НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

 

OСМО СЛОВО
Изреке
1. Ава Исаија је рекао: „Понекад себи личим на коња који лута без господара и на кога седа свако ко га сусретне. Када га пусти један, лови га други и седа на њега“.
2. Рекао је опет: „Ја личим на онога кога су ухватили непријатељи, свезали га и бацили у блатњав ров. И ако он завапи Господу своме, они га пресецају ударцима да би заћутао“.
3. Опет је рекао: „Ја личим на птицу коју је мали дечко везао за ногу. Када дечко отпусти (нит), птица одмах полети, мислећи да се одвезала. Међутим, када повуче нит, дечко је опет повлачи доле. Таквим видим и себе. Ево шта хоћу да кажем: нико не треба да се предаје немару до последњег издисаја“.
4. Казао је опет: „Бићеш подражавалац Исусове природе ако некоме даш нешто на зајам, па му опростиш. Ако, пак, затражиш, бићеш подражавалац Адамове природе. А уколико узмеш и камату, нећеш бити подражавалац чак ни Адамове природе“.
5. Уколико прећутиш када те неко оптужи због неке ствари коју си учинио или коју ниси учинио, поступићеш по Исусовој природи. Ако будеш одговорио: „Шта сам учинио?“, [твој поступак] неће бити по Његовој природи. А ако будеш противречио, [учинићеш дело] које је против Његове природе.
6. Службе које вршиш са смирењем и као недостојан угодне су Богу. Твој труд је, међутим, бесплодан ако при томе у твоје срце уђе помисао да други у исто време спава или је немаран.
7. Опет је рекао о смиреноумљу: „Оно нема језика да о било коме каже да је немаран, или да презире друге; оно нема очи да види недостатке других; нема уши да чује [ствари] које су некорисне за душу; оно се не занима ни за шта осим за своје грехе; према свим људима је мирно, и то по заповести Божијој, а не због пријатељства. Ко иде мимо овог пута, биће му узалуд чак ако буде постио и по шест дана у недељи и предузимао и друге велике напоре“.
8. Опет је рекао: „Човек је узалуд стекао неку ствар ако је не налази када му је потребна, премда је баш због тога набавио. Такав је и онај који говори: „Бојим се Бога“, а страх Божији не налази онда када је постављен у околности у којима му је потребан: када је неоходно да поговори са неким и када осећа или напад гнева и дрске неуздржљивости, или позив да поучава ономе што сам није остварио, или покрет човекоугађања, или жељу да постане познат међу људима, или пројаву осталих страсти. Пошто у то време не налази у себи страх Божији, сви његови напори су узалудни“.
9. Да Господ наш Исус Христос није најпре исцелио све болести човекове, ради кога је и дошао на земљу, можда не би ни дошао до Крста. Пре доласка Господњег у телу, човек је био и слеп, и нем, и раслабљен, и глув, и прокажен, и хром, и умртвљен свим противприродностима. Када је учинио милост и дошао код нас, Он је васкрсао мртвог, учинио да хроми хода, да слепи види, да неми говори, да глуви чује. Он је подигао новог човека, слободног од сваке немоћи. И тада је већ узишао на Крст. Са Њим су разапели и два разбојника, од којих га је онај са десне стране прослављао и молио говорећи: Сети ме се, Господе, кад дођеш у Царство своје (Лк.23,42), док га је онај са леве стране прекоревао. Ево шта то значи. Пре него што се подигне из нерада, ум је једно са непријатељским силама. Када га, пак, Господ наш Исус Христос подигне из немара и да му да прогледа и све јасно препозна, непријатељска сила почиње да га прекорева тешким речима у очекивању да се ће раслабити, одступити од напора и вратити се ранијем немару. Такво је значење двојице разбојника, које је Господ наш Исус Христос раздвојио и од којих је један прекоревао [Господа], у очекивању да га можда одвоји од Његове наде, а други није престајао да га моли све док није чуо: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају (Лк.23,43). Он је постао отимач раја и сада куша од дрвета живота.
10. O Светом Причешћу је рекао: „Њега називају сједињењем са Богом. Међутим, ми смо далеко од Бога ако нас савлађују страсти гнева, зависти, човекоугађања, таштине или мржње. Где је онда наше сједињење са Богом?“
11. „Ако се после ваших служби у срцу вашем подиже нека од (поменутих страсти), читав ваш труд је узалудан: Бог га није примио“.
12. Неко од стараца му је рекао: „Због чега они не куцају, оче?“ Старац је рекао: „Посејана земља даје плод када на њу падне киша. А ако није посејана, како ће дати плода? Противприродности (тј. страсти) се више не крећу у ономе ко се потруди да их избаци из свог срца. Бог хоће да му човек у свему буде подобан. Он је дошао на земљу и пострадао да би изменио нашу окамењену природу, да би одсекао наше жеље, и лажно знање које је овладало нашом душом. Бесловесне животиње су сачувале своју природу, а човек је своју изменио. Сада, пак, сваки човек треба да се потчињава своме ближњему Бога ради, као што се животиње потчињавају човеку: због тога је Господ и дошао. Погледај колико те животиња превазилази, иако се ослањаш на своје наводно знање. Због тога, ако хоћу да дођем у своје природно стање, ја, као и животиња, не треба да имам ни своје воље, ни знања. Тако сам дужан да чиним не само у односу према ономе који је са мном, већ и према ономе који иде против мене: таква је воља Божија“.
„Онај ко хоће да ступи у келијно спокојство и да не буде плен непријатеља, треба да се одстрани од људи у свему: нити кога да пориче, нити да хвали, нити да оправдава, нити да ублажава, нити да истиче туђу исправност, нити да другога жалости, нити да гледа туђе недостатке, нити да у срцу свом оставља непријатељску жаоку, тј. помисао против другога, нити да губи своје знање због онога који не разуме, нити своју вољу због неразумнога. Тада ћеш познати самог себе и схватити шта је штетно за тебе. Онај који се нада у своју праведност и који се држи своје воље, не може да избегне непријатељске (замке), нити да нађе покој, нити да види шта му недостаје. Кад изађе из тела тешко да ће наћи милост. Сврха свега јесте – бити поред Бога свим срцем и свом силом; имати милосрђе према свима; плакати и молити Бога за помоћ и милост“.
13. Опет је рекао о поучавању ближњега заповестима Божијим: „Како ја могу знати да ли ме је Бог прихватио, и на [основу тога] рећи другоме: „Учини то или то“, када се и сам налазим у покајању због грехова својих? Јер, у покајању се налази човек који је било кад сагрешио. И ти не можеш да имаш чврсто уверење (о свом уделу) све док не познаш да су ти греси опроштени. Знак тога, пак, јесте непокретност у срцу твом свега онога у чему си некада грешио. Очигледно је да је према теби учињена милост ако ти уопште не препознајеш о чему се ради кад ти неко говори о томе. А ако то још живи у теби, плачи и дави га у себи. Јер, страх је и трепет и смртна мука да си немаран о томе све док не предстанеш престолу Божијем. Ако си, предавши душу своју на смрт, некоме ко те је замолио да га поучиш рекао како да се ослободи (од страсти), те он опет дође код тебе говорећи да уопште није успео у ономе о чему си му говорио, очигледно је да он то није испунио на делу. Због тога се одвоји од њега јер ти умртвљује душу. Велико је (дело) ако човек остави своју правду, иако мисли да је она по Богу, и ако држи реч онога који га учи по Богу? Ето, и човек Божији, ава Нистерој, који је видео славу Божију, уопште ништа не наређиваше синовима своје сестре који су живели са њим, већ им остављаше њихову вољу, не бринући да ли су добри или рђави. И о Каину и Авељу су говрили: „Ко их је научио да раде овако или онако, кад није још било ни Закона, ни Писма?“ (Наравно – Бог). Јер, човек се узалуд труди ако га Бог не научи“.
14. Рекао је опет: „Немој слушати кад неко почне да ти говори некорисне ствари, да не би погубио душу твоју. Немој се стидети његовог лица и немој, бојећи се да га не ожалостиш, трпети да ти се то говори. Немој мислити: „Ја срцем то не примам“. Не, немој тако говорити. Ти ниси бољи од првосазданога кога је Бог створио Својом руком, и коме је била штетна зла беседа. Бежи и не слушај. Пази, међутим, да бежећи телом не пожелиш да сазнаш о чему се ради. Јер, чак и да си чуо само неку ситницу, демони неће оставити оно што је речено и што си чуо, него ће (тиме) убити душу твоју. Бежећи, бежи до краја“.
15. Опет је рекао: „Из онога што видим [јасно је] да користољубље, частољубље и [телесни] покој, човека нападају до смрти“.
16. Опет је рекао: „Учити ближњега значи испасти (из свог поретка). Желети подићи (ближњега) у добро стање представља велико растројство душе. Стога, сваку пут кад учиш ближњега свог: „Учини ово или оно“, помишљај о себи и схвати да си узео маљ и да рушиш свој дом, желећи да подигнеш туђи“.
17. Опет је рекао: „Тешко души која је сагрешила после светог крштења! Такав човек не може бити безбрижан у свом покајању, било да је пао телом, или да је украо, или да се спотакао у неки од других грехова, или да је оком погледао страсно, или да је нешто појео тајно, окрећући се како га неко не би видео, или да је радознало желео да сазна шта се налази у монашкој одећи коју је неко одложио. Јер, онај који тако поступа, вређа Исуса“.
18. Тада га је неко запитао: „Зар је то тако важна ствар, оче?“ Он је рекао: „Као што је непријатељ преварио онога који је прокопао зид и узео новац, тако је преварио и овога. Јер, ко је победио једнога, победио је и другога. Кога побеђују у малим стварима, победиће га и у великим“.
19. Човек који је пао у грех не може бити равнодушан, чак ако је [претходно] чинио и велика чуда и исцељења, ако је поседовао све знање и мртве васкрсавао, будући да се и он налази у покајању. Такође, ако угледа неког ко греши или пребива у немару и понизи га, све његово покајање је узалуд, па макар носио и велике (покајне) напоре. Јер, осудивши га, он је одбацио уд Христов, не оставивши суд Судији Богу.
20. Опет је рекао: „Сви ми као да се налазимо у болници. Један је болестан од очију, другог боли рука, трећи има повреду или неку другу немоћ. Дешава се да неке ране зарасту, али се опет позлеђују ако се поједе нешто штетно. Исто се дешава и са онима који се кају: онај који осуђује или понижава другога, разара своје покајање. Када један од болесника који леже у болници почне да кука, други му неће рећи: „3ашто кукаш?“. Не мисли ли свако од њих само на своју болест? Исто тако, кад би бол мојих грехова био пред мојим очима, ја не бих гледао на другог грешника. Свако се од оних који леже у болници код лекара чува да не поједе нешто што може да повреди његову рану“.
21. „Тешко души која хоће да избегне сваки грех! Поднеће многе невоље од оних који јој завиде и који јој се противе. Због тога јој је потребно велико трпљење и благодарност за све. Када је народ (Израиљски) био у Египту, сви су јели и пили до сита, иако су служили фараону као робови. Међутим, када им је Господ послао помоћ, тј. Мојсија, да би се ослободили од фараона, одмах су подвргнути тешким напорима и осетним злопаћењима. И поред свих рана које је Бог навео на фараона, Мојсије се још није са пуном увереношћу усуђивао да говори о њиховом избављењу од мука. Тек кад је дошло време и кад је Бог рекао: Још једну рану ћу навести на фараона и ти му кажи: „0тпусти народ, иначе ћу поразити твог првенца“, Мојсије је најзад стекао смелост. И рече му Бог: Говори тајно у уши људима и нека сваки човек иште од суседа и свака жена од сусетке сребрне и златне сасуде и одећу. И положите их на вратове чеда ваших и огулите Египћане (Изл.11,2). Неке од ових ствари су касније употребљене за прављење скиније“.
22. (После тога, ава) је рекао: „Сребрни и златни сасуди и одећа су чула која служе непријатељу. Речено означава да покров покоја Божијег неће сићи на човека све док их не одвоји од непријатеља и док не почну да приносе плод Богу. Ни облак није осенио скинију све док јој је нешто недостајало. Тек кад је у потпуности била завршена, облак ју је осенио. Исто је било и са храмом који је касније саграђен: облак га није осенио све док није био сасвим завршен, док у њега нису били унесени крв и сало свепаљеница и док Бог није осетио њихов мирис. Тада је облак осенио тај дом. Покров Божији неће доћи на човека све док он не заволи Бога свом силом својом, и свим умом својим, и док се не прилепи уз Њега свим срцем својим“.
23. Опет је рекао: „На ум који хоће да узиђе на крст пре него што чула одустану од своје немоћи (тј. од служења страстима), долази гнев Божији, будући да започиње дело које је изнад његове мере и будући да није исцелио своја чула.
24. Ти се налазиш испод Адамове природе ако смрад (страсти) делује у теби и ако имаш саосећања за њега, или ако сарађујеш са оним што га рађа, те не болујеш срцем и не жалостиш се због тога.
25. Ако је твоје срце победило грех и ако се одвојило од онога што га рађа; ако си адску муку ставио пред себе; ако свагда желиш да имаш пред собом свог Помоћника, ако га никад не жалостиш и ако, плачући пред Њим, говориш: „Дело Твоје милости је да ме спасеш, Господе. Сам сам и без Твоје помоћи сам немоћан да побегнем из руку непријатеља“; ако пазиш на своје срце и ако [пазиш] да не ожалостиш онога који те поучава по Богу – Исус ће те сачувати од сваког зла, као што [приличи] Његовој природи.
 

   

5 коментар(а)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  3. Бескрајно хвала на труду!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?“ Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *