НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

 

ДВАДЕСЕТ ПЕТО СЛОВО
Ави Петру, свом ученику
1. Ти си ми написао: „Хтео бих да Богу принесем покајање за своје грехе, уколико ме Господ избави од горке светске бриге у коју сам упао“. Добро си рекао: „Ако се избавим од дела овога века“. Јер, није могуће да ум брине и о једном и о другом, као што је Господ рекао: Не можете служити Богу и мамону (Мт.6,24). Мамон означава свако дело овога света. Према томе, човек не може да служи Богу ако их не напусти.
2. Шта би друго било служење Богу ако не да на уму немамо ништа што је страно (Богу) када га благосиљамо, да не [осећамо] похоту када му се молимо, ни злобу када му певамо, ни мржњу када му се клањамо, ни злу завист која нам ствара препреку када смо поред Њега, ни срамну сласт у нашим удовима када га се сећамо. Јер, све су то мрачне стене које ограђују бедну душу која због свега тога не може чисто да служи Богу. Све то јој полаже препоне у ваздуху и не дозвољава јој да сретне Бога, да га у тајности благослови, да му се помоли са сладошћу љубави, у пријатности срца и са светом жељом, што би јој донело просвећење од Њега.
3. Због тога што се не труди да разумно одсече [све] то, ум се увек помрачује и не може да напредује по Богу. Он неће моћи да се постара да то одсече уколико не постане безбрижан за дела овога века. Једна (брига) је усмерена споља, на ствари овога света које служе на успокојење тела, а друга унутра, на (задовољење) страсти, које праве сметњу врлинама. Међутим, душа не види ову унутрашњу бригу пре него што се ослободи од спољашње. Због тога је Господ Исус рекао да нико ко се не одрекне од своје воље не може бити Његов ученик (Лк. 14,26).
4. Спољашње старање [долази] од произвољења, а унутрашње, од спољашњег дејства. Знајући да и над једним и над другим царује воља, Господа наш Исус Христос је наредио да је одсецамо. Када се душа стара о спољашњем, ум се умртвљује и страсти већ своја дејства пројављују без (задржавања). Уколико, пак, душа послуша речи Исусове и одсече своје прохтеве, почеће да мрзи свако дело овога света. Тада се буди ум и стоји све док их не избаци из свога дома. Он непрестано пази на душу и чува је како се не би вратила на оно што јој је представљало искушење.
5. Душа је слична младој удатој жени која се, по одласку мужа на пут, не брине са (доличним) страхом и стидом о стварима у кући. Кад јој се врати муж, она одмах у страху оставља оно што је радила и почиње да се о свему стара по вољи мужа. Дошавши, он се стара о свим домаћим стварима сагласно потребама. Такав је и ум. Када се пробуди, он се стара о души и непрестано је чува, све док не роди од њега. Тада он васпитава њену децу и они постају једно срце. Душа му се покорава, као што је написано код апостола: Муж је глава жени. И још: Али муж не треба да покрива главу своју, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева. Јер није муж од жене, него жена од мужа. Пошто муж не би саздан ради жене, него жена ради мужа. Зато жена треба да има власт на глави ради анђела. Ипак, у Господу нити је муж без жене, ни жена без мужа. Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену, а све је од Бога (1.Кор.11,7-12).
6. Ова реч се односи на оне који су се удостојили да постану једно са Господом и који више немају (ранији) образ. То су они који се Богу моле у чистоти. То су они који Бога благосиљају у светом срцу. То су они које је Бог просветио. То су истински поклоници које Бог тражи. То су они о којима је Он рекао: Уселићу се у њих, и живећу у њима (2.Кор.6,16). Оно што је Он рекао да ће двојици који се међу собом сложе све бити испуњено (Мт.18,19) – на њих се односи. Према томе, Он хоће да његови буду чисти од свега вештаственога – и видљиво, и невидљиво, тј. у души, као и од свега што је Он, кроз Своје оваплоћење, Својим телом уништио, као што је рекао: Останите у мени, и ја ћу у вама (Јн.15,4). Видиш ли, брате, да Он најпре жели да ми постанемо деца у Њему. Тада ће и Он бити у нама, ради чистоте по сили нашој.
7. Међутим, рећи ће неко: „Ја сам се нашао у Њему кроз крштење, али свој живот не могу да ускладим са тиме“. Чуј, љубљени! Онај ко се крштава прима опроштај грехова, као што говори апостол: Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт… да би се уништило тело греховно, да више не робујемо греху (Рим.6,4). Јер, Христос не може да пребива заједно са грехом. Стога, ако се у тебе уселио Христос, [свакако] је умро грех, а Дух је живот за праведност (Рим.8,10), како каже апостол. Јер је удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разреши се од закона мужевљева. Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за другога мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона да не буде прељубница ако пође за другога мужа (Рим.7,2-3).
8. Према томе, ко жели да сазна да ли се у њега уселио Христос, нека [посматра] своје помисли. Све док му грех вуче срце, Бог се још није уселио у њега и Дух још у њему није нашао покоја. Богу приличи да се усели у човека који има дела која су Њему својствена. Исто тако, човеку приличи да је у Богу када му се душа ослободи (од страсти), као што је рекао апостол: Ко се са блудницом свеже једно је тело с њом… А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме (1.Кор.6,16-17). Јер, свака противприродност се назива блудницом.
9. Према томе, кад се душа ослободи и када заобиђе све што јој препречује пут у ваздуху (тј. у узлажењу Богу), почиње да пребива у Богу и да прима од Духа Његовог, по реченоме: А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме (1.Кор.6,16-17). Он њу, која му се непрестано клања и која се прилепљује уз Њега, учи како да се моли. Он пребива у њој, руководећи је, успокојавајући је и откривајући јој Своје неизрециве почасти и дарове. Њу он препорађа кроз крштење и кроз надахнуће Духа Његовог, као што је написано: Рођени од Бога не греши… и нечастиви га се не дотиче (1Јн.5,18), јерје од Бога рођен (1.Јн.З,9). И у Јеванђељу Он говори: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт.18,3). И опет: Жарко желите разумнога и правога млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење (1.Пт.2,2).
10. Која дела су својствена детету? Дете плаче када га бију и радује се са онима који се радују. Ако га вређају, не гневи се, а ако га хвале, не превазноси се. Ако више поштују његовог другара, не завиди; ако узму нешто од онога што му припада, не смућује се; ако му оставе нешто мало у наследство, не проверава и не тужи се ни са ким; не препире се ради својине; не мрзи ни једног човека; не жали се ако је сиромашно; не надима се ако је богато; видећи жену не осећа похоту; сласт похоте и многобрижност не владају њиме; никога не осуђује; ни над ким не влада; никоме не завиди; не говори са самохвалисањем о ономе што не зна; не исмева ближњег због његовог спољашњег изгледа; ни са ким није у завади; не претвара се; не тражи почасти овога света; не тражи да сабира богатство; није среброљубиво; није дрско; не воли да се препире; не поучава са страшћу; не узнемирава се ни због кога; не тугује ако га разодену; не држи своју вољу; не боји се глади ни злочинаца; не страши се звери ни рата; не избезумљује се при гоњењима.
11. Такав је онај о коме је Господ наш Исус рекао: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Када дете мало одрасте, у њему почне да живи зло. Због тога га прекорева апостол, говорећи: Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учеља, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду, него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је глава (Еф.4,14-15). И опет говори: Млеком вас напојих а не јелом јер још не могосте. Али ни сад још не можете (1.Кор.3,2-3). И још говори: За време док је наследник дете се ништа не разликује од роба, ако и јесте господар свега. Него је под старатељима и управитељима до рока који је отац одредио. Тако и ми, када бијасмо деца, бијасмо поробљени стихијама света (Гал.4,1-3). И опет: Бежи од младалачких жеља (2.Тим.2,22). Учећи нас да одбацујемо такву младост, он је рекао: Браћо, не будите деца умом, него злоћом детињите, а умом будите савршени (1.Кор. 14,20). Према томе, у чему се састоји дело (истинских) младенаца у Христу? По речима апостола Петра, у следећем: Одбаците сваку злобу и свако лукавство и лицемерје, и завист и сва оговарања… као новорођена деца (1.Пт.2,1). Видиш ли, брате, шта значи реч Господа нашег Исуса: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт.18,3)? Ова реч је набијена страхотом зато што ју је Господ наш изрекао са заклетвом: Заиста (тј. амин) вам кажем. Он сам јесте Амин. Због тога је апостол рекао: Немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом говорећи: Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити (Јев.6,13-14).
12. Схватимо исправно ову реч и на сваки начин се старајмо да је са страхом и трепетом испуњавамо сваког часа, чим нам се укаже прилика. Када нас непријатељ рани стрелом незадовољства према ближњем или стога што нас је ожалостио, или увредио, или оклеветао, или што се са нама препире и очекује уступак; када нечисто огорчење почне да нас тишти, приводећи у покрет зло сећање на оно што нам је учинио ближњи како би нам душу помрачио гневом и мржњом – пожуримо да се сетимо речи Господа нашег које је изрекао са заклетвом: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Ко се неће уплашити кад чује ове речи? И ко од мудрих, који желе да спасу своју душу, неће из свога срца избацити свако незадовољство које има према ближњем? И ко од оних који се боје да не допадну у геену неће из свог срца ишчупати сваку мржњу, како не би био избачен из Царства? Јер, наш Господ је рекао одлучном речју: Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Ова реч је тешка за оне који се држе своје воље, који воле свет и не познају дар Духа Светог. Онима, пак, на које сиђе, Он даје заборав сваког зла и учи их Свбме, тј. уместо гнева – кротости, уместо непријатељства – миру, уместо препирања – смиреноумљу, уместо мржње – љубави, уместо малодушности – дуготрпљењу. Такви су они који су се удостојили препорода.
13. Постарајмо се да од свог срца одсечемо оно о чему говори велики апостол. Оставимо то да бисмо дошли до мере детета. Они који су се о томе постарали, и који су то одсекли од својих душа, касније су опет дошли до светог великог узраста и савршенства. Јер, Господ је, пошто им је дунуо у лице, рекао: Примите Дух Свети (Јн.20,22). Јавивши им се на мору Галилејском, Он је рекао: Чеда, имате ли овде шта за јело? (Лк.24,41), напомињући им да их је кроз дување Духа Светог учинио децом, иако по телу нису били деца. И опет је написано: Ево ја и деца коју ми даде Бог. А пошто та деца имају заједницуу крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, и да [их] избави (Јев.2,14). Са чијим телом и крвљу је Он узео најприснији удео ако не са телом и крвљу оних који оставише свако лукавство и достигоше меру светог детета? И они су опет постали савршени, по речи апостола: Док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноте Христове (Еф.4,13). И опет, [он каже]: Тело расте на изграђивање самога себе у љубави (ст.16). Апостол Јован таквима пише: Писах вам, децо, јер сте познали Оца… Писах вам, младићи, јер сте победили… нечастивога (1.Јн.2,13-14). Да ли си сада сазнао да су они који су постали деца злобом постали борци против непријатеља, будући да су се обнажили од његовог оруђа, тј. злобе? Они су затим постали и оци и достигли у меру савршенства, тако да им се поверавају и откривења и тајне. Они достижу мудрост, јединство, благост, кротост и чистоту, будући да су такве особине кротости. Они су они који су прославили Христа у телима својим.
14. Подвизавајмо се, љубљени брате, да не будемо малодушни због велике (духовне) глади која се раширила по земљи. Непрестано умољавајмо благост Божију да не допусти да се преваримо прелешћу непријатеља и завидника који твори зло без милости и бестидно наваљује, говорећи да ће нас, ако не данас, а оно свакако сутра надвладати и да неће одустати. Због тога се неодступно молимо, говорећи као Свети Давид: Погледај и услиши ме Господе Боже мој. Просвети очи моје да не бих некад заспао на смрт, да не би некад рекао непријатељ мој: Надјачах га. Они који ми досађују ће се обратовати ако се саплетем (Пс.12,4-6). Ако непријатељи почну да нас савлађују, узвикнимо говорећи: Боже, ко се може упоредити са Тобом? Немој прећутати и немој бити кротак (према непријатељима). Јер, ето, непријатељи Твоји се ускомешаше и они који Те мрзе подигоше главу. Постадоше лукави према Твојим људима, говорећи: „Немојмо оставити спомен о Израиљу“ (Пс.82,2-5). Онај који је напредовао у Духу Светом говораше: Боже, учини да буду као вихор, као плева пред ветром… Напуни им лица срамотом… и нека знају… да си Ти једини Свевишњи над свом земљом (Пс.82,14; 17; 19). Тако они који се подвизавају вером крепе своје срце против непријатеља. Пре него што ступе у борбу, они себе утврђују на светом камену који је Христос, говорећи у крепости срца: Опколише ме као пчеле саће и распалише се као ватра у трњу и именом Господњим им се противих (Пс.117, 12).
15. Приметивши да су нас непријатељи окружили својим лукавством, тј. унинијем, или да раслабљују нашу душу похотном слашћу, да нам не дају да поднесемо гнев на ближњега који чини нешто неприлично, да подстичу очи наше на жељу за телима, да хоће да нас навуку на једење слатке хране, да нам речи другога представљају као отров, да нас побуђују да понижавамо речи другог, да нас наговарају да правимо разлику међу братијом и да говоримо: „Овај је добар, а овај је рђав“, – не треба да смо малодушни, већ са крепошћу срца, као Давид, узвикнимо: Господ је заштитник живота мог! Ако се на мене наоружа пук, неће се уплашити срце моје; ако на мене подигну рат, на Њега ћу се надати. Само једно тражих од Господа: да живим у дому Господњем све дане мог живота, да гледам красоту Господњу и да посећујем Његов свети храм. Јер, Он ме сакри… и узнесе ме: Сада узнесе главу моју над непријатељима мојим (Пс.26,3-6). Ово је својствено онима који су свој ум подигли од мртвих дела, које апостол назива ноћу, говорећи: Нисмо [синови] ноћи нити таме (1.Сол.5,5). Изобличавајући оне који су немарни, он је говорио: Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају, ноћу се опијају (ст.7), и још: Дан Господњи [ће] доћи као лопов у ноћи… и неће избећи (ст.2-3) зато што су у ноћи. Онима, пак, који су свој ум подигли из страсти, он говори: А ми који смо синови дана будимо трезни и обучени у оклоп вере и љубави и с кацигом наде спасења (ст.8).
16. Учинимо све и будимо трезвоумни у односу на мртва дела, пазећи душом сваког часа како не бисмо чинили ништа што је противприродно. Јер, наша природа је нестална, по речи пророка Исаије: Милостив ти је Господ, потиштена и колебљива, која ниси нашла утехе (Ис.54,10). Јер, душа личи на гвожђе које рђа уколико се занемари, али, исто тако, постаје и као огањ и чисти се када га положе у ватру – тада га нико не може дотаћи јер и само постаје огањ. Таква је и душа: док пребива са Богом и налази се поред Њега, она је као огањ и опаљује све непријатеље своје који су је довели до рђања за време њене немарности. (Тај огањ) је чини чистом и обновљеном, као и гвожђе, и она се већ не наслађује ничим светским, него се успокојава у својој природи, која је и била њена првобитна својственост. Она, међутим, умире када остави своју природу. Животиња умире ако се спусти у воду зато што је земљање природе; и риба умире ако се нађе на земљи зато што је из водене средине; и птице се добро осећају док су у ваздуху, а на земљи се боје да их не ухвате. Тако и савршена душа која напусти своју природу – одмах умире.
17. Они који су постали достојни и који су се удостојили оних дарова, на свет гледају као на тамницу и неће да се мешају са њим да не би умрли? Таква душа већ не може да заволи свет, чак и да хоће, зато што се сећа свог ранијег стања у коме је боравила док није почела да пребива у Богу, [зато што се сећа] шта јој је свет учинио и како ју је направио пустом. Непријатељ који уђе у царски град и коме људи (у граду) из страха пруже руку, по злоби својој одмах жури да уклони лик цара и да његове законе измени. Затим уводи друге, тешке законе и поставља свој лик, те сво мноштво народа приморава да му служе. На тајно, пак, обавештење и вапај грађана: „Дођи и помози нам“, истински цар се расрђује на свог непријатеља и долази са својом војском. Чувши о томе, грађани му са радошћу отварају врата и он улази, убија свог противника и свргава лик који је он насилно поставио, те измењује законе. Град се радује и истински цар, поставивши поново свој лик и своје законе, живи у њему и крепи га, како више нико не би могао да завлада њиме, а оне који живе у њему учи да се боре, како би без страха иступили пред сваког свог непријатеља. Таква је и душа којом је, после светог крштења, опет насилно завладао непријатељ, понизивши је разним својим замкама, и уместо лика Цара поставивши свој лик и своје законе, коју је он нагнао да се стара о делима овога света, да дејствује немарно и нечастиво, и коју је он учинио каквом је хтео. Њој, међутим, најзад благост светог и великог Цара Исуса шаље покајање, због чега се она радује. Покајање је отворило улаз и велики Цар Христос је ушао, уништио њеног непријатеља, уклонио његов лик и његове нечастиве законе, учинио је слободном и у њој поставио Свој свети образ. Он јој је предао Своје законе и њена чула научио да се боре. Најзад, Он почива у тој души јер је постала Његова. Тако бива са душом по милости Божијој!
18. Према томе, душа не може ући у покој Сина Божијег уколико нема образ царев. Као што новац који на себи нема царево изображење нико од трговаца не прима и не даје, нико од мерилаца не мери, нити цар прихвата у своју ризницу, тако ни душу која нема образ Великог Цара Исуса, ни анђели ни сам Цар не пуштају (да уђе у покој Његов), већ је одгурују говорећи: „Како си ти ушла овде немајући мој образ?“ Обележје овог образа јесте љубав. Јер, Он сам је рекао: По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн.13,35). Међутим, ми не можемо имати Његову љубав ако нам је душа подељена, тј. ако Бога тражи, а воли свет. Као што птица не може полетети са једним крилом или имајући нешто обешено о себе, тако ни душа не може напредовати у Богу ако је свезана било чиме светским. Као што лађа не може да плови уколико нема све што јој је потребно за пловидбу, тако ни душа не може да преплива море страсти ако нема никаквих врлина. Као што морнари не носе скупоцена одела, нити рукавице, ни чизме, зато што (у случају) потребе не могу да пливају ако нису наги, тако ни душа не може да преплива валове непријатељских духова злобе уколико не буде обнажена од свега светскога. Као што војник који креће у борбу против царевих непријатеља не може да опстане ако нема сво потребно оружје, тако ни монах не може да се супротстави страстима ако му недостаје нека од врлина. Ако се у граду који је окружен зидинама развалила само једна мала стена, непријатељи ће, уколико желе да уђу у град, сву своју пажњу усмерити баш на ту развалину. И премда стражари стоје код врата, не могу се одупрети непријатељима, уколико се не поправи разваљено место. Исто тако, ни монах не може да се супротстави непријатељима својим уколико је њиме овладала било која страст. Он тада не може да достигне меру савршенства.
19. Не говорим ово ја, него Божанствено Писмо. У књизи Постања је написано: И рече Бог Ноју: Тебе јединог видех праведног у роду овом и савршеног (Пост.7,1). И Аврааму је Он рекао: Буди непорочан преда мном и установићу завет са тобом… вечан завет (Пост.17,1). Исаак је, благосиљајући свога сина, рекао: Нека те Бог мој укрепи да би могао да испуниш сву вољу Његову (Пост.28, 1). И у књизи Бројева је написано: Свако који је узео завет нека се уздржи од вина и винског сирћета и сикера и од свега што исходи (из винограда), чак и од сувог (грожђа) (Број.6,1-4). А у Поновљеним законима [је речено]: Ако ступиш у борбу против непријатеља твога, сачувај се од сваке зле речи, све док ти непријатељ не буде предан у руке (Пон.Зак.29,9). Немој оставити даха ни у једном од ових седам народа да те не би научили да грешиш преда мном (Пон. Зак.20,16). Учећи оне међу нама који говоре: „Да ли ћеш их брзо истребити кад их је толико“ да нису малодушни, Он је рекао: Не можеш да их истребиш за једну годину да не би земља опустела и да се не би умножиле дивље звери против тебе, већ мало по мало, кад се умножиш и порастеш… И увећаће Бог област твоју (Пон. Зак.7,22). Бог им је, такође, много пута заповедао говорећи: Пази да никад не положиш завет са Хананејцима које намеравам да истребим пред лицем твојим (Пон.Зак.20,2).
20. Пошто је Исус Навин пошао и окружио Јерихон, и пошто га је срушио, Бог је рекао: Прокуни њега и све његово (Ис. Нав.6,16). Док је Исус намеравао да ступи у борбу са (становницима) Гаја, Израиљ се дао у бегство, не могавши да се супротстави непријатељима услед клетве која се на њему нашла због ситнице којује украо Ахар. Тада је Исус пао на лице и заплакао пред Господом, говорећи: Окрену Израиљ врат свој пред непријатељима својима (Ис.Нав.7,8). Шта ћу да чиним?И рече му архистратиг силе Господње: Израиљу, ти не можеш да се успротивиш непријатељима својим јер је клетва на теби (ст.13). И Исус не оде више у борбу све док није истребио Ахара. Такође, видимо да је Бог од Саула одузео царство услед клетве којој се подвргао због Амалика. И још, Бог Израиља није послушао оног дана када је Јонатан умочио жезал свој (у саће меда) и ставио га у уста своја (1.Цар. 14,17). Учећи нас да најмања страст уништава силу врлина, и Еклисијаст говори: Мртве муве кваре сладост јелеја (10,1). Језекиљ такође говори: Онога дана када праведник скрене са пута своје правде и учини неправду, пустићу болест на лице његово и нећу поменути правду његову (Јез.18,24). А апостол говори: Мало квасца укисели све тесто (Гал.5,9). Узевши од продате њиве и слагавши, Ананија и његова жена, Сапфира, одмах су пали пред ноге апостола и испустили дух, иако дело беше мало. Јаков, опет, говори: Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све (Јак.2, 10).
21. Подстичући нас да се окренемо ка Њему, Бог код Језекиља говори: Од дана кад се безаконик обрати од свог пута и учини суд и правду, више нећу помињати његова безакоња и поживеће живота (18,21), јер нећу смрти грешника, него да се обрати и да буде жив. Обратите се најзад. Због чега умирете, доме Израиљев (33, 11). И опет Јеремија говори: Обрати се мени, доме Израиљев, па ћу вам се смиловати, говори Господ (3,12; 36,3). И опет: Зар онај ко падне не устаје, и зар се не враћа онај ко залута? Због чега се одвратише ови људи моји у Јерусалиму срамним одступањем, и због чега су упорни у својој вољи, избегавајући да се обрате, говори Господ (8, 4-5). Обратите ми се, и обратићу вам се (Мал.3,7). И Господ Исус је рекао: Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт.6, 14-15). И апостол говори: Ако и упадне човеку какво сагрешење, ви духовни исправљајте таквога духом кротости (Гал.6,1). И опет Јаков говори: Браћо, ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати, нека зна да ће онај који обрати грешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти и покрити мноштво грехова (Јак.5, 19-20).
22. Ето, сва та сведочанства Писма нас побуђују да испитујемо сами себе и да утврдимо да ли, можда, трудећи се, у себи немамо злобу према ближњем, или гнев и не праштамо му, што би упропастило труд наш. У том случају и Господ наш Исус Христос нам неће помоћи у часу кад нас буду вређали непријатељи наши. Јер, Он сам је неке такве строго прекорео, говорећи: Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се… и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите брату својему од срца својих сагрешења њихова (Мт.18,32-35). Испитуј себе, брате, свакодневно ако желиш да упознаш срце своје и шта је у њему пред Богом – да ли осуђивање (брата), или мржња, или завист, или дрскост. Ако се у твом срцу нађе такав отров, сети се речи Господа Исуса: Тако ће и Отпац мој небески учинити вама, ако не опростите брату својему од срца својих сагрешења њихова. Ко се плаши да не допадне у ад нека из свог срца избацује сваку злобу. Тако она страшна одлука неће пасти на њега. Пази на своје срце, брате, и буди бодар према својим непријатељима. Јер, они су свелукави злотвори. У срцу се убеди у истину речи да човек који чини зло не може чинити добро. Човек, међутим, може да чини зло под видом добра.
23. Због тога нас је наш Спаситељ научио да смо бодри пред (непријатељима), говорећи: Јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе… Широка [су] врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду… Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их (Мт. 7,13-16). Који су то плодови ако не свака противприродност којом они наваљују на нас, желећи да наше срце наведу на њу? Међутим, оне који воле Бога из свег срца лажни пророци не могу да убеде ни у шта своје, по речи апостола: Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?… Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије (Рим.8,35-36; 38-39). Видиш ли, брате, какви су они који воле Бога из свег срца и како их ништа светско не може одвојити од љубави Божије!
24. Пази да те нешто од погубних [ствари] не одвоји од љубави Божије – било злато, или сребро, или кућа, или сласт задовољства, или мржња, или увреда, или реч која рањава срце, или неки други отров који змија улива у наше срце. Не смућуј се (ако у себи угледаш нешто такво), већ се пожури да свој поглед устремиш на бакарну змију коју је по речи Господњој сачинио Мојсије. Он ју је поставио на дрво на врх горе како би је свако кога је змија ујела могао да види и да се исцели. Господ наш Исус Христос је узео на себе образ ове бакарне змије. (Змија) је непријатељ кога је послушао Адам и постао непријатељ Божији. Господ наш Исус Христос је ради нас постао сличан Адаму, савршен човек у свему, осим у греху. Бакарна змија је по изгледу слична непријатељу Божијем, али нема зле помисли, ни отрова, ни злобе, нити гамиже, нити шишти, нити поседује непријатељски дах. Овај праобраз је прихватио Господ наш Исус Христос да би поништио отров који је Адам примио из уста змије. И природа, која је постала противприродна, вратила се у природност. Слично томе (Бог) говори Мојсију: Шта је то у руци твојој? А он рече: „Жезал“. И рече (му): „Спусти га на земљу“. И положи га на земљу и постаде змија. И устукну Мојсцје од ње. И рече Господ Мојсију: „Пружи руку и узми је за реп“. Он пружи руку и узе је за реп, и нађе се жезал у руци његовој (Изл.4,2-4). Касније му је Бог у различито време говорио или да узме жезал (који се претварао у змију) и да њиме удари по египатској реци пред лицем фараона (на шта би се вода претворила у крв), или да њиме удари по Црвеном мору (на шта је оно ишчезавало), или да узме жезал који му је у руци и којим је ударио по мору, те да удари у камен (због чега би вода потекла) (Изл.7,19; 14,16; Број.20,8).
25. Видиш ли како се онај који иде за стопама Господа нашег Исуса Христа преобраћа у жезал, иако је раније био непријатељ и змија, и како више нико од непријатеља не може да му се супротстави? Ово је велика тајна. Због тога, ако змија посеје свој отров у нас, пожуримо да погледамо на Онога који се попео на Крст. Све су му то учинили ради нас. И Он је све претрпео, не изменивши се и не огорчивши се на оне који су га мучили. Он није рекао грубе речи, већ је остао непокретан као бакарна змија. Сила и помоћ је од Њега који је казао: И као што Мојсцје подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човечији, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни (Јн.3,14-15). То и значи следити за Његовим стопама и бити здрав кроз Њега. Како ми постајемо здрави? Ако верујемо да је Он моћан (да нас начини здравима). Јер, бакарна змија није долазила код оних који су били уједени у пустињи, већ би уједени погледао на њу и постајао здрав. И тамо је било много оних који су умрли од змија, јер нису поверовали речи Божијој, као што рече апостол: Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше (1.Кор.10,9).
26. Знаш ли, брате, да се све до сада у души налази змија која жели да искуша Исуса? Шта друго значи искушавати га ако не распитивати се за Његове заповести и не испуњавати их, као што је написано: И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: Учитељу, која је заповест највећа у Закону? А Исус им рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. 0 овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци (Мт.22,35-40). Видиш ли да се они који питају а не испуњавају називају кушачима? То је стога што неће да поверују у бакарну змију која их може спасти од отрова невидљиве змије. Задржавај срце своје и немој се предавати унинију говорећи: „Како могу испунити врлине кад сам грешан човек?“ Човека који остави своје грехе и обрати се ка Богу, покајање обнавља, по речима апостола: И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога (Кор.15,49). Видиш ли да је (Бог) човеку дао [могућност] да се мења кроз покајање и да преко њега постаје потпуно нов?
27. Мајка младенца непрестано чува од сваког зла, све док се налази у њеним рукама. Када он заплаче, она му даје своју сису и нежно га удара по образу да би га уплашила и научила да млеко узима са страхом и да не би стекао дрско срце. Ако се оно због тога заплаче, она га, сажаљевајући се на плод своје утробе, теши, љуби и љуља све док поново не узме њену сису. Отац се не свађа са њим због тога што не ради или што не иде у борбу против његових непријатеља, зато што је још мали и што не може: ноге има, али не може да стоји на њима, руке има, али не може да држи оружје. И мајка га благодушно трпи све док, мало-помало, не одрасте. Одраставши мало, он се хвата у коштац са другом [децом]. Ако га неко и обори, отац се не љути на њега, јер зна да је још дете. Тек кад омужа, почиње да се пројављује његово расположење, тј. да ли је непријатељ непријатељима свог оца. Тада му отац поверава своје послове, као свом сину. А ако се после свих напора којима су се родитељи потрудили око њега, покаже као куга према њима, тј. ако омрзи родитеље и одрекне послушност њиховом благородству, те се удружи са њиховим непријатељима, они га лишавају своје наклоности, изгоне из свога дома и одричу му његово наследство.
28. И ми се, брате, побринимо о себи, (принуђавајући се) да останемо под покровом покајања. Примајмо млеко из његових дојки да бисмо се нахранили. Презримо све видљиво да би се нашим устима осладило његово млеко. Понесимо бреме његових зарука како би се оно (усрдније) побринуло о нама. Ако се ухватимо у борбу са непријатељима нашим и они нас оборе као недорасле, заплачимо пред њим да би умолило Оца нашег да се освети онима који су нас повредили. Одсецимо сваку жељу срца свога и заволимо странствовање које ће нас спасти, као и Авраама. Потчинимо се под његову руку, као Јаков, да бисмо примили благослов од Оца нашег. Омрзимо прохтеве срца свога, као и Мојсије, који је био сачуван под његовим покровом и који је, као слободан од сваке похотне сласти, устао на оне који су њега (тј. покајање) хтели убити. Не презримо га да нас не би запоставило, као Исава. Сачувајмо његову чистоту како би нас узвисило у земљи непријатеља наших. Имајмо га свагда као добар покров, слично Исусу, сину Навиновом, за кога се каже: Слуга Исус, син Навинов, [беше] младић који никако не излажаше из шатора (Изл.ЗЗ, 11). Немојмо дати места унинију у срцу свом да нас не би оставило без наслеђа у обећаној земљи. У свему заволимо смирење и потрудимо се да уђемо у земљу у којој тече мед и млеко, као у Халеву. Не пожелимо ништа погубно да не бисмо били истребљени, као Раав. Немојмо волети насладу грла коју пружају нека јела, да не бисмо били истребљени, као синови Илија. Сачувајмо се од сваке неправде, као Самуило кога савест није изобличавала, како не бисмо ништа зло учинили ближњем. Немојмо волети злу завист према друтима да нас (покајање) не би одбацило, као Саула. Нека нам омили да не враћамо ближњему зло за зло, да би нас (покајање) сачувало од зла, као Давида. Немојмо волети хвалисање и таштину, да нас не би одгурнули од лица Оца нашега, као Авесалома. Напротив, заволимо смиреноумље и часност да би нас (покајање) показало осветницима према свим непријатељима Оца нашег, као Соломона. Заволимо потпуно одрицање од свега и обуздавање својих удова од сваког мртвог дела, како бисмо стекли храбро срце против непријатеља наших, слично Илији Тесвићанину. Немојмо бити сластољубиви и похотљиви да нас (покајање) не би истребило, као Ахава. Подвизавајмо се до смрти, да не бисмо изгубили његово свето наслеђе, као Навутеј Израиљац. Будимо у свему послушни оцима нашим по Богу, одсецајући своју вољу да би, због нашег савршеног потчињавања, на нама остао њихов благослов, као на Јелисеју. Немојмо бити среброљубиви и лажљиви човекоугодници, да нас не би постигла казна, као Гијезија. Заволимо у свему верне (људе) и то више од самих себе, да би нас (покајање) благословило, као Сунамићанку. Немојмо бити страсни посматрачи срамних дела, да нас (покајање) не би истребило од свог лица, као Ахију и Седекију, које је цар вавилонски сажегао у огњу. Омрзимо грех све до смрти ради душе своје, да би нам (покајање) помогло у часу невоље, као Сузани. Не пожелимо различита јела, да нас оно не би оставило, као оне који су примали храну са Навуходоносорове трпезе. Заволимо злопаћење у свему, да би се (покајање) обрадовало због нас, као због оних који су били са Азаријом. Немојмо бити лукави, као Вавилоњани, који су роптали на верне. Испуњавајмо своје (молитвене) службе, не попуштајући пред лењошћу тела, као Данило, који је пре пожелео да умре, него да остави молитву коју је свакодневно вршио. Јер, Бог је моћан да сачува од искушења оне који га воле, као и да истреби зле. Тако је вера праведног (Данила) по Богу звери учинила јагањцима. Благословен је Бог покајања, благословен је пред Њим и онај ко је заволео (покајање) и ко је приклонио свој врат под бреме његове воље, јер ће се препородити свише вољом Божијом.
29. И тако, брате, човек има велику потребу за расуђивањем, за одсецањем сваке своје телесне жеље, за пажљивим трезвоумљем на свим својим путевима, како не би заблудео и упао у руке непријатеља свог (покајања). Јер, скретање ка самоправедности га коље; осуђивање грешника га одгони; понижавање лењивих га пресеца. О њему је написано у Причама: Тесне су стазе дома њеног: она брашно не јеђаше са лењошћу. Двоструко одело сачини она своме мужу. Она је као лађа која тргује у далеким [земљама] и сабира богатство (Прич.31,27). Постарајмо се да га схватимо из ових речи. Товарећи брод, трговац не бира само једну врсту (товара), већ све оно од чега очекује добитак. Он не опонаша оне који су претрпели штету, већ оне који су се обогатили и који (спокојно) бораве у својим домовима. Он се уклања од сваке штетне ствари, а позајмљује ону са којом може стећи добитак, да би, најзад, и сам купио такву ствар. Као незамењиво правило њему служи да опет купи оно од чега је стекао добитак. Он се распитује за цену којом ће продавати или куповати ствари код оних који су се обогатили и који се одмарају у својим домовима, а који немају зависти према њему. Таква је и душа која без саплитања жели да сретне Бога. Она се не задовољава само једним делом, већ се стара о сваком делу које доприноси (спасењу). Од дела за које је чула да је погубно, она бежи, како не би претрпела штету.
30. Да ли си ти, брате, сада себе назвао трговцем Исусовим? Потруди се да то постанеш. Трговина овог Цара је далеко од сваке мањкаве ставари. Ево ствари које су штетне за њега: људска слава, гордост, самоправедност, дрскост, речи огорчења, грамзивост, хвалисање, наклоност ка забављању. Све је то штетно за Исусове трговце. Уколико имају такве ствари у својој радњи, они му не могу угодити. Испитај брате шта се налази код тебе. Нека твој ум утврди која од твојих чула приносе плод Богу, а која нагињу ка греху. Да ли се, можда, твоје очи варају слашћу задовољства? Да ли твој језик бива побеђиван дрскошћу? Да ли примећујеш да се твоје срце наслађује људском чашћу? Да ли твоје уши радује клевета? Све је то штетно за ум. У књизи Левитској је написано: Овако реци Аарону: Немој на мој жртвеник принети чисту животињу која има ману, да не би умро (Лев.22,18). Аарон је образ ума. Непријатељ (обично) своје зло меша са праведним намерама. Због тога је (Бог) наредио да пре приношења испитамо [жртву], да се не би десило да умремо. Умрети значи отпасти од сагледавања и сагласити се са онима који желе да оскрнаве чула.
31. Такве су речи оних који су заволели Исуса и који су стекли наду у Њега! Њихова душа је постала невеста украшена сваком врлином, која поседује своје свето огледало, по речи апостола: Сви ми пак који откривени лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа (2.Кор.З,18). Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице (1.Кор.13,12). Они који су постали Његове невесте у чистоти, гледају на себе саме као у огледало, не би ли открили какав порок који се не би допао њиховом Женику. Јер, Он иште девственице, чисте душе, које немају порока, као што је написано о Ревеки, тј. да је била врло милолика и да није познала мужа (Пост.24,16). И пророк говори: Довешће се цару девојке (идући) за њом, друге њене довешће ти се (Пс.44,15). Оно [што се каже] – довешће се, указује на Његово свето човештво, а – друге њене, на везивање уз Њега. Препород у светом крштењу их је обновио од сваке овешталости, а покајање их чисти и чини светим девственицама, које су заборавиле на сваку худост и које и не помишљају о њој, као што им је рекао (пророк): Почуј кћи и види, и нагни ухо твоје, и заборави људе своје и дом оца свога. И пожелеће цар лепоту твоју (Пс.44,11). Њој се, због чистоте којом ју је очистило покајање и којом ју је сјединило у једно тело са Господом, диве све силе небеске. говорећи: Ко је она што иде горе из пустиње наслањајући се на драгога свога.(Пес.н.пес.8,5).
32. Употребимо сву силу своју са сузама да бисмо се постепено подвизавали, све док не свучемо дела старог човека и док се не сачувамо од сваког погубног дела, док нам не дође љубав Његова, док се од нас не одузме образ земљаног и нашем срцу се не пружи образ небеског, како бисмо били достојни Њега и чисти од сваког порока, као што је рекао апостол: И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога (1.Кор.15,49). Апостол је знао да нема човека без греха од како је учињен преступ и да покајање опет може човека да врати безгрешном обновљењу. Стога је и рекао да оставимо дела онога који је преступио заповест и да прионемо уз дела, тј. заповести Господа нашег Исуса Христа, који је учинио милост и понео ропство људско да би нас увео у скривени рај и даровао нам Своје свете врлине, дао нам да окусимо од дрвета живота које је чистота коју је Он пројавио у себи и умирио херувима са пламеним мачем који је чувао пут дрвета живота, који је познање Његових светих речи, које [нас] свагда штите, заграђују [нам] слух од сваке змијине речи и напомињу [нам] горко ропство у које смо раније били пали, како се не бисмо опет вратили у њега, и које нас уче да непрестано благодаримо Онога који нас је избавио Својом крвљу. Уклонивши обвезницу ропства Крстом (Кол.2,14), учинивши (верне) браћом и пријатељима (Јн.15,14; 20,17), изливши Духа Светог на њих по благодати и успокојивши њихова срца, Он је рекао: Узлазим Оцу моме и Оцу вашем, и Богу моме и Богу вашем (Јн.20,17). И опет: Оче, хоћу да и они који си ми дао буду са мном где сам ја, јер их ти љубиш… као што мене љубиш (Јн.17,24; 23). Он намје, такође, показао да то не говори о свима, већ о онима који су оставили своју вољу и иду за Његовом светом вољом, и који су од себе одсекли сваку жељу овога света. Јер, Он је говорио: Како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет (Јн.15,19). Видиш ли да су се они који су оставили свет удостојили да буду невесте Господа Исуса? Они пребивају у јединству са Њим, као што је рекао апостол: Тога ради оставиће човек оца свога и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви (Еф.5,31). И опет он говори: Да незнабошци [постану] сунаследници и сутелесници и судеоници обећања његова у Христу Исусу кроз јеванђеље (Еф.3,6). Видиш ли да у онима који су се удостојили да постану једно тело са Господом обитава и Његов Дух Свети? Он им помаже, Он се стара о њима, као што је рекао Господ: Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас (Мт.10,20). Исто говори и апостол: А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије (1.Кор. 2,10). Ми, говори он, имамо ум Христов (ст.16). И како би ум Христов могао да помишља о неком греху?
33. Проникни, брате, срцем у тајну по којој свака врста на земља рађа [пород] од себи сродних, а не од друге врсте, било да се ради о стоци, зверима, гмизавцима или птицама. Бог их је све привео Адаму да би видео да ли има нечег сличног њему. И није се нашло ништа зато што нису били његове природе. Тада је Он, узевши од ребра његовог, створио жену. Ова тајна је велика и код оних који постају невесте Христове. Они постају од Његове суштине кроз препород, од Његовог светог Тела, као што говори апостол: Сви смо једно тело у Христу, а појединачно уди смо једни другима (Рим.12,5). И опет: Јер смо удови тела његова, од меса његова, и од костију његових (Еф.5,30). Видиш ли шта Он хоће? Да човек у свему постане сличан Њему, као што је Ева од Адама и као што му је у свему слична. Због тога, уколико имамо нешто од скотске бесловесности, или зверску похлепу, или птичју несталност, или отров гмизаваца, не можемо бити девственице-невесте Његове. Такве душе не одговарају Његовим делима. Видиш ли, брате, да Он жели да му човек буде сличан, здрав од сваке противприродности, како би се удостојио да му буде невеста? Душа познаје своје помисли по својим делима. Ако твори дела (Духа), очигледно је да Дух Свети обитава у њој. Дела (Духа) препорађају душу и чине је бестрасном. И није могуће да Дух Свети не обитава у таквој души, као што је рекао Господ: Ако ме љубите, заповести моје држите… И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, Духа Истине (Јн.14,15-17). И апостол говори: Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Сем ако у нечему нисте ваљани (2.Кор.13,5).
34. Видиш ли да онај ко не стекне дела Исусова није искусан и не може бити невеста Његова? Све девојке су припремиле своје светилнике, али су оне које нису имале дела остале иза врата. Мрежа која је бачена у море сабрала је (рибе сваке врсте), али су у Царство примљене (само добре). Плева је израсла заједно са пшеницом, али је, у време жетве, свезана у снопље и бачена у огањ. Све лозе су остале у винограду, али су оне које нису донеле плод бачене у огањ. Овце су пасле заједно за козама, али је Он само овце повео са собом, док су козе избачене напоље. Сејач је подједнако сејао своје семе, али је обрадован само оним које је израсло на доброј земљи. Онај који је делио сребро, дељаше без лицемерја, али му принеше радост само они који су га удвостручили. Сви су били позвани на свадбу, али је цар наредио да онога који нема свадбено рухо баце у таму најкрајњу. Те речи се и нас тичу јер сви ми говоримо да верујемо. Међутим, Он ће оне који немају дела Његовог Божанства избацити напоље, говорећи: Јер су многи звани, алије мало изабраних (Мт.22,14).
35. Испитајмо себе, братијо, и размотримо своја дела пре него што сусретнемо Господа. Не гледајмо на оне који испуњавају телесне прохтеве свога срца, како не бисмо изгубили богатство које нас очекује у часу невоље. Подвизавајмо се да га стекнемо. Оно, пак, које ћемо морати да оставимо презримо као непријатеља. Сетимо се оних који су сав свој труд стратили на паштење око пропадљивих (добара) и који су ипак све оставили и због њих наследили геену, будући да нису хтели да иду за стопама Господа и да се удостоје да му буду невесте. Подвизавајмо се са сузама, са срдачним болом и скривеним уздисањем пред Богом, да не би (допустио) да упаднемо у такву срамоту. Јер, када се на мору деси бура и многи бродови потону, они што су преостали не говоре: „Потонимо и ми у пучини“, већ храбре једни друге да не буду малодушни и моле Бога да им помогне. Заиста је велика бура на земљи. На сваки начин се терајмо на труд и вапијмо ка Господу, да не бисмо погинули. И крманош за време буре увек и међу морнарима и међу путницима налази понеког ко ће га храбрити. (Знајмо) да се човек не може спасти из тог валовитог мора ако се не обнажи од сваке пропадљиве ствари. Ни Мојсије није могао да запева песму Господу све док није прешао море и док није угледао смрт оних који су његов род хтели да задрже у египатском ропству. А када их је већ превео, и кад су постали сасвим слободни, он је узвикнуо: Певајмо Господу јер се славно прослави: коња и коњанике врже у море (Изл.15,1).
36. Када ум буде избавио чула душе од жеља плоти и кад их мимоиђе, стуб сагледавања ће душу одвојити од телесних жеља. Видевши да се бестидне страсти устремљују на душу, желећи да јој чула задрже на греху, Бог уму, који се у тајности непрестано налази уз Њега, пружа Своју помоћ и све их истребљује, као што је написано: Рече Господ Мојсију: Зашто вапијеш к мени? Заповеди синовима Израиљевим да се припреме. И ти узми жезал који ти је у руци, стави га у воду морску и – нестаће (Изл.14,15-16). Веран је Бог да и сада да руку (помоћи) Мојсију да би спасао Израиља (тј. ум) из руку Египћана, тј. прохтева које смо испуњавали, да бисмо се и ми удостојили да запевамо нову песму, говорећи: Певајмо Господу, јер се славно прослави. Међутим, како ми можемо рећи: Јер се славно прослави, ако се лепимо за своје непријатеље и ако се својом вољом окрећемо ка Египту, желећи тамошња јела и принуђујући Аарона: Направи нам богове, који би нас повели у Египат (Изл.32,1), и ако смо толико притиснути малодушношћу да хулимо на духовну храну. Моћан је Бог да нам Мојсија врати са горе, како би разбио рогато теле којим смо прогневили Бога. Моћан је Бог, који нам је дао покајање, да нас опет врати себи и да укрепи Мојсија да се помоли за нас речима: Ако им остављаш грехе, остави их, а ако не, и мене избриши из књиге живих (Изл.32, 32) и да привремено обуче у силу Исуса, да би истребио седам народа, који су својим завидним лукавством наследили обећану земљу, како би Израиљ примио своје наслеђе и у њему независно живео у векове векова. Амин. То је Његова сила, Његова помоћ, Његов покров, Његова мудрост, Његова заштита. Он је Господ Исус Христос у нама, у славу и част Бога Оца и Светога Духа, пре векова, и сада и у векове векова. Амин. Прочитавши, ово, брате, потруди се и око испуњења да би те Господ покрио у час искушења. Амин.
 

   

5 коментар(а)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  3. Бескрајно хвала на труду!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?“ Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *