НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Од утопије до кошмара – Православље и секте: општи преглед

Од утопије до кошмара – Православље и секте: општи преглед

РУСИЈУ ЋЕ И ДАЉЕ ДУХОВНО РАЗАРАТИ

После вишегодишњих припрема закона о слободи савести, који је за циљ имао заштиту Русије од сурове духовне агресије страних мисионара и секти, руска Државна Дума га је огромном већином изгласала и послала на потпис председнику Борису Јељцину. Он је одбио да га потпише. Зашто?
Зато што су то захтевала Сједињене Америчке Државе и римски папа. Да све није било тако јавно и тако бестидно, „демократски“ критичари „параноичне теорије завере“ би рекли – православни фанатици опет нешто измишљају. Али све је било јавно и бестидно…
Закон је имао за циљ да омогући заштиту традиционалних конфесија руских простора: православне, мухамеданске, јудаистичке и будистичке. За остале верске групе, чија делатност на територији Русије траје мање од педесет година, нови закон је предвиђао ограничања кад је у питању штампање и растурање пропагандног материјала, као и гашење банковних рачуна и спречавање куповине верских објеката. Било је предвиђено да секте које ће се регистровати после доношења Закона чекају петнаест година на коначни упис у регистар верских заједница, након праћења адекватности њихове верске праксе у односу на прокламовано учење.
Руски депутати су схватили да је ово неопходно јер су секте постале опасност за државу. Неке од најсуровијих тоталитарних групација, попут Мунове унификационе цркве и сајентологије, већ поодавно желе да отму школе и војску, како би им Русија постала полигон за освајање светске моћи. Зато су чланови Думе схватили да ће, ако се нешто не предузме, Русија, у којој је за време комунистичке владавине убијено 200.000 епископа, свештеника и монаха (податке је крајем 1994 објавила званична државна комисија!) изгубити свој духовни и национални идентитет, претворивши се у колонију „новог светског поретка“.
Руска Православна Црква је свесрдно подржала закон, нагласивши да се њиме јачају „мир и слога унутар отаџбине“, а да би непотписивање истог водило „даљој духовној и моралној дестабилизацији Русије“. Самој Цркви Закон није давао повлашћени статус, нити могућност уласка у државне школе.
Међутим, са Запада су се чули други гласови, Амерички Сенат је припретио Јељцину да ће, ако потпише овај закон, САД ускратити Русији 200 милиона долара помоћи. (Што је мрвица у односу на благо које су аге и бегови „новог светског поретка“, преко својих слугу – руских јељциноваца – већ опљачкали из једне од најбогатијих земаља света.) Наравно, Сенат САД је помињао „људска права“, право на слободан избор вере, бригу да се не врати „комунистички тоталитаризам“, и слично. Руско министарство унутрашњих послова је оштро реаговало на уцене САД, рекавши да је „давно требало да постане јасно да је контрапродуктивно било какво условљавање и повезивање“, а заменик шефа администрације руске владе Андреј Семјонцев је изјавио да је потез Вашингтона „дубоко увредљив, сраман и провокативан“.
Такође, писмо је писао и Бил Клинтон, ословљавајући шефа Русије са „драги Борисе“.
Ултиматум је гласо овако: „Како сам већ поменуо у време наших разговора у Денверу, ја сам забринут поводом законског пројекта који је Дума усвојила у јуну, а током времена после нашег последњег сусрета, и Савет Федерације, према коме ће се, увођењем отежавајућих захтева који се тичу регистрације, ограничавати слобода вероисповести новим религијама и конфесијама“.
Клинтон је подсетио Јељцина да је сличан закон био изгласан 1993, али да је и тада Јељцин одбио да га потпише: „Благодарећи теби, слична иницијатива није претворена у закон 1993. године. Памтим како си ти смело иступио за слободу савести без обзира на притисак да поступиш другачије. Уверен сам да ћеш Ти иступити у заштиту религиозних слобода исто тако и сада. Своју бригу за „људска права“ показао је и римски папа, написавши: „Ваша екселенција ће разумети моју забринутост и моју емоционалну жељу… да дођемо до новог нацрта текста који би… био гарант верског мира у великом руском народу“.
После ових писама, Јељцин се сетио да ограничавање верских слобода није „у складу са уставом“, и није потписао закон.
Руска Православна Црква је одмах тражила да се превлада председников „вето“, захтевајући да закон остане онакав какав јесте. У томе су је подржали представници ислама и будизма у Русији.
Чак је и јељциновска „Независимаја газета“ написала:
„Господин Јељцин се сада може осумњичити да су му дражи добро расположење његовог пријатеља Била, жеље папе римског и мишљење неколицине америчких конгресмена, него становишта Руске Православне Цркве, руководства других, за Русију традиционалних религија, различитих друштвених структура и сопственог парламента… Државна дума се никад неће сагласити с тим да се закон одбаци као резултат притиска, тумаченог од многих као мешање у руске унутрашње ствари“.
Дакле, Клинтон и папа на истом послу…
Секта ће се и даље слободно ширити Русијом, највећом православном земљом света. У име „људских прва“ и „грађанских слобода“…

*
У наставку доносимо три текста ђакона Андреја Курајева – „Закон о слободи савести: стрељане исправке“, који је писан поводом сличног законског пројекта што је Јељцин одбио да га потпише 1993, да би касније војном силом „распустио“ парламент; други говори о духовном стању у Русији, у којој се новинари – „борци за грађанска права и слободе“ непрестано тврде да је Православље привилеговано, док се земљом у самој ствари шире секте и окултизам.
Трећи је о обнови Храма Христа Спаситеља, који је Стаљин срушио 1931, и против чије обнове су се (хвала Богу, без успеха) такође борили многи русофоби. Ово храмоборство у свим својим облицима крије жељу да се највећа православна земља на свету коначно уништи као потенцијална опасност за политичке и верске империјалне претензије Запада. Стаљинова намера је била да се на месту светиње подигне Дом совјета, са спомеником Лењину на врху. Градитељи нису успели – направљен је само базен „Москва“. Упркос противљењу русомрзаца, Храм Христа Спаса опет царује над престоницом Русије…
И духовна борба се наставља, у име Непобедивог, у Име Богочовека Христа.

Један коментар

  1. Poštovani godinama sam čitao Pravoslani Pesmovnik,Molitvenik,razne Akatiste i Bibliju ali od pre 3 godine počeo sam da Svete ikone iz kuće poklanjam ljudima kao i duhovne knjige,iz dana u dan počeo sam i da bacao i ikone i knjige zanima me dali sam žrtva neke sekte

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *