NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

Čovek je viši od zvezda – okultizam, astrologija, magija

STAROZAVETNI PROROCI

Knjiga koja nam otkriva volju Božju i daje pouke kako tu volju vršiti je Sveto Pismo. To je knjiga – svedočanstvo Zaveta (Saveza) Boga sa čovečanstvom koje se, kroz Starozavetnu i Novozavetnu Crkvu, Božjem pozivu odazvalo. Tom čovečanstvu pripadaju svi pravoslavni narodi; između ostalih, i srbski. Prvi Srbi bili su kršteni već u sedmom veku, ali je njihov zavet sa Bogom potvrđen konačno dolaskom među njih najvećeg srbskog sveca, prosvetitelja i učitelja, Svetog Save, a krvlju zapečaćen u Kosovskom boju, pod vođastvom Svetog kneza (po duhu i vrlini cara) Lazara. Srbi od tada, hteli to ili ne, u svakom pokolenju moraju polagati ispit vernosti svom savezu sa Gospodom; u zavisnosti od odgovaranja na tom ispitu, njihova sadašnjost i budućnost su svetle ili tamne, blagoslovene ili proklete.
Sveto Pismo Starog Zaveta, a naročito proročke knjige, o tome jasno govori upravo na primeru starozavetne Crkve, predhristovskog Izraila, naroda Božjeg. Ako ta štiva primenimo na našu sadašnju situaciju, otkrićemo mnogo značajnog što će nam je razjasniti.
U knjizi proroka Isaije Gospod preko njega, Svog vernog sluge, upozorava Izrailce šta će se desiti s njima jer su prestali da Ga slušaju. Mada „vo poznaje gospodara svoga, i magarac jasle gospodara svoga“, ljudi, najviša stvorenja Božja, neće ni da čuju za Svog Nebeskog Oca.
Pre svega, u narodu vlada potpuna anarhija; sve društvene vrednosti su pogažene: „I daću im knezove mladiće, i djeca će im biti gospodari. I činiće silu u narodu jedan drugome, i svaki bližnjemu svojemu; dijete će ustajati na starca i nepošten čovjek na poštena“ (Is. 3, 45). Među negdašnjim Izrailcima, kao i među Srbima danas, poštenje se ismeva na svakom koraku: kriminal je državni „biznis“, mnogi privrednici se, u većoj ili manjoj meri, prljaju kriminalom, na sve strane se pljačka. Uz to, Srbija, po zvaničnim podacima, ima 150 000 abortusa godišnje (po učenju Crkve, abortus je deteubistvo, jer čim se, spajanjem roditeljskih polnih ćelija začne telo detinje, začinje se i duša njegova). Ako se ovako nastavi, bez ikakvog rata, Srbi će, zbog gubitka trke nataliteta sa mortalitetom, do 2030. u svojoj zemlji biti manjina. U Srbiji ima 50 000 narkomana. U Srbiji ima oko sedam hiljada zaraženih SIDOM. U Srbiji se, po videotekama, može nabaviti najgnusnija pornografija, sa prikazivanjem svih vrsta izopačenosti (incesta, skotološtva, itd.) Šta čeka takav narod, zagrdeo u bezakonju, koji neprestano gazi zakon Božji i živi po volji satane? Čeka ga ono što se naziva kazna Božja (koja je, vidimo, već počela).
Sveto Pismo o kazni Božjoj govori veoma uslovno, u skladu sa ljudskim razumevanjem. Bog nikoga ne kažnjava bezljubavno, „policijski“: On samo dopušta, povlačeći Svoj pokrov (zaštitu) sa bezakonika, da zli ljudi žanju ono što su sa đavolom sejali. U tekstu „Zašto Bog ne spreči rat?“ Sveti Vladika Nikolaj čitaocima stavlja do znanja da Bog svakom čoveku omogućuje da bude tvorac mira u sebi i oko sebe ispunjavajući Njegov sveti zakon, koji i jeste zakon mira: ljubav prema Njemu, Životodavcu, i ljubav prema bližnjima. Nije Bog kriv kad ljudi ne slušaju, pa, zbog mržnje i pakla u svojim dušama, počinju međusobno da se kolju i ubijaju. On, kao Lekar, daje recept; na pacijentu je da nabavi lek ili da, po svom opredelenju, uzme otrov.
Kako izgleda ovo na primeru Knjige proroka Isaije?
“ Tužiće zemlja i opasti, iznemoći će vaseljena i opasti; iznemoći će glavari naroda zemaljskoga. Jer se zemlja opogani pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakon, izmjeniše uredbe, raskidoše zavjet vječni. Zato će PROKLETSTVO PROŽDRIJETI ZEMLJU, i zatrće se stanovnici njezini; zato će izgorjeti stanovnici zemaljski, i malo će ljudi ostati“ (Is. 24, 46).
Šta se dešava sa razvratnim ženama, koje svojim izgledom i ponašanjem mame muškarce na zlo?
„Još govori Gospod: što se poneše kćeri sionske, i idu opruženih vratova i namigujući očima, sitno koračaju i zvekeću nogama, zato će ih Gospod učiniti da oćelavi tjeme kćerima sionskim, i otkriće Gospod golotinju njihovu (…). I mjesto mirisa biće smrad, i mjesto pojasa raspojasina, i mjesto ljepote ogorjelina. TVOJI ĆE LJUDI PASTI OD MAČA I JUNACI TVOJI U RATU“ (Is. 3, 16-17; 24-25).
Godinama su se Srbi svađali sa Bogom; godinama su se nadmetali u ruženju Pravoslavlja, vređanju episkopa i sveštenika (posle 2. svetskog rata preko dvesta sveštenika Titovi komunisti su svojom rukom ubili!), rušenju svojih hramova i oltara (u Crnoj Gori, na Kordunu, Baniji, u Lici, na Kosovu, pa i u drugim srbskim krajevima). Bilo je mesta gde su terali sveštenike da „služe opelo“ Bogu… A sad, vraćaju li se sada Bogu? Pomalo, mnogo manje nego što bi morali. Koliko puta se čuje najveća hula iz usta onih koji su desetlećima brbljali da je“religija – opijum za mase“: „Da ima Boga, ne bi nas ovakvo zlo snašlo!“. Prorok Isaija takvima veli: „Teško onome koji se svađa sa Tvorcem svojim; crijep sa drugim crjepovima neka se svađa, ali hoće li ko reći Lončaru svojemu: šta radiš?“ (Is. 45, 9).
A narodni vođi? “ Puta mirnoga ne znaju, i na putevima njihovijem nema pravde; načinili su se krive staze; ko god ide po njima, ne zna za mir“ (Is. 58, 8). Zato su svi putevi ka miru zatvoreni, jer „NEMA MIRA BEZBOŽNICIMA, GOVORI GOSPOD“ (Is. 48, 22).
Šta se dešava? Dešava se da „bezakonja naša kao vjetar odnesoše nas“ (Is. 64, 6). A medijske laži i galama o miru samo zamagljuju suštinu problema. To je uzrok propasti, takođe – kada nema istine među ljudima, i kad se za nju niko ne bori: „Nema nikoga da viče za pravdu, niti ima da se pre za istinu; uzdaju se u ništavilo, i govore laž, začinju nevolju i rađaju muku“ (Is. 59, 4).
A u knjizi proroka Jeremije slično se svedoči.
Muška pokvarenost, kao i ženska, takođe vodi u propast: „Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, svako rže za ženom bližnjega svojega. Zato li neću pohoditi, veli Gospod, i duša Moja neće li se osvetiti takvom narodu?“ (Jer. 5, 89).
Bogataši koji nepravedno stiču, tlačeći sirotinju, prinose svoje zlo na onu hrpu koja dovodi do kazne Božje: „Kao krletka puna ptica tako su kuće njihove pune prijevare; zato postaše veliki i obogatiše se. Ugojiše se, sijaju se, mimoilaze zlo, ne čine pravde ni siročetu, i opet im je dobro, i ne daju pravice ubogima. Zato li neću pohoditi, veli Gospod, i duša Moja neće li se osvetiti takvom narodu?“ (Jer. 5, 27-29).
Krvave ratne prilike posledica su umnoženog bezakonja: „I kuće će njihove pripasti drugima, i njive, i žene, kad mahnem rukom Svojom na stanovnike ove zemlje, veli Gospod. Jer od maloga do velikoga svi se dadoše na lakomstvo (otimanje, nepravedno sticanje, gomilanje bogatstva, nap. prir.), i prorok i sveštenik, svi su varalice. I liječe rane naroda mojega ovlaš, govoreći: mir, mir, a mira nema (pogledaj, čitaoče, naslove novina, sadržaje TV i radioprograma – svuda se viče: mir, mir, a jadi sve crnji i gori, nap. prir.). Eda li se postidješe što činiše gad (što se klanjahu Titu i Lenjinu, Marksu i Engelsu, što duše upropastiše bezbožjem, i rušahu hramove svoje vere, nap. prir.)? Niti se postidješe, niti znaju za stid; zato će popadati među onima koji padaju; kad ih pohodim, popadaće, veli Gospod“ (Jer. 5, 12-15).
Gospod je kažnjavao Izrailce preko onih naroda čijim su se idolima (lažnim bogovima) klanjali kad su od Njega, Živoga i Istinitoga, odstupali. Klanjaju se asirskim idolima dođu Asirci i razbijaju ih u ratu; klanjaju se vavilonskim idolima – dođu Vavilonjani i odvedu ih u ropstvo; klanjaju se egipatskim idolima – Egipćani ih napadnu i pobiju. Srbi su se godinama klanjali američkim idolima, i još im se klanjaju: američkom načinu života i mišljenja, američkoj rok-muzici, američkim filmovima, američkim farmerkama, američkoj koka-koli… Za mnoge od njih Amerika je do dana današnjeg ideal: raj za tupo site potrošačke dušice koje ne vide dalje od supermarketa. Zar je slučajno što je Gospod baš Amerikancima dopustio da nas napadnu i poražavaju na sve moguće načine, da bismo već jednom prestali da se divimo svojim unesrećiteljima? Ali, mali broj ljudi meću Srbima o tome razmišlja, a turbofolk pevačica peva:

“ Koka kola, marlboro, suzuki,
diskoteke, gitara, buzuki.
To je život, to nije reklama,
nikom nije lepše nego nama“.

Dok je mučenički narod u Bosni, Hercegovini i Krajini ginuo, u Srbiji su se na sve strane veselili, skupljali pod vašarskim šatrama i predavali raznim vrstama ludosti. Umesto pokajanja, bezumno veselje; umesto suza i molitve za oproštaj, svadbene bahanalije i ispraćaji u vojsku. Opet čujmo Isaiju, testerom prestruganog Istine radi: „I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da plačete i ridate i skubete kose i pripašete kostrijet, a gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino, govoreći: jedimo i pijmo jer ćemo sutra umrijeti (zar to nije ona novokomponovana pesma: „Uzmi sve što ti život pruža, danas si cvet, sutra uvela ruža“? nap. prir.). Ali Gospod nad vojskama javi mi: neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti, veli Gospod, Gospod nad vojskama“ (Is. 22, 12-14).
A za to vreme razne Milje i Vave lažu i obmanjuju narod, pričajući mu bajke o miru i napretku i blagostanju. Preko proroka Jeremije opet govori Gospod:
„Ovako veli Gospod nad vojskama: ne slušajte šta vam govore proroci koji vam prorokuju; varaju vas, govore utvare svojega srca, ne iz usta Gospodnjih. Jednako govore onima koji ne mare za Me (dakle, nepobožnom narodu koji ne ide po zakonu Njegovom, nap. prir.): Gospod je rekao: imaćete mir; i svakome koji ide po misli srca svojega govore: neće doći na vas zlo… Evo Me na te proroke, veli Gospod, koji dižu jezik svoj i govore: On veli.“ (Jer. 23, 1617; 31).
U ratu mogu pobediti samo pobožni narodi. Čak i ako imaju privremeno preimućstvo nad neprijateljem, pobeda se bezbožnima neće dati: „Ovako veli Gospod; ne varajte se govoreći: otići će od nas Haldejci (Amerikanci danas , nap. prir.); jer neće otići. I da pobijete svu vojsku haldejsku, koja će se biti s vama, i da ih ostane nekoliko ranjenika, i oni će ustati iz svojih šatora i spaliti taj grad ognjem“ (Jer. 37, 910).
Sveti Sava je, držeći Besedu o pravoj veri na Spasovdanskom saboru u Žiči 1221, kad je svog brata Stefana krunisao za prvog srbskog kralja, molio sunarodnike da se, „položivši svu svoju nadu na Boga, drže pre svega prave vere Njegove“, to jest Pravoslavlja. Danas se, sa nekad svete srbske zemlje, zemlje osveštane krvlju tolikih mučenika, u nebo nad Srbijom uzdižu Bogu mrske „molitve“ preko šezdeset sekti, od subotara i Jehovinih svedoka, preko Hare Krišne i budista, do raznih okultista i satanista. Kako je moguće da bude dobro narodu koji decu nije naučio Hristu, pa se sad ta ista nesrećna deca obraćaju Krišni, Budi, raznim guruima i crnim magovima? „Oj, kukavno Srbstvo ugašeno“, zakukao bi, sa Vladikom Njegošem, svaki pobožan i pošten čovek, gledajući šta se dešava svuda oko nas. Pogazili smo zavet Svetog Save i Svetog kneza Lazara, zavet sa Hristom, za nas raspetim i vaskrslim. Zar je čudo što smo pogaženi?

* * *

Među Srbima je bilo Božjih ljudi i ljudi koji su od Njega, Svevidećeg, dobijali otkrivenja o budućnosti. Postojala su naročita narodna proročanstva, koja su ljude u doba turske vlasti krepila, svedočeći im o blizini konačnog oslobođenja. Tako je Karađorđe bio predviđen kao „kralj u opancima“; što se, pak, dalje budućnosti tiče, prorican je, u skladu sa biblijskim svedočenjima o poslednjim vremenima, veliki napredak tehnike i opšta moralna kvarež. Među onima koji su sazirali budućnost danas su naročito cenjeni Tarabići. Originalni zapisi njihovih reči, po svemu sudeći, nisu sačuvani. Ono što je objavljivano kao „kremansko proročanstvo“ izgleda jako sumnjivo, naročito što je u posleratnim izdanjima insistirano na tome da su Tarabići Tita, najvećeg srbskog krvoloka, predvideli kao oslobodioca Srbstva (njegov se znak, tobož, dobija kad se pogleda jezgro presečene jabuke – a tamo je petokraka). Zanesenjaci, poput Milića Stankovića (samozvanog „od Mačve“) lik nekog tarabićevskog „angela Mihaila“ pripisali su pojavi Mihaila Gorbačova, upropastitelja Rusije. Sve u svemu, ovakva izdanja Tarabića, kao i njihova tumačenja, krajnje su problematična, i ne treba im posvećivati veliku pažnju (o tome videti poglavlje u knjizi).
Hajde sada da se okrenemo pravim proročanstvima i pravim otkrivenjima.

Proročanstvo Blažene Stojne

Blažena Stojna (monahinja Efimija) bila je podvižnica u manastiru Deviču na Kosovu, tamo de su mošti ugodnika Božjeg Svetog Joanikija. Bila je velika molitvenica, a zbog toga što je narod pozivala na pokajanje i očišćenje od grehova zvali su je „Pokajanije“ i mnogo je voleli. Nje su se, kao suda Božijeg, plašili i okolni zulumćari – Arnauti. Iza ove divne sluškinje Božje ostala su neka proročanstva, koja je u svojoj knjižici „Blažena Stojna“ (8. tom sabranih dela) pribeležio Vladika Nikolaj Velimirović. Prvo proročanstvo uputila je Mati Efimija ministru prosvete Kraljevine Srbije Ljubi Kovačeviću koji je jednom došao u Devič. Tada mu je Stojna kazala: „Vi u Srbiji psujete Boga, ne držite postove, ne idete u crkvu! Propašćete! Ti kao ministar treba da zabraniš vrećanje Boga i gaženje zakona Božjeg“.
Kao kazna za tadašnje grehe narodne, došao je Prvi svetski rat, u kome je preko milion Srba izgubilo život.
Jednom je sveštenik po imenu Anđelko pitao Blaženu Stojnu hoće li se Srbi ikad osloboditi i ujediniti. Ona mu odgovori:
„Zbog ovih naših suza Srbija će se osloboditi i raširiti se…“
U vreme Blažene Stojne (1815 – 1895) Kosovo je još bilo pod Turcima, i Srbi su od Arnauta mnogo zuluma trpeli. Ova zavetna zemlja srbska oslobođena je 1912.
„Ali će samo tri godine carevati…“
To je bila sloboda od 1912. do 1915. godine.
„Pa će nastati propast, te ni jedno selo Srbija neće imati, ni jedno selo, sinko…“
Ovde su prorečeni užasi austrougarske okupacije 1915-1918, kao i stradanje Srba u Prvom svetskom ratu.
“ Posle nekog vremena, vratiće se ponovo, i biće carstvo srbsko veće od Dušanovog…“
Teritorija koju je Srbija dobila kao jedna od država – pobedica u Prvom ratu zaista je veća od teritorije Dušanovog carstva.
„Ali, sinko moj, ako ne bude pokajanija, i ako se Srbi ne vrate Bogu, i ne prestanu psovati i huliti na svetinje, propašće, i to će tako propasti, da se više zanavek ne dignu.“
Reč je o propasti u Drugom svetskom ratu i posle toga, pod Titom i komunistima i njihovim današnjim bezbožnim potomcima. Ova propast je posledica narodnih grehova za vreme pre Drugog svetskog rata, ali i potonjih, sve do sada. Ostajući uporni bogoodstupnici, Srbi sebi zapečaćuju sudbinu i idu u večnu propast.

Viđenje u Jerusalimu 1930.

Pre Drugog svetskog rata, Gospod je, Duhom Svojim Svetim, zapalio među Srbima plamen bogomolničkog pokreta, svenarodnog hrišćanskog preporoda na čijem je čelu stajao Sveti vladika Nikolaj. U zemljama Srba bilo je preko pet stotina bogomolničkih bratstava oko kojih su se okupljali ljudi pokajničkog i molitvenog nastrojenja. Oni su uglavnom bili jednostavni i poreklom sa sela, kao negda ribari – Apostoli Hristovi. Takvim dušama Bog je davao istinska otkrivenja. Jedan poklonik Groba Gospodnjeg imao je u Jerusalimskom hramu 1930. godine ovakvu čudesnu viziju o Bogomolničkom pokretu u Srbiji. Evo svedočenja o toj viziji:
„Na Veliku subotu zanoćili smo u hramu na Grobu Gospodnjem. Cele noći smo se molili Bogu, kako je ko umeo, znao i želeo po svome osećaju i razumu. Ja sam se molio Bogu da sačuva našu zemlju, te da i meni u njoj bude dobro, jer sam znao, ako ne bude dobro našoj državi, neće biti ni meni dobro. U jednom trenutku osetih da sam dobio duhovnu inspiraciju i da mi se otvoriše vid i sluh. U tome videh sotonu koji seđaše na prestolu svom kao car, okružen svetlotamnom zatvorenom bojom i ogromnom nepreglednom svojom pratnjom. Uze neki rog u vidu trube i zatrubi. Glas mu beše ogroman, jači od grmljavine i poče doletati mnoštvo raznih životinja, a najviše crnih ptica i ljudi, te pokriše gotovo ceo prostor oko njega u vazduhu. Ja čuh glas njegov, i on izreče zboru ove reči: „Sinovi pakla, danas je svečani dan, jer pobedismo pravoslavnu Rusiju, kao i druge narode. Njihove starešine u našim su rukama, samo se po neko od njih još pomalo bori. Ali se u Srbiji vidi neka mala zastavica i nad njoj se nalazi Mati Raspetoga. Ja sam njenim vođama dao našu nauku i naučio sam ih da se otimaju za zemaljsko bogatstvo da bi zaboravili duhovno, te sam uspeo da ih u tome dobro zavedem. Oni rade za našu stvar bolje nego što se može očekivati.
No Raspeti Hristos, na mesto ovih, uzeo je neke proste ljude iz naroda, i razvio je zastavu eno opet u Srbiji i dao im je za vođu Majku Svoju, kao najmiliju i najodaniju.
„Sinovi moji, sinovi pakla!“, veli im taj njihov car. „Pazite da se sa njima sveštenici njihovi ne krenu, jer ako odu sa njima sveštenici, izgubićemo narod i Raspeti Hristos će pomoću njih sve od nas opet povratiti, i mi ćemo svi ponovo morati ići u večni oganj. Produžite svoje delovanje na sveštena lica, ulivajte im u razum gordost, slavoljublje, međusobne raspre i pohote a pred narodom pretvarajte se i sami kao da ste sveštenici i radite sve protivu vere u delima da bi time narod što više omrzli sa sveštenstvom i na taj način ga odbili od crkve.
Nastojte da se narod ne ispoveda i ne pričešćuje, jer ga tako Raspeti Isus neće štititi od našeg uticaja.
Sada na posao ustajte, da taj pokret uništimo što pre u narodu. Njihove starešine će nas i same pomoći da se to širenje spreči, jer su mi takvi pomogli da i raspetog Hrista uklonimo sa sveta. Moji su već dobili dozvolu od vlasti, da verne sebi privuku na neki način, tek da se što pre uništi Pravoslavlje u toj malenoj Srbiji, koja mi još daje znatan otpor“.
Jedan reče iz gomile: „Sve bi to išlo lako, ali šta ćemo da radimo sa slavom Srbinovom, jer ih ona silno štiti od našeg uticaja?“ On im reče na to: „Kada bezakonja njihova preovladaju, prestaće da slave; i Slava će sama pobeći od njih. Dok ih ona čuva, dotle je nemoguće ni duše njihove posle telesne smrti sasvim pridobiti“.
Drugi glas ču se iz gomile: „Šta ćemo činiti da im sprečimo glasove i vezu s nebom? Kako ćemo im omesti to da ih Raspeti ne obaveštava o našim planovima, jer što više mi radimo, sve im više Raspeti uliva jevanđelsku reč, te se čitava pobuna u narodu diže protivu nas?“ On im sada reče: „Narediću njihovim starešinama da im zabrane skupove i razgovore, pod izgovorom da je to bajagi na štetu njihovog ugleda da šire Jevanđelje oni koji ga ne razumeju i uneću mržnju među njima što veću i učiniću da u njima ohladni ljubav te neće razumeti i ono što im bude govoreno. Narediću svima mojim slugama koji mene slušaju da sve glasove sa neba oglase za moje delo, i na taj način svet neće verovati ono što bude čuo i ono što mu se bude govorilo. Svet će ceo biti zaveden i pasti u pohotljivost, to moćno naše oružje. Tako ćemo sasvim ugasiti ljubav u svetu i otkloniti to najjače oružje Raspetoga koje se još ponegde nalazi. Uspeo sam u tome što sam uništio post. Ljubav sam zamenio mržnjom, a post pohotljivošću“…
Ovaj vidoviti hadžija video je i sledeće:
„Na Bogojavljenje 1932. video sam pri molitvi u svojoj kući Nebeske prilike na Istočnoj strani sa mnoštvo grbova raznih država. Svi behu crnim florovima pokriveni, ali se opet njihovi šareni delovi unekoliko raspoznavahu. Među njima beše i srbski grb takođe u crnini, samo u njemu behu dva slova S. S. veoma svetla, što u drugima ne videh ni u jednom. Ja upitah: “ Šta to znači?“ Jedan mi glas reče: “ Ovo su grbovi mnogih država većih i manjih koji su se izjednačili. Samo je na srbskom grbu ostalo nešto malo svetlosti. Borba je sada fizička i duhovna tolika da se i to malo svetlosti može ugasiti“. No ja spazih jednu osobu koja stajaše nad srbskim grbom i izgledaše mi kao da ga raširenim rukama pokrivaše ili od nečeg branjaše“.

Viđenja Marije Bogoverne

U svom predavanju „Svetlo istine“ Dimitrije Ljotić je zabeležio slučaj, divan i poučan, sedamnaestogodišnje sluškinje Božje sa Dinare koju je narod prozvao Marija Bogoverna. Njena viđenja i pouke su i danas, kao i za vreme Drugog svetskog rata, kad je ova Hristova devica propovedala, značajna za srbski narod. Vladika Nikolaj se nosio mišlju da o njoj napiše čitavu knjigu, ali, na žalost, nije stigao.
Marija je rođena i odrasla u siromašnoj porodici. Majka joj je rano umrla, a surova maćeha ju je stalno terala da radi teške poslove. Devojka je bila vrlo pobožna, i najteže joj je padalo kad je nedeljom bivala primorana da sa ocem ode na njivu, umesto u hram Božji na Svetu Liturgiju. Zbog toga je mnogo plakala i tugovala. Jedne nedelje, otac joj beše prilegao pod drvo, da se malo odmori. U taj čas, ona začu poziv: „Marija, jesi li budna ili spavaš?“ Drvo pod kojim se odmarala zatreslo se i obasjalo čudnom svetlošću. U njemu Marija ugleda Presvetu Bogorodicu. Ona je uteši i pouči, uputivši je da sluša svoje roditelje, da se Boga boji i da se Njemu moli, a da u Crkvu ide kad može. Presveta joj je rekla da će imati i tri viđenja.
Jedno od njih je bio sledeće:
Prelazeće preko mosta usred bela dana, videla je puno žena i devojaka koje u crnini peru krvav veš, smešten u malim koritima. U svaki veš bilo je ubodeno sečivo, nož, na kome je stajalo slovo „U“ latinicom (ustaša). Ovo je Marija videla pre Drugog svetskog rata i pre no što su Pavelićevi monstrumi došli na vlast u Hrvatskoj.
Kad je rat počeo, Marija je išla po Dinari i na narodnim saborima propovedala pokajanje. Znala je, iako nepismena, čitave pasuse iz Svetog Pisma napamet. Narod ju je slušao i plakao. Marija je stigla i do vojvode Momčila Đujića i on je u njoj prepoznao Bogom poslato čeljade. Ona je vojvodi govorila da je srbski narod, iako malobrojan, veliki pred Bogom po zadatku i misiji koja mu je od Gospoda određena. A ta misija je biti uzor hrišćanske vrline drugim narodima, biti lestvica pobožnosti kojom će se i drugi narodi popeti u Carstvo Božje. Srbi taj zadatak nisu primili, i pohulili su na Gospoda – zato su tako užasno postradali u Drugom svetskom ratu.
Govorila je Đujiću i ovo: „Vi ste učili bogosloviju! A naš Kralj, naša sirota! Odveli ga tamo, odveli ga tako daleko (u Englesku, nap. prir.)! Znate, on ne može dobro da vlada ako ne svrši bogosloviju, pa onda da vlada“. Rekla je i ko može da spase naš narod: „Naš narod neće spasiti ni lordovi (to jest Englezi, Evropljani, tzv. „saveznici“), ni lotrovi (lotrovi su probisveti, to jest bezbožni komunisti). Ni Srbstvo ga neće spasiti. Samo jedino ga Hristos može spasiti“.
Gledajući u četničku značku na kapama, Marija je rekla: “ Trebalo bi da imate kokardu na kojoj bi u sredini bio veliki krst, a sa njegove desne i leve strane još po jedan manji, i oko njih slova SSSS. Krst će vas spasiti“.
Posle susreta sa Đujićem, otišla je da propoveda pokajanje partizanima. Rekli su joj da će je bezbožnici ubiti, ali je Marija spokojno odvratila da neće biti ubijena. Šta je kasnije sa njom bilo, jedino Bog zna.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Izuzetno korisna priča. Igra sa tim zlim duhovima može da bude opasna i pogubna i za dušu i za telo. Nema dogovaranja sa njima. Oni samo hoće da nateraju čoveka da izvrši samoubistvo!

  2. Pozdrav Gde bih mogao kupiti knjigu čovek je više od zvezda

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *