НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ

ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

 

Кратко сведочанство о преподобном оцу нашем Исаији,
ави Нитријском, и његовим списима
Преподобни отац наш Исаија Отшелник живео је у другој половини четвртог века после Христа (упокојио се 370), као савременик аве Макарија Великог. Место његових подвига био је нижи Египат, пустиња Скит, која се обично назива Скит, недалеко од Александрије, где су монаси проводили сагледатељни живот у дубоком ћутању. Није познато у ком узрасту је он изабрао борбу монашког живота. Зна се само да је био син сиромашних и скромних родитеља, као што се то види из његовог плача и увреда које му је упућивао његов ученик Јелисеј, који га је за време свог искушења назвао човеком ниског порекла.
Преподобни Исаија је многе монахе руководио својим саветима. Они су му радо указивали савршено послушање. Он је био познат тадашњем патријарху александријском, који је, бранећи преподобног од Јелисејевих увреда, рекао: Нека буду нема лажљива уста, која на преподобног говоре безакоње, гордост и увреду (Пс.30,19).
Преподобни Исаија је био крајње смирен, поседујући благодат дубоког плача. То се види из кротког одговора ученику Јелисеју, који га је у време искушења вређао и грдио, као и из његових 14 беседа – Делатност плача, чије пажљиво читање може да смекша и скруши чак и камено срце.
По обичају отаца који су безмолствовали у Скиту, преподобни Исаија је имао два ученика: Петра и Јелисеја. За првог је он написао душекорисну беседу (26.), док о последњем у Старечнику постоји душекорисна прича. Осим та два ученика, његовим саветима и поукама руководили су се и многи други монаси, са којима је он водио разговоре не само усмено, него и писмено. Даноноћно се поучавајући у Светом Писму и поцрпевши обилне струје духовне мудрости из тог спасоносног извора, он је постао писац многих прекрасних слова, која обухватају разне душекорисне теме и сачињавају читаву књигу.
Преподобни Исаија је назван Отшелник због љубави према крајњој усамљености и подвижничком удаљавању од свих. Последњих година живота није боравио чак ни са најближим ученицима, који су га само повремено посећивали, што се да видети из 27. слова.
Његове списе помињу епископ Амон у свом писму Теофилу, александријском патријарху, затим Никофор монах у свом слову о чувању срца, Варсануфије Велики, Јован Дамаскин, Григорије Синаит и Други.
Спомен преподобног оца Исаије Православна Црква врши у суботу Сирне седмице.
Зборник беседа аве Исаије, који је до нас дошао, садржи 29 слова. Међутим, сва је вероватноћа да он не садржи сва слова аве Исаије, будући да међу изводима његових поука има и таквих које се не налазе у познатим беседама.
Осим ових беседа, ава је оставио и правила за монахе почетнике, сачувана код аве Венедикта Анијанског (поч. 9. века), у његовом зборнику монашких правила. Управо у овом зборникује напоменуто да су та правила извучена из авиних беседа. Међутим, она се у беседама не могу пронаћи. Због тога је могуће да су многа од њих узета или из авиних несачуваних беседа, или су била саопштена разним лицима у различито време, а затим преношена од уста до уста, све док их неко није сакупио, и то не по поретку мисли, него како су била сапоштена. На тај начин су она била сакупљена. Она су једног духа и садржине са правилима Светог Антонија Великог. Нека су од речи до речи истоветна. Може се претпоставити да је ава Исаија био најближи прејемник учитељског дара аве Антонија Великог, заједно са авом Макаријем Великим.
У Добротољубље је укључен и спис аве Исаије о чувању ума у 27 поглавља. О њима се у предговору каже да су извучена из његових беседа и да садрже кратку поуку о томе како да се одбијају прилози помисли, како да се сачува чиста савест, како да се у срцу држи скривено поучавање, и како да се триделност душе разумно очува у потпуном безмолвију.
У 40. тому Грчке патрологије, после беседа, штапман је сличан спис под насловом: О подвижништву и безмолвију, у 19 поглавља на грчком. И та поглавља су такође извучена из беседа, што је и наведено у поменутом издању. Нека од њих су од речи до речи једнака са онима која се налазе у тексту Добротољубља.
Међутим, и у броју тих 19 и у броју 27 поглавља Добротољубља постоје поуке којих нема у беседама. То је и био разлог што смо у садашње издање ставили оба списа аве Исаије.
Да не бисмо пропустили ништа из авине оставштине, предлажемо и његове изреке, како из Изрека отаца, тако и из Азбучног старечника, у преводу са словенског језика. Свако и сам може да увиди да међу тим изрекама има доста таквих које се налазе и у беседама.
На тај начин, овде предлажемо:

  1. Слова аве Исаије,
  2. Правила за монахе почетнике,
  3. Спис из Добротољубља о чувању ума у 27 поглавља,
  4. Поглавља о подвижништву и безмолвију.

 

   

5 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *