НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
АВА ЕВАГРИЈЕ

XII

ИЗРЕКЕ ЕВАГРИЈА МОНАХА
1. Ава Евагрије је рекао: „Избегавај разговоре о светском да ти се ум не би смутио и да правило твог безмолвија не би било нарушено“.
2. Говорио је такође: „Много значи молити се без расејаности, а још више певати (Псалме) без расејаности“.
3. Још је говорио: „Увек се сећај свог изласка и не заборављај вечни Суд, па ћеш сачувати душу свју од сваког греха“.
4. Још је говорио: „Кад не би било искушења, нико се не би спасао“.
5. Ава Евагрије је рекао: „Почетак спасења је самоукоревање“.
6. Он је рекао: „Ако паднеш у малодушност, моли се, и то са страхом и трепетом, усдрно, бодро и трезвено“.
7. У почетку свог монашког живота ава Евагрије је дошао ког једног старца и рекао му: „Аво, реци ми душеспасоносну реч“. Старац мује рекао: „Ако хоћеш да се спасеш, немој говорити пре него што те питају, ма коме пошао“.
8. Једанпут је некаквим поводом било сабрање у Келијама и ава Евагрије је говорио. Презвитер му је рекао: „Ми знамо, аво, да би ти, да си остао у свом крају, већ одавно био епископ и началствовао над многима, а сада овде седиш као странац“. Премда је био дирнут тиме, ава Евагрије се није смутио, већ је, махнувши главом рекао: „То је тачно, оче, али једном рекох, друго нећу додати(Јов 39,35)“.
9. Евагрије у свом Гностику говори: „Ми смо од праведног Григорија научили да има четири главне врлине: разборитост, храброст, целомудреност и праведност. Дело разборитости, говори он, састоји се у сагледавању светих умних сила; дело храбрости се састоји у стајању у истини и не одступању ка непостојећем, па макар се сусрело противљење; целомудрености је, по његовом мишљењу, својствено одвраћати се од сејача (тј. непријатеља) пошто се примило семе од првог земљоделца; а дело праведности се састоји у пружању свакоме онолико колико му приличи“.
10. Ту он још говори: „Стуб истине – Василије Кападокијски каже: „3нање које долази од људи усавршава се постојаним бављењем и вежбом, а које происходи од благодати – правдом, кротошћу и милосрђем. Прво могу да стекну и страсни људи, док друго могу задобити само бестрасни, који за време молитве виде светлост која обасјава њихов ум““.
11. Још он ту говори: „Анђео Тмуитске цркве, Серапион казиваше да се ум чисти одушевљавајући се духовним познањем, да љубав лечи гнев, а да уздржање обуздава похоту и жељу“.
12. И још: „Дидим говори: „Непрестано разговарај сам са собом о промислу и о Суду и труди се да њихове предмете држиш на памети. Промисао се особито види у нашем усмеравању од греха и незнања – ка врлини и познању““.
 

   

5 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *