НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

 

ШЕСНАЕСТО СЛОВО
O радости душе која жели да служи Богу
1. Најпре те поздрављам са страхом Божијим и молим: буди савршен као што је Богу угодно, како не би био бесплодан труд твој и како би га у целини са радошћу Бог примио од тебе. Уколико стекне добит, трговац се радује и ни у шта не сматра сав труд који је поднео; човек који се оженио и кога жена успокојава и добро пази, радостан је у свом срцу и у свему се ослања на њу; онај који је ступио у војну службу, презрео смрт и добро се борио за цара, добија венац и (радује се) што је имао успеха. Таква су дела овога света који пролази: они који их чине радују се када имају успеха. Међутим, шта мислиш, каква ће бити радост у души онога који је започео да служи Богу, и који је успешно окончао своје дело? При његовом исходу из овог света, такво дело ће учинити да се са њим радују анђели који ће видети да се он ослободио од власти таме. Пошто изађе из тела, душу прате анђели, а у сурет јој излазе и силе таме, желећи да је ухвате и истраже да ли у њој има нечег њиховог. И не боре се тада анђели за њу, већ је њена дела ограђују као зидине и чувају од њих и њиховог додира. Када њена дела однесу победу, анђели (иду пред њом) и певају, све док не предстане Богу са радошћу. Тога часа она заборавља на сва дела овог света и на сав труд свој.
2. Употребимо сву своју силу како бисмо се добро потрудили за ово кратко време, (чувајући) своје дело чистим од сваког зла, и како бисмо се спасли од руку кнезова (таме) који ће нас сусрести. Јер, они су зли и немилостиви. Све светско је превртљиво – и трговина и брак и све друго, као што сам раније рекао. Брате љубљени! Плачимо свом силом пред Богом. Може бити да ће се на нас смиловати Његова благост и послати нам помоћ како бисмо оним што смо добро учинили победили началнике злобе који ће нас сусрести.
3. Побринимо се о себи крепким срцем и стекнимо чежњу према Богу, која ће нас спасти од руку злобе када нам тамо буде изашла у сусрет. Заволимо сиромахе да бисмо се спасли од среброљубља, када нам буде изашло у сусрет. Заволимо мир са свима, са малима и са великима, јер ће нас он сачувати од мржње када нам буде изашла у сусрет. Заволимо све као своју братију, не задржавајући ни најмање непријатељство ни против кога, и никоме не враћајмо зло за зло, што ће нас избавити од зависти када нам буде изашла у сусрет. Заволимо смиреноумље у свему и претрпимо реч ближњега која нас вређа или оговара, јер ћемо се тако сачувати од гордости када нам изађе у сусрет. Иштимо част ближњега и не дозволимо да се она умањује у нашем схватању ако га понижавају, ма ко он био, јер ће нас то сачувати од клеветања када нам буде изашло у сусрет. Презримо угодности света и његову почаст да бисмо се избавили од зависти, када нам буде изашла у сусрет. Приучимо језик свој на поучавање у правди Божијој и молитви да бисмо се сачували од лажи када нам буде изашла у сусрет. Очистимо срце своје и тело од похоте да бисмо се избавили од нечистоте када нам буде изашла у сусрет. Све ово покушава да ухвати душу која је изашла из тела, а врлине јој помажу, уколико их има.
4. Ко од мудрих неће хтети да своју душу преда на смрт да би се избавио од свега овога? Према томе, учинимо по снази својој. Сила Господа нашега Исуса Христа је велика и помоћи ће нашем смирењу. Зна Он да је човек јадна твар и дао му је покајање све док је у телу, до последњег издисаја. Имај једну помисао – ка Богу, да би те сачувао. Немој обраћати пажњу на блага света, нити [мислити] да на њих полажеш наду, како би могао да се спасеш. Све што је од овога света ти ћеш оставити и отићи. Оно, пак, што учиниш за Бога пружи ће ти добру наду у час невоље.
5. Омрзни светске речи да би ти срце угледало Бога. Заволи да се често молиш како би се просветило твоје срце. Немој волети лењост да не би зажалио кад достигнеш у васкрсење праведних. Чувај језик свој да би се просветило срце твоје. Немој волети лењост и страх Божији ће се уселити у тебе. Дај ономе коме је сада потребно богатим оком, да се не би постидео пред светима и њиховим добрим делима. Замрзи жељу за јелима, да ти Амалик не би препречио пут. Немој журити за време својих служби, да те не би прогутале звери. Немој волети вино до пијанства, де се не би лишио радости Божије. Заволи верне како би преко њих стекао милост. Заволи свете да би њихова ревност и тебе обузела.
6. Опомињи се Царства небеског да би те жеља за њим мало-помало обузела. Помишљај на геену да би омрзео дела њена. Будећи се сваког јутра сети се да ћеш Богу дати одговор за свако дело, па нећеш сагрешити пред њим и страх Његов ће се уселити у тебе. Припремај се да га сусретнеш и испунићеш Његову вољу. Испитуј сваког дана у чему ниси исправан и нећеш бити у тешкоћи у часу смртне невоље. Нека њихове [тј. демона] очи виде твоја дела и нека их твоја ревност изједа. Испитуј свакога дана самог себе, тј. коју си страст победио, али не мисли високо о себи, будући да [добро чини] милост и сила Божија. Немој себе сматрати верним све до последњег издисаја. Немој умислити да си добар, јер себе не можеш поверити непријатељима својим. Не уздај се у себе све док си у овом животу и док не прођеш све власти таме.
7. Буди бодар, брате, против духа који на човека наводи тугу, зато што су код њега многе замке којима хоће да те раслаби. Туга по Богу је радостотворна, јер ти даје да видиш како стојиш у вољи Божијој. А говор: „Где би да побегнеш? Нема теби покајања!“, долази од непријатељске стране [са намером] да те подстакне да оставиш одлуку да убудуће водиш уздржљиви живот. Туга по Богу, међутим, на човека не натоварује (терет), већ му говори: „Не бој се! Опет приђи (Богу). Јер, Он зна да је човек немоћан и даје му силу“.
8. Имај расудљиво срце при помислима (које ти долазе), па ће ослабити. Оне оног ко их се боји раслабљују својом тежином. Онај ко се боји (непријатељских) подухвата показује да нема вере у Бога.
9. Онај који себе не рачуна ни у шта и који себе сматра незнатним показује да не попушта страстима и да не твори вољу њихову, већ вољу Божију. Онај ко жели да своје мишљење искаже пред многима, показује да у њему нема страха Божијег. Страх Божији је стражар и помоћник души, који чува њено владалачко (начело – тј. ум) на делу истребљења свих његових непријатеља.
10. Онај који иште част Божију постараће се да од себе одагна нечистоту. Разумно старање о себи одсеца страсти, јер је написано: Старање ће наћи мудрог човека (Пруч.17,12 – Старање ће наћи мисленог човека, а безумни размишљају о злу). Болестан познаје вредност здравља. Овенчани прима венац, јер је победио цареве непријатеље. Постоје страсти, постоје и врлине. Ако смо лењиви, очигледно је да смо слични издајицама. Храброст срца јесте помоћ души после Бога, као што је униније помоћ злу. Сила оних који желе да стекну врлине састоји се у томе да нису малодушни када падну, већ да опет предузимају старање (о спасењу). Оруђа врлина су телесни напори са разумом. Пород страсти се јавља од немара. Неосуђивање ближњег јесте стена (тј. ограда) за оне који разумно воде борбу, док осуђивање неразумно руши ту стену. Брига о језику обелодањује делатног човека, а необузданост језика открива да унутра нема врлина. Милостиња која се са разумом врши рађа презир (према богатству) и руководи ка љубави, а немилостивост показује да у човеку нема врлине. Благост рађа чистоту, а забављање рађа страсти, и огорченост рађа гнев. Мрзети разоноду јесте душевни подвиг, а оскудица јесте телесни (подвиг). Љубав према забављању јесте пад душе, а безмолвије за разумом њено исправљање. Ситост у сну јесте узнемирење страсти у телу, а умерено бдење јесте спасење срца. Много спавање дебља срце, а умерено бдење га стањује. Боље је спавати у ћутању са разумом, него бити бодар у празнословљу. Плач изгони све зло без узнемиравања. Чување савести ближњега рађа смиреноумље. Људска слава, мало-помало, рађа гордост. Љубав према ширини (прохтева) изгони познање, а уздржање стомака смирава страсти. Прождрљивост у јелу буди их без труда. Украшавање тела јесте разарање душе, а брига о њему са страхом Божијим је добра.
11. Обраћање пажње на Суд Божији рађа страх у души, а гажење савести из срца чупа врлине. Љубав према Богу прогања немарност, а одсуство страха је побуђује. Чување уста и ћутање са знањем подиже ум ка Богу, а причљивост рађа униније и помахниталост. Повлачење пред вољом ближњега показује да ум брине о врлинама, а упорност на својој вољи пред ближњим показује незнање. Поучавање у страху (Божијем) душу чува од страсти, а изговарање светских речи је помрачује, одвајајући је од врлине. Љубав према стварима узнемирује ум и душу, а одрицање од свега их обнавља. Ћутање које се упражњава да би се сакриле помисли, показује да се иште светска част и срамна слава. Помисли, пак, одгони онај ко их са смелошћу саопштава својим оцима.
12. Оно што је кућа која нема врата и прозоре и у коју слободно улазе гмизавци, то је човек који се труди и који не чува свој труд. Као што рђа једе гвожђе, тако и част једе срце човека који јој је наклоњен. Као што бршљан уништава плод винограда ако се сплете око лозе, тако и таштина уништава труд монаха који јој нагиње. Испред свих врлина (стоји) смиреноумље, а испред свих страсти (стоји) стомакоугађање. Крај врлина је љубав, а крај страсти самоправдање. Као што црв уништава дрво, изједајући га, тако и злоба у срцу помрачује душу.
13. Пружање душе пред Богом рађа трпљење увреда без смућења, и њене сузе су тада без ичега људског. Непрекоревање себе као последицу има неспособност да се [укроти] гнев. На светски начин вођени разговори узнемирују срце и постиђују га на молитви, будући да га лишавају смелости. Љубав према светским угодностима помрачује душу, а презир према њима доноси познање. Љубав према труду јесте мржња према страстима, а лењост их порађа без напора.
14. Немој се везивати за становнике града и твоја помисао ће безмолствовати код тебе. Немој се надати на своју силу и помоћ Божија ће те пратити. Не буди у непријатељству са човеком иначе неће бити примљена твоја молитва. Буди миран са свима да би имао смелост на молитви. Чувај очи своје и срце твоје неће видети зла. Онај ко на другу особу гледа сладострасно врши прељубу. Немој желети да слушаш о штети коју је претрпео онај који те је увредио, да не би [испало] да се светиш у срцу. Чувај свој слух да ти преко њега не би дошла борба. Труди се у свом рукодељу да би и сиромах (код тебе) нашао хлеба. Нерад, наиме, јесте смрт и пад душе.
15. Приљежна молитва разрешава занетост (тј. пристрашће према било чему), а немарност за њу, чак и мала, јесте мајка заборава. Онај ко очекује блиску смрт, не греши много, а ко је очекује кроз многе године, заплиће се у многе грехе. Пут онога који се спрема да да одговор Богу за сва дела своја, сам Бог чисти од сваког греха, а онај који је немаран и који говори: „Једном ћу стићи тамо“, јесте сусед лукавих. Пре него што кренеш на било које дело, сваког дана се сети где си и где ћеш поћи по изласку из тела, и ни један дан нека ти не прође без бриге за душу. Помишљај на част коју су примили свети и жеља да им подражаваш ће те, малопомало, повући (за њиховим трагом). Помишљај и о срамоти коју су искусили грешници, па ћеш се увек чувати од зла.
16. Увек следи савете отаца својих, па ћеш све време свог живота провести у спокојству. Пази на себе и немој презирати помисао која те притиска због тога што се твој брат жали на тебе, већ (пођи) и поклони се брату са молећивим гласом, (те не одступај) све док га не убедиш (да се измирите). Пази да не будеш суров према брату, (сећајући се) да нас непријатељ [све] притишће. Живећи са братијом, немој наређивати да било шта ураде сами, већ се потруди заједно са њима, да не би изгубио своју награду. Демонима који те буду смућивали у вези са храном, одећом или великим сиромаштвом, наводећи ти да те због тога вређају, немој ништа одговарати, већ се предај Богу из свег срца свог и Он ће те успокојити. Пази да не пренебрегаваш своје (молитвене) службе, будући да ти оне души доносе просвећење.
17. Немој се хвалити ако си учинио нешто добро (као што, са друге стране, не треба ни да се преко мере ожалости твоје срце ако си починио многа зла, већ стани испред срца и не дозвољавај му да се убудуће слаже са тиме), па ћеш се, ако си мудар, сачувати од гордости. Ако трпиш нападе од блуда, држи своје тело непрестано у злопаћењу са смирењем пред Богом, не дајући срцу своме да се увери да су му опроштени греси – па ћеш се успокојити. Ако почне да те притишће завист, сети се да смо сви ми удови Христови, те да је част и срамота нашег ближњег уједно и наша (част и срамота) – па ћеш се успокојити. Ако је на тебе подигло рат стомакоугађање путем жеље за јелима, сети се њиховог смрада – па ћеш се успокојити. Ако те узнемирава жеља да осудиш брата свога, опомени се да ће се он ожалостити ако сазна, и да ће те бити срамота да се после тога сретнеш са њим – па ћеш се успокојити. Ако почне да те савлађује гордост, сети се да она уништава читав твој труд, те да нема покајања онима који се сложе са њом – па ћеш се успокојити. Ако твоје срце напада жеља да понизиш ближњега, сети се да ће те Бог због тога предати у руке непријатеља твојих – па ћеш се успокојити. Ако телесна красота привлачи твоје срце, сети се њеног смрада – па ћеш се успокојити. Ако је женска сласт за тебе нешто најслађе, сети се где су отишле (жене) које су умрле – па ћеш се успокојити.
18. Сабирајући и промишљајући све такво, расуђивање уништава (борбу). Међутим, ти нећеш моћи достигнути расуђивање уколико се у почетку не послужиш безмолвијем. Безмолвије рађа подвижништво; подвижништво рађа плач; плач рађа страх Божији; страх рађа смирење; смирење рађа прозрење; прозрење рађа љубав; љубав душу чини безболном и бестрасном. Тада човек схвата колико је далеко од Бога.
19. После свега овога, онај ко жели да достигне све ове свехвалне врлине треба да је безбрижан у односу на сваког човека и да се припрема за смрт. Тада ће на свакој својој молитви почети да разумева шта га удаљава од Бога. Због тога ће омрзети живот (који га удаљава од Бога) и почети да га потире. Стога ће благост Божија убрзо да му дарује (наведене врлине).
20. Знај да човек који непажљиво једе и пије и који воли било шта од овога света неће доћи до врлина, већ себе вара. Молим свакога човека који жели да принесе покајање Богу да се чува од велике количине вина, зато што оно обнавља страсти и из душе изгони страх Божији. Напротив, свим силама се постарај да умолиш Бога да ти пошаље страх Свој како би он, уз помоћ твоје силне жеље за богоопштењем, из тебе истребио све страсти које се боре против твоје јадне душе, и које хоће да је одвоје од Бога, начинивши је својим наслеђем. На то и непријатељи употребљавају свако усрђе, борећи се против човека.
21. Према томе, не обраћај пажњу, брате, на покој (од страсти) све док си у овом телу, нити веруј себи ако увидиш да си привремено миран од страсти. Јер, оне се понекад утишавају на [одређено] време са лукавим очекивањем да ће човек распустити своје срце, држећи да се сасвим избавио од њих. Тада ће оне изненадно скочити на бедну душу и уловити је као какву птичицу. И ако се покажу снажнијом од ње у сваком греху, понижаваће је без милости, подвргавајући је гресима који су страшнији од ранијих, за које је она већ молила опроштај.
22. Стојмо у страху Божијем и чувајмо га, вршећи дела своја и чувајући све врлине које спречавају злобу непријатељску. Напори и зној овог кратког времена не само да нас чувају од сваког зла, већ души припремају венце и пре њеног изласка из тела.
23. Знајући за велику немилостивост наших непријатеља и жалећи род људски, наш Свети Учитељ, Господ Исус је са крепошћу срца заповедио: „Будути спремни сваког часа зато што не знате у који час ће доћи лопов. [Пазите] да не дође изненада и да вас не затекне да спавате“ (Мт.24,43-44). И други пут учећи Своје, Он је заповедио: Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада (Лк.21,34). Знајући да нас лукави (духови) у великој мери превазилазе и показујући Својима да је моћ (супротстављања њима) Његово дело, због чега немају чега да се плаше, Он им је рекао: Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове (Мт.10,16). При томе им је заповедио да са собом не узимају ништа за пут (Лк.9,3). Јер, вуци их нису могли прогутати стога што они нису имали ништа што им припада. Када су се вратили здрави испунивши заповест, Он се обрадовао са њима и заблагодарио Богу и Оцу за њих. Крепећи њихова срца, Он је рекао: Видех сатану где пада с неба као муња. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити (Лк.10, 18-19). Према томе, Он их је слао [указујући им] на бојазан и опрезност. Међутим, кад су испунили заповест, Он им је дао власт са силом.
24. Те речи се не односе само на њих, већ и на све који испуњавају заповести. Заволевши их савршеном љубављу, Он им је рекао: Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити (Лк.12,32-33). Пошто су испунили и ту реч, Он им је рекао: Мир вам остављам, мир свој дајем вам (Јн.14,27). Уверавајући их у то, Он је рекао: Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14,23). Храбрећи их да се не боје света, Он им је рекао: У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет (Јн.16,33). Крепећи их да не падају духом у невољама, и уливајући радост у срца њихова, Он је рекао: А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. И ја вама завештавам Царство, као што Отац мој мени завешта. Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме (Лк.22,28-30).
25. Он то није рекао свима већ онима који су га сачекали у искушењима. Међутим, ко су ти који су сачекали Исуса у искушењима, ако не они који се супротстављају противприродним (страстима) све док их не одсеку? Он им је то рекао идући на Крст. Због тога, онај који жели да једе и пије за Његовом трпезом, нека заједно сам Њим пође на тај Крст. Јер, Крст Христов јесте обуздавање сваке страсти, све док се све не одсеку. Одсекавши их, апостол се усудио да каже: Са Христом се разапех. А живим – не више ја, него живи у мени Христос (Гал.2,19-20). У онима, дакле, који су истребили страсти живи Христос. Учећи своја чеда, исти апостол је рекао: А који су Христови, разапеше тело са страстима и жељама (Гал.5,24). Пишући своме чеду Тимотеју, онје такође говорио: Ако с Њим умресмо, с Њим ћемо и живети. Ако трпимо, с Њим ћемо и царевати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи (2.Тим.2,11).
26. Ко су ти који Њега одбацују, ако не они који чине своју телесну вољу и тиме срамоте свето крштење? У име Његово нама се даје опроштај грехова. Међутим, непријатељ нас из зависти опет поробљује кроз грех. Знајући од почетка да је злоба његова велика, Господ наш Исус Христос нам је оставио покајање до последњег издисаја. Кад не би било покајања, тешко да би се било ко спасао. Знајући да има оних који греше и после крштења, и апостол је рекао: Крадљивац нека више не краде (Еф.4,28).
27. Према томе, имајући на себи печат светог крштења, постарајмо се да оставимо грехе своје, како бисмо обрели милост у онај дан. Јер, приближио се и долази Господ, седећи на престолу славе Своје. Пред Њим ће се сабрати сва племена. Тада ће се свако показати по сопственом светилнику који ће држати у руци. Ономе који не буде имао јелеја, светилник ће се угасити. Он ће бити вргнут у таму. Онај, пак, чији светилник буде светлео, заједно са Господом ће ући у Царство.
28. Постарајмо се, љубљени, да своје сасуде напунимо јелејем још док смо у телу, како би наш светилник светлео и ми ушли у Царство Господње. Сасуд јесте покајање; јелеј који се налази у њему јесте дејственост свих врлина; светилник који светли јесте света душа. Према томе, душа која се делима учини светлом може ући у Царство заједно са Господом, док она која је помрачена сопственом злобом одлази у таму.
29. Подвизавајте се, братијо, јер је наше време близу. Блажен је онај ко брине о овоме. Плод је сазрео и време жетве је стигло. Блажен је онај ко је сачувао плод свој зато што ће га анђели сабрати у вечну житницу. Тешко онима који [су принели] плеву, јер ће наследити огањ.
30. Наслеђе овога света јесте сребро и злато, куће и одела. Они нас само у грехе уводе. Ми их, пак, одлазећи одавде, остављамо. А Божије наслеђе је безмерно. Њега ни око није видело, ни ухо чуло, нити је на срце човеку дошло. И то је даровао Господ онима који га слушају за ово кратко време, Оно се стиче за хлеб, воду и одећу које дајемо ништима; за човекољубље и чистоту тела; за избегавање да се ближњему чини зло; за незлобиво срце и за испуњавање осталих заповести.
31. Они који ово испуњавају и у овом веку имају покој, користећи се поштовањем од људи, и када изађу из тела наслеђују вечну радост. А лица оних који творе вољу своју у гресима и не кају се, већ у сластољубивим забавама и самоварању задовољавају своје рђаве прохтеве, [који упражњавају] причљивост и брбљивост, препирање и свадљивост, немилостивост према беднима и немарност према Суду Божијем, и друге грехе – у овом веку ће бити испуњени срамотом и људи ће их презирати, а када изађу из тела, срам и стид ће их пратити у геену.
32. Моћан је Бог да нас удостоји да успемо у делима Његовим и да се сачувамо од сваког лукавог дела, како бисмо могли да се спасемо у години искушења која ће доћи на сав свет. Јер, не касни Господ наш Исус Христос, већ ће доћи заједно са наградом. Нечастиве ће послати у огањ вечни, а Својима ће дати награду. И они ће заједно са Њим ући у Царство Његово и успокојити се у Њему у векове векова. Амин.
 

   

5 коментар(а)

  1. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.

  2. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  3. Бескрајно хвала на труду!!!

  4. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?“ Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *