ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
АВА ЕВАГРИЈЕ

XII

ИЗРЕКЕ ЕВАГРИЈА МОНАХА
1. Ава Евагрије је рекао: „Избегавај разговоре о светском да ти се ум не би смутио и да правило твог безмолвија не би било нарушено“.
2. Говорио је такође: „Много значи молити се без расејаности, а још више певати (Псалме) без расејаности“.
3. Још је говорио: „Увек се сећај свог изласка и не заборављај вечни Суд, па ћеш сачувати душу свју од сваког греха“.
4. Још је говорио: „Кад не би било искушења, нико се не би спасао“.
5. Ава Евагрије је рекао: „Почетак спасења је самоукоревање“.
6. Он је рекао: „Ако паднеш у малодушност, моли се, и то са страхом и трепетом, усдрно, бодро и трезвено“.
7. У почетку свог монашког живота ава Евагрије је дошао ког једног старца и рекао му: „Аво, реци ми душеспасоносну реч“. Старац мује рекао: „Ако хоћеш да се спасеш, немој говорити пре него што те питају, ма коме пошао“.
8. Једанпут је некаквим поводом било сабрање у Келијама и ава Евагрије је говорио. Презвитер му је рекао: „Ми знамо, аво, да би ти, да си остао у свом крају, већ одавно био епископ и началствовао над многима, а сада овде седиш као странац“. Премда је био дирнут тиме, ава Евагрије се није смутио, већ је, махнувши главом рекао: „То је тачно, оче, али једном рекох, друго нећу додати(Јов 39,35)“.
9. Евагрије у свом Гностику говори: „Ми смо од праведног Григорија научили да има четири главне врлине: разборитост, храброст, целомудреност и праведност. Дело разборитости, говори он, састоји се у сагледавању светих умних сила; дело храбрости се састоји у стајању у истини и не одступању ка непостојећем, па макар се сусрело противљење; целомудрености је, по његовом мишљењу, својствено одвраћати се од сејача (тј. непријатеља) пошто се примило семе од првог земљоделца; а дело праведности се састоји у пружању свакоме онолико колико му приличи“.
10. Ту он још говори: „Стуб истине – Василије Кападокијски каже: „3нање које долази од људи усавршава се постојаним бављењем и вежбом, а које происходи од благодати – правдом, кротошћу и милосрђем. Прво могу да стекну и страсни људи, док друго могу задобити само бестрасни, који за време молитве виде светлост која обасјава њихов ум““.
11. Још он ту говори: „Анђео Тмуитске цркве, Серапион казиваше да се ум чисти одушевљавајући се духовним познањем, да љубав лечи гнев, а да уздржање обуздава похоту и жељу“.
12. И још: „Дидим говори: „Непрестано разговарај сам са собом о промислу и о Суду и труди се да њихове предмете држиш на памети. Промисао се особито види у нашем усмеравању од греха и незнања – ка врлини и познању““.
 

   

12 коментар(а)

  1. Neizmjerno blago! Od srca hvala

  2. Najljepša hvala na objavi ovog Blaga.

  3. Draga braćo pravoslavci. Hvala vam što ste mi putem interneta omogučili pristup ovoj neizmjernoj riznici Božje mudrosti, neka vas Gospodin blagoslovi!
    Milan, katolik iz Pule

    • Бојан Јездимировић

      Милане Србине врати се прађедовској вери, нема спасења за јеретике. Да те Господ просветли и поведе путем спасења.

    • Ajde ti Milane u pravoslavlje. Ne mora niko da zna, pa ni mi. Ovde ti je duši spasenje.

  4. Одговор брату Вељку: Тај део се налази у Добротољубљу 2, у Прегледу духовне борбе, преподобног Јована Касијана, у тачки 160. страна 10. Ево цитата:
    „Споља они личе на новац истинитог цара, премда су их исковали лажни духовни ковачи, а не православни опитни оци. Њих су подмукли демони исковали на штету и пропаст. На њих се савршено може применити изрека Проповедника: Постоје путеви који човеку изгледају прави, иако им крај гледа у дно адово (Прич.16,25). Последње (четврто) опажање искусног мењача се односи на испитивање тежине [монете]. Ми ћемо га у нашем духовном делању испунити када дело које нам саветује помисао положимо на тас савести, те са свом строгошћу испитамо да ли има стварну тежину, тј. да ли је тешко страхом Божијим, да ли је све у њему по његовом смислу и значењу, не чини ли га лаким спољашност и новина, није ли му тежину умањила сујета и није ли га уништила људска слава. Извагавши и испитавши га сведочанствима апостола и пророка, ми смо дужни да га прихватимо као сагласно са њима, или да га са свом строгошћу одбацимо као њима противно и за нас погубно.“ срдачан поздрав од росе

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?“ Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

  6. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  7. Бескрајно хвала на труду!!!

  8. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  9. Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.