ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

 

ТРИНАЕСТО СЛОВО
О онима који се подвизавају и који су свој подвиг (добро) свршили
1. Ево знамења која је учинио Господ Исус пре него што се попео на Крст. Идите, говори, и кажите Јовану што видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда јеванђеље. И блажен је онај који се не саблазни о мене (Лк.7,22-23).
2. Према томе, много је чуда које је учинио Господ Исус. (Ми, међутим, треба да знамо да свако од њих, осим буквалног, има и преносни смисао). Да слепи прогледају значи следеће: слеп је онај ко полаже наду на овај свет; уколико, пак, њу напусти и поглед упери у наду коју очекујемо, он ће прогледати. Исто тако, да хроми ходе значи следеће: хром је онај ко чезне за Богом, али воли телесна мудровања срца; ако их, пак, остави и заволи Бога из свег срца, он ће почети да ходи право. И опет, да глухи чују значи следеће: глув је онај ко је расејан и забораван (за дела спасења); ако се, међутим, ослободи тога, он ће да прочује. Најзад, да се губави чисте значи следеће: у Мојсијевом Закону је написано да нечисти, тј. онај ко показује непријатељство, или мржњу, или завист, или осуђивање према ближњему, не може да уђе у дом Господњи; уколико, пак, то остави, он ће постати чист.
3. Према томе, када прогледа слепи, када почне да ходи хроми, да чује глуви, кад се очисти прокажени, човек који је дотле био мртав за време немара свога, устаје и обнавља се. Затим, он својим чулима, која су била оскудна светим врлинама, [почиње] да благовести своје прозрење, своје ходање и слушање, те своје очишћење. Такво оправдање ти треба да понудиш ономе који те је крстио.
4. Ево шта је крштење: злопаћење са смирењем и безмолвијем. Јер, о Јовану је написано да је имао одећу од камиље длаке и кожни појас који је опасивао његова бедра док је био у пустињи (Мт.3,4). То је знак злопаћења. Оно прво чисти човека. Ко се потруди, стећи ће га. Ономе, пак, ко га стекне, отвара се пут ка крсту (крст је знамење будуће бесмртности), пошто је претходно затворио уста фарисејима и садукејима (садукеји представљају образ неверја, а фарисеји – лукавства, лицемерја и таштине), као што је написано: Нити смеде ко од тога дана да га запита више (Мт.22,46).
5. Најзад је послао Господ Петра и Јована да припреме Пасху. То изображава припремање ума за бесмртност. Увидевши да није ничим савладан, он сва чула сабира у једно и чини их једним телом кроз храну од Господњег Причешћа.
6. И опет, Исусова молитва: Ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова у овај час (Мт.26,39), односи се на нас. Јер, ум који усхте да се попне на крст има потребу за многим молитвама и сузама, за свецелим предавањем Богу. Он [тада треба да] иште помоћ од Његове благости како би га крепила и чувала, све док га не подигне светим и неоскудним обновљењем. Јер, велика опасност [окружује човека] за време крста. Молећи се, он има потребу да са њиме буду Петар, Јован и Јаков, тј. здрава вера, срце храбро од наде и љубав према Богу.
7. Ево и значења онога што је било са самим Владиком, љубљеним Господом Богом нашим, Исусом, који је за нас био образац у свему, као што је рекао апостол: Да познам Њега и силу васкрсења његова и удео у његовим страдањима, саображавајући се смрти његовој, да бих како достигао у васкрсење мртвих (Фил.З, 10-11). Жуч коју је окусио ради нас упућује нас да из себе истребимо сваку злу похоту, да јој не дамо да излази из нашег тела и да се на делу врши; оцат који је окусио ради нас, подстиче нас да сузбијамо сваку самовољу и сваку сујетну узнемиреност; ударање које је претрпео ради нас – подстиче нас да у себи гасимо свако човекоугађање и сваку жељу за славом овога света; трнов венац који су сплели и положили на Његову главу – подстиче нас да подносимо увреде и то сваког часа, и да без смућења трпимо сваке погрде; трска којом су га били по глави – подстиче нас да увек на својој глави носимо шлем смиреноумља и да гасимо сваку непријатељеву гордост; предаја Господа Исуса на шибање пре распећа – подстиче нас да ни у шта не рачунамо људске прекоре и срамоћења; раздељивање Његове хаљине са бацањем коцке, при чему је Он остао миран – подстиче нас да презиремо све светско пре него што узиђемо на крст, по речи апостола: Јер сте… с радошћу подносили отимање имовине ваше, знајући да ви имате боље и непролазно имање на небесима (Јев.10,34).
8. Све ово човек треба да уради да би могао да се попне на крст. Уколико ти као човек, по својој сили, не будеш учинио оно што је Он учинио, нећеш моћи да се попнеш на крст. То што је био шести час дана кад су га сурови срцем распели ради нашег спасења значи да смо и ми дужни да се свом силом наоружамо против унинија и малодушности све док у нама не умре грех, по написаноме да је Он на Крсту потро непријатељство. То да је био девети час када је Исус узвикнуо великим гласом: Или, Или, лима савахтани (Мт.27,46), значи да и ми, након трпељивог предузимања напорних подвига против страсти све док се не угасе, треба најзад да прихватимо смелост да са смиреноумљем вапијемо Богу. То што је Он после помрачења сунца предао дух Свој – значи да ће у теби умрети грех ако ти се ум ослободи од сваке наде на овај видљиви свет. То што се црквена завеса расцепила на двоје од врха до дна – значи да ће нестати преграда између Бога и ума који се ослободио (страсти). То што се камење распало и што су се отворили гробови – значи да ће се свака тежина и заслепљеност и све што се противи души уништити када се у нама деси смрт (греха), и да ће умрла чула, која су приносила плод смрти, устати непобедива и почети да зацељују. То што је Он био завијен у ново платно са мирисима – значи да после смрти (греха) светост бива повијена и да је нетрулежност успокојава. То што су га положили у нови гроб, у којем нико није био погребен и што су положили велики камен на његовом улазу – значи да се ум налази у другом новом веку, да мисли о новоме, да обраћа пажњу на оно у чему нема ничега трулежног и да о мисли непролазном када се ослободи од свега и када се успокоји. И остало – Где је труп онамо ће се и орлови сабрати (Лк.17,37), што је васкрсао у слави Оца Свога, што се вазнео на небеса и сео са десне стране Величанства на висинама (Јев.1,3) такође је пример за нас, по речи апостола: Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. Јер умресте… (Кол.3,1-3).
9. Име Његово је часно и чини милост. Оно је светима образац у свему и моћно је да подржи нашу немоћ, те да нам, због наше окајаности, опрости грехе наше, како бисмо и ми обрели милост са свима достојнима. Амин.
 

   

12 коментар(а)

  1. Neizmjerno blago! Od srca hvala

  2. Najljepša hvala na objavi ovog Blaga.

  3. Draga braćo pravoslavci. Hvala vam što ste mi putem interneta omogučili pristup ovoj neizmjernoj riznici Božje mudrosti, neka vas Gospodin blagoslovi!
    Milan, katolik iz Pule

    • Бојан Јездимировић

      Милане Србине врати се прађедовској вери, нема спасења за јеретике. Да те Господ просветли и поведе путем спасења.

    • Ajde ti Milane u pravoslavlje. Ne mora niko da zna, pa ni mi. Ovde ti je duši spasenje.

  4. Одговор брату Вељку: Тај део се налази у Добротољубљу 2, у Прегледу духовне борбе, преподобног Јована Касијана, у тачки 160. страна 10. Ево цитата:
    „Споља они личе на новац истинитог цара, премда су их исковали лажни духовни ковачи, а не православни опитни оци. Њих су подмукли демони исковали на штету и пропаст. На њих се савршено може применити изрека Проповедника: Постоје путеви који човеку изгледају прави, иако им крај гледа у дно адово (Прич.16,25). Последње (четврто) опажање искусног мењача се односи на испитивање тежине [монете]. Ми ћемо га у нашем духовном делању испунити када дело које нам саветује помисао положимо на тас савести, те са свом строгошћу испитамо да ли има стварну тежину, тј. да ли је тешко страхом Божијим, да ли је све у њему по његовом смислу и значењу, не чини ли га лаким спољашност и новина, није ли му тежину умањила сујета и није ли га уништила људска слава. Извагавши и испитавши га сведочанствима апостола и пророка, ми смо дужни да га прихватимо као сагласно са њима, или да га са свом строгошћу одбацимо као њима противно и за нас погубно.“ срдачан поздрав од росе

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?“ Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

  6. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  7. Бескрајно хвала на труду!!!

  8. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  9. Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.