NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

DESTRUKTIVNOST SEKTI: RAZMIŠLJANJE JEDNOG PSIHIJATRA

Kameni temeljci svakog, pa i našeg naroda su pomesna Crkva i država sa svojim institucijama. Sve verske sekte, bez obzira na kome se verskom učenju utemeljavaju, imaju univerzalni karakter i mondijalističke pretenzije. Njihovi međusobni odnosi su saveznički u odnosu na državu i Crkvu koje se doživljavaju kao glavne prepreke na putu ostvarenja sketaških pretenzija, usmerenih ka uspostavljanju neograničene moći i potpune kontrole nad novčanom masom, teritorijama i stanovništvom.
Na žalost, država Srbija nema zakona koji bi pravno definisao versku materiju. Svaki pokušaj da se ova oblast reguliše zakonom slama se pred otporom samoproklamovanih demokrata koji se kriju iza borbe za zaštitu ljudskih prava. Prema mišljenju ove odrođene od narode elite pravo na veroispovest ne treba ograničavati zakonom, već ga treba izvoditi direktno iz Ustava. Pozivati se na Ustav i njegov opšte-pravni karakter kao na supstituciju zakona je, u najmanju ruku, neozbiljno i pravno neodrživo. U ustavima svih zemalja pravo na život je neprikosnoveno ljudsko pravo, dok je pravo na veroispovest zajamčeno. Pa ipak, u zemljama u kojima postoji smrtna kazna, čak i to neprikosnoveno pravo na život biva zakonom ograničeno.
Đakon Andrej Kurajev, profesor Pravoslavno-filosofskog fakulteta u Moskvi i član konsultativne komisije Dume za verska pitanja predložio je rešenje slično onom koje razmatra ruski parlament. Kada bi se primenio njegov predlog, sve verske zajednice na teritoriji države Srbije bile bi podeljene na četiri grupe, shodno odnosu države prema njima, ali i verskih zajednica prema interesima države Srbije.
U prvoj grupi bi bila Srpska Pravoslavna Crkva, kao tradicionalni čuvar verskih osećanja srpskog naroda, sa kojom država ima odnos saradnje na obostranu korist i na korist srpskog naroda.
Drugu grupu bi sačinjavale tradicionalne vere na evropskim prostorima: Rimo-katolička crkva, jevrejska i muslimanska verska zajednica, Anglikanska crkva i Evangelistička crkva. Prema ovim verskim zajednicama državama ima tolerantan odos, a samo izuzetno odnos saradnje kada to odgovara bitnim državnim interesima.
U treću grupu bi bile svrstane one pseudohrišćanske sekte kojima država ne priznaje status verskih zajednica, već tretira kao organizacije koje štete državnim interesima, pa prema tome i interesima naroda (Jehovini svedoci, adventisti, pentekostalci, itd.)
Četvrta grupa bi objedinila verske sekte, guru-pokrete i psiho organizacije koje su zbog verskog terorizma i kriminala zakonom zabranjene.

*

Na ulicama mnogih gradova Evrope, pa i Beograda, mogu da se sretnu grupe mladih ljudi obrijanih glava, odevenih u živopisnu istočnjačku odeću. Na licima im titra ledeni smešak, a iz očiju seva praznina dok razdragano igrajući uglas pevaju „Hare Krišna“. Ovi mladići i devojke ostavljaju utisak bezazlenih čudaka, dobroćudnih vegetarijanaca, srećnih jer su pronašli put koji vodi u prosveteljenje, u duhovni raj. Pitanje je zašto zapadni stručnjaci proglašavaju ovu sektu totalitarnom i destruktivnom, kada ona svom težinom svoga učenja nudi svojim sledbenicima „bezumnu sreću“. Direktan odgovor na ovo pitanje sadržan je u nekoliko citata iz učenja ove sekte, „Hare Krišna“, iznetih u knjizi „Varnašram-manifest socijalnog razuma“. To je svojevrsno „sveto pismo“ sekte i praktično uputstvo za njeno delovanje. Knjigu je napisao bivši Amerikanac po nacionalnosti, sadašnji vođa sekte, čije novo ime glasi Njegova Božanska milost Om Višnupada Paramahamsa Parirajakarja Astotarasata Šri Šimad Harikeši Svami Maharaja Višnupada Ahraja. Pored toga što je vrhovni guru, Njegova Božanska milost je istovremeno i upravnik celokupne imovine sekte. Njegove odluke su obavezujuće za sve vernike koji celom svojom ličnošću moraju da sprovode proklamovani koncept „božanskog poretka društva“. O tajnama društvenog poretka ne smeju da razgovaraju sa „neposvećenima“, svima van sekte čiji je duhovni nivo na krajnje niskom stupnju.
U Varnašramu informacioni tokovi će se nalaziti pod potpunom kontrolom bramana. To znači da će „svaka informacija morati da odgovara duhovnom standardu (sekte). Varnašram društvo zavisi od intelektualnog vođstva bramana.“
Idealni društveni sistem je teokratija uzdignuta na najviši nivo potpune vlasti koja ne podleže nikakvoj kritici, a zasniva se na kastinskom sistemu. Njegova Božanska milost za sebe kaže da vlada u krišnaitskom sistemu društvenog uređenja koji „nije fašistički, ali je svakako jedan veoma surov režim.“ Rukovodeća elita su vaišnaviakari koji donose odluke u skladu sa apsolutnim principima. Profesionalnim sklonostima šudre, najniže kaste, odgovaraju fizički poslovi. Šudre su uvek pod kontrolom i to najviše odogovara njihovim sopstvenim sklonostima. Sudbinu svakog pojedinca, njegovu „kategorizaciju“ u kastinskoj hijerarhiji, određuje vladajuća elita, za razliku od kastinskog sistema autohtone indijske religije u kojoj je pripadnost kasti određena rođenjem. Škole moraju biti očišćenje od svakog religijskog pluralizma. U njima će se učiti samo krišnaizam. „Što se tiče pogrešnih i besmislenih principa ateizma o njima ne treba informisati školsku decu da ne bi saznala u šta drugi veruju.“
Sistem sigurnosti u Varnašramu poveren je vojnoj kasti, kšatrima. U tom društvu budućnosti predviđeni su i kšatri-atomi, čiji je zadatak da „duhovno ili uz pomoć elektronike, oružjem i opremom, sliste neprijatelja sa lica Zemlje“. Nosilac božanske svesti koji je na čelu vlade dužan je „da napadne i porobi neprijatelja, da neutrališe njegovo delovanje i rđavo ponašanje, a zatim da u toj zemlji ustroji društvo socijalne svesti.“
„Ako se neki ljudi, bez obzira na to što je put pročišćenja bio svakom dostupan, i dalje ponašaju kako ne treba, neophodno je da se kšatri (policija) oštro pozabave svakim od nepodobnih pojedinaca. Pošto će se ljudi u društvu Varnašrama još od rođenja učiti visokim obrascima ljudskog ponašanja, za prestupe nema nikakvog opravdanja. Zato će kšatri biti dovoljno strogi prema prestupnicima i surovo će ih kažnjavati.“
To je samo deo programa ovih preteča Antihrista. Interesanto je da se političke partije u našoj zemlji međusobno optužuju i nazivaju svakojakim imenima, a potpuno su ravnodušne na prisustvo potencijalno fašističko-terorističke verske sekte koja potpuno nesmetano deluje na prostoru Srbije.

*

Zašto su ova i njoj slične verske sekte svrstane u grupu totalitarnih i destruktivnih? Zato što u procesu vrbovanja svojih vernika koriste kriminalne metode poznate pod imenom „mehanizmi i tehnike mentalne kontrole mozga“. Pripadnici ovih sekti bivaju žrtve jednog procesa koji manipulišući perfidnim metodama pretvara ove nekada slobodne ličnosti u fanatične sledbenike određene sekte. O kakvom je postupku reč, najslikovitije će pokazati primer neke gnostičke ili satanističke sekte koje ne kriju ni svoj cilj, ni metode kojima taj cilj ostvaruju. Osvetljenje ove pojave najbolje je započeti od Svetog pisma Starog zaveta, od Prve knjige Mojsijeve koja se zove Postanje. Šestog dana stvaranja sveta Bog je stvorio čoveka. „I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih… I bi veče i bi jutro, dan šesti.“ Stvarajući svoje remek delo Bog je dao čoveku osobine koje sam poseduje. Bog je apsolutni život, apsolutno zdravlje, apsolutna mudrost, apsolutna sloboda. I sve te osobine ugrađene su u delo stvoreno po obličju Božijem. Sve totalitarne i destruktivne verske sekte polaze od činjenice da ako ponište ovo Božije delo svojim intervencijama, onda će tako osatanjeno biće da poništi i ostatak Božijega dela, sve ono što je Bog stvarao prethodnih dana. Evo kako to izgleda u programu jedne od sekti (Ordo Templi Orientis). Bog je čoveku dao život, a program sekte naređuje: „Ubij sebe u žaru samopredaje našoj Dami.“ Bog je čoveku dao telesno i duševno zdravlje, a program sekte ga navodi da „mu meso visi labavo na kostima, a oči gore nesavladljivom žudnjom. „Bog je čoveku dao ljubav, a sekta naređuje: „Iščupaj majku iz svoga srca i pljuni u lice svoga oca. Neka tvoja noga zgazi stomak tvoje žene i neka beba na njenim grudima postane plen pasa i lešinara.“ Bog je čoveku dao slobodnu volju, a sekta kaže“… jer ako to ne uradiš svojom voljom, tada ćemo to učiniti uprkos tvojoj volji. I pazi! Ako krišom sačuvaš i jednu svoju misao, tada ćeš biti zauvek odbačen u bezdan.“
Ovakvim satanističkim obredom,“terajućim ritualom pentagrama“, u Bogom stvorenoj slobodoj ličnosti satiru se Božje blagodeti sve dok ona ne postane živi mrtvac, leš koji hoda. Kada se dovede u takvo stanje potpune emocionalne pustoši u ličnost se uz obilatu pomoć narkotika i drugih nasilnih metoda ugrađuje program sekte. Znači sa psihijatrijsko-psihološkog stanovišta, metodama prisile izbrisan je osećajni kod, ličnost je izvedena na brisani prostor potpune emocionalne praznine, potpuno odvojena od porodice, prijatelja i drugih tačaka oslonaca. Bivši slobodan čovek je sada u potpunoj vlasti vođstva sekte, prepušten na milost i nemilost sektaškim mentorima, svom težinom svog mrtvila oslonjen na vođu, na gurua, na mesiju.
Paralelno sa angažovanjem u društvenim naporima na suzbijanju razornih posledica delovanja sekti, pred modernom psihijatrijom i psihologijom stoji i jedan usko profesionalni zadatak – da definiše i naučno klasifikuje stanje duševnog zdravlja sledbenika totalitarnih sekti koji su bili podvrgnuti tretmanu „ispiranja“ mozga.
Značaj toga bih ilustrovao jednim primerom.
Na jednom edukativnom seminaru vezanom za ovu problematiku upoznao sam koleginicu lekara, mikrobiologa, po nacionalnosti Grkinju, koja je bila tajni član jedne satanističke sekte, čija je centrala bila u Švajcarskoj, a filijala u Atini. Ona je tajno, za milionsku sumu dolara, prodala kuću donetu u miraz kako bi sav novac ustupila sekti. U sektu je uvukla i svoga brata, člana upravnog odbora poznate atinske banke koji je počeo da skreće ogromne sume novca u trezore sekte. Uhvaćen je, izveden pred sud i osuđen na doživotnu robiju. Celokupna imovina mu je prodata, ali više miliona duga banci je ostalo nepokriveno. No, vratimo se mojoj koleginici. Najtragičniji trenutak u satanističkoj karijeri ove nesrećne žene se odigrao nekoliko dana uoči zakazanog najvišeg kultnog obreda u kome je, kao znak potpune odanosti zarad konačnog prosvećenja, trebalo da na satanskom oltaru prinese kao žrtvu svoje dvoje dece, što je ona prihvatila sa svojevrsnim osećanjem bezumne radosti.
Par dana pre zakazanog čina, ona zatiče ubijenog svog prijatelja, člana sekte u čijoj kući je do tada vršila satanističke obrede. Ovaj događaj dovodi do potpunog preokreta u njenom ponašanju. Iz osobe do tada potpuno izbalansiranog ponašanja, koja je bez ikakvih znakova poremećaja obavljala svoje porodične i profesionalne obaveze, u trenutku izbija za psihijatre lako prepoznatljiv psihotični poremećaj, čije simptome uočava i njena okolina.
Psihijatri bi morali da zauzmu decidirani profesionalni stav u odnosu na pitanje da li je ova žena prolazila kroz psihotički poremećaj i pre izbijanja njegovih simptoma, drugim rečima da li je bila psihotična u vreme dok je obavljala svoje satanističke rituale i svom svojom obezboženom ličnošću bila spremna da svoju decu dragovoljno prinese na žrtvu svom gospodaru Satani. Da li takva stanja zalužuju šifru i latinski naziv u međunarodnoj klasifikaciji bolesti i povreda?

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Poštovani godinama sam čitao Pravoslani Pesmovnik,Molitvenik,razne Akatiste i Bibliju ali od pre 3 godine počeo sam da Svete ikone iz kuće poklanjam ljudima kao i duhovne knjige,iz dana u dan počeo sam i da bacao i ikone i knjige zanima me dali sam žrtva neke sekte

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *