СВЕТИ САВА

 

ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
 

Кућа тишине
 
Да се потсетимо како је Сава основао јединствени центар за духовне вежбе и молитве у Кареји, центру Свете Горе. Та кућа се на грчком језику зове Исихастирион што значи Кућа тишине. Срби је зову Испосница.
Смрт оца можда је убрзала, али није била узрок Савиног повлачења из света у самоћу. Њега никада није напуштала чежња за усамљеничким пустињачким животом. Баш та жеља га је и довела у Свету Гору. Она се нарочито распламсала у њему после сусрета са правим пустињацима, повученим у колибе, пећине и литице Свете Горе. Неузнемиравани од свега, непрекидани у мислима, безбрижни за свој телесни живот, они су били слободни као птице. Били су само у друштву са Богом, и са дивним убеђењем: „Само је Бог довољан“. То је пут ка светости, мислио је Сава када их је по први пут посетио. Вративши се у Ватопед он је молио игумана да му дозволи да и он иде да живи са њима. Тада му је било само седамнаест година. Искусном игуману ова молба не беше ништа ново. То се увек дешавало и дешава се са младим, одушевљеним почетницима. Они зажеле да се одједном одвоје од света у самоћу. Јер мисле да је живот са људима у манастиру препрека њиховом директном односу према Богу. Они нису довољно упознати са борбом коју пустињаци воде са много већим препрекама, злим дусима. Зато игуман тада одлучно одби Савину жељу да иде из манастира. Објаснио је Сави да је за монаха његовог узраста опасно да се рве сам „против господара таме“ и да то може одвести у разочарење и безнадежност, чак и умни поремећај, као што се некима и догађало. Међутим, сада је Сава био већ зрео човек од тридесет година и довољно духовно искусан. Он подиже малу кућу у Кареји, са лепом малом капелом у њој, посвећеној своме имењаку Светоме Сави Освећеном (532. године). Ту, у уској и тамној ћелији он је себе подвргавао најстрожим подвизима, за које је икада чуо или видео. Испосничким животом, са свом строгошћу, као камџијом, он је шибао своје тело и душу без милости. Дан и ноћ, у тишино своје ћелије, он је дубоко размишљао о свакој реченици Јеванђеља. С времена на време метанисао је и све своје молитве пратио сузама. Постио је до границе гладовања, умртвљујући сваку телесну жељу и спречавајући удаљавање мисли од Бога. Трудио се свим силама да се помоћу умних молитава нераздвојно прилепи за Христа. Сам Бог зна какве је још подвиге упражњавао, да би своју душу очистио и учинио је стрелом која се пробија ка небу.
Распет без крста, он је своје тело толико измучио, да му се „стомак слепио за кичму.“ Услед тога добио је болест јетре, коју никада није могао да излечи. Због тога се целог живота морао уздржавати од слатке и масне хране. Међутим, он је био благодаран Богу, јер му је то помогло да буде у свему и да стекне оно за чим је највише чезнуо: „срце озарено небом и неисказани душевни мир“. Имао је такође, прекрасне визије о небеском свету. У таквој једној видео је свога оца у светости и слави. Симеон му том приликом рече: „Ти ћеш бити одликован са две круне, једна аскетска, а друга апостолска и обојица ћемо уживати радости небеског блаженства“. Ово јављање Сава је разумео као знак, да оде у Хиландар на гроб свога блаженог оца ради годишњег помена. Што год је Сава учинио добро у животу, желео је да то остане трајно и корисно за спасење других. Као што је он подражавао највеће духовнике, желео је да и други иду његовим путем. Због тога он се трудио да његова кућа тишине буде стална богомоља везана за Хиландар, али ипак независна. Он је написао Правила за ту Испосницу, односно за Хиландарце који треба ту да живе. Ово правило Сава је писао својом руком на пергаменту и потписао га са: „најнедостојнији међу грешницима- Сава“. То је још увек сачувано и зове се Карејски типик. Пошто текст овога Правила није дугачак, Сава га је уклесао на мермерној плочи изнад улазних врата Испоснице, где и данас стоји. Главни прописи овога Правила су: Тамо ће стално живети два, до три брата из Хиландара. Ова установа треба да буде потпуно независна од Прота, па и од игумана Хиландарског. Браћа која живе у Испосници треба да држе молитву и пост како је прописано посебно за њих, што значи: дозвољено им је да једу једанпут дневно, изузев суботе и недеље, и без маслиновог уља средом и петком. Они су дужни да прочитају цео Псалтир сваке ноћи и све каноне Христу и светитељу дана, као и Акатист Пресветој Богородици. Велики манастир Хиландар треба да снабдева браћу у Испосници храном и одећом. Ево већ 750 година, ово Правило се стриктно поштује у Српској кући тишине. Пост није никада погажен, молитве никада не престају, а запаљена кандила никада се не гасе. То је јединствена кућа молитве не само у Светој Гори, већ у целом православном свету. Монаси Свете Горе посебно уважавају ово место, поштују и диве се монасима који тамо живе. Као што се види, ово је Правило веома строго, али је и као такво блаже од онога којим је Свети Сава ту живео. Он је према другима био снисходљивији, знајући слабости људске природе.
Велики неимар видљивих цркава, доказао је да је и у исто време и највештији градитељ људске душе, невидљивог храма Светога Духа.
 

   

3 коментар(а)

  1. Постоји ли ова књига на енглеском?

  2. Pingback: СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЖИЧКИ: ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ – Манастир Ваведење

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *