорити колико могу. Моја жеља је да будеш истинска хришћанка у правом смислу те речи. Строжи сам према душевним страстима: зависти, злопамћењу, уображености, лукавству, лицемерју, човекоугађању и среброљубљу, а телесне страсти нас понекад врло смиравају. Најгора од свега је гордост, јер је ђаво своју светлост помрачио управо гордошћу. Гордост је ђавоља измишљотина. Даће Бог, кад се видимо попричаћемо о душевним страстима.
Тежи, чедо, смирењу, и не веруј себи док не легнеш у гроб. Није у нашој власти да се одржимо у добродетељи; то је ствар благодати, а благодат чува управо због смирења. Свети Лествичник каже: „Где је дошло до пада претходила је гордост.“ За нас је велика срећа што имамо књиге светих отаца, јер се у њима детаљно говори о духовном животу.
 
Схиигуман Јован.
 
20
 
2. март 1947. г.
 
Достојна поштовања у Христу Јелена!
Христос посреди нас!
 
Пишеш да си нестабилна и то је тачно. Ти си попут трске, коју њише ветар: како је ветрић дунуо новости, тако си се и пољуљала на све стране. А ево у чему је узрок – у расејаности и непажњи према сопственом унутрашњем животу и у томе што се мало уздаш у вољу Божију. Неко је похвалио домовину и ти си спремна да идеш тамо. Међутим, знај: ма куда да одеш понећеш са собом свој унутрашњи хаос и тамо ћеш срести људе, а не Анђеле, а Царство Божије није напољу, већ је у нама. Ако се побринемо о ономе што је једино потребно остало ће се све придодати, јер је то рекао Сам Господ.
Данас је недеља, дан победе Православља. Недеља поста је већ прошла, време лети као на крилима. Кратак је наш земаљски живот, у поређењу с будућим и вечним он је као зрнце песка у мору. А ми нешто мало размишљамо о вечности и слабо се припремамо за њу, много смо се приземљили и заборавили да размишљамо о једином потребном. Господе, дај ми сећање на смрт!
Господ нека вас чува.
 
Многогрешни схиигуман Јован.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Лествица, 26. беседа, 60. глава: „Сви који моле нешто од Бога и не добијају не добијају због једног од ових разлога: или зато што моле пре времена; или зато што не моле по достојанству, него због таштине; или зато што би се добивши оно за шта моле погордили или би пали у нерад.“
  2. Лествица, 28. беседа, 29. глава: „Пребивајући дуго у молитви и не видећи плод не говори: „Ништа нисам стекао.“ Јер је само пребивање у молитви већ добитак; и какво је благо веће од овога: прилепљивати се за Господа и пребивати непрестано у сједињењу с Њим?“
  3. Види напомену на стр. овог издања.
  4. Лествица, беседа 26, глава 125: „Веома је неразуман онај ко очајава кад чује о натрпиродним добродетељима светих мужева. Напротив, они ти дају једну од две корисне поуке: или те кроз свету храброст подстичу на ревност или те кроз свето смирење доводе до дубоке спознаје своје немоћи и осуђивања самог себе.“

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *