СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

СМИРЕЊЕ – ПУТ КА СПАСЕЊУ
Писма о духовном животу
 

 
ПИСМА АРХИМАНДРИТУ
 
1 Наравно, молитва помаже у борби са страшћу, а главно је, треба развијати смирена осећања да би човек видео себе горим од свих…
2 Средње богословске школе и факултети проучавају само корице Библије, а дух не проучавају. Зато и царује слово, које убија дух (2 Кор. 3, 6)…
 

---

 
1
 
25. мај 1953.г.
Нови Валаам
 
Најбогољубивији оче ахримандрите!
Христос посреди нас!
 
Спотакли сте се на молитви, али не падајте у униније, уз Божију помоћ све ће проћи и кренути уобичајеним током.
Тешко је писати о молитви, лакше је лично поразговарати. Ипак ћу написати неколико речи. Молитва има три степена: прва је усмена молитва – изговара се устима, а ум лута; друга је умна молитва, ум се закључава у речи молитве и пажњу држи у горњем делу груди, јер је пажња душа молитве. Трећа је умно-срдачна молитва, врло ретко стање, оно се даје за најдубље смирење. Страстан човек не треба да се дрзне на такву молитву, како каже преподобни Григорије Синаит.
Умилењу и сузама не треба тежити, а кад то само по себи дође и кад буде постојала срдачна топлина човек не треба да мисли да је добио нешто велико, то бива природно, од усредсређености, али није прелест.
Наравно, молитва помаже у борби са страшћу, а главно је, треба развијати смирена осећања да би човек видео себе горим од свих. Преподобни Петар Дамаскин је рекао: “Здравље душе је ако угледаш своје грехове као морски песак.” Обрати своју пажњу на таштину и гордост и бори се с њима (види у “Лествици”). А за време унинија удуби се у Свето Писмо, уздај се у вољу Божију, а не у свој труд.
С мирјанима не треба говорити о искушењима, они не схватају духовни живот – могу да се саблазне и да изгубе поверење у тебе. Још знај: није човек ради поста, већ је пост ради човека, и духовност није у кршењу закона природе, већ у жељи воље. Неки подвижник је живео у пустињи и хранио се само корењем и биљкама, али га је блудна страст увек нападала. Рекао је то светим оцима и они су расудили да је овај монах био неискусан у умном делању.
“Ако унутрашње делање по Богу не помогне човеку, узалудно се он труди у спољашњем,” рекао је преподобни Варсануфије Велики. Сви телесни подвизи су потребни као средство или као помагало за духовни живот. Наравно, потребни су, али их треба примењивати разумно. Духовни живот је попут дрвета: прво се појављује лишће, а затим плодови (Гал. 5, 22). Ако не буде плодова, оно је попут јалове смокве.
Наравно, добро би било разговарати о духовном животу с једномисленим човеком, али то је реткост у наше време. У том случају се треба руководити светотоачким делима, јер је код отаца све писано по осећањима, доживљено је и приања за срце, као фластер на рану. Имате “Лествицу” и “Невидљиву борбу”, тамо и гледајте.
Ево шта још: дела светих отаца су намењена људима три степена духовног напретка: почетницима, средњима и савршенима. Овде се захтева разумност, и човек по могућству треба да зна своје устројство: да не узима на себе оно што су могли да понесу само савршени.
Ето колико сам напричао, опростите, хтео бих да бацим у пећ, али Ви ћете то учинити после читања.
Молим за Ваше свете молитве.
 
Ваш недостојни самолитвеник,
архигрешни
схиигуман Јован.
 
2
 
26. новембар 1954.г.
Нови Валаам
 
Средње богословске школе и факултети проучавају само корице Библије, а дух не проучавају. Зато и царује слово, које убија дух (2 Кор. 3, 6). И Вас хвата бојазан да читате Свето Писмо. А одакле да црпимо духовне снаге ако не из Светог Писма? И свете оце треба читати, јер они врло добро објашњавају Свето Писмо и до танчина осветљавају духовни живот. Они су сами у искуству прошли духовни живот и нама као да су постављене смернице да не бисмо скретали с духовног пута. Видећете у њиховим богомудрим саветима своје у стројство и потпуно ћете моћи да се снађете у томе како да наставите свој пут на који Вас је Бог поставио. Мислим да Ваше униније потиче од ових узрока, јер својим разумом желите да уредите спасење душе, па Вас и баца на разне стране, а Ви желите да Вас страсти не узнемиравају, али то није могуће.
Ни свети оци нису били слободни од прилога и напада страсти: док човек носи ово трулежно тело, грех иде унаоколо и лукави. Преподобни Макарије Велики лепо објашњава у својим беседама: “Промене бивају код свих, чак и код оних који су напредовали у духовном животу,” и наводи примере палих духовних људи.
Преподобни Исак Сирин врло мудро развија ове мисли у 46. беседи. Ево како гласи овај чланак: ако си пао – устани, опет си пао – опет устани. До кад ће се то понављати? До смрти. Свети преподобни Јован Лествичник каже: “Усуђујем се да кажем да је покајање изнад Крштења, јер је Крштење једно, а покајање је до смртног часа.” Преподобни Мојсије је рекао: “Сила за онога ко жели да стекне добродетељи састоји се у томе да не буде малодушан кад му се деси да падне, већ да поново настави свој пут.” Само је Анђелима својствено да не падају.
Пишете: “Свом душом сам тражио смирење и уступао ситуацији. А други су добијали сами и Господ их воли и благосиља, а ја патим.” На ову тему бих волео да лично поразговарам, али то није могуће, због тога одговарам кратко. Преподобни Антоније Велики се дуго молио и питао је Господа зашто једни живе дуго, а други умиру рано, једни живе рђаво и срећни су, а други живе благочестиво и пате. Сматрам да се и Ваша реченица може применити на ово: Господ их воли зато што су камчили, а ја нисам камчио, смиравао сам се и патим. Свети Антоније је зачуо глас од Господа: “Антоније, пази на себе и не испитуј путеве Божије, јер су они непојамни за људе!”
Не падајте у малодушност због тога што не можете да испуните службено правило сваког дана, смирите се у себи и Господ ће Вас избавити од смутње.
Још пишете: “Молитва и пост су једино што би могло да помогне.” Светитељ Василије Велики је рекао: “Пост не могу сви да држе, јер нису сва тела иста.” Овде се већ захтева расуђивање, јер човек може себи неразумно да нашкоди. И молитва има различите степене. Кад је Господ сишао с Таворске горе међу народ прекорио је Своје ученике да су дaлеки од савршенства. И други апостоли су се уплашили да су изгубили благодатне дарове власти над демонима кад нису могли да исцеле ђавоиманог. Господ је рекао: Због неверја вашег (Мт. 17, 20). Ево, из овога видим да се захтева молитва с постом и вером.
Још пишете: “Мало се бавим Исусовом молитвом, некако се не усуђујем.” Без молитве неће бити успеха у духовном животу. Свети апостол заповеда чак да се непрестано молимо. И Господ као пример наводи суровог судију (Лк. 18, 2-5). Светитељ Јован Златоуст и Григорије Велики врло инсиситирају на бављењу молитвом. А преподобни Филотеј је рекао: “Треба се молити за оне монахе који не знају унутрашње делање (молитву)”.
Маштали сте о томе да отпутујете на Атон или код нас. Али ни на Атону монаси не скидају звезде с неба, тамо ћете наћи много свега. Преподобни Григорије Синаит је посетио Атонску гору, обишао је све манастире и срео је само тројицу који су се помало бавили унутрашњим делањем, а код свих осталих је било само спољашње подвижништво. То је било у XIV веку. Тако ћете и код нас данас видети много свега, а највероватније и некорисног. Свети оци чак саветују да се пажњом погружавамо у Свето Писмо, а не да се бојимо.
Веома Вас молим за опроштај ако сам написао нешто незгодно.
Молим за Ваше свете молитве.
 
Многогрешни
схиигуман Јован.