НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Беседе » Враћање душе у чистоту – бесједе, разговори, погледи

Враћање душе у чистоту – бесједе, разговори, погледи

Храм мора да буде враћен – О повратку Његошеве капеле

Јасно за сваког разумног човјека, без обзира ко он био: да црквица Светог Петра Цетињског мора да буде враћена на Ловћен.
То је толико јасно, као сунце кад огрије. Ту нема двоумљења. И што прије то схвати друштвена заједница у Црној Гори, и сви колико нас има, утолико боље.
Јер, било би срамно за ово покољење да не опере ту срамоту са свог образа.
Срамно је гажење, унижење Ловћена као планине; гажење завјештања владике Рада, скрнављење светог храма, подигнутог једном од највећих људи који су живјели у Црној Гори, Светом Петру Цетињском, који је чак, по мом схватању, и од владике Рада за копље одскакао. Тога је владика Раде био свјестан. Зато је и тражио да у његовом храму буде сахрањен.
Огромна је била његова љубав према Светом Петру. Та чињеница Његошеве везаности за Светог Петра мало је истакнута.
Нема Владике Рада без Светог Петра. Зато га је он, као млад, малтене голобрад Владика, прогласио за светитеља; не зато што се то њему хтјело, већ зато што је његов стриц заиста био светац то је цијела Црна Гора знала. А с друге стране, да тиме најдубљу љубав и поштовање изрази према свом стрицу а и духовном оцу.
Један од мојих прворазредних задатака је, да својим присуством на Цетињу, колико могу, утичем, благотворно, да стварам климу, која је већ, очевидно сазрела, за повратак капеле на Ловћен.
Храм мора да буде враћен. Мора да буде враћен кров Црној Гори. Црна Гора је остала без крова. Који је то домаћин који ће да живи у кући без крова?! Сем неко ко је изгубио памет…
Све то треба, наравно, учинити на најбољи могући начин, без било каквог гњева и осветољубивости.
Јер, то што је било – било је! Али, сада то треба лијепо да се очисти, уз поштовање Мештровића и његовог дјела. Има мјеста за тај споменик, који је он подигао себи или Његошу (вријеме као мајсторско решето, ће показати коме је подизан). Брда има колико хоћете у Црној Гори и ван ње, а на њима и мјеста за онај маузолеј.
Ловћену треба да се врати његово дјевичанство. Да! А то дјевичанство је неоствариво без црквице Светог Петра и без похрањивања у тој црквици моштију владике Рада. Тек онда ће доћи и до мира у души народа.

(Вапај Ловћена 1990)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *