НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

 

ДВАДЕСЕТ ШЕСТО СЛОВО
Изреке које је изнео ава Петар, ученик Исаијин, наводећи да их је чуо од њега
1. Мој отац је рекао: „Буди храбар и обнови оно што је потребно исправити. [Једино] се чистота може молити Богу. Страх Божији и притешњавање (у свему) доносе остављење грехова. Узалуд се моли човек који у свом срцу има злобу и [жели] освету. Немој желети да питаш за савет или поуку (о делима) овога времена, нити их сам пружај људима који те питају. Непрестано слушај оне који говоре у теби и моли Бога да ти да дар да познаш чије речи треба да послушаш. Учини напор да ти се не деси да ти уста говоре једно, а да ти је друго у срцу“.
2. Опет је рекао: „Пружање пред Господа са разумом, и повиновање заповестима са смирењем доноси љубав, а љубав – бестрашће“.
3. Још је рекао: „Безмолвник треба да се свакога часа испитује да ли је мимоишао оне који ће га сусрести у ваздуху, и да ли их се ослободио још док се овде налази. Јер, све док потпада под њихово ропство, није их се још ослободио. Због тога га очекује труд све док не буде помилован“.
4. Опет је рекао: „Далеко је од милости Божије човек који у срцу своме има осуђивање“. Када сам га питао о томе, он је рекао: „Ако хоћеш да идеш за Господом нашим Исусом Христом, држи Његове речи. Ако хоћеш да са Њим разапнеш старог човека, дужан си да се одвојиш од оних који те скидају са крста, да се припремиш за подношење увреда, да умирујеш срце оних који те киње, да се смираваш, да владаш над својим прохтевима, да ћутиш и да никог не осуђујеш у срцу“.
5. Још је рекао: „Безмолвник треба да има страх од сусрета са Богом у толикој мери да он претходи његовом дисању. Јер, тај страх се у њему није остварио и од њега је милост још далеко, све док грех привлачи његово срце“.
6. Опет је рекао: „Жалосно је што ми у устима имамо бестрашће, а у срцу безакоње и зло“.
7. Још је рекао: „Неће сусрести љубљеног Исуса са радошћу онај ко се не подвизава до смери да своје тело учини сличним Његовом. Он још није слободан од горког ропства“.
8. Ево шта је још говорио: „Авај! Авај! Авај! Доклеје доспела душа! Како је само чиста створена, а под каквом влашћу сада стоји, и каквом је сујетом свезана!“
9. Такође је рекао: „Све док си у телу, молим те, не попуштај срцу своме. Човек не може да верује никаквом плоду, све док се налази у пољу, будући да не зна шта ће се десити са њим пре него што га затвори у своје житнице. Тако он не може да попушта свом срцу све док је дисање у његовим ноздрвама (Јов 27,3), будући да не зна каква ће га страст сусрести пре издисаја. Према томе, човек не треба да попушта свом срцу све док дише, већ да увек вапије Богу да му [укаже] помоћ и милост“.
10. Ја сам га питао: „Оче, шта је смиреноумље и шта га рађа?“ Он ми је рекао: „Послушање, одсецање од своје воље у смирењу без напора, чистота, трпљење увреда, подношење речи ближњега без тешкоће – ето шта је смиреноумље“.
11. Опет је рекао: „Блажен је онај који је стекао новог човека пре него што је сусрео Христа. То је и апостол рекао: Тело и крв не могу наследити Царства Божијега (1.Кор.15,50). И још: Јер све док је међу вама завист и неслога и раздори, зар нисте телесни и зар се не владате по човеку?(1.Кор.З,3)“.
12. Опет је рекао: „Ми се налазимо у толиким тешкоћама од наших непријатеља стога што нисмо како треба спознали грехе своје, и што нисмо разумно испитали плач. Јер, плач би нам, да се како нашао у нама, открио грехе наше. Када нам буде дано да истински видимо своје грехе, стидећемо се чак да погледамо на лице присутних, па чак и на бестидне жене, јер су и оне часније од нас. Јер, оне са таквом дрскошћу чине грехе своје не знајући Бога, а ми смо верни па ипак се наша срца слажу са гресима“.
13. Рекао је опет: „Подношење увреда и уступање вољи ближњега по Богу, да се непријатељу не би дало да се умеша, показује човека-делатеља. Јер, ко има бодар ум и ко се са разумом налази под ногама Господа Исуса, постараће се да одсече своју вољу већ и због тога да не буде одвојен од свог љубљеног Господа. Ко не уздржава своју вољу у свему, ни са вернима не може бити у миру, јер ће малодушност, гнев и огорчење свагде пратити његово срце. Онај ко говори: „Није ништа ако поговорим, или ако чујем“, личи на слепца који не види светлост ни кад га уводе, нити кад га изводе. Схватите шта бива са сунцем – и најмањи облак сакрива његову светлост и топлоту. Међутим, то виде само они који имају прозрење“.
14. Опет је рекао: „Човек који увек гледа на своје грехе нема језика којим би могао да поговори са неким човеком“.
15. Опет је рекао: „Омрзи све што је у свету и телесни покој, пошто те чине непријатељем Божијим. Као што се човек бори против непријатеља, тако и ми треба да се боримо против свог тела и да му не пружамо покој“.
16. Рекао је опет: „Делатник, који воли Бога, треба да пази на сваку своју помисао, да се саветује са њом, и да расуђује да ли су од тела или не. Јер, он се не може сматрати девствеником све док противприродност још увек има извесну силу у његовим удовима“.
17. Питао сам га: „Шта значи реч из Јеванђеља: Да се свети име твоје!“ Он је рекао: „То се односи на савршене, будући да се име Божије не може светити у нама који смо обузети страстима“.
18. Рекао је опет: „Наши древни оци су рекли да удаљити се (од света) значи бекство од тела (тј. несажаљивост према телу) и сећање на смрт“.
19. Опет је рекао о миру са ближњима: „Бог не обитава тамо где нема мира. Ко види своје грехе, види и мир. Јер, грехе оставља смиреноумље, а не место живота. Павши у грех са Уриницом, Давид није нашао ништа што би принео Богу на жртву због грехова својих, осим речи: Жртва је Богу дух скрушен. Срце скрушено и смирено Бог неће понизити (Пс.50,29)“.
20. Рекао је опет: „Малодушност и понижавање било кога смућује ум и не дозвољава му да угледа светлост Божију“.
21. Опет је рекао: „Учини напор да избегаваш оне који следе три страсти које понижавају душу: користољубље, частољубље и телоугађање. Јер, душа којом оне овладају не може да напредује“.
22. Опет је рекао: „Када седиш у келији и дође ти (помисао) да осудиш ближњега, [сети се] својих грехова и закључи да их је више него код твог ближњег. Такође, ако помислиш да чиниш праведна дела, сматрај да нису Богу угодна. Сваки снажни део тела помаже болесном и стара се о њему, говорећи: „Ми имамо нешто (заједничко)“, те му састрадава. Огрубели говори у срцу своме: „Никада нисам грешио“, а онај ко је стекао смиреноумље на себе преноси понижавање ближњега, говорећи: „Ја сам погрешио“. Онај ко презире (смирење) сматра у срцу своме да је мудар и да никад никога није вређао. Ко, пак, има страх Божији, стара се о врлинама и [труди се] да ни једна од њих не пропадне“.
23. Опет је рекао: „Знај да служба Богу коју вршиш у келији у ћутању није истинска ако ти се у исто време срце приклања ка нечему што није Божије, и ти, при томе, мислиш да то није грех. Ако говориш: „Бог прима срдачну службу коју сам одслужио у ћутању“, онда је свакако грех пред Богом ако се твоје срце слаже са злом у ћутању“.
24. На моје питање, он ми је одговорио да онај ко не налази помоћ у борби, ни миру не може да верује.
25. O поучавању је рекао: „Оно у себи крије велику опасност да се не погреши у ономе што се поучава: јер, чим погрешиш [значи] да не можеш да поучаваш“.
26. Рекао је опет о причешћивању: „Тешко мени! Тешко мени! Каквоје моје општење са Богом, ако општим са непријатељима Божијим? Тако се ја причешћујем на суд и на осуду. Јер, ето какве речи ми говоримо: „Светиње светима“, тј. светима приличи да примају Свете (Тајне). Но, ако сам ја свет, ко су онда ови који делују у мени?“.
27. Упитао сам га: „Шта је страх Божији?“ Он ми је рекао да човек који се веже за било шта што није Божије нема у себи страха Божијег.
28. Још сам га питао: „Које слуга Божији?“ Он мије рекао: „Све док служи страстима човек се не може сматрати слугом Божијим. Он је слуга онога који њиме влада“.
29. Рекао је опет: „Тешко мени! Тешко мени што се нисам подвизавао да се очистим, како бих стекао милост. Тешко мени! Тешко мени што се нисам подвизавао да савладам непријатеље своје у борби да бих царевао са Христом. Јер, како може да се приближи Цару своме онај који другима служи! Тешко мени! Тешко мени што на мени лежи Твоје име, Господе, а ја служим непријатељима Твојим. Тешко мени! Тешко мени што једем храну које се гнуша Бог мој, због чега и неће да ме исцели“.
30. Посетио сам га [једном] кад је био болестан и нашао га како тешко страда. Видевши тугу мог срца због његових страдања, он је рекао: „Тек на основу ових тешких мука ја могу да се сетим оног горког часа. Телесно здравље није корисно [за такву намеру]. Тело тражи крепко здравље како би бунтовало против Бога. Дрво, пак, које се свакодневно залива неће се осушити и неће престати да доноси плод“.
31. Опет је рекао: „Човек мора имати храбро и велико срце да би се постарао око испуњавања заповести Божијих“.
32. Опет је рекао: „Тешко мени! Тешко мени што имам пред собом тужиоце које познајем и које не познајем, и које не могу да порекнем. Тешко мени! Тешко мени што имам тужиоце. И како ћу сусрести Господа мог и Његове свете када ми непријатељи нису оставили ни један уд здрав пред лицем Његовим?“
33. Питао сам га: „Шта треба да чини безмолвник?“ Он ми је рекао: „Безмолвнику су потребне три врлине: непрестани страх [Божији], свагдашња молитва и да стално избегава да попушта срцу“.
34. Опет је рекао: „Човек који безмолствује мора да се чува да не чује ни једну некорисну реч зато што она [може] да поништи његов труд“.
35. O ави Спиридону је рекао: „Један старац га је запитао: „Кажи ми каквим видиш самог себе“. Он је одговорио: „Ја личим на онога који се налази на кули и који, гледајући напоље, маше пролазницима како му се не би приближили“. А старац који га је питао одговори: „А ја личим на онога који је направио ограду у круг и закључао је гвозденим резама, тако да, кад неко закуца, не могу да сазнам ко је, ни одакле је дошао, ни шта хоће, ни какав је. Стога му не отварам све док не оде“.
36. Опет је рекао: „Господ ће услишити оне који га траже са болом у срцу. Они треба да [га] моле са разумом, брижљиво [га] тражећи са болом у срцу, слободни од свега светског. Они треба да се старају о души са страхом, како би је, по сили својој, на Суд Божији изнели без саплитања“.
 

   

5 коментар(а)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  3. Бескрајно хвала на труду!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?“ Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *