Што не желиш себи не чини другима
Бога молим да нам свима подари разум, јер „крв је људска рана наопака“.
На овим нашим просторима, поготово на тлу Хрватске, превише је крви проливено од братске руке, тако да нам ње више не треба.
А што се тиче свих збивања на тлу Хрватске и њихових узрока за то нажалост важи она народна“ ко другоме јаму копа, сам у њу упада“
Кад бисмо у овом историјском тренутку примијенили ону јеванђелску истину: што не желиш себи, пи чини другоме, онда би браћа Хрвати на првом мјесту схватили да не би требало да раде оно што раде већ дуже вријеме да помажу сепаратисте на Косову и Метохији који угрожавају вјековно огњиште српске духовности.
Онда би схватили да постојање Срба и Српске цркве на тлу данашње Хрватске није од јуче.
Манастир Крка саграђен је онде где је саграђен и то у времену у коме нема ниједног видљивог трага о шиптарском присуству на Косову и Метохији.
Зато, када узимају у заштиту шиптарске безумнике на Косову и подржавају њихов подривачки рад, требало би да имају макар мало више разумевања за своју браћу хришћане-Србе, који с њима живе од заједничког досељења иза Карпата, на ове просторе.
Онда би имали и више пробуђене савјести у односу најаме пуне још увијек невино покланих православних Срба у току другог свјетског рата, а кроз то би се створили бољи предуслови за изналажење путева разума и рјешења свих спорних питања која нас муче.
Све дотле, док се ти путеви не изнађу крв невино убијеног брата Авеља, вапиће к небу.
(Експрес, 4. мај 1991)