НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Православна црква и римокатолицизам » СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА

СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА

 

СВЕТИ МАРКО ЕФЕСКИ И ФЛОРЕНТИНСКА УНИЈА
 
6. Посланица јеромонаху Теофану са Евбејског острва.
 
Од свих посланица светог Марка ова посланица више од осталих нуди аутобиографске податке. Свети Марко пише због чега је отпутовао за Ефес, шта се с њим догодило тамо, како је био на путу за Атон и како је био утамничен на острву Лимносу. Име унијатског митрополита, о којем говори свети Марко, остаје неразјашњено. Свети Марко пише да православни ни у ком случају не служе са онима који су прихватили унију и предсказује да ће, судећи по свему ономе што се догађа, унија ускоро у потпуности нестати. Као што је познато, светитељеве речи су се обистиниле. Ова посланица написана када је светитељ још био у прогонству. Она је датирана на 16. јун, а вероватно да је треба сместити у 1441. годину.
Ова посланица сачувана је у рукопису Монаценсис 256, фол. 279-280. Ј. Хергенрајтер ју је објавио код Миња, у 160. тому грчке серије, кол. 1096-1100. Монсињор Луис Пти сместио је ову посланицу, у складу са поменутим рукописом, у седамнаести том Патрологије Оријенталис, стр. 480-482, одакле узимамо предложак за превод на наш језик.
 
ПРЕПОДОБНОМ МЕЂУ ЈЕРОМОНАСИМА И ДУХОВНИМ ОЦИМА И МЕНИ У ХРИСТУ НАЈЉУБЉЕНИЈЕМ И НАЈЧАСНИЈЕМ ВЛАДИЦИ И БРАТУ, ГОСПОДИНУ ТЕОФАНУ У ЕВРИП.
 
Преподобни међу јеромонасима и духовним оцима и мени у Христу најљубљенији и најчаснији Владико и брате, молим Бога да и телесно буде здрава твоја светост, чијим сам молитвама, по милости Божијој, и ја у довољној мери здрав.
Знај да одмах након што смо допутовали у Константинопољ, када је на патријарашки престо уздигнут један од оних који су потписали унију, који латинствују и који су нам изазивали неприлике, ја сам био приморан да се запутим у своју Цркву (тј. у Ефес). Међутим, тамо нисам нашао никакво умирење и тешко сам се разболео, и трпећи невоље од безбожника и будући изложен нападима због тога што нисам био потврђен од власти, отишао сам оданде са намером да се запутим на Свету Гору Атонску. Дакле, пресекавши море код Галипоља и пловећи крај Лимноса, био сам овде ухапшен и задржан према императоровом наређењу. Али реч Божија и сила Истине не могу бити свезани, него још снажније теку и цветају, и многи од браће, охрабривши се мојим гоњењем, изненађују оповргавањем безаконика и насилника на Православну веру и отачки поредак и протерују их свуда као смеће, не дозвољавају им ни да служе, нити уопште да се помињу као хришћани.
2. Сазнао сам да је од стране латинствујућих за Митрополита атинског био хиротонисан извесни монах из Монемвасије, који је тамо служио заједно са Латинима и који незаконито рукополаже на кога год наиђе. Због тога молим твоју Светињу да, прихвативши се ревности у Богу, као човек Божији и пријатељ Истине и аутентични ученик светог Исидора, саветовао свештенике Божије да на све начине избегавају заједничарење са њим и да му не саслужују, нити да га помињу, и да га не сматрају архијерејем, него вуком и најамником и уопште да не служе у латинским црквама, како и нас не би сустигао гнев Божији који је сустигао Константинопољ, услед безакоња која се тамо чине.
3. Знај, пак, да псевдоунија, благодаћу и силом Божијом, само што се није распала, и уместо да је догмат Латина утврди захваљујући лажном сабору, што су они увек покушавали да постигну, у још већој мери оповргнут и у потпуности одбачен и да се свуда приказује као богохуљење и безбожништво. Они који су га санкционисали не смеју о овоме ни да проговоре. А вашег монаха, најамника, а не пастира, монамвасијског безумника, који је од императора добио управљање Продромом, монаси ни не помињу (на богослужењима) и за време кађења не каде га као што каде хришћане, него га поштују само званично, као некаквог конзула. Знајући за ово, император не каже ни речи, него чак отворено каже да се каје због онога што се догодило и пребацује кривицу на оне који су се покорили и потписали унију. Дакле, бежите и ви, браћо, од заједнице са оним са којим не треба да је имате и од помињања оних које не треба (литургијски) помињати. Ево ја, грешни Марко, кажем вам да онај ico помиње папу као православног архијереја, такође има обавезу да испуњава све што је латинско, све до бријања браде, и латинствујући ће бити осуђен заједно са Латинима и сматраће се за рушиоца вере.
Нека твоје свете молитве буду са нама! Благословеном кнезу Господину Константину Контопетре и свим властима који су нам указали гостопримство поклон и благослов од Бога.
 
Марко Ефески, 16. јун
 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *