СВЕТИ САВА

 

ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
 

Успешна мисија
 
Иако је византијска царевина била у опадању, њена престоница на Босфору је бљештала баснословном лепотом као и увек. Чак ни данас са лепотом Цариграда не могу се поредити ни Напуљ, ни Бомбај, ни Александрија. Међутим, и овде, као свуда, нажалост, ова величанствена цивилизација била је поткопана и нарушена нестанком људских карактера. Жалосна је чињеница, да је човек способнији и спремнији да пре и лакше усаврши ствари него самог себе. Ово се да лако уочити у свакој високој цивилизацији. што је једна цивилизација више цењена, то су слабије људске моралне вредности. Пад византије почео је нагло после смрти Манојла Комнена 1180. године. Династија Анђела заменила је династију Комнена. Међутим, царевини није била потребна промена династије већ су недостајали велики и племенити карактери.
У царској престоници и Сава и Симеон су уживали углед великих карактера. На двору су примани као цареви рођаци. Јер, Евдокија, ћерка тадашњег цара Алексија Анђела, била је жена Великог жупана Стефана, Савиног брата. Зато је ова друга Савина посета изазвала велико интересовање код свих друштвених слојева.
Цар Алексије је био веома пријатан човек. Примио је Саву „са великим симпатијама“. И њега и остале са којима је долазио у додир, Сава је одушевљавао својим господским држањем својственим само принцу и упадљивом духовношћу једног Божјег човека. Прво питање које је цар, после уобичајене добродошлице, поставио Сави, било је: „Је ли свети стари човек, твој отац и мој пријатељ, још увек жив?“ Затим дубоко уздахну па настави: „Он је благословен од Бога. Пошто је победио земаљско, он се сада труди да задобије и небеско“.
Човек обично или дубоко поштује великане, или им завиди. Алексије, који је изнад свега волео леп провод са пријатељима, искрено је ценио Саву и Симеона. Уздахнуо је што не може да их следи.
Сва предаде цару писмо од Симеона. Оно је оставило на цара велики утисак, јер долази од светог човека. Шта су Симеон и Сава тражили од цара? Прво, да потврди Хиландару куповину земље од Ватопеда, то јест, да Зигос, са свим његовим метосима и власништвом пређе одмах у власништво српског манастира Хиландара, заједно са келијама и земљом, коју је Сава купио у Светој Гори и прикључио Хиландару. Друго да да потврду, да ће обновљени Хиландар бити независтан српски манастир, тако да ни Прот нити ико други споља може имати ма какву власт над њим. И треће, да да своју личну царску палицу или печат да се чува у Хиландару, као симбол царевог присуства. Када убудуће братија изабере новог игумана она би му предала царску палицу, коју би он примио као да прима из руку самога цара, примајући тиме пуну и неоспорну власт.
Цар Алексеј, без оклевања испуни све што је Сава тражио. Припремио је повељу на пергаменту са својим златним печатом и потписом. Заједно са тим, предаде Сави своју царску палицу, која је представљала њега лично и његову царску власт. Тај докуменат и палица се и до данас чувају на Хиландару.
За време боравка у Цариграду, Сава је отсео у манастиру Пресвете Богородице Евергетске, Дародавке. Он и његов отац су били утемељивачи овог манастира. Они су га обновили из рушевина и издржавали својим прилозима. Према томе, српски монаси су се осећали у овом манастиру као код своје куће. Тамо је Сава могао да настави живот по монашким правилима. Одатле он оде да разгледа велику цркву Свете Софије, Влакхерну и друге прослављене цркве и гробнице хришћанских мученика у Цариграду. Поред тога често је ишао у двор на разговор са царем. Цар и царица су се интересовали за своју ћерку Евдокију и зета Стефана, пошто је Сава био боље обавештен од српских гласника, који су чешће долазили у Свету Гору него у Цариград. Интересовао их је такође и духовни живот и верски проблеми у Србији. Обоје су се радовали Савиним вестима. На њиховом последњем састанку, Алексеј рече Сави: „Оче, ја сам испунио твоје молбе, а сад ја тебе молим, да нас се сећаш у својим молитвама Господу“. Рекавши ово цар предаде своме госту кесу златника за његовог оца Симеона. Сава се опрости од Алексија па оде да се опрости и са Његовом Светошћу васељенским патријархом. По повратку у манастир Евергитис, деси се Сави необичан догађај. Док је делио милостињу сиромасима, једна непозната жена стаде пред њега и рече: „Божји човече, Света Мајка Евергетска наредила ми је да ти откријем једну тајну, која ће ти користити у твом раду. У Светој Гори, близу твога манастира, на том и том месту, налазе се закопана два ћупа дуката. Потражи и наћи ћеш их. Употреби то у славу Божју“. По нестанку ове мистериозне жене, Сава је, чудећи се остао дуго замишљен.
По повратку у Свету Гору, Сава, сав срећан, изљуби руке и рукаве своме оцу много пута и извести о свему. Показа му царску палицу и пергаментску повељу, којом се додељује све што су тражили за Хиландар. Симеон је био веома задовољан. Одмах написаше писмо Стефану, извештавајући га о свему шта су урадили, стављајући Хиландар под његово старатељство.
После тога, сав изнурен, велики старац опружи своје уморно тело на сламарицу, са каменом под главом уместо јастука. Осећао је да му се крај приближује.
 

   

3 коментар(а)

  1. Постоји ли ова књига на енглеском?

  2. Pingback: СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЖИЧКИ: ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ – Манастир Ваведење

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *