NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

RUSIJU ĆE I DALJE DUHOVNO RAZARATI

Posle višegodišnjih priprema zakona o slobodi savesti, koji je za cilj imao zaštitu Rusije od surove duhovne agresije stranih misionara i sekti, ruska Državna Duma ga je ogromnom većinom izglasala i poslala na potpis predsedniku Borisu Jeljcinu. On je odbio da ga potpiše. Zašto?
Zato što su to zahtevala Sjedinjene Američke Države i rimski papa. Da sve nije bilo tako javno i tako bestidno, „demokratski“ kritičari „paranoične teorije zavere“ bi rekli – pravoslavni fanatici opet nešto izmišljaju. Ali sve je bilo javno i bestidno…
Zakon je imao za cilj da omogući zaštitu tradicionalnih konfesija ruskih prostora: pravoslavne, muhamedanske, judaističke i budističke. Za ostale verske grupe, čija delatnost na teritoriji Rusije traje manje od pedeset godina, novi zakon je predviđao ograničanja kad je u pitanju štampanje i rasturanje propagandnog materijala, kao i gašenje bankovnih računa i sprečavanje kupovine verskih objekata. Bilo je predviđeno da sekte koje će se registrovati posle donošenja Zakona čekaju petnaest godina na konačni upis u registar verskih zajednica, nakon praćenja adekvatnosti njihove verske prakse u odnosu na proklamovano učenje.
Ruski deputati su shvatili da je ovo neophodno jer su sekte postale opasnost za državu. Neke od najsurovijih totalitarnih grupacija, poput Munove unifikacione crkve i sajentologije, već poodavno žele da otmu škole i vojsku, kako bi im Rusija postala poligon za osvajanje svetske moći. Zato su članovi Dume shvatili da će, ako se nešto ne preduzme, Rusija, u kojoj je za vreme komunističke vladavine ubijeno 200.000 episkopa, sveštenika i monaha (podatke je krajem 1994 objavila zvanična državna komisija!) izgubiti svoj duhovni i nacionalni identitet, pretvorivši se u koloniju „novog svetskog poretka“.
Ruska Pravoslavna Crkva je svesrdno podržala zakon, naglasivši da se njime jačaju „mir i sloga unutar otadžbine“, a da bi nepotpisivanje istog vodilo „daljoj duhovnoj i moralnoj destabilizaciji Rusije“. Samoj Crkvi Zakon nije davao povlašćeni status, niti mogućnost ulaska u državne škole.
Međutim, sa Zapada su se čuli drugi glasovi, Američki Senat je pripretio Jeljcinu da će, ako potpiše ovaj zakon, SAD uskratiti Rusiji 200 miliona dolara pomoći. (Što je mrvica u odnosu na blago koje su age i begovi „novog svetskog poretka“, preko svojih slugu – ruskih jeljcinovaca – već opljačkali iz jedne od najbogatijih zemalja sveta.) Naravno, Senat SAD je pominjao „ljudska prava“, pravo na slobodan izbor vere, brigu da se ne vrati „komunistički totalitarizam“, i slično. Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova je oštro reagovalo na ucene SAD, rekavši da je „davno trebalo da postane jasno da je kontraproduktivno bilo kakvo uslovljavanje i povezivanje“, a zamenik šefa administracije ruske vlade Andrej Semjoncev je izjavio da je potez Vašingtona „duboko uvredljiv, sraman i provokativan“.
Takođe, pismo je pisao i Bil Klinton, oslovljavajući šefa Rusije sa „dragi Borise“.
Ultimatum je glaso ovako: „Kako sam već pomenuo u vreme naših razgovora u Denveru, ja sam zabrinut povodom zakonskog projekta koji je Duma usvojila u junu, a tokom vremena posle našeg poslednjeg susreta, i Savet Federacije, prema kome će se, uvođenjem otežavajućih zahteva koji se tiču registracije, ograničavati sloboda veroispovesti novim religijama i konfesijama“.
Klinton je podsetio Jeljcina da je sličan zakon bio izglasan 1993, ali da je i tada Jeljcin odbio da ga potpiše: „Blagodareći tebi, slična inicijativa nije pretvorena u zakon 1993. godine. Pamtim kako si ti smelo istupio za slobodu savesti bez obzira na pritisak da postupiš drugačije. Uveren sam da ćeš Ti istupiti u zaštitu religioznih sloboda isto tako i sada. Svoju brigu za „ljudska prava“ pokazao je i rimski papa, napisavši: „Vaša ekselencija će razumeti moju zabrinutost i moju emocionalnu želju… da dođemo do novog nacrta teksta koji bi… bio garant verskog mira u velikom ruskom narodu“.
Posle ovih pisama, Jeljcin se setio da ograničavanje verskih sloboda nije „u skladu sa ustavom“, i nije potpisao zakon.
Ruska Pravoslavna Crkva je odmah tražila da se prevlada predsednikov „veto“, zahtevajući da zakon ostane onakav kakav jeste. U tome su je podržali predstavnici islama i budizma u Rusiji.
Čak je i jeljcinovska „Nezavisimaja gazeta“ napisala:
„Gospodin Jeljcin se sada može osumnjičiti da su mu draži dobro raspoloženje njegovog prijatelja Bila, želje pape rimskog i mišljenje nekolicine američkih kongresmena, nego stanovišta Ruske Pravoslavne Crkve, rukovodstva drugih, za Rusiju tradicionalnih religija, različitih društvenih struktura i sopstvenog parlamenta… Državna duma se nikad neće saglasiti s tim da se zakon odbaci kao rezultat pritiska, tumačenog od mnogih kao mešanje u ruske unutrašnje stvari“.
Dakle, Klinton i papa na istom poslu…
Sekta će se i dalje slobodno širiti Rusijom, najvećom pravoslavnom zemljom sveta. U ime „ljudskih prva“ i „građanskih sloboda“…

*
U nastavku donosimo tri teksta đakona Andreja Kurajeva – „Zakon o slobodi savesti: streljane ispravke“, koji je pisan povodom sličnog zakonskog projekta što je Jeljcin odbio da ga potpiše 1993, da bi kasnije vojnom silom „raspustio“ parlament; drugi govori o duhovnom stanju u Rusiji, u kojoj se novinari – „borci za građanska prava i slobode“ neprestano tvrde da je Pravoslavlje privilegovano, dok se zemljom u samoj stvari šire sekte i okultizam.
Treći je o obnovi Hrama Hrista Spasitelja, koji je Staljin srušio 1931, i protiv čije obnove su se (hvala Bogu, bez uspeha) takođe borili mnogi rusofobi. Ovo hramoborstvo u svim svojim oblicima krije želju da se najveća pravoslavna zemlja na svetu konačno uništi kao potencijalna opasnost za političke i verske imperijalne pretenzije Zapada. Staljinova namera je bila da se na mestu svetinje podigne Dom sovjeta, sa spomenikom Lenjinu na vrhu. Graditelji nisu uspeli – napravljen je samo bazen „Moskva“. Uprkos protivljenju rusomrzaca, Hram Hrista Spasa opet caruje nad prestonicom Rusije…
I duhovna borba se nastavlja, u ime Nepobedivog, u Ime Bogočoveka Hrista.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Poštovani godinama sam čitao Pravoslani Pesmovnik,Molitvenik,razne Akatiste i Bibliju ali od pre 3 godine počeo sam da Svete ikone iz kuće poklanjam ljudima kao i duhovne knjige,iz dana u dan počeo sam i da bacao i ikone i knjige zanima me dali sam žrtva neke sekte

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *