НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
АВА ЕВАГРИЈЕ

IV

33 ПОГЛАВЉА – ПОРЕЂЕЊА ЕВАГРИЈА МОНАХА
1. Жутица је рђаво стање душе, при коме она неисправно гледа на Бога и на све створено.
2. Згрбљеност позади је порок разумне природе, којим постаје неспособна за врлину и богопознање.
3. Гангрена је успаљеност и покрет гнева, који погубљује словесни део душе.
4. Слепоћа је незнање ума, који се не стара ни о делатним врлинама, ни о познању постојећег.
5. Парализа је непокретност или споропокретност словесне душе на делатне врлине.
6. Оток је раслабљеност словесне душе нерадом, у коме она обично одбацује речи духовне поуке.
7. Немост је одузетост словесне душе којом она одбацује врлине, којима се (иначе) у нама уобличује Христос.
8. Губа је неверје словесне душе, због које се она не уверава у истину речи чак и ако је додирне.
9. Обамрлост је склоност словесне душе ка злу, и то после успеха у врлини и богопознању.
10. Одузетост је рђаво стање словесне душе у коме се она држи врлине, премда не ради самог добра.
11. Кијавица је губитак врлине, којом се осећало благоухање Христово.
12. Глувоћа је грубост словесне душе, због које она одгурује духовну поуку.
13. Очна мрена је отпадање од стања духовног сагледавања, или усвајање неправилног гледања на постојеће.
14. Муцање је болест словесне душе у којој она, саблажњавајући се случајностима, не може да за све благодари Бога.
15. Хромост је немоћ словесне душе да врши истинску врлину.
16. Водена болест је бесловесно скретање душе са пута, при чему у њој, услед загушивања врлине, влада зло и незнање.
17. Мрав је делатни човек који у овом веку себи припрема храну за будући.
18. Крмаче су нечисти незнабошци који примише заповести Христа Спаситеља нашег.
19. Скакавци су словесне душе, које не узнемирава смрт и које се хране семењем.
20. Јаребица је делатни ум који, ослањајући се на врлине, лепрша у познању небеских сила.
21. Лавић је бестрасан човек, који се зацарио над зверињем у њему (страстима).
22. Петао је духовни човек испуњен знањем, који другим душама благовести дан који наступа од умног сунца.
23. Јелен је делатан муж који право управља своје неуредне помисли.
24. Пијавица је нечиста сила која из словесних душа исисава крв праведности.
25. Ад је тама незнања која покрива словесну творевину која је изгубила сагледавање Бога.
26. Жена је безумље које словесне душе сурвава у нечистоту.
27. Земља је рђаво стање састављено из бешчашћа и безакоња.
28. Огањ је зло које погубљује врлине Божије у словесној творевини.
29. Вода је лажно знање које гаси истинско познање.
30. Подсмешљиво око је нечиста сила која исмева познање Бога и која бешчасти мудрост Божију у постојећем.
31. Вране су свете силе које истребљују зло.
32. Провалије су словесне душе раскопане незнањем и злом.
33. Орлови су свете силе којима је поверено да побеђују нечисте демоне.
 

   

5 коментар(а)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  3. Бескрајно хвала на труду!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?“ Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *