НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ

ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА
о хришћанском животу, изабране из његових беседа

 

8. БУДУЋИ ЖИВОТ
283. По изласку душе из тела, дешава се нека велика тајна. Јер, уколико је крива због грехова, прилази гомила демона, рђави анђели и тамне силе, те је узимају и воде у своју област. И нико не треба да се чуди због тога. Јер, ако им се душа потчињавала и повиновала као робиња у овом животу и налазећи се у овом веку, утолико пре ће бити задржана у њиховој власти одлазећи из света. А што се тиче благог удела, представи себи следеће: поред светих слугу Божијих још сада пребивају анђели, и свети духови их окружују и чувају. Када одлазе од тела, душе им прихватају анђелски чинови и [одводе] у своју област, у чисти век, приводећи их Господу.
284. Истинска смрт је унутрашња, у срцу, и она се не види. Њом умире унутрашњи човек. Према томе, ко је прешао из скривене смрти у скривени живот, истински ће живети у векове и неће умрети. Чак ако се тела таквих привремено и распадну, опет ће васкрснути у слави зато што су освећена. Због тога смрт Хришћана називамо сном и уснућем.
285. Трговац који је у туђини много пута увећао своју имовину обавештава своје домаће да му купе куће, вртове и разну одећу. Дошавши кући, он доноси велико богатство и његови домаћи и сродници га дочекују са великом радошћу. Слично бива на духовном [пољу]. [Небески] грађани, тј. духови светих анђела препознају оне који себи стичу небеско богатство и, дивећи се, говоре: „Наша браћа који су на земљи, стекли су велико богатство“. Имајући Господа са собом, такви по свом одласку са великом радошћу узлазе ка горњима. Они који су са Господом примају их, припремивши им обитељи, вртове и светлу и скупоцену одећу.
286. Где ће се наћи човек који се представи из света док се још налази у борби и док у њему још делују и грех и благодат? Он ће се наћи тамо где је био циљ његовог ума и где му је било омиљено место. Када те спопадне борба, ти треба да се само противиш и да мрзиш. Јер, не зависи од тебе да ли ће наступити борба, али зависи да ли ћеш мрзети. Видећи твој ум који се подвизава и да га волиш из све душе, Господ ће у једном трену удаљити смрт од твоје душе, и примити те у Своје наручје и светлост. Он ће те у једном трену извадити из чељусти таме и брзо поставити у Своје Царство. Богу је лако да све учини у трену, само ако ти имаш љубав према Њему. Бог од човека очекује делатност, зато што је душа удостојена да има општење са Божанством.
287. Жена која је зачела у себи, у тами и, да тако кажемо, нечистоти, носи младенца. И ако се, у своје време, најзад роди, младенац ће угледати твар коју никада није видео – небо, земљу и сунце. И одмах ће пријатељи и сродници са веселим лицем узети дете у своје наручје. Уколико се, пак, даси да због неке неправилности дете умре у утроби, одговарајући лекари ће прибећи оштром оруђу и оно ће из смрти прећи у смрт – из таме у таму. Исто примени и на духовно. Примивши у себе божанско семе, грешници га држе у тамном и страшном месту због греха који живи у њима. Уколико се ограде и сачувају семе, у своје време ће га показати откривено, да би их, најзад, по разрешењу од тела, анђели и све горње силе примиле са веселим лицима. Уколико, пак, онај који је подигао Христово оружје да би се храбро борио – ослаби, брзо ће га савладати непријатељ. По разрешењу од тела, пак, он ће из таме, која га је дотле окружавала, прећи у другу, још страшнију таму и погибао.
288. Као што убирачи пореза седе у уским пролазима и заустављају и испитују пролазнике, тако и демони посматрају и задржавају душе. Уколико се нису потпуно очистиле, душе при изласку из тела немају улаз у небеске обитељи, нити могу да предстану свом Владики, већ их ваздушни демони одводе наниже. Међутим, они који се још налазе у телу трудом и великим усиљем могу да стекну благодат од Господа. Они ће заједно са онима који су због врлинског живота стекли упокојење отићи Господу, као што је сам обећао: Где сам ја онде ће и слуга мој бити (Јн.12, 26). Они ће у бесконачне векове царевати са Оцем и Сином и Светим Духом, сада и увек и у векове векове!
289. Свако треба да се подвизава и да се постара да напредовањем у свим врлинама стекне ону кућу и да верује да се она овде стиче. Јер, ако се разори наша телесна кућа, неће имати где да обитава наша душа, осим ако се обучемо да не бисмо били наги (2.Кор.5,3), тј. уколико не будемо лишени општења и сједињења са Светим Духом, у коме верна душа једино и може да се успокоји. Према томе, они који су заиста Хришћани, чврсто се надају и радују што, излазећи из овог тела, имају ону нерукотворену кућу. Та кућа је сила Духа која обитава у њима. Они се не боје ако се разори телесна кућа, зато што имају небеску, духовну кућу, као и нетрулежну славу која ће у дан вескрсења саградити и прославити кућу тела, као што говори апостол: Онај који васкрсе Господа Исуса, васкрснуће и наша смртна тела Духом који живи у нама, да би се живот Исусов јавио у смртном телу нашем (2.Кор.4,14; 11) и да би живот прогутао оно штоје смртно (2.Кор. 5,4).
290. Због тога се постарајмо да вером и врлинским животом још овде стекнемо ону одећу, како се не бисмо обрели наги телом, и како онога дана не бисмо били лишени онога што прославља наше тело. Свачије тело ће у онај дан бити прослављено сагласно мери свог причешћа Духом Светим кроз веру и љубав. Тада ће се ван тела открити и јавити оно што је душа овде сабрала у своју унутрашњу ризницу. И дрва после зиме, кад их загреје невидљива сила сунца и ветра, као неко одело производе и из себе изнедравају лишће, цветове и плодове. У исто време, из унутрашњих недара земље ниче пољско цвеће. Њиме се покрива земља и трава, слично криновима о којима је Господ рекао: Ни Соломон у свој слави својој се не одену као један од њих (Мт.6,29). Све ово служи као узор, образ и подобије Хрићшанина на дан васкрсења.
291. Све богољубиве душе, тј. сви истински Хришћани имају први месец Ксантикос, који се још назива априлом, који и јесте дан васкрсења. У њему ће силом Сунца правде изнутра засијати слава Светога Духа, која покрива и облачи тела светих, она иста коју су они имали сакривену у унутрашњости. Јер, тада ће се обелоданити на телу оно што сада душа има у себи. Овај месец је, каже се, први од месеци у години (Изл.12,2). Он доноси радост читавој твари. Отварајући земљу, он облачи у одећу обнажена дрва; он доноси радост свим животињама; он међу њима шири весеље; он је за Хришћане први месец Ксантикос, тј. време васкрсења, у које ће се њихова тела прославити неизрецивом светлошћу којаје сада у њима још сакривена – наиме, силом Духа који ће тада бити њихова одећа, храна, пиће, радовање, весеље, мир, покров и вечни живот. Јер, тада ће Дух Божанства, којег су се још овде удостојили, за њих постати лепота светлости и небеска красота.
292. Због тога, свако од нас треба да се подвизава и да се труди, да се марљиво упражњава у свим врлинама, верујући и молећи Господа да његов унутрашњи човек још овде постане учесник оне славе и да душа стекне општење у оној светости Духа, како би, очистивши се од скверни порока, при васкрсењу имала у шта да обуче наго тело и да покрије његову срамоту, да има чиме да га оживи и на векове упокоји у небеском Царству. Јер, по Светим Писмима, Христос треба да дође са небеса и да васкрсне сва племена Адамова, све који су починули од века, да их подели на два дела, те да оне који имају Његово знамење, тј. печат Духа, постави са Своје десне стране, називајући их Својима. Он говори: Овце моје слушају глас мој (Јн.10,27); познајем своје, и моје мене познају (Јн.10,14). Тада ће се њихова тела због добрих дела обући у божанствену славу. Они ће бити испуњени духовном славом коју су још овде имали у душама. На тај начин, прослављени божанственом светлошћу, и узнесени на небеса у сретење Господу у ваздуху, по писаноме, свагда ћемо с Господом бити (1.Сол.4,17), царујући са Њим у бесконачне векове векова. Због тога се најпре постарајмо да на себи имамо знак и печат Господњи, јер ће за време Суда, када Бог буде вршио раздеобу, када буду била сабрана сва колена земаљска, цео Адам, на позив Пастира – сви који на себи буду имали знак препознати свог пастира, као и Пастир Своје стадо. Тада ће их Он сабрати из свих народа. Његови ће чути Његов глас и поћи за Њим. Свет ће се поделити на два дела. Један део ће бити тамно стадо, које иде у вечни огањ; а други – паства испуњена светлошћу, која се узводи ка небеском наслеђу. Оно што смо овде стекли у својим душама, засијаће и показаће се тада и тела ће се обући славом.
293. Да ли ће при васкрсењу сви удови бити васкрснути? Богу ништа није немогуће. Такво је и Његово обећање. Људској немоћи и људском разуму то изгледа немогуће. Као што је Бог, узевши прах и земљу, створио неку нову природу, тј. телесну природу – која је многоразлична: коса, кожа, кости, жиле, и која није слична за земљом, и као што игла која се баци у огањ мења боју и сама постаје огањ, иако се природа гвожђа не уништава, тако ће при васкрсењу сви удови бити васкрснути по писаноме: Ни длака с главе ваше неће пропасти (Лк.21,18). Све ће постати блиставо, све ће се погрузити и преобразити у светлост и огањ, премда се неће разложити, нити ће постати огањ, како иначе неки тврде, будући да тада већ не би остала ранија природа. Јер, Петар остаје Петар, и Павле – Павле, а Филип – Филип. Свако остаје у својој природи и суштини и кад се испуни Духом. Кад би тврдио да се природа разлаже, већ не би било ни Петра, ни Павла, већ у свему и свагде Бог, тако да они који одлазе у геену не би осећали казну, нити они који одлазе у Царство – доброчинство.
294. Представи себи врт у коме се налази сваковрсно плодно дрвеће – крушка, јабука, винова лоза са плодовима и лишћем. Међутим, и врт и сво дрвеће и лишће се мењају и стичу нову природу, те све постаје блиставо. Тако ће се и људи изменити при васкрсењу, и њихови удови ће постати свети и светлозарни.
295. Тело Господње се на гори прославило и преобразило божанственом славом и бесконачном светлошћу. Тако се прослављају и тела светих и постају блистава. Као што се унутарња слава разлила и засијала на телу Христовом, тако ће се онога дана унутарња сила Христова, која се налази у светима, излити напоље, на њихова тела. Јер, они се још овде својим умом причешћују Христовим бићем и природом. Писано је, наиме: Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога (Јев.2,11), и: И славу коју си ми дао ја сам дао њима (Јн.17,22).
296. Све док пребивају у телу, ни савршени нису изузети од брига услед слободе и још имају страх, због чега се искушења и попуштају на њих. Тек кад уђе у град светих, душа постаје слободна од скорби и искушења зато што више нема брига, невоља, труда, старости, сатане и борбе. [Тамо постоји] само – покој, радост, мир и спасење. Тамо је међу њима Господ који се назива Спаситељем зато што спасава заробљење, који се назива Лекарем зато што даје небеско Царство, божанствено лекарство, и што исцељује душевне страсти, које у извесној мери господаре над човеком. Једном речју, Исус је Цар и Бог, а сатана – мучитељ и зли кнез.
297. Неки [људи] продају имање, пуштају на слободу робове, испуњавају заповести, али се не старају да у овом свету приме Духа? Зар они због таквог живота неће ући у Царство небеско? Та ствар је танана за расуђивање. Јер, неки сматрају да је једно и Царство и геена. Ми, пак, говоримо да постоји много ступњева, разлика и мера у једном и истом Царству и у једној и истој геени. Као што се душа налази у свим удовима, с тим што горе дејствује, у мозгу, а доле покреће ноге, тако и Божанство обухвата све ствари – и небеске, и оне које су ниже од бездана, и свагде у потпуности пребива у твари, премда је по својој неизмеривости и необухватности и изван твари. Само Божанство пази на људе и у свему премудро води рачуна. Као праведни Судија, Бог свакога награђује по мери вере, [с обзиром] да постоје и они који не знају шта ишту, и они који посте, и они који пребивају у служењу. Оно што чине, они врше из страха Божијег, и нису сви – синови, цареви и наследници.
298. У свету једни су убице, други прељубочинци, трећи отимачи, а понеки своје имање раздају ништима. Господ гледа и на једне и на друге, и онима који чине добро пружа покој и награду. Постоји изобилна мера, постоји и скромна мера, а и у самој светлости и слави постоји разлика. У самој геени и кажњавању постоје тровачи и разбојници, и други који су сагрешили у малом. Рђаво, међутим, говоре они који тврде да је једно Царство и једна геена, и да нема ступњева. Колико је сада светских људи који су предани позоришту и осталом бешчашћу? И колико је још оних који се моле и боје Бога? Бог гледа и на једне и на друге, и као праведни Судија једнима припрема покој, а другима казну.
 

   

5 коментар(а)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  3. Бескрајно хвала на труду!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?“ Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *