СВЕТИ САВА

 

ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
 

Победа без мача
 
У оно време, много брже но у наше, владари су врло лако мењали пријатељство за непријатељство. Савина главна жеља беше да озари свој народ правом вером и да га спасе немарности и греха. Иако је био потпомаган од неколицине ученика из Хиландара и Студенице, Савино је време у потпуности било испуњено радом. Поред тога, он је често био приморан да преузме на себе неугодне послове свога брата, Великог жупана.
Једном приликом врло озбиљна опасност је угрозила опстанак српске земље. Неки принц Стрез, који је себе звао севастократор, запрети оружаним нападом на Србију. Све очи су биле упрте у Саву да он отклони ову беду. И заиста, уместо војске, он оде сам да се са својом пастирском вештином супростави непријатељској, разјареној војсци.
Ко је био тај Стрез? Рођак и вазал бугарског цара Калојана. Његово војводство бејаше југоисточно од Вардара. Он је био опасна и безобзирна особа. Његове амбиције су биле веће од памети и поштења. Али, све дотле док је грозни краљ Калојан био жив, он се није усудио да покуша ма шта противу њега.
Међутим, чим је Калојан у опсади Солуна изгубио живот, Стрез подиже буну против Борила, нећака и наследника Калојановог. Ударивши брзо и изненада, он покори скоро половину бугарског царства. Српски жупан беше у помоћи Стрезу у његовим напорима. Краљ Борил је у неколико наврата молио Стефана да ускрати своју помоћ побуњеном кнезу. Стефан је, међутим, вероватно рачунао да би Стрез могао бити мање опасан непријатељ од Борила. Тако, чак и задњи Борилов оштри захтев за изручење Стреза од стране Стефана, „да буде спаљен или исечен на комаде„, остаде без успеха. Јер, Стрез је преклињао Стефана да га не остави, обећавајући му, по слабости свога карактера, много више но што је био у стању да учини. Уместо да поступи по жељи бугарског краља, Стефан направи савез са Стрезом, узимајући га као вазала под своју заштиту. Обојица су се заветовали на међусобну верност, заклињући се са рукама на Светом Писму, да ће бити као права браћа. Борило није био у стању да се бори противу Стефана и Стреза, јер између осталог, он претрпе тежак пораз од латинског цара Хенриха код Пловдива. (1208. г.)
У то време, међутим, женидба је помагала онде, где ништа друго не може. Побеђени краљ Бугарске даде девојку из своје фамилије за жену латинском цару. Тако, дојучерашњи непријатељ, постаде пријатељ и ратни савезник. Њиховим удруженим снагама, они окупираше Србију и дођоше скоро до Ниша. И баш тада се догоди чудна и неочекивана ствар, која окрете ситуацију наопако. Једне ноћи, бугарска и латинска војска видеше у ваздуху натприродну појаву Светога Симеона, како им прети љутито. Дрхтећи од страха, војске се повукоше у журном маршу према својим земљама.
Неко време после тога, савезници покушаше да подмите Стреза и да га покрену против Стефана. Обећаше му да ће признати све територије које је отео од Срба. Стрезов лабилни карактер није се могао одупрети овој ласкавој понуди. Он пристаде, прикупи силну војску и припреми се за изненадни напад на Србију.
Стефан бејаше извештен о злој намери овог преваранта. Он посла Стрезу поруку са упозорењем, а потом посла и неколико својих представника да то понове. То учини и по трећи пут, али Стрез остаде упорно при своме. Најзад, Срби такође мобилисаше војску да бране своју земљу.
Тада се Сава понуди да лично оде и упозори Стреза у име Христа. Са пристанком свога брата, он оде са неколико пратилаца у Просек, резиденцију принца издајника. Просек не бејаше ни град ни село, већ узана клисура између високих стена кроз које тече Вардар. На стени високој преко четири стотине метара, Стрез је подигао тврђаву у којој је живео. Тамо је такође било и позориште, дозидано уз његову резиденцију, као и пространа тераса, која је висила над реком. Ту је он проводио нитковски живот у незасићености и пијанству са друштвом себи равним. Стално је дражао један број затвореника иза браве и често чинио грозне злочине над њима да би разонодио своје пријатеље за време оргијања. Наиме, та сатанска игра се састојала у томе, да се несрећни затвореник баца са терасе доле у реку. У намери да засмеје своје друштво, он је несрећној баченој жртви добацивао, вичући: „Пази да ти се ћурак не покваси„. Стефан је слушао за грозне злочине свога штићеника и оштро га је укоравао, али узалуд.
Сада дакле, таквом човеку дошао је Сава, као миротворац. Испред тврђаве, Сава угледа моћну војску. Стрез, међутим, прими Саву са свим поштовањем и лажним пријатељством. Сава је најпре отпочео тихим, мирољубивим тоном, говорећи Стрезу о хришћанској љубави и вери, којој смо се сви заветовали кроз крштење, затим му говораше о поштењу и искрености хришћанских владара у односу једног према другом, о страховима рата и крвопролићу међу хришћанима, о Стефановој великој жељи да живи у миру са својим побуњеним суседом и тако даље. Но, све то беше узалуд. Што је Светац више убеђивао Стреза, то су све више најближи сарадници били незаинтересовани, па чак и љути. Он није навикао на љубазне речи, већ једино на ласкање или клевете. Можда би укротитељ лавова са камџијом у руци имао више успеха са таквим отпадником но Свети Сава. На крају разговора, Сава промени начин разговора и запрети Божјом казном и правдом одметника због гажења уговора и крвопролића. Ове претеће речи утишаше Стреза, али ипак не промени своју одлуку. Тако Сава напусти тврђаву и оде у свој шатор ван Просека.
Била је тамна ноћ. Сава се, као и обично, повуче на молитву. Што је немогуће људима, Богу је могуће. Он се мољаше сатима без престанка. И, гле чуда! После поноћи дође глас да је Стрез мртав. Умирући у свом дворцу, он је викао: „Брзо доведи ми Саву. Младић кога посла Сава, прободе ми срце мачем. Саво, Саво, пожури!“ Наравно, сви трезвени у дворцу су знали да то није младић кога је Сава послао, већ анђео Божји. Чим се сазнало о смрти овог тиранина, војска се растури и војни логор опусте.
Сава се врати кући тужан и замишљен, јер, иако је спасао земљу, није успео да Стреза побуди на покајање, да би спасао његову душу. Тако, настаде сада чудна сцена: Стефан грљаше свога брата, плачући од радости и захвалности, а Сава беше нем од жалости за губитком једне душе! После овога, Сава стаде пред српске војсковође и војнике и одржа им говор, у коме рече: „Чујте и пазите, браћо. Господ нас је избавио без икаквог оружја, коња и људске снаге, усмрћујући нашег противника. Да, сам Господ је све то учинио посредством Пресвете Богородице и нашег оца Светог Симеона. Све се ово Стрезу догодило због његових превара и немања страха Божјега. Према томе, будите разумни и украсите свој живот поштовањем свемогућег Бога, који непрестано гледа одозго и види наша добра и рђава дела. Не ратујте, изузев у одбрани Божје правде. Неће вас никада задесити никакво зло, ако сте решени и спремни да испуњавате вољу Божју, у кога никада не престаните да полажете наду.
После тога, Србија је имала мир за много година, захваљујући Светом Сави. И Сава са Стефаном отпоче зидање Жиче.
 

   

3 коментар(а)

  1. Постоји ли ова књига на енглеском?

  2. Pingback: СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЖИЧКИ: ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ – Манастир Ваведење

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *