СВЕТИ САВА

 

ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
 

Сабор у Жичи
 
Нема лепоте која се може упоредити са лепотом светости. Зато је визионар тако узвишене лепоте узвикнуо: „О, славите Господа у лепоти светости!“ (Пс.29,2). Јер, само лепота светости чисти и уздиже душу. То рађа два племенита осећања у срцима људи: поштовање и радост.
Безброј људских очију посматрало је Жичу са неописаном радошћу и поштовањем. Данима пре великог празника, као што је обичај код Православаца, народне масе су се сјатиле у Жичу, да би благовремено нашле место и да би своје душе храниле лепотом светости. Пространа црквена порта, обе обале Жичког потока, манастирска ливада доле испод, воћњаци и долине, брдашца и висоравни и све докле око може да сагледа, беше испуњено народом који се комешаше као пчеле у кошници. Шатори беху разапети, а настрешнице и колибе од лиснатих грана били су на брзу руку направљени за одмор и починак. Становници града и села дођоше у својим најлепшим ношњама, извезеним и богато украшеним. Народ из разних крајева, па и покрајина, лако се распознавао баш по тим ношњама. Све душе беху управљене према Богу, а све очи према чудесном новом манастиру, очекујући да у њему виде Саву и Великог жупана са пратњом.
Коњаници стигоше у брзом галопу, јављајући долазак Великог жупана. Мноштво народа, као лишће ветром понесено, пожури напред да га види и поздрави. И Стефан стиже, праћен принчевима, жупанима, војводама и другим великодостојницима. Сви су били обучени у богате и шаролике одежде, утегнути сребрним или златним појасевима, према звању и положају, и сви беху украшени драгим камењем и брилијантима. Сви су били праћени почасном војном гардом, наоружаном бљештаво сјајним оружјем: мачевима, копљима, наџацима, шлемовима и штитовима.
Тако се два брата сретоше поново, не више у цркви свога оца, већ у њиховој сопственој задужбини. Они поздравише један другога не речима, већ нечим што је много узвишеније и дирљивије: узајамном љубављу и сузама. Стефан је брзим погледом видео Жичу и остао запањен, дивећи се њеној величанственој слави и светој лепоти. Учини му се као да се само Сунце спустило на Земљу. Чуо се и шапат народа: „Небо на Земљи!“ Он се безгранично радовао, што ће се то, по Савином предлогу, звати његовом црквом и његовом задужбином.
После кратког одмора и освежења, умилни звук звона позвао је на бденије, уочи Спасовдана. Сава постави Стефана у столицу направљену за њега, а другу задржа за себе, спремљену за Архиепископа. Црква је била препуна великаша, свештенства и народа. После певања тропара: „Вазнео си се у слави, Христе Боже наш„, Сава изиђе и одржа следећу беседу: „Ви сви знате како сам ја два пута побегао од вас у пустињу. Ви знате, такође, да ни једна од многих постојећих лепота овога света није надвладала моју љубав према Богу. Нити сматрам да икакво земаљско благо толико вреди нити толико доноси среће као искрена молитва Богу. Ради вашег добра, земљаци моји, ја сам оставио своју свету и слатку пустињу да искључиво спасавам ваше душе. Да би спасао ваше душе, ја сам занемарио своју. Чинећи то, сетио сам се неких старих светитеља, који, жалећи своје земљаке, говораху Богу: „Ако хоћеш, опрости им грехе, а ако нећеш избриши и мене из твоје књиге!“ (Пс.32,32) Или: „Желео бих да и сам будем одлучен од Христа ради своје браће, која су ми род по тијелу“ (Римљ.9,3). Ето, тако и ја, желећи да остварим ваше спасење, напустио сам своје. Али ако хићете да следите моје поуке и прихватите закон Божји, спасићемо се и ви и ја. Зато од вас тражим, да слушате сваку реч коју вам говорим о Богу ради вашег личног добра. Не заборављајте, како вас је Господ Бог ојачао, умножио и повећао преко свог слуге Светог Симеона. Многи су од вас постали управљачи и господари, војводе и кнезови, а неки чак и велики жупани. Није, дакле, у реду, да човек који, по Божјој милости, стоји изнад вас у власти и достојанству, треба да се зове истим звањем као и ви. Али, тако исто као што бејах рукоположен и устоличен за Архиепископа, са влашћу ради вашег добра, исто тако, и човек који Божјом милошћу, управља народом нашим, треба да буде издвојен у достојанству од другијех са краљевском круном, као ваш краљ. Ово ће послужити, ја то верујем, на вашу личну част и славу. Када се ово оствари, ја ћу вам онда наставити да говорим о божанској вери и вашем спасењу.
Као одговор на савине речи, народ раздрагано викаше: „Ти си нам послат од Бога и слушаћемо те у свему!“ У оно доба, наравно, није било техничких појачала и гласноговорника. Али речи изговорене у храму брзо стигоше до ушију народа напољу: „Сутра ћемо имати краља!
 

   

3 коментар(а)

  1. Постоји ли ова књига на енглеском?

  2. Pingback: СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЖИЧКИ: ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ – Манастир Ваведење

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *