СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА

 

СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА
 
7. Посланица светог Марка јеромонаху Теофану са Имвријског острва.
 
У предговору ове посланице указан је повод и место њеног писања. Један образовани јеромонах са Имвријског острва, по имену Теофан, написао је дело против латинских ставова под називом “Синтагма” (које је сачувано у два рукописа), које је упутио светом Марку са молбом да га преда императору, ако свети марко нађе за потребно. Налазећи се у то време у Константинопољу, свети Марко је одобрио његово дело и обрадовао се ревности за веру његово аутора, али “Синтагму” није предао императору, с обзиром на то да је сматрао, под један, да сада није време да се аутор овог антилатинског дела излаже опасности, а само дело да се изложи изругивању, а под два, због тога што је, како сам он пише, “сада већ наступила борба не на речима, него у самим стварима. Није време речи и доказа… него онима који воле Бога приличи да се самим делима храбро успротиве и да буду спремни да поднесу све опасности за побожност, као и да не каљају себе заједничарењем са безбожницима”. Другим речима, свети Марко није желео да поменутог јеромонаха Теофана излаже непотребној опасности, да жртвује свог војника без користи за Цркву. Осим тога, уверивши се из искуства да расправљање са Латинима не води ничему, он није желео да аутора “Синтагме” излаже горком разочарању.
Место писања ове посланице је Константинопољ, како се може закључити и из предговора и из самог садржаја овог документа.
Што се тиче времена писања, тј. да ли је дело написано крајем маја 1440. године, за време боравка светог Марка у Константинопољу пре одласка у Ефес, или за време последње две године живота у Константинопољу 1443-1444. године, ово није могуће утврдити. Пажљиво истраживање садржаја може довести и до једног и до другог периода боравка светог Марка у Константинопољу. Изложивши брижљивом истраживању “prо” и “contra” обе претпоставке, приморани смо да признамо да проблем времена писања ове посланице остаје отворен, иако је, тобоже, вероватније да припада другом периоду боравка светог Марка у Константинопољу, када је Константинопољски патријарх већ био Григорије Мама, страсни унијата и опонент светог Марка Ефеског.
Ова посланица сачувана је у рукопису Monacensis 256, фол. 155-156, а такође је била објављена и у неколико грчких издања. Монсињор Луис Пти, из чијег издања нудимо наш превод, сместио је ову посланицу светог Марка у седамнаести том Патрологије Оријенталис, страница 482-483.
 
МАРКА ЕФЕСКОГ – ТЕОФАНУ
 
Ово дело (Синтагма) послао је најчаснији међу јеромонасима Господин Теофан који је живео на Имвријском острву, на Монавиској гори, у време када је светитељ био у Константинопољу, како би он, ако нађе да је дело православно, предао њега императору. Добивши ово дело, свети Отац не само да га је похвалио, него му је и одговорио следеће:
1. Најчаснији међу јеромонасима и мој у Господу најљубљенији и најуваженији Оче и Брате, молим Бога да и телесно буде здрава твоја Светиња, чијим молитвама сам и ја, по милости Божијој, здрав телом.
Добивши дело твоје Светиње, задобио сам велику утеху у жалостима које нас море: јер они које је Црква поштовала и величала више од њихових заслуга, обешчастили су је и учинили немоћном, помешавши је са онима који су одавно одсекли себе и пропали и који потпадају под безбројне анатеме, и заједницом са њима непорочну Христову невесту учинили су порочном. Не задовољивши се оним што су задобили раније, да би утврдили новину коју су увели, изабрали су себи Старешину или, боље рећи, најамника, а не пастира, вука, а не онога који се стара за стадо, којег би могли да воде и њиме и усмеравају и преко њега мисле да у душе свих уведу зли догмат латинствовања, а можда и да подигну гоњења на оне који се боје Господа, јер ни на који начин не дозвољавају заједницу са њима.
2. Када смо се налазили у оваквом стању, био нам је достављен спис твоје Светиње који нам је донео велику утеху кристалном јасноћом твог погледа на свет, чистотом и искреношћу твог духа и заједничким ставовима, који су подигли моју душу која је спустила крила. Међутим, сада се борба не састоји у речима, него у стварима. Није време речи и доказа (јер како се то може чинити када су судије у толикој мери искварене?!), него онима који љубе Бога приличи да се самим делима храбро успротиве и да буду спремни да поднесу све опасности за Православље (“Побожност”) и да не каљају себе заједницом са безбожницима. Управо из овог разлога сматрао сам да није погодно време да Властодршцу предам “Синтагму” твоје Светиње, нити да је сигурно и да може данас да доведе до нечег другог, осим да изложи подсмеху и изругивању од стране оних који нису мудри и које хаотични и мрачни дух носи на све стране. Због наших грехова, сада се испунило оно што је написано следећим речима: “И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари”. Али Онај Који је свемоћан нека на прави пут изведе Своју Цркву и нека умири ову буру, умилостивши се твојим молитвама, које да увек буду са нама!
 
Марко Ефески и све Азије.
 
Најчаснијем међу јеромонасима и мом у Господу најљубљенијем и најпоштованијем Оцу и Брату, Господину Теофану.

Comments are closed.