СВЕТИ САВА

 

ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
 

Друго поклоничко путовање
 
Чинити добро за народ, без обзира на народ, беше основно гесло свих апостола и светитеља. Јер народ, због простоте или лажне пропаганде, не може лако да разликује пријатеља од непријатеља, или добро од зла.
Српски народ, међутим, био је свестан свега што је Сава учинио за њих, иако то нису заслужили. Срби су га волели и осећали да и он њих воли. Најсиромашнији међу сиромашнима сећаху се са поносом и захвалношћу како је светитељ улазио у њихове колибе и благосиљао их заједно са њиховом децом, делећи својим светим рукама благослов и поклоне. Да, учио их је како да се моле и школују своју децу, како да среде своје куће и одржавају их у чистоћи, како да један другоме помажу појединачно и мобама. Ни један светски велможа не би то чинио, а он је то чинио са радошћу. Заиста, народ је осећао да је Савино срце велико и да припада свима. Куцање тога срца давало је нову снагу и нову радост, која је струјала кроз срца свеколиког народа. Према томе, народ је био збуњен, јер не могаше да разуме зашто га Сава напушта, правећи од њега сирочад за живота.
На ово питање Сава одговори речима свога Учитеља: „Боље је за вас да ја одем од вас“ (Јов.16,17). Он није отишао у Студеницу ради одмора, иако му је одмор био неопходно потребан, после тако много напора и проблема. Он није отишао у Свету Гору, иако је волео да тамо иде и живи радије него игде. Није, дакле, ишао за својим жељама, нити је бежао од својих обавеза. Он је научио да управља свој брод према вољи Божјој, као слуга Божји и привремени странац на земљи. Вођен Духом Божјим, он је планирао да иде у далеке земље, да ради међу туђим светом за свој Српски народ и за православље уопште. Завршивши свој рад у Србији, он је желео сада да настави и оконча свој рад у туђој земљи. Српско име, народ и Црква треба да буду упознати од свих народа у свету кроз њиховог најбољег и најсветијег представника. Ово је био план Провиђења, који је Сава, са љубављу и послушно испуњавао.
Све док се галија са Савом могла видети, велики број људи стајаше на обали у Будви и клањаше се своме драгом светитељу, наричући и плачући због његовог одласка. Сава стајаше цело време на палуби, благосиљајући обема рукама свој народ и своју земљу, док галија није сасвим ишчезла у густој магли. Ова магла пала је по Божјем промислу да би заклонила светитеља и његову пратњу од морских пирата. Обавештени од својих доушника о Савиној пловидби, пирати беху спремни за напад и пљачку. Савина галија, међутим, уплови неузнемиравана у Бриндизи, у Италији. Збуњени пирати видеше у томе прст Божји, па дођоше и падоше пред Савине ноге, исповедајући свој грех и молећи за опроштај. Сава их посаветова да се убудуће окану нечасног посла, даде им поклоне и благослови их. Пошто капетан брода снабде брод свима потребама, наставише пут, по већ утврђеном плану.
Ево још једног новог искушења! Побеснела олуја узбурка море и брод поста обична играчка беснеће буре, а тама обави цео хоризонт.Обузети смртним страхом, капетан брода и сви путници замолише Саву да се моли Богу. Сава замоли своје ученике да га држе усправно, ради нестабилности брода, док се он са уздигнутим рукама к небу поче молити: „О, Ти човекољупче, не презри дело руку Твојих. Ми смо дело Твоје, смилуј се на нас! Не дај, Господе, да се ради мојих греха, потопе и ови самном. Не дозволи да дубина морска буде наша заједничка гробница. Као што си своје апостоле спасао буре, спаси и нас данас. Јер Ти си исти јуче, данас и увек!“ Онда начини знак крста и снажним гласом повика: „У име Господа и Бога нашег Исуса Христа, наређујем вам, ветре и море, да се умирите!“ И изненада, уплашени именом светим Исуса Христа, ветрови стадоше и море се утиша. Тада сви присутни на броду беху спремни готово да обожавају Саву. И док су се путници распитивали код ученика за њега, његову земљу и народ, величајући га као анђела, Сава се склони од њих и захваљиваше Богу. Стигавши у Акру, Сава са својим људима оде у цркву Светога Ђорђа, коју је он у своје време откупио од латина и вратио манастиру Светог Саве Освећеног. Док се он мало ту одмарао, капетан брода, морнари и путници разнеше вест о чудесном спасењу од сигурне смрти молитвма српског светитеља. Сазнавши за ово, старешине града и народ дођоше да виде и поздраве Саву. Они му се поклонише и понудише гостопримство града, молећи за благослов и молитве. Тако се име Саве и име Србије поштоваше кроз генерације и генерације у граду Акри и околини.
У Јерусалиму, Сава беше поново дочекан од стране патријарха Атанасија искрено и топло. Срби прво одоше на Свети Гроб нашега Господа, на Голготу и у цркву Вазнесења. У свима тим местима служили су свете литургије, славећи не места, већ Њега, Господа нашег Исуса Христа, који је у овим местима био мучен и своју крв пролио ради наших греха, да би нас спасао од сатанске силе, и који је васкрсао као истинити Бог.
Патријарх је опет указао Сави гостопримство у својој резиденцији. Два првојерарха су дуго и срдачно разговарали, жељни да сазнају што више о Цркви и народу. После извесног времена, Сава са пратњом пређе и отседе на Сиону у српском манастиру Св. јеванђелиста Јована, кога он купи за време своје прве посете Јерусалиму. Поново се мноштво деце и просјака, како хришћанских тако и мухамеданских, окупи око Саве. Они су га се сећали још од прве његове посете Светом Граду, његове наклоности према сиромашнима и издашности у дељењу милостиње. Никада пре није ни један страни јерарх био тако дубоко урезан у срца презрених и сиромашних. Они су га изјутра дочекивали пред манастирским вратима, окруживали га на улицама, а увече га пратили до куће. Они су знали његово име и напамет знали име његове земље и народа. Обично би викали: „Мар Саба, смилуј се на нас!“ Сава одиста имаше милости према њима, делећи им новац, одело и храну у своме манастиру на сиону, молећи се за њих Господу Исусу Христу.
Чак и касније, много касније, кад год је народ Јерусалима, међу поклоницима сретао Србе, питао је за „Мар Сабу„, величајући га као правог Божјег човека.
 

   

3 коментар(а)

  1. Постоји ли ова књига на енглеском?

  2. Pingback: СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЖИЧКИ: ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ – Манастир Ваведење

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *